Rekoh ego jer postoji rasprostranjeno misljenje da je sramota ispustiti motocikl u mestu (barem kod ljudi koji nisu u moto svetu), a realno nije :-) Motocikl kada je skroz uspravan je automatski i izbalansiran, tako da je spustanje samo 1 noge lagano. Opet se to postize vezbom. Kurs bezbedne voznje tu moze dosta da pomogne. A ako se motocikl bas nagne u stojecem polozaju toliko da je ogroman teret na nogu i da ga ne mozes ispraviti nazad, izvlaci/siri noge pa nek sam padne dole. Jeftiniji crash bar od fizikalne terapije :-D

Strom mi je prvi motocikl. Tek polozio. 3 nedelje posle na raskrsnici mi padne u mestu. Lagano ga digoh (adrenalin radio svoje). Stete bez iako tada jos nisam imao crash bar. Samo se malo iskrivila rucica kvacila; imam je negde u garazi kao rezervu jos uvek Posle toga, na prvom servisu je spusten napred maksimalno koliko je moglo i tako sam vozio 4 godine (da bih mogao s obe noge lepo na zemlju da stanem). Tek kada sam vratio na fabricku visinu sam video koliko je prednji kraj bio nervozan i koliko mi je sad udobnije. Pa nista Spustis guz i lepo flatfoot-ujes na jednu nogu dok je druga na fuzasteru. Tj. navezbas tehnike, srodis se sa motociklom tako sto ga vozis i to je to. U suprotnom ako padne u mestu, samo da nije na nogu/stopalo i da se nisi povredio. Povredjen ego i ogrebotine na motociklu se lako popravljaju Mogu da potvrdim je @DMartinovic veoma srodjen s Stromom. Videh svojim ocima!

Priznajem samo ako su sa mantijama

Onako sa slika (sa njihovog sajta) nista masovnije od originalnog mi nije izgledalo :-) Dobro je cuti da je i vizuelni dojam dobar. Mhm, bas me zanima kakav je dojam kada se instalira. Ja sam narucio std -30mm zadnji i odgovarajucu prednju oprugu zbog kratkih nogu.

Uuuu fino fino dosta brzo je doslo. Da li si uzeo standard visinu amortizera?

Moj glas ide za Stroma. Jednostavno nista ne radi najbolje, a opet radi sve. Moze Strom na off i

@Psychonaut Znam razloge, u istoj smo crf sekti/grupi A znao sam da je Strom u opticaju posto sam pricao sa Andrejom oko toga Nikako da nadjem vremena da se vidimo i da proba Stroma sa povisenim vizirom. @nafetS Ti da cutis

Opa, cestitam! Da te lepo sluzi i uvek sigurno doveze kuci! Odmah da ti kazem da se nisi zeznuo Strom nit je najlepsi, niti najbolji, niti najbrzi, ali sve nekako radi kako treba. p.s. Jedina greska moze biti da si prodao CRF-a

E ovo je prava zamena za 650ku

Pa ne bi valjda seo u automobil. Pozlilo bi mu

Na FG se ne dobije fiskalni racun, samo papiric. Pre 2 godine sam bio u Deliblatskoj motociklom i tamo se naplacivao ulazak (bio je 1. maj) te smo uredno dobili fiskalni racun. Cak smo zaposlenima rekli da ne treba, ali su oni insistirali da ga sacekamo jer je to njihova obaveza. Ti sa dzipom naplacuju ako si stao negde i parkirao vozilo (bilo da rostiljas bilo da si ostavio auto da setas). Naravno, ne placas 2 puta ako su ti vec naplatili pri ulasku; samo pokazes taj papiric/kartu.

U pitanju je ovo: Po prvi put u Srbiji trka u trajanju od 24 časa! - BJBikers.com BJBIKERS.COM Trke izdržljivosti postaju sve popularnije, a trke u trajanju od 24 časa predstavljaju sam krem moto trkanja. Upravo će po prvi put u Srbiji biti održana trka u trajanju od 24 časa! Motodrom...

Epilog #3 Tačno je dva meseca (u dan) kako je moj put u sloveniju dočekao svoj pravi završetak. (počeo 29.05. i eto zavsio 29.07.) A kao i što je počela, tako se ova priča i završava. U Zrenjaninu. Jedina razlika je što ovaj put nije bilo 50 ćevapa sa mantijama (došlo se kasno pa nije radilo naručivanje preko telefona). Sam sam dovezao Stroma kući. U 2:30 noću. To je ono što sam zapravo želeo u onim trenutcima kada sam strugao asfalt. Mislim Strom je strugao asfalt. I zemlju pored asfalta. Ja sam manje više (ali definitivno više) klizao. I pred kraj i poleteo. Vrlo bitno da nisam preleteo. Tura je završena onog trenutka kada parkiram motocikl u garažu. To je ono što me je kopkalo zadnja dva meseca. To je falilo. Na sreću, više ne fali, te se mogu skocentristi na planiranje novih putovanja. Očekivano. Rumunija?!? - reče neki glas

Epilog #2 Strom je na radnom stolu. Gde drugde nego u RPM Moto kod @abarth_maniac. Dobiće full pregled i tretman. Taman i da se urade neke stvari koje sam kontao da ostavim za jesen. U redu, nije mi baš najjasnije zašto @Jovan Ristic na svakoj drugoj slici drži čekić u ruci sa ogromnim osmehom na licu, ali kažu da to tako treba Dobro pa doktori nisu držali tolike čekiće u rukama kada sam ih posećivao. Pomislio bih da hoće da mi isprave prst!

Zato sam ja "birao" da bude povreda na levoj Što su mi neki rekli (necu da ih imenujem @DjordjeMijailovic @nafetS), ti i kad padneš ne znaš da se povrediš ko covek!

Epilog #1 Naknadne pretrage kod lekara i ultra zvukovi bolnih tačaka su nažalost pokazali da ima još povreda. Zapaljenje tetiva u ramenu, pucanje mišića u kuku, ugruvani mišići u dupetu… Tako da eto mene opet na fizikalnoj terapiji. Bitno je da je sve rešivo. Samo smara jer ću propustiti dobar deo leta (a bilo je raznoraznih planova). A i to je dobro, jer čim mogu da razmišljam o tome koliko me ovo smara znači da nije ozbiljno. Ajd prvo sebe da sredim, pa će se onda lečiti i Stromove rane. U ovom periodu i nastaje nadimak Gipsfinger (i od mene hvala kumu na kumovanju).

Dan 7. Jablanica - Novi Sad Očekivano tokom noći su me svi mišići boleli. Dobra stvar je da posle spavanja mogu koliko-toliko da hodam normalno. Ne šepam. I naravno to što nisam u toku noći morao za Mostar. Tako da nemam šta da se bunim. Čak hoću i da vozim Stroma do granice ili barem Sarajeva. Stefan naravno govori da se to neće desiti. Zna da se ne šalim več da sam polu ozbiljan (u potpunosti ozbiljan). Ništa, aktiviramo alternativni plan (ako pitate Stefana ovo je bio jedan jedini plan), zvanje Vozzi. Ovaj deo je baš lagano prošao. Klik u aplikaciji, jedan poziv sa operaterom i jos jedan poziv od Mikija sa Pala. Ostaje nam samo da čekamo. Konobar molim te daj još 2 kafe i da li imate nešto slatko? Urmašice nisu zakazale. Ali Stefan jeste. Nije mogao da pojede baklavu i tulumbu posle urmašice i tufahije. Posle jedno 2 sata stiže nam transport. Još uvek ne mogu da verujem da neću moći sam da dovezem Stroma i sebe kući. Odbijam da poverujem u to. Nažalost realnost tj. bolovi su jači od maštarije. Opet sam počeo da šepam. Možda je Strom u dovoljno tj. potpuno voznom stanju, ali ja nisam. Put do granice mi je izuzetno poznat, ali ovakav vid putovanja nije. Ono što mi je smešno u datom trenutku je da ne idemo ništa sporije nego što bi prolazio ovuda da sam vozim. Šlep jarani gare ovaj kamiončić samo tako. Razlika je što se kilometar sat na Stromu ne pomera. A ono što mi nije smešno je to da imam dosta vremena za razmišljanje. Kroz glavu mi s vremena na vreme prodje misao od juče: “kako ćeš se vratiti kući?”. I baš me rastuži. Znam da je sve u redu, da sam dobro prošao i da u krajnjem slučaju sam upravo na putu ka kući, ali opet. Šta da nisam? Hmm, ko gde šta? Pauza za kafu? Može jarane, može! Dok pijemo domaću kafu, odjednom se čuje poznat, Stefanov, glas. Otkud ti kada si nas obišao još pre Konjica? Aha, aha, gubio si se malo po Sarajevu pa se vratio na poznat put i opet naišao na nas. U redu, u redu, sad si i ti popio kafu pa tutanj za Divič. Da me dočekaš tamo. A i treba neko da spusti Stroma sa šlepa. Nemoj da stignemo pre tebe. Skidanjem Stroma sa šlepa se zavrsava prva polovina povratka. Sad treba nekako dobaciti i do Novog Sada. Srećom, ovde je kompletan odbor za doček. Marko sa svojom lepšom polovinom i @Jovan Ristic sa mojom nervoznijom polovinom. Stefan i ja, pošto smo protagonisti ovog putopisa, smo se ubacili u fotku. Marko je bio na vožnji i svakako je plan od ranije bio da se nadjemo ovde na kafi. Taj deo prvobitnog plana se nije promenio. Jedino ga nisam obavestio šta se dogodilo. Saznao je kada je video Stroma na šlepu. Deo plana koji se promenio je da moja draga dolazi ovde autom i da povede Jovana.. Tako će on Stroma voziti do Novog Sada, a ja imati komforan transport na četiri točka. Veoma je čudan osećaj da gledam nekog drugog kako vozi moj motocikl dok sam ja na suvozačkom mestu u automobilu. Mozak ima problema da procesira to što gleda. Uz to, zabrinut sam da je nešto pokvareno, a da smo propustili prilikom provere voznog stanja. U redu mi je da se ja povredim, ali nije mi u redu da se neko drugi povredi. A kad sam već kod povreda, što više dan prolazi, to sve više i više bolova u mišićima imam. Neprijatno mi je sedeti u jednom položaju i stalno se nešto vrpoljim. Ovo je veoma dug dan i baš sam izmrcvaren. Sam put nazad se odužio. Svi su umorni, pa se i pauza u Šapcu odužila. Doduše bila je kraća nego čekanje za palačinku u Diviču (nismo je dočekali jer je konobar nije ni poručio u kuhinji). Mrak je uveliko pao kada smo došli u Novi Sad (osim Stefana koji je otišao za Beograd). Svi su otišli svojim kućama, Strom je parkiran u garažu (hvala Joco!), a ja sam se parkirao u urgentnom centru. Trebalo je malo objašnjavanja i ubedjivanja da želim da me pregledaju jer sam juče doživeo pad. Nije im bilo jasno kako me nisu pregledali u Jablanici. U stvari, pad je sada već bio prekjuce, pošto je prošla ponoć. Da li sam već rekao da je ovo baš baš dugačak dan? Sve su pretrage odradjene i rezultat svega je imobilisani mali prst! Jedino sam ih uspeo skontati jeste da nije slomljen, ali se nešto desilo sa tetivom (mallet finger povreda). 6 do 8 nedelja imobilizacije, što je bezveze. Taman glavni deo sezone neću moći da vozim. Ali opet bolje i tako, jeftino sam prošao. Sad samo dočekati finalni izveštaj i izadjem odavde. Napolje me čekaju draga i Stefan koji je iscimao sestru da ga doveze do Novog Sada. Njih dvoje su se ekstra proveli čekajući me da završim, smišljajući nove fazone kako da me zezaju: Aaaaa Vlajko kako te nije sramota da samo zbog udarenog prsta dolaziš u urgentni! Ovde su ljudi sve nešto zamotani u zavoje, kao mumije, a ti samo prstić! Moram priznati da ovo stvarno jeste bio dobar fazon i u datom trenutku kada sam počeo da se smejem vratili su se bolovi u grudima i morao sam da obgrlim banderu da ne bih pao na pod. Što je naravno izazvalo još više smeha kod njih, a kod mene još više bolova. I tako u krug. Baš je lepo kada te drage osobe zezaju dok si donji

Ja bih! Ali samo jednu stvar. Da zapravo i odem Pre godinu dana se samopozvao (ali bukvalno!) na moju izmedjuuskršnju turu. Ove godine se nije samopozvao. Ove godine je preoteo moju turu. Za da ne poverujem kakav se preokret dogodio u samo godinu dana! Ovo se ne sme ponoviti, reče Vlajko i ode da kupi neke vitamine za imunitet. Par dana posle Stefanovog povratka i mog ozdravljenja, sedimo mi na kafi dok mi Stefan prepričava dogodovštine sa ture (mislim da mi je svaki drugi komentar bio: pa vi ste idioti; realno to je zavist govorila iz mene jer znam da im je bilo super). - V: Ima neka konferencija u Portorožu za mesec i po dana. Izgleda ok pa sam kontao ići. Ono malo se voziti po Sloveniji. - S: Kako si kontao ići do tamo? - V: Pa zna se, Jadrankom. Sad sam je propustio te moram nadoknaditi. - S: Zasada ne mogu ništa da obećam. Tek sam se vratio. Ali . . .

Evo i Itchy Boots je izbacila video: https://www.youtube.com/watch?v=XKibLgw6JJ4

Ma da, samo se vi vozajte i uživajte. Ali znajte da je meni lepše! Ja ne kisnem. Ja se ne umaram vožnjom po krivinama Jadranke. Ne ne! Ja se po ceo dan izležavam u krevetu. . . . doduše sa višednevnom temperaturom koja ne spada . . . zato verovatno i buncam . . . zato sam verovatno i pazario preko neta mx cizmice u ovoj boji . . .

Ma gde bi ti Stefane da podješ? Ne možes ti nidje da opet prisvajaš tudje ture. Bump! Imaš pametnija posla, kao da nastaviš da pišeš ovaj putopis

Medjed na ladjenje kazeš?!? Može! Taman da se prihladi dok se kokice kokaju.

A ko će koga nego Stefan i kum svoga!

@nafetS ima givijev metalni skid plate na svom autobusu (2021.). ne znam kako se kaci, osim Ranko psuje kada ga skida prilikom servisa sto se tice mog stroma, on je go odole