Očekivano, opet se Stefan ubacio u putopis

Dan 5. Portorož - Senj Očekivano, danas sam bolje raspoložen. Valjda zato što sam naviknut na ove jutarnje radnje (pakovanje rol torbe, vezivanje na motocikl i odlazak iz smeštaja). U redu, prvo ipak moram da odradim i poslovni deo dana. Ne ne, to je doručak. Mislio sam na konferenciju. Brzo je doslo popodne i željno očekivani kraj radnog vremena. Konferencija sama po sebi nije loša. Štaviše veoma je dobra. Samo što ima drugih mesta na koje treba da stignem. I to danas. Mesta kao na primer Jadranska magistrala, a tačnije Senj. Od početka mi je bila ideja da se provozam Jadranskom magistralom pošto ove godine još nisam. Trebalo je izmedju dva uskrsa, ali sam se razboleo pa umesto da se vozam po Jadranu sam ležao dve nedelje kući u krevetu. Za razliku od Stefana koji se tada vozao Jadrankom. A i znate šta? Opet hoće. On je trenutno u Beogradu, ali skoknuće do Senja čim završi sa poslom (nešto definitivno nije u redu sa njim). Nego, gde sam stao... A da, treba krenuti iz Portoroža! Uf, ali ovde je tako lepo vreme. Za razliku od pravca u kom vozim. Ni malo mi se ne svidjaju tako tamni oblaci. A ni one munje tamo u daljini, kojim se približavam. Dobro je da je počela kiša da pada pa više ni ne obraćam pažnju na te munje. Šteta jer je put baš fin. Ali dobro, idemo dalje. Proćiće se i kroz ove kišne oblake. Granuće ponovo sunce! Pojaviće se more negde u daljini… čekaj malo… eno ga! Još malo autoputa da se zaobidje Rijeka i evo je Jadranka, tu je, samo što nije. Po silasku na magistralu dolazim do poznatog mesta. Upoznali smo se prošle godine. Tad sam se upoznao i sa burom i time kako utiče na parkirani motocikl. Pokušao sam da nadjem onu kuglicu koja se odlomila sa ručice kočnice, ali je potraga uzaludna. Činjenica da je prošlo 9 mesec od tada nema ikakve veze sa time. Nestala je negde u vetru. U Senju je sve puno motocikala. Nisam očekivao takvu dobrodošlicu. Kasnije saznajem da tu negde blizu sutra ima moto susret, pa velika većina kolega ide sutra tamo. Ostatak su stranci koji su istim poslom kao i ja, uživanju u krivinama. Sve u svemu lepo je to kad imaš bilo kakvu dobrodošlicu, pa makar to bila “derp face” mačka, parkirana na koleginom koferu. Taman sam se raskomotio u smeštaju kad zvoni telefon. Leteći Beogradjanin zove: Sišao sam sa autoputa kod Karlovca i sad ću magistralom do Brinja. Tamo ima lep vidikovac, nadjemo se tamo za 45 minuta! Sve je to fino, ali ja sam u gaćama. Nisam očekivao da će doći dok je još dan. Rekoh mu da ne žuri, ali naravno da nije poslušao. Jao, sad će još umisliti da je ovo takmičenje ko će pre tamo da se pojavi…. Samo da napomenem, ja nisam žurio. Plus bio je kamion ispred mene kojeg nisam mogao kilometrima da obidjem. Plus što sam ja vozio ka oblacima i munjama. Stefan je bežao od od njih, te naravno da će on prvi doći na mesto sastanka. ... Verujem da Stefan ima svoju verziju ovog dogadjaja u kom se nas dvojica trkamo, što nije tačno. ... Prestao je da me zeza preko komunikacije kada je ugledao more. Verovatno je bio srećan zato što tamo ne pada kiša. Pred spavanje razmišljam zašto uvek kada dolazi na Jadranku njega prati kiša? Mora da je do njega. Samo da mi nije dovukao još nešto sa sobom.

Hmm... ček da razmislim... ne! Ni malo ne mogu da budem srećan za tebe tj. vas na mom putovanju dok sam kuci izmrcvaren u krevetu vec ko-zna-koji dan pod temperaturom. Aj rećićemo da je petišesti (jednareč).

Tu je na fotki, ali se ne vidi (čitaj: pojeo ju je)

Samo sipaj soli na ranu sunce li ti Bas me zanima dal ce relej izdrzat do kraja

Dan 4. Portorož - Piran - Portorož Očekivano, mrzi me da ustanem iz kreveta. 3 dana sam bio na odmoru, a danas moram da radim. Osećam se ograničeno (nimalo lep osećaj). Nije to klasičan rad, ali opet. Mrzi me. Otvaram agendu konferencije, aha, ne počinju do 9… ali je zato ima doručak. Našao sam razlog za ustajanje! Odoh na “posao”! Konferencija kao konferencija nije loša. Stvarno je super i ima dobrih predavanja (i dobre klope). Ono što je stvarno dobro je to da izadješ iz hotela u kom se održava, predješ ulicu i na moru si! Kako se ovo poklopilo, kao da sam sam birao gde ću da idem Pauza za ručak je nešto duža pa imam vremena da odem do Pirana. Blizu je pa mogu i peške (ne moram Stroma paliti). A realno nemam u kom drugom terminu da odem. Ovde program traje do kasno uveče (a i ne bih da propustim večeru, ako je dobra kao što je bio dobar ručak). Na mapama sam gledao i čini mi se da ima pešačka staza uz more skroz od Portoroža pa sve do Pirana (proveravao sam satelitske snimke). Ali navigacija kaze, skreni desno i penji se na brdo. Penji se jos na brdo. Ovde više nema hlada, ali penji se jos na brdo dok sunce prži. E sad kreni ka dole, ugledaćeš more i uskoro sići opet do njega. Crko sam, a tek sam došao na ulaz u naselje. Ova cela avanturica sa navigacijom me je koštala dodatnih pola sata (koje baš i nemam). Sad mora da padne brzinski obilazak, pošto se moram vratiti nazad na posao. Povratak je bio brži. Mnogo brži. Išao sam celim putem uz more. Bilo je čak i hlada. Što me je veoma obradovalo, jer sam totalno progoreo i dehidrirao. Usput sam preispitivao svoje životne izbore (više puta, realno mogao si barem poneti kačket), ali sve je vredno toga. Bio si negde gde ranije nisi išao. Video si nešto novo i lepo. I tako pun pozitivne energije idi sada i sedi u klimatizovanu salu i slušaj ljude kako pokušavaju da ti prodaju nešto da koristiš na sledećem projektu. U redu, obilazak Pirana je mnogo bolji od ovoga, ali moram priznati da je mnogo lepo sedeti u klimatizovanom prostoru i piti vode. Lupilo te je sunce u glavu, tako da pričaš gluposti. Izadji malo napolje i uživaj u primorju dok ne krene ta famozna zabavo-večera.

Dan 3. Ljubljana - Portorož Neočekivano, vremenska prognoza mi kvari planove. Kaže padaće kiša na Bledu i Bohinjskoj Bistrici. A baš sam tamo planirao da idem danas. I baš mi se ne kisne. Uspevao sam zadnja dva dana izbegavati kišu, te zašto bi danas bilo drugačije. Brzinski menjam rutu tako da mogu ranije završiti dan i doći do Portoroža. Ali ajde da ne trčim pred rudu. Prvo imam da obavim neka posla po Ljubljani. Svako ko poseduje Shark Spartan kacigu zna za probleme sa gornjom ventilacijom. Kad tad neka plastika tu pukne i mora da se menja deo (da, ova kaciga ima mnoštvo rezervnih delova). S obzirom da jednostavno ne mogu više da se njakam sa potezanjem garancije za to (već sam to činio 3 ili 4 puta i svaki put čekao po minimum nedelju dana), kupiću ovde koji komad. Da ne kažem da sam sve pokupovao, čitava dva. A kad sam već tu i kilometraža za redovan servis je blizu kada se vratim nazad kući, što ne uzeti i ulje + filter (na akciji!). Zaokupirala me je kupovina te sam se više zadržao nego što sam planirao (kao moja majka kada ode u prodavnicu cipela). Ništa, nema u potpunosti magistrale do Mosta na Soči, ići ćeš auto putem koliko možeš. - Ali ček ček sačekaj sekundu. Most na Soči?!? Pa juče si bio tamo. - reče moj interni glas, interni Vlajko. - Pa nisam išao tamo sa ove strane. Šta znaš? Možda je dobar put kada se sidje sa auto puta. I ne da je dobar, već prezabavan. U redu, bilo je 2-3 semafora zbog radova na putu, ali ostatak… odličan. Čas je kao deonica Valjevo - Loznica, čas je kao Drinska magistrala, čas kao Romanija… I hop, evo me ponovo u Mostu na Soči (kad pre). Strom je zaslužio tankanje gorivom, a ja tankanjem kafe i pogledom. Jedino sve pomalo kvare ovi oblaci koji liče kao da će da pada kiša iz njih. Valjda će me zaobići… ahh…. neće, definitivno neće. A baš mi se pila kafa sada. Ništa, nazad u sedlo. A usput, samo o kafi razmišljam. Od jutros vučem neku glavobolju i pravo da vam kažem, samo bih negde da odmaram. Primičem se Novoj Gorici i razmisljam da predjem preko u Italiju, jer tamo verovatno imaju bolju kafu, ali mi se ne da. Dobro, poslužice i kafić ovog hotela koji je blizu magistrale i nadjoh ga na google maps. Samo što nije hotel već kazino. Nisam više siguran ni gde se nalazim. Nebitno, samo daj kofein da se razbudim. ... Gledam sada ovu sledeću fotografiju i vraća se bol u glavi. Jednostavno izbija neka smorenost (ne smirenost) iz nje. ... Glava ne prolazi. Pa dobro možda sam gladan (ne możda već sigurno jesi). Hmm… ako se dobro sećam kod Škocjanskih jama ima neki parkić. Lep ambijent za pojesti ručak. Sledeća stanica, tamo! U redu, unormalizovao sam se. Donekle. Gde sam ja ono pošao? A da, Portorož! Tap - tap - tap, neću da razmisljam više, navigacija upaljena, muzika upaljena, polazi! (naravno da sam odmah na početku promašio skretanje, pa sam morao nazad da se vraćam) Smeštaj u Portorožu je odlican! Dvosoban! Šalu na stranu, stvarno je dobar. Ima više nego dovoljno mesta za majstorisanje tj. zamenu sijalice kratkog svetla. Samo da mi je znati ko je ovo dizajnirao. Jednostavno nije mi jasno zašto moram da skidam instrument tablu da bih zamenio sijalicu. Zar nije bio neki drugi, lakši način da se ovo napravi? Dobro, barem sada znam kako Strom izgleda u “triple black superleggera” izdanju. I što je najbitnije, nisam ništa slomio! Ni plastike, ni sijalicu prilikom instalacije. Radi! Sada se više ne moram plašiti mraka! (realno i nisam od jedno sedme - osme godine života) I za kraj dana, jedan mali jubilej. 30000 kilometara na satu. P.S. Zanimljivo (u redu sigurno nije nešto specijalno zanimljivo drugima, ali meni jeste) je da sam 10000km obrnuto takodje u Sloveniji davne 2019. Hmm, da li to znači da ću i 50000km obrnuti u Sloveniji? P.P.S. 20000km je bilo u Bosni i Hercegovini. P.P.P.S. Prestani da smaraš ljudima nepotrebnim činjenicama već piši taj putopis.

Neka neko postavi sliku toga, ljudi ce pomisliti da lazemo Postavio bih ja, ali neocekivano nisam fotkao. @nafetS @abarth_maniac

Ako cekicem radi sitna podesavanja, verovatno da ce kontolu kvaliteta izvrsiti macolom ili lopatom. Verujem da to tako treba Ono sto me brine jeste kolicina srece na Jovanovom licu. S pravom se Ranko odrice odgovornosti. I ja bih

Dan 2. Ljubljana - prevoj Vršić - Lago del Predil - Ljubljana Ocekivano, od jutros mi je dosta auto puta. Ne želim da ga vidim više, verovatno ikad! Danas samo magistrala. Dobar osećaj od juče me još uvek drži, pa ću valjda izdržati gužvu na putu. Čuj da li ću! Magistrala u Sloveniji je mnogo bolja nego u Vojvodini. Za početak postoji visinska razlika. I krivine… Kad pre Kozorog?!? Slika Vršića koju imam u glavi je ona od pre 4 godine, kada sam jos bio zelen u moto vodama. To je prvi pravi prevoj koji sam “osvojio”. Dugačak, krivudav, veoma spor, tehnički zahtevan… … bar je tako u mojoj glavi. Naravno da realnost nema veze sa tom slikom. Sada to sagledavam realnije i što je mnogo bitnije, vozim dosta sigurnije. Šta iskustvo uradi od čoveka? Pa, uradi to da sada mogu opušteno da uživam. Krivina, krivina, ukosnica, krivina, ukosnica, pa još jedna ukosnica, itd. Sve nekako teče onako kako treba. I hop, evo nas na vrhu prevoja. Zar već!?! Osećam se kao da sam ispunio veliki cilj! Ne taj da se ponovo popnem na vrh prvoja, nego da me ni jedna njemačka baba na triciklu nije obišla usput na penjanju. Nego da vidimo šta ima novo ovde, osim snega. Sve je baš kao što ga se sećam. Još uvek uživam. Sloboda je tu. A i ostatak planirane rute za danas. Samo da kumu i Stefanu pošaljem video poruku neprimerenog sadrzaja kako im se rugam pa mogu dalje, da ne kazem u Zadnjicu. Ipak mislim da ću ići u drugom smeru, da ne upadnem u nešto… Kad ono ne leži vraže! Zatvoreno?!? Ne može se gore na Mangart… Sad moram ponovo da dolazim ovde nekad. Ijoj problema. Potpuno neočekivano, nešto ranije je došlo vreme za kafu. I znam savršeno mesto za to. Šta više, godinama pričam o njemu. Sam restoran možda nije nešto, ali im je kafa dobra (prava Italijanska, jer smo u sad Italiji, logično). A tek ambijent… Ovo do sada je bio put kroz sećanja. Koliko god bilo lepo prisećati se lepih momenata iz prošlosti, ne može se samo to raditi. Život u prošlosti nije opcija. Ajd da vidimo i nešto novo. Ne bih da se vraćam istim putem. U navigaciji kucam Most na Soči. Da vidimo šta tamo ima. Koliko god putovao, jedna stvar koju ne mogu da skapiram jeste odabir dobrog mesta pored puta za klopu s nogu. Namerno ponesem hranu da bih mogao da jedem na nekom lepo mestu. I u 98,76% slučajeva prodjem pored takvog mesta i mrzi me da se vratim jer pronaćiću neko bolje. A nikad ne bude neko bolje. Zato se sada vraćam koji kilometar nazad i parkiram svoju zadnjicu na obali Soče. Očekivana meksička tunjevina diže raspoloženje, ali umor je tu. Ne mogu puno razmišljati. Upaliću navigaciju i pratiti je. Šta ona kaže, ja ću tako uraditi/skrenuti. Turn left - skrećem Levo Continue for 4 kilometers - nastavljam dalje 4 kilometra… jeste da je put širine jedne trake, ali je asfalt odličan… jeste da put pomalo nepregledan i krivudav, ali ide kroz malo kroz šumu, malo ivicom brda… Continue for 1 kilometer and then make a U turn - o o o o ček ček ček šta? Stajem i gledam maps. Pogrešno sam skrenuo. Bilo je levo i levlje. Ja sam skrenuo levlje, a trebalo je levo. Uh, nagib je sve veći, možda bi se trebao okrenuti ovde pa vratiti… Ili, pazi ovo sad, ili da odeš do kraja i istražiš sta ovde ima. Ovo je ipak sve jedna avantura, zar ne? Očekivano, dolazim do kraja asfalta. Da sam na CRF-u nastavio bih dalje. Na Stromu sam pa ipak ću da se vratim. Mislim, može Strom dalje, ali ne bih sam. Ne bih baš da čačkam mečku. Ili u mom trenutnom slučaju, kravice. Šta je ono rekla navigacija, okreni se nazad, vrati 4 kilometra i skreni levo (ne levlje)? Dobro, poslušaću… Ovaj put me nije zeznula. Do Ljubljane me je vodila baš lepim putevima i baš lepom magistralom. Bukvalno sam malo živnuo (čitaj: malo dao gas tj. nisam kilavio) i očas posla sam nazad u Ljubljani. Kao da sam pre 2 nedelje krenuo odavde, a ne jutros. Mrak polako pada dok sam se nacrtao u centru. Uzimam klopu za usput, da se mogu šetkati. Centar Ljubljane odiše nekom smirenošću koji mi se svidja. U tim trenucima ne bih igde dalje išao… .. dobro je pa je to samo privremeno. Sutra idem na more, jel tako?

Nisam bez razloga rezervisao bas taj hotel Doduse preko dana nisam bio u hotelu pa nisam mogao u potpunosti uzivati. A za masazu postoji jedan drugi establišment, blizu Villacha, Austrija

Dan 1. Novi Sad - Ljubljana Očekivano, nisam pošao na vreme jer naravno da nisam sve sredio sinoć. Jesam se spakovao, ali rol torba je u stanu, ne na motociklu. Uspeo sam i da odnesem tepihe do hemijske čistione. Čak sam dragu ispratio na njen poslovni put. A dobro, šta je tu je. Malo će se vise auto puta voziti nego što je planirano, da se nadoknadi izgubljeno vreme (kada sam bacio pogled na sat umalo me srčka nije strefila). Na prvi izazov nailazim već kod Rume. Iako sam ovuda prolazio, pa mislim da nema 10 dana, opet se sve promenilo. Kako dodjavola se sada izlazi na auto put?!? Vrtim se prvo po jednom, pa onda po drugom kružnom toku. Onda više nisam znao gde da se vrtim pa sam pitao dobrog čiku u drečavo narandzastoj jakni. Kuda sada za auto put? U Jarku skreneš za Mitrovicu pa tamo izadješ Ahh… trebao sam se informisati pre nego što sam pošao… Hvala! Hmm, kada se malo bolje prisetim i prošli put kada sam isao motociklom za Ljubljanu sam imao problem sa auto putem. Doduše da izadjem sa njega. Sledeći izazov je kako se namestiti udobno na auto putu. Razumljivo za ne? Mi na 2 točka tražimo krivine jer su one ludilo i zabavne. Ne pravce od 300km. U redu, možda neko i to voli, ne osudjujem. Dobro je pa granica i prateća gužva razbijaju monotoniju, ali je to kratkog daha jer ipak sve brzo ide kada zaobidjes kolonu. E da, zaboravio sam napomenuti da su prognoze za danas najavile pljuskove! Barem do Zagreba. Za posle, možda da, možda ne. Oko toga se nisu mogli uskladiti. Zasada, na svu sreću, je prijatno toplo i suvo. Opustajuća muzika na uši, mozak na ler i putuj ravnicom. I takva zen faza traje do prvog pljuska, na obilaznici oko Zagreba. Usput sam nailazio na deonice sa vlažnim asfaltom, ali ti oblaci su davno prošli pre nego što sam se ja tamo pojavio. Sreća prati hrabre da ne moraju oblačiti kišno odelo. A i sreća je da moram sipati gorivo, pa taman malo iskulirati dok ne prodju ovi oblaci. Koliko god se osećao dobrodošao na ovoj benzinskoj pumpi, smorio sam se. Ne mogu stalno gledati u nebo i u radarsku sliku oblaka na telefonu. Nek se malo nakvasim, šta fali samo da kišno ne oblačim. I naravno da kiša prestaje 500 metara posle pumpe… Ali Marfi ponovo zafrkava, te kiša opet počinje 500 metara od sledeće pumpe. Doduše veoma bitna razlika je da je ova pumpa u Sloveniji. I da sam planirao da stanem na nju. U redu to su 2 razlike, ali ko broji. Daj kafu! E sad, nalazim se na mentalnoj i fizičkoj raskrsnici. Da li spaliti put do Ljubljane auto putem ili ići magistralom? U fazi planiranja sam rekao sebi da ću ići magistralom. I pre 5 minuta, dok sam pio kafu, sam to sebi ponovio. I sada si ponavljam. Ali takodje vidim i kakvi su oblaci u pravcu magistrale… Izabraću tamo gde se vidi sunce tj. autoput. I prijalo je. Čudno je to reći posle celodnevne vožnje autoputem, ali stvarno je prijalo. Valjda je tako bilo zbog sunca, prijatne temperature vazduha, lepih pejzaža, krivina (kakve god da krivine mogu biti na autoputu, opet je bolje od pravca) i toga da sam posle par godina ponovo tu na motociklu. Jeste da idem na poznato i znam šta me očekuje, ali je opet osećaj veoma dobar. Osećaj neke slobode (iako je ovo u stvari poslovni put, ne zaboravi to Vlajko). Smeštaj u Bit Center hotelu, poznat i odličan. Hrana u Cantina Mexicana, poznata i odlična. Sladoled u Cacao, poznat i odličan. Kako ležem u krevet, osećaj slobode je još uvek tu, poznat i odličan.

Da, i ja sam se iznenadio Zaboravio sam kako se zove establišment iz kog smo narucili. @nafetS zna jer ih je on nama otkrio

Ova priča ima isti početak kao što imaju, pa skoro sve moje/naše skorašnje moto priče. U Zrenjaninu, u radionici RPM Moto, kod Ranka (našeg @abarth_maniac). Naravno tu su i naši @Jovan Ristic i @nafetS, jer kako drugačije započeti priču bez njih (i bez 50 ćevapa sa mantijama - ne stvarno, ko ovo nije probao ne zna šta propušta). U stvari, početak je bio dva - tri meseca ranije i nije baš nešto zabavan, ali je tekao ovako: Jel ima budžeta da idem u inostranstvo na konferenciju? Čekaj da proverim . . . prodje par dana . . . ima! Nadji neku, pošalji računicu, pa ako se uklapaš, ideš. Ima neka početkom Juna u Portorožu, izgleda dobro. Uzeću i par dana slobodno da spojim celu nedelju (da se vozam po Sloveniji). I da, idem motociklom. Može, teraj! Nego, da se vratimo na prvi početak. Razlog posete je jednostavan. Strom ne koči prednjom kočnicom. Tj. koči, ali slabo. Ići na turu sa takvom kočnicom je ludost! To znam jer sam sa takvom kočnicom isao do Hercegovine (i Stona i Dubrovnika) i nazad koji nedelju pre. Brzinskim pregledom Ranko i Jovan ustanovljavaju da je sve u redu. Osim pločica. Kao staklo su. Mora da si ih negde jako zagrejao, tipa drzao kočnicu konstantno dok si išao nizbrdo, pa onda naglo ohlatio na primer: prolaskom kroz baru. Sasvim sam siguran da nisam radio obe stvari tako da u tom trenutku krivim Stefana. Da da ti si isprobavao Dunlop onomad kada smo išli (prošle godine) do Mostara na urmašice. Mogu samo reći da moj pokušaj delegiranja krivice nije imao ikakav uspeh. Zato i razlog pregrejavanja ostaje misterija. Pa dobro, barem je rešenje jednostavno. Menjaju se pločice i stavljaju one koje je Stefan doneo da se stave kod njega na Stroma, jer je normalno da krademo jedan drugom rezervne delove. Svakako nije problem jer smo sutra opet tu, jer ima posla na Stefanovom Stromu (uzeće se i doneti novi par). Čovek predje kilometražu za servis očas posla i hop evo ga opet u Zrenjaninu. Hoće to da izmori… P.S. Jovane izvini za nered u radionici, ali je Stefana teško pomeriti kada se usidri.

Za sile zatezanja srafova moze da se koristi i upustvo od 2. generacije (Glee) jer sve manje vise isto mehanicki. (negde sam imao to upustvo, samo ga sada ne mogu naci)

Radjen je i test: SYM Maxsym TL508 - Najjeftiniji u klasi, a konkurentan maksi skuter BJBIKERS.COM U konkurenciji skutera SYM Maxsym TL508 je čest izbor, a koje su karakteristike i kakav je u realnoj eksploataciji utvrdili smo na testu.

Mislim da autor teme moze da ti odgovori na to pitanje SR-a sam samo zagledao i pipkao u mestu i mogu reci da kvalitet (ovako na prvi dodir) ne zaostaje za drugim, da kazem poznatijim proizvodjacima. Sve je na svom mestu, fino na dodir. Kinezi opasno dobro rade. Toliko dobro da bi neki cfmoto sigurno usao u uzi izbor da sad uzimam drugi motor (kada bih menjao Stromića). Imas Zontes 350 adv. Doduse on je vise za on nego za off, tako da nije bas kao versys 300.

Jedino je postarina + carina problem. Ali kontam i da sa time opet ispadne jeftinije nego u Hondi. Mi smo istrazivali gde ima jeftinije plastike za CRF-ove jer postoji velika sansa da se nesto od plastike slomi

Ako ima kod tajlandjana, moze jeftinije da se prodje: https://www.motosport.com/oem-parts/honda/2023/cb500x/middle-cowl

Jedva cekam putopis Ekstra da vam je provod bio super! E bas gledam fotku i nesto mi poznato . . . Sad sam bas uporedjivao fotke, nije isto mesto. Mislim da je ovo par kilometara pre

Skoro sam penzionisao Shark Spartan. Isti nacin kacenja vizira. Imao sam 2 pucanja na istom mestu. Takodje 3 puta sam menjao gornji otvor za ventilaciju. Na udobnost (ekstra pristaje mojoj glavi + suncane naocare koje idu skroz do dole + mala tezina) i kvalitet izrade same skoljke (a i sigurnost) nemam zamerke. Problem su pokretni delovi. Po meni, ovo sa vizirom ne bi trebalo da se desava. Pogotovo posto sam imao unapredjenu verziju vizira. Zato sam u januaru uzeo AGV AX9. Bila na 50% popusta u Plattneru. Kljun sam skinuo, ali cu u nekom trenutku da ga vratim i probam tako.

Na Stromu me nerviralo zujanje lancanika bez gume jer Strom ima zastitu od vetra pa je bas velika razlika u odnosu na OEM. Sto sam stariji obracam vise paznju na generalni komfor prilikom touring-a. Na CRF-u nema zastite + svakako se cuju raznorazni zvukovi kada se oru njive (vozi off) pa nisam nista ni primetio (osim da imam tinitus)

Bice bolje kada sednes na Stroma i odes na put Kada budes menjao prednji lancanik, obaveno uzmi onaj sto ima gumu sa strane. Dosta je tisi od onoga sto nema gumu. Posto je fabricki preskup i cekao se 10+ dana, prilikom zamene kod mene je stavljen JT JTF520.15RB. Tj. prvo je stavljen bez gume, pa je posle 100km menjan za ovaj sa gumom jer me nervirao zvuk. Ako ne gresim kod @nafetS-a je isti ovaj JT napred (pitao bih njega da potvrdi ali je on spavao dok je @abarth_maniac menjao lancanike i lanac).

Ako mozes, menjaj. Cim su krenuli da ispadaju o ring-ovi, to je pocetak kraja lanca. Da se razumemo, verujem da moze da izdrzi tih 2000km uz normalno podmazivanje, ali bolje ne razmisljati o tome

Za motocikle je malo drugacije, tj posto smo na manjim vozilima propuste i ranije. Mi smo dosli tamo, uzeli karte i odmah isli gore dok su automobili cekali. Pored nas su propustali i autobuse.