Nakon Sajma knjiga u Novom Sadu, Poreska zatvorila više štandova i na Sajmu automobila | Novosadski informativni portal 021 WWW.021.RS Poreska uprava zatvorila je danas više štandova na Sajmu automobila i Sajmu motocikala...

Malo se danas vezbalo:

Mi smo imali trening na parkingu za kamione. Podloga je na nekim mestima bila prasnjava/prljava, pa su neke vezbe radjene sa smanjenom brzinom.

Odkako sam polozio za A kategoriju planirah da odem pa nikako. Najzad bio prosle godine kada je MK "Bezbednost" organizovao u Novom Sadu. Iskrena preporuka za svakoga ko se vozi na 2 tocka da odradi (bar) jedan takav trening. Takodje sve preporuke za Vitu kao instruktora. Neverovatno je koliko moze da se napreduje u tehnici voznje u roku od 1 dana, kada imas nekoga da ti da smernice sta mozes bolje da radis i kad imas alate da na siguran nacin pomeris svoj licni maksimum.

Bez aktivnog vesa ni u wc vise ne idem Odkako je zahladilo vozim aktivni gore i dole, jakna sa kisnom postavom, pantalone bez kisne.

... guram, vidim slabo nesto ide Strom u rikverc ... - Da li si pustio kocnicu? - Jesam! ... vidim tocak se ne okrece vec klizi po snegu... - Da li si sigurno pustio kocnicu? - Sad jesam!

Popodnevna voznja? Moze! Sta cemo? Celu Frusku goru. Moze!

Mos Eisley

Suzuki V-Strom 650 se uvek nekako nametne kao odgovor Sve kriterijume zadovoljava, osim vizuelne lepote.

Sve boje benetona:

@DraganNS Za jakne bi trebalo da se mozes osloniti na chart. Ja nosim M i uzeo sam M jaknu. Probao sam i L, ali mi je prevelika bila. Sad proverih i sa kumom jer ima istu Aeris jaknu. Nosi L, uzeo L jaknu. Za pantalone je druga prica. Posto sam uzeo i Modeka Lonic pantalone, njih sam morao broj vece tj. L iako nosim M.

Nemam Tacoma, ali imam slican 3u1 model tj. Aeris u Light Grey/Black varijanti: https://www.fc-moto.de/en/Modeka-Aeris-Motorcycle-Textile-Jacket Kupih je jesenas i zadovoljan sam kvalitetom izrade, udobnoscu i ventilacijom. Pogotovo je ventilacija dobra (za touring jaknu). Mada ne treba ocekivati da radi kao mesh

Ne znam kako oxfordov radi, ali na oba motocikla (strom i crf) imam originalni crampbuster. Kao sto je Stefan rekao, bez njih ne znam da vozim Totalno sam se navikao, a i odgovaraju mom stilu voznje tj. nacinu na koji dajem gas. Odkako sam se navikao, nisam imao tih situacija da mi u gradu smeta (pre toga ih je bilo). Za autoput i putovanje van grada je dusu dalo. Saka ne bude ukocena. Ne koristim ih u 2 situacije: - Kada treba da obilazim nesto sa punim gasom - tesko je dati pun gas sa crampom tako da tada normalno zavrnem gas - Kada vozim off road sa crfom - smeta kada se vozi u stojecem polozaju i ne mogu da doziram gas toliko fino koliko mi je potrebno. Tada ga okrenem na dole da mi ne smeta. U ostalim slucajevima stoji ovako: Sve u svemu dobra stvarcica, jednom kada se naviknes

Znaci kupovati jos jednog dok ga ima i konzervirati ga potapanjem u ulje (samo cista sintetika), pa da bude za buducnost. Ili prelaziti na 1050ku zbog V2 agregata (naravno ako izuzmemo cenu iz jednacine).

Tehnicki, ovo je hop

Evo i jedan action shot, attack mode na off road-u:

Evo malo da potpomognemo zarazu ;-)

Fantasticna racionalizacija nema sanse da zena ne poveruje!

Nema tu filozofije, Strom mu ostaje a crf mu ne gine

Jedna slika od pre po' sata, ono kad znas da si definitivno bolestan pa se moras provozati:

Vozi se, kako ne a ponekad padne i medjusobno kupanje! Dobro je pa je 3. januar, pa je toplo

@DjordjeMijailovic hvala tebi za sve ovo napisano, taman se podsetih svih tih lepih trenutaka! Takodje hvala sto si me nagovorio i uvukao u celu moto i moto off pricu. A jos takodje proklet bio sto si me nagovorio i uvukao u celu moto i moto off pricu! A sad, gledaj tamo tu mapu, da ne nabasamo ponovo na nekog medveda: I za kraj, svim citaocima srećna nova godina i praznici!

Pa... bolje ikad nego nikad Nego, sad da vidimo šta nam donosi sledeći April. Opet je moguće spajanje uskrsa, mogao bih ići negde. Hmm...

Dan 8. Ljubinje - Novi Sad Neverovatno! Upeo sam iz Ljubinja da krenem na vreme (čitaj pre pola 12). Hoće to kada te drmusanje probudi na vreme. Nego, šta je sad ovo, radovi na putu? Izgleda da je jutrošnji zemljotres ipak bio dovoljno jak da pokrene klizište, pa putari sada čiste put od kamenja. Već sam jednom na ovoj turi dokazivao kako Strom ide preko kamenja. Ne bih i drugi put! Negde posle Mostara mi na pamet pada ideja: ’’A zašto ne bi pokušao da do Novog Sada dodješ sa minimalnim brojem pauza?’’ Da, to zvuči kao odlična ideja da presečem monotoniju samostalne vožnje dobro poznatim putem. Strom je udoban motocikl. Ljudi prelaze velike kilometraže u cugu, stajući samo po gorivo. Realno nemam potrebe do granice da stajem. Stigao sam do Konjica. Tada je Strom još uvek bio spušten napred i takva ergonomija mi već neko vreme nije odgovarala. Posle maksimalno sat i po vremena počinju da se javljaju bolovi u predelu spoja ledja i vrata. Da nisam stao u Konjicu, verovatno bi u Sarajevu morao da potražim neki krevet da odmorim do sutra. Na ulazu u Kladanj, mali jubilej. Predjenih 20000 kilometara sa V-Stromom. Prošlog na 10000 km se dobro sećam gde je bio. Na ulazu u Kranj, pre 3 godine… toliko mi je trebalo da predjem 10 hiljada. Stvarno bruka i sramota. Nadam se da za sledećih 10 neću morati čekati 3 godine. Jeste da sam trenutno na većoj nadmorskoj visini, ali je opet jako toplo. Jedan krčkani Vlajko za poneti, moliću lepo! A moja odluka da što je moguće manje puta stajem i odmaram ne pomaže. Posle 5 sati vožnje vreme je za dužu pauzu. Po mogućstvu u hladu. Taman da parkiram svoju radnu mašinu medju ostale radne mašine i sanjarim kako bi bilo dobro provozati ovakav bager. Mani se gluposti i jedi te bonžite. Odmah posle granice stajem na neki parking u hladu da sačekam Stefana: - Vrnuh se u Srbiju, evo me u Malom Zvorniku. Gde si ti? - Evo tu sam blizu. Za desetak minuta dolazim. - Aha, super. A gde si tačno? - Još malo pa ulazim u Ljuboviju. 45 minuta kasnije, evo njega: - E, izgleda da Ljubovija nije toliko blizu Malog Zvornika. - Jel? Ma šta mi napriča… Nemoj gasiti Stroma, odmah idemo. Gladan sam! Nisam bio jedina osoba koja je nekoga čekala. To je radio i naš nesudjeni saputnik, Miloš. Samo što je on čekao obojicu u Sunčanoj Reci. Uspeo je obaviti i komplet kafu i komplet ručak dok smo mi dojahali ovde. Ljubomoran sam zbog toga. Veoma ljubomoran. Na moju sreću pa je Stefan dobar čovek. I da vrši dostave masne hrane na trenutnu lokaciju. Komplet lepinju iz Užica… mmm…. Bukvalno me ovo spasilo. Ali se sad manifestovao drugi problem. Spava mi se. Iz jedne krajnosti se otišlo u drugu krajnost. Potrebno je malo dopinga da se nadje prava mera izmedju hiper aktivnosti i pospanosti. Sladoled u Sremskoj Mitrovici? Što da ne! Usput je! Jeste da je to još jedna pauza (od granice sam ih napravio više nego za ostatak dana), ali je prijala. Prijalo je dobro društvo. Totalno sam se odvikao od samostalne vožnje ove protekle nedelje. Hm, pitam li se na koju sledeću samostalnu turu će Stefan da se samopozove, te mi ’’pokvari planove’’? Nije to sada bitno. Ima vremena o tome da se razmišlja. Trenutno i Strom i ja zaslužujemo vreli tuš (preko nam je potreban).

Dan 7. Ljubinje O bem ti sve, opet je bio zemljotres. Ovde se definitivno jace čuje i oseti. Dosta blaži od onog preksinoć, ali opet veoma neprijatan osećaj. Kako sam se naglo probudili, zaboravili smo da je danas Uskrs! Ostatak dana smo proveli praznično. I bez većih potresa.