dan 7 (03.09. subota) Nalazimo se u kafiću u centru Ljubinja: - Kako si znao da dodješ baš u ovaj kafić? - Pa ti si mi rekao bukvalno pre 20 minuta, kada sam kretao iz Stoca. - Zar jesam? - Jedno veče bez mene i već si prolupao! A možda sam se samo naspavao kad nije bilo nikoga da hrče. S obzirom da je ovo kraj zajedničke moto voznje (za ovaj put) odlučili smo da plaknemo Stromove. Realno, zaslužili su jer uporno trpe nas dvojicu. Rastajemo se kod Ravnog. Stefan će starom rutom Ćire pa onda do Igala, a ja nazad za Ljubinje da se pakujem za more i mentalno prebacujem na vožnju automobila (i pokusam da se setim kako se treba normalno ponašati u društvu drugih ljudi; čovek lako zaboravi sta je socijalno prihvatljivo ponašanje kada je danima sam pod kacigom). Dok sam se penjao nazad ka Ravnom, okrenuh glavu i videh crvenog Stroma kako starom prugom gura napred, ko lokomotiva.

dan 6 (02.09. petak) Moram priznati da jedino što sam znao o Bihaću (pre dolaska) jeste da je do njega nekada išao brzi voz. Te sam se prijatno iznenadio centrom grada. Pustio sam Stefana da bude vodič. Ja sam samo išao iza i guglao znamenosti. Ne žuri nam se ni malo, ali u nekom trenutku moramo poći dalje. Juče smo sve izdržali, te nam je danas svejedno kakvo je vreme. Jutros čak nismo ni bacili pogled na prognozu. Vozićemo samo u pravcu vedrog neba i to je to. Sledi Vlajkov improvizovani čas off-road vožnje u pokretu! U prevodu: ja sam se kur*** da kao znam nešto (vozio stojećki na utabanom makadamu), a Stefan je pokušao da me kopira I priznajem nije mu loše islo. Vezbaćemo još u povratku! (@nafetSkad uzimas dual sporta?) Da li vam je Stefan već pomenuo da je u junu, kada je prošli put bio ovde, bilo dosta više vode? Verovatno jeste. Kao i meni… minimum 15 puta. A da, pokazao mi je i sliku… par puta. Doručak, kafa, pa jos jedna kafa sa novim drugarima. Vreme samo leti. Dok smo se naterali poći, poprilična se družina skupila na parkingu. Ali, nemamo vremena da se družimo sa svima. Moramo dalje, krivine nas zovu! Ili je to samo Stefan nešto rekao preko komunikacije. Ponekad mi je teško da ga razumem. U svakom slučaju krenuli smo! Usput vršimo desant na Drvar u potrazi za hranom. Krajnji ishod? Veoma neuspešan. Svako po bonžitu i teraj dalje. Mesecima od Stefana slušam o Livanskom polju. Kako je to “najdosadnija deonica idje ikada”. Obično verujem Stefanovom sudu, ali u ovom slučaju nisam. I dobro što nisam. U potpunosti je pogresio! Da, ima dugih pravaca. Ali zato ima i dugih, preglednih, vezanih, brzih krivina. I manjak naseljenih mesta. Uf, a o pejzažu da ne govorim! U redu tu jesam malo pristrasan, s obzirom da sam iz Vojvodine i ravnica mi ne smeta. Neverovatan kontrast u odnosu na predhodnu dan. To je jedan od razloga zašto volim da putujem na motociklu. Kada si na turi, svaki dan je nova avantura. Kad smo vec kod avanture, treba naći kako se dolazi do Pivnice Livno. Navigacija nas malo voza tamo vamo pošto je restoran u pešačkoj zoni. Preko komunikacije čujem Stefana kako duboko diše. Očigledno je gladan ko medved (ha koji fazon!). Pošto je red posle ručka i kafe pojesti nešto slatko, izbor je bio očigledan. Moramo za Mostar. A tamo ćemo da se dogovorimo šta dalje tj. gde će Stefan da prespava, posto u Ljubinju nema smeštajnih kapaciteta na Booking-u. I tako dok smo jeli urmašice i baklave i pili po ko zna koju kafu za danas, devojka mi javlja da je bolje da pomerimo polazak na more na nedelju. Prvo pomislih da je neki trik, ali nije bio. Još jedan dan za voznju? Pa gde mi sad to javlja. Obojica se slažemo da smo bukvalno smo obišli sve sto smo hteli da vidimo (za ovaj put). I da nam je jedan dodatni dan isuviše malo! (procena je bila da nam treba još bar 3 dana) Zato, po prvi put u zadnjih para dana i za divno čudo, ne menjamo plan da se veceras rastajemo. Svakako se sutra ujutru vidimo na kafi hteli to ili ne…

dan 5 (01.09. cetvrtak) Dan nije baš krenuo onako kako smo zamišljali/planirali sinoć. Čudno, zar ne?!? Barem se naučilo nešto novo, da kada si na primorju u vremenskoj prognozi treba gledati i brzinu vetra, ne samo temperaturu i da li će kiša padati. Takodje se naučilo šta to znači bura na 2 točka. Kod Grobnika je duvao dosta jak vetar. Nije bilo ni malo prijatno kada stojiš u mestu, ali ne mogu da każem da je bilo opasno. Mislili smo da ce na auto putu manje duvati jer nije čistina i biće zavetrine od brda. Pogrešili smo, duva još gore i moglo je biti opasno (čuj moglo). To nas naravno ne sprečava da se držimo jutrošnjeg plana. Idemo do Jadranke, možda će dole biti bolje… Ne, nije ni malo bolje. Isto je, duva ko popizdelo. Lični dojam tadašnje trenutne situacije je bio: ”Osećam se veoma nebezbedno”. To je potvrdio i lokalac koji je dotrčao da nam pomogne, ohrabljujućim rečima: “Bukvalno ste izabrali najgore mesto da stanete!”. Spoznaja iz prve ruke šta bura može da uradi parkiranom motociklu (da, iako je parkiran u pravcu duvanja vetra, obori motocikl na kontra tj. desnu stranu) nam je sasvim dovoljna da totalno promenimo plan za danas. Realno, to smo i do sada radili i ide nam super, zar ne? Zato, bežimo u brda! Tokom dana smo više puta komentarisali sled dogadjaja koji se desio odkako smo ustali. Moj zaključak je da je to sve ok. Šteta na Strom-u je crash bar (kojem je to posao) i rucica kočnice (koja radi normalno, osim što je kraća par cm). Za kriv korman već sutradan nisam bio siguran da je realan problem nego da sam se samo tripovao. Sve što se ranije desilo je bilo potrebno da se desi da bismo mi sada bili ovde, na ovom mestu, u ovom trenutku… gde jedemo odrezak od medveda, odrezak od vepra i štrukle! Odjednom sve nedaće i kiša nisu bile važne. Uzivali smo u trenutku i u avanturi (a usput se smejali ko ludaci; verovatno se zbog toga restoranska sala očistila). Barem dok nismo nastavili sa voznjom i dobro kisnuli. Mogli smo u bilo kom trenutku stati, naći smeštaj, ali je upornost preovladala. Ili je ludost. Što bi Stefan rekao: “Pomeram granicu”. Sva sreća da smo relativno brzo došli do granice (medjudržavne), brzo je prešli i došli u smeštaj jer mi se činilo da smo došli i do druge granice (Stefanove lične). Zanimljiv dan. Da, mislim da se tako najlakše može opisati… zanimljiv.

dan 4 (31.08. sreda) Moram ovo da ponovim, Ranko je bio 110% u pravu kada nam je opisivao Jadranku (i svoj dojam iste). Sad mi je jasno zašto se naježio dok je pricao o tome. Ovo nije normalno kako asfalt drži. Kakva je ovo magija?!? Zašto sam u stanju ovoliko da oborim motocikl, a da ne osećam ni najmanju nestabilnost? Ne znam odgovore, ali nije ni bitno. Uzivaj u trenutku! Uzivaj u ambijentu! Skoro pa prazan put, fantastican pogled. U trenucima je more tu na par metara od mene. Jasno se oseti miris čiste morske vode, kao da se sunčam na plaži, a ne da sam ispod kacige. U daljini su ostrva i brodići koji plove izmedju njih. Milina jedna… A na horizontu crveni autobus. Pokušaj da ga stigneš. Počinje da se gubi veza na komunikaciji. Koliko se Stefan zaneo, neće znati kada treba da stane, ostaće bez goriva. Moram da spomenem ovu gospodu koju smo prvi put sreli danas. A sretali smo ih i sutra u više navrataja. Nemci koji putuju na tomosima i skuterima od 50ccm. Svaka čast za poduhvat. Vidi se na njima da uživaju, vrlo moguće više od nas! Gorivo sipano u zadnji čas i Stefan bi da se vraća nazad. I ja bih, ali po običaju moram da budem smirijući faktor. Da ga vraćam u realnost gde ne spavamo na ulici. Na jedvite jade ga nagovaram da je bolje da lagano popijemo kafu negde i nadjemo smestaj. Na obostranu sreću nagovaranje za klopu je proslo mnogo lakse (- Hrana? - Da! - Šta? - Hrana!). Uf, od dojma Jadranke totalno sam zaboravio na vidikovac! A tako smo započeli ovaj divni dan. Voznja kroz planinsku golet i … … staru šumu sa pogledom na more je fin kontrast ostatku dana. A opet, nekako ga upotpunjuje. Baš se pitam sta nas sutra očekuje.

dan 3 (30.08. utorak) I danas radim. Ijooooj nikako da se završi radni dan. Samo neki sastanci i čuda iskaču. A u dvorištu Strom čuči i zafrkava “kad polazimo?”. Mada to je i Stefan radio ceo dan na viberu. Previše se oni druže zajedno Nekako dolazi kraj radnog vremena, oblacenje i polazak. Nikad dočekati. Vremenska prognoza kaze sunčano. Kroz prozor sija sunce. Odlično! Naravno, kako sam izašao iz Ljubinja počinje kišica. Aj boga ti, nije to ništa strašno. Par kilometara dalje, počinje pljuščina… Kad sam već mokar do kože, onda bolje da dam gas i brže prodjem kroz kijamet. To je barem ideja, realnost je da se napravila gužva jer 2ca holandjana na motociklima sa prikolicom i po jos zakačenom prikolicom mile po putu (ala sam ovo objasnio). Briga njih, oni imaju kišnjake (a i realno, navikli su). Obilazim celu kolonu (i pozdravljam kolege) pre Stoca i lomim ka Neumu. Što sam bliži moru to se vreme prolepšava (tooooo!), sunce izlazi iza oblaka. S obzirom da je nova magistrala do Neuma komplet zavrsena, može se se fino dati gas. Dušu dalo za sušenje. Dok sam došao do Stona bio sam komplet suv. Tamo nalazim Stefana u zen modu, a kako i ne bi bio kada me čeka skoro 2 sata. Brzinska kafica od sat i po vremena (valjao se iskomentaristi put do ovde, kvalitet asfalta, kolko drži u krivni, koliko je Ranko bio u pravu za isti) te možemo poći, možemo započeti “glavni” deo ove ture. Krećemo! Kao muve bez glave jer nam putokazi ne pomažu. Niko se nije setio da pogleda mapu Znali smo samo da treba da idemo u pravcu novog mosta. I gle čuda, uspeli smo da ga nadjemo! Bogme, stvarno je vrhunski odradjen. Impozantno zdanje. Posle mosta lagano zalazi sunce, pada mrak i mi uz laganu vožnju i priču preko komunikacije idemo do Makarske. Šta nam je plan za sutra (osim: Jadranka!!!), dokle ćemo da doguramo, po običaju još uvek ne znamo.

Sledeci put cu da vas snimam i tutnem na live stream

dan -3 (25.08. četvrtak) Na poslu se nalazim sa Stefanom na kafi da još jednom menjamo tj. potvrdimo planove i tu mi predaje jedan primerak moto komunikacije. Vozićemo zajedno par dana i mrzi ga da stajemo svaki put kada treba nesto da se dogovorimo. Istina je da potajno samo želi da čuje moj glas kada god mu se to prohte (zato će i par dana kasnije reći: Aj da malo slušamo muziku, a ne jedno drugo). Usput spominje da je Milan zvao da se u nedelju ide na Kopaonik, pa posle toga da ja nastavim za Ljubinje. Koliko god to zeleo, moram da odbijem pozivnicu zbog vremenske prognoze i najavljenog potopa. dan -2 (26.08. petak) Stefan je krenuo za Beograd, a ja ostajem u Novom Sadu, do kolena u poslu i vodoinstalaterima. Sunce je već uveliko zašlo, a ja još nisam počeo sa pakovanjem. Ajd što ja treba da spakujem sebe na Stroma, već i devojka autom kreće dole. I planirali smo da se (možda) koji dan brćkamo po jadranu. Znači moto oprema (zbog ture), civilna oprema (za svaki dan), morska oprema (za tih par dana ako se bude iślo), svečana oprema (ako se bude išlo na jednu svadbu). U trenutku pomišljam da bi bilo bolje da sam uzeo FAP-a s prikolicom i jednostavno sve stvari nabacao u njega. Naravno, Stefan opet zove na Kop. I šalje poruke čudne sadržine jer neizdrž za Jadrankom je jak u njemu. dan -1 (27.08. subota) Novo jutro, novo menjanje plana. Usled još nekih obaveza koje su preostale i usled toga što se nisam spakovao za turu, krećem sutra. Devojku ispraćam za Ljubinje pa mogu sve natenane da odradim. Prva stvar na spisku je porodični ručak u Adi. Do tamo, kako drugačije nego na 2 točka. Po povratku u Novi Sad, ostatak obaveza i pakovanje. Današnja road/off road vožnjica je baš bila lepa uvertira za ono što sledi. Stefan opet zove na Kop. Nažalost, moj odgovor je isti, nema se kad. dan 1 (28.08. nedelja) Rano ustajanje i još raniji pokret. Najavljuju neku kišu popodne u Hercegovini, pa je plan stići na odredište pre toga. A i izbeći gužvu u saobraćaju jer će biti puno ljudi koji se vraćaju sa godisnjih odmora pre početka školske godine. Po izlasku iz Novog Sada jedna stvar postaje veoma očigledna, a to je da nisam sipao gorivo. A valjda cu imati do granice… ili ipak neću. Bolje stati i sipati koju kap. Do Zvornika, što bi Stefan rekao, uneventful. Igram se i navikavam na komunikaciju. Moram priznati da se uz muziku lakse podnosi putovanje kroz beskonacno mnogo naseljenih mesta. Kratka pauza za još goriva i opet gas. Zacrtao sam sebi da ću pauze praviti na nekih sat - maksimalno sat i po vožnje. Ali s obzirom da saobraćaja nema, što ne iskoristiti to i krivinariti u miru. Sarajevo brzo dolazi i prolazi. Kafa je preko potrebna. U nastavku se saobraćaj pojačava, ali u suprotnom smeru te je uživanje u putevima oko Jablanice i kanjonu Neretve maksimalno. Sve sam bliži današnjem cilju i uspeo sam da izbegnem kišu, HA! Ok, ipak nisam. Kada god dolazim na 2 točka u Hercegovinu, mora me dočekati kiša. Bukvalno na 20 minuta od Ljubinja. Sklanjam se na jedinoj benzinskoj pumpi u kraju. Nisam jedini, tu je i jedan kolega (sa ženom) na Vulcanu. O čemu ćemo pričati nego o vremenskoj prognozi Posle satak vremena kiša ne prestaje, ali se malo smirila. Ne mogu više čekati i ispijati kafe, vreme je za pokret. Oblači se kišnjak i gaaaas. Usput obilazim grupu motocikala sa HN tablicama. Svi su u majcama kratkih rukava i sorcevima. Uf… saosecam sa njima. Dolazim na odredište i sve je prošlo ok. Osim što goretex čizme nisu vise nepromočive. Maaaaa, neće to biti problem. Najavljeno je ekstra lepo vreme na Jadranci. dan 2 (29.08. ponedeljak) Danas mi je radni dan. Telom sam ispred računara, psihički sam na putu sa Stefanom. Redovno me obaveštava kako je njemu dobro, a meni nije Neću se dati provocirati, sutra se nalazimo u Mostaru i idemo da se vozamo. Tako smo isplanirali. Uveče gledam na prognozu i obrćem plan za 180 stepeni. Prvo Jadranka pa onda Bosna. Dobro pa je Stefan u totalnom chill modu (hoce to posle par piva) pa nema nikakvih zamerki. Smejemo se sami sebi kako smo organizovano neorganizovani. Dogovor za tačno mesto gde se nalazimo ostavljamo za sutra. Ko će sad razmišljati o tome

To i jeste neki plan :-) cimao sam pre mesec-2 druga iz Vinkovaca da proveri sta se moze nabaviti. Imam negde zapisano sta je bilo na stanju u Vulco-u. Kad dodjem do kompa ovih dana potrazicu.

Upravo to sto je aca-pn rekao Raspitivao sam se za ono sto je lakse naci. I opet nisam uspeo pronaci kod nas. E sad, preko u Hr se vec moglo naci nesto.

Uci se polako ;-) Pre neki dan je stojao pa kukao kako ga bole noge

Znaci 650 postaje parallel twin, xt postaje de i ubacuju jos neki model sa zapreminom izmedju malog i velikog stroma? Posle toliko godina stagnacije, da ne poveruje covek

Da, ta najveca prosecna potrosnja je napravljena na deonici Stara Pazova - Preljina. 152km cistog auto puta. Taman je pred Gazprom pumpu pocela da treperi rezerva

Evo statistike za predjenih 5250km:

Na snimku samo vidim da prati neku babu na nis ekspres autobusu A sad bez sale, ekstra je snimak :-)

Ova vest ima vise informacija: Policajci plakali nad telom kolege koji je stradao tokom potere u Rumenci NOVA.RS Sahrana policajca Božidara Koprivice koji je juče smrtno stradao tokom obavljanja službenog zadatka u Rumenci, biće obavljena sutra u 13 časova na groblju u Bačkoj Palanci.

Saobraćajni policajac poginuo tokom potere u Rumenki | Novosadski informativni portal 021 WWW.021.RS Saobraćajni policajac B.K. star 36 godina iz Bačke Palanke poginuo je u saobraćajnoj nesreći u...

Znaci bice long term review Dunlop Meridian vs Metzeler Tourance

Ma mogao si to jos da teras (kaze osoba koja je menjala fabricke bridgestone trailwing posle 18k km).

@penumbra @Palja Hvala na odgovorima :-) I ja sam misljenja da treba prosirenje jer je sama copava cudna, a nikako da narucim. Ako neko ko nije navikao sedne na crf, kad ustaju, pomisle da ce pasti :-D

Da li je neko narucivao prosirenje copave za 300l? Par puta na poslednjem TET-u mi se desavalo da propada nogara u zemlju, pa moram da trazim 5 minuta parce zemlje gde mogu da se parkiram i normalno sidjem sa motocikla. Na netu mi iskacu aliexpress/ebay/amazon varijanta koje ne izgledaju lose, samo me zanimaju iskustva tj. da li su dovoljne velicine A drugo pitanje, proizilazi iz neke diskusije sa @DjordjeMijailovic, a to je kada se na dual sportu raditi sredjivanje prednjih amortizera? Da li ide na nekoj kilometrazi, predjenom vremenu, po osecaju.

Odogovor na tvoje pitanje je neki dual-sport (ili bilo kakav off motocikl koji mozes registrovati) :-) Znam da cu sad zvucati kao najgori sektas, ali baci pogled na Hondu CRF300L. Ili neki Suzuki DRZ400 ako si vise za polovnu varijantu. Ja sam pokusao jednom off (po Ceru) sa Stromom 650 i to je bilo ok, ali izuzetno naporno (em asfaltne gume, em moje neiskustvo, em tezina motocikla). Ista ruta sa dual sportom je neuporedivo laksa i mnogo zabavnija :-)

Ajde ajde, bice to i pre. Kad budem isao negde prosfercovacu te u koferu

Opasno me stizes (ova je iz aprila)

Nema mesta u Vlajkovoj pecini Moze Strom ;-)

@penumbra Hvala na odgovoru Jedva cekam