Dan 2. Ljubljana - Vrsic pass, Wurzen Pass - Villach Budjenje. Dorucak. Pakovanje stvari na motor. Checkout. Iiiii gas. Ceka nas prvi zanimljiv dan! Malo (u redu, mnogo) sam nestrpljiv da dodjem do planina. Auto putem brzo dolazim na zeljeno odrediste i Kranjska Gora ne razocarava. Lepi putevi i jos lepsi predeli. Cak je i malo mesto pre Kranjske Gore mirisalo na pecene kobasice. Iako nisam bio gladan, malo je falilo da stanem i njuhom trazim izvor mirisa. Prvi cilj za danas jeste izvor reke Sava, nacionalni park Zelenci. Znam kako reka Sava izgleda na svom uscu, pa sam se pitao kako izgleda na izvoru. Odgovor je: ni blizu kako na uscu Vracam se u Kranjsku Goru po gorivo i posle toga "napadam" prevoj Vrsic. Iako je vikend i guzva je poprilicna (sto od automobila sto od motora, mahom nemackih i austrijskih tablica), ne dozvoljavam da mi to smanji raspolozenje. Imam kez od uveta do uveta! Prvi ozbiljan planinski prevoj Toliko sam nestrpljiv da sada ne stajem na jezero koje mi je Djordje preporucio. Polako se penjem gore i stajem par puta da slikam i upijam okruzenje. Na vrhu je zastoj i jos veca guzva. Kratko se zadrzavam da slikam i kupim nalepnicu za uspomenu. Nastavljam dalje, uz ceste pauze za slikanje. Dosta rano sam krenuo danas pa nigde ne zurim. Za rucak stajem pored tvrdjave o kojoj ne znam nista. Kasnije sam na google maps video da je to tvrdjava Kluže. Pun energije nastavljam u istom tempu. Malo se vozi, malo fotka. Dolazim do skretanja za Mangart. Stajem i neckam se da li skrenuti levo ili desno. Prisecajuci se Djordjetovih prica o putu ka gore odlucujem da skrenem levo ka Italiji. Mangart ostaje za neki sledeci put. Dolazim do jezera Premil i sedam na kafu. Sama kafana je nista specijalno. Konobarice su u frci i malo vise nadrdane, ali je zato kapucino odlican! Dok uz kafu uzivam u ambijentu, odlucujem da ne idem direktno auto putem do Villach-a (jer je to dosadno), vec da se vratim do Kranjske Gore pa odatle prevojom na Villach (jer je zanimljivo i ima jos dana koji treba iskoristiti).

Dan 1. Novi Sad - Ljubljana Prvi dan putovanja je meni vrlo poznata i prilicno dosadna deonica. Iz Novog Sada preko Iriga do Rume, pa desno na auto put i samo pravo do Ljubljane. Ali dobro, nije tesko za izdrzati kada znam kakvi me dobri putevi i jos sto sta ceka narednih 10ak dana. Ali da ne bude sve tako jednostavno potrudili su se putevi srbije i smena turista na granici. Radovi oko Rume, mora se obilaznicom. Na svu srecu obelezeno je i brzo se izlazi na pravi put. Na Batrovcima nepregledna kolona automobila i puna nicija zemlja. Alternativa je ici na Sid. Ali, radovi na auto putu su zatvorili izlaz za Sid pa se do Sida dolazi na sledeci nacin: Plati putarinu za auto put od Rume Napravi polukruzno na auto putu, ilegalno pored patrole saobracajne policije (bio sam fin, pitao sam ih da li mogu da napravim prekrsaj i naravno da su me pogledali ko ludaka zasto ih uopste to pitam ) Dodji opet na naplatnu rampu i uzmi karticu Izadji sa auto puta na izlazu za Sid (u pravcu ka Bg) Plati opet putarinu za "200m" auto puta Kada sam najzad usao u Sid, pravim brzinski pit stop za gorivo. Ubrzo sledi granica koja se prelazi bez zadrzavanja. Kako sam presao granicu, zvoni mi telefon. Zove drug iz Nemacke, kao iz fore da proveri da li stvarno dolazim (posto je mislio da se zezam). Bilo je potrebno malo ubedjivanja da shvati da sam stvarno krenuo i da se vidimo za par dana. Nastavljam dalje, pravac hrvatski auto put, a posle par sati i slovenacki. U Ljubljani sam bio vise puta i volim tamo da odlazim. Sam grad po meni ima savrsen spoj zapadnjacke ozbiljnosti i balkanske opustenosti. Smestaj za veceras je u dobro poznatom Bit Centar hotelu. Odlazem motor u salu za badmington ovaj garazu, begam do centra na veceru i sladoled. Vracam se u hotel i lezem da spavam dok razmisljam o predstojecem putu i da od sutra idem u meni nepoznato...

Dan -68. Novi Sad Ova prica pocinje negde u Junu 2019. godine, posle trosenja ostataka proslogodisnjeg godisnjeg odmora, na tipican nacin za ovo podneblje. More, Grcka. Prvih dana po povratku, realnost zivota, svakodnevne obaveze i zivotne poteskoce kucaju na vrata. A mozda je to bio samo moj sef koji kuca pred ulazak u kancelariju i prijatno me iznenadjuje: "Je li decko, hoces li ti trositi ovogodisnje slobodne dane? Moras potrositi deo, da se dani ne nagomilavaju." Nije morao dva puta da me pita i vec sledeceg trenutka se otvara google maps i pocinje potraga za destinacijom. Da li ici u Rumuniju? - Vec se bilo ove godine na Djerdapskoj magistrali. Da li se spustiti u CG do mora? - Vec se bilo i na moru. Da li otici do Nemacke i posetiti drugare koji tamo zive? - Hmm, nije losa ideja. U redu, sada kada imam destinaciju, hajde da vidim da li postoji neki zanimljiv put do tamo (da nije samo autoput). Ubrzo se radja jedna veoma optimisticna ruta koja ukljucuje Triglav, Alpske prevoje, Jadransku magistralu... Svasta nesto. Tu se prestalo sa planiranjem do daljnjeg da ideja malo odstoji i da vreme kaze da li je to bio momenat ludosti ili genijalnosti. Posle par dana pokazalo se ovo drugo (bar u mojoj glavi). Kada se to rascistilo, pocinje detaljnije planiranje rute. Narednih dana se ruta menja da bude izvodljivija u zadatom vremenskom roku. Pa jos jednom. I jos jednom. I onda jos jednom. Finalna planirana ruta je izgledala ovako nesto: 13 dana, 7 zemalja, cirka 4000 kilometara. Sam. Nije lose za jedan odmor.

Pozdrav svima Ja sam Vlada iz Novog Sada. Dugogodisnji lurker na forumu (od 2012) i od 2017 kolega na 2 tocka sa stromom 650.