Šibni na PP... najzli

:supz: najzli

Bravo za trud, ovakvi tekstovi su prava stvar. Samo nastavi! najzli

Još jedna dosadna prièa kojom ubijete vreme i saznate neke nove stvari kojih se setite tek kada omašite temu pa opet kliknete na ovaj link... Na poèetku, imao sam dilemu da li ovu temu da stavim u podforum Oprema. Malo sam razmislio i shvatio da je ovo ustvari više prièa o vozaèu nego o opremi. U ovoj prièi neæemo favorizovati ni jedan deo opreme, niti æemo govoriti o razlikama u kvalitetu opreme. Zašto postavljam tako stanje stvari? Pa zato što ja nemam protektore na rukavicama a Evil i Mina imaju. Pablo ima kombinezon, a Ðura flip up kacigu. Svako odnas ima neki komad opreme po svojim afinitetima i u krajnjoj liniji, po slobodnom izboru. Ovo je uopštena prièa o opremi koja spreèava odreðene vrste povreda na odreðenim delovima tela. Evo, gledam kako sam nazvao temu i pade mi na pamet da, ustvari, tokom vožnje trebamo da se zaštitimo od dve stvari. To su hladnoæa i eventualni predmeti koji mogu da nam smetaju u vožnji (muve, skakavci i papagaji, kamenèiæi koji ispadaju iz kamiona ili kiša koja pada sa neba). Pravo pitanje je, koje delove tela trebamo da zaštitimo pri padu ili nesreæi? E tu na scenu dolaze one moje dosadne statistike. Priznajem, na razmišljanje o ovome me navela Pablova tema Opreme vs. Povrede ( http://bjbikers.com/forum/viewtopic.php?t=3662 ) i ona slika èoveka koji trpi raznorazne ožiljke. Razmišljao sam o povredama koje sam viðao i koje su tipske, odnosno koje se èesto dešavaju. Onda sam našao par zanimljivih sajtova koji se bave istraživanjima bezbednosti u saobraæaju i uticaju moto opreme na povrede pri nesreæama. Još uvek èitate? A onaj sajt sa golišavim manekenkama? Povrede koje su nastale padom sa motora ili u saobraæajnim nesreæama u kojima su uèestvovali motoristi èesto bivaju veoma ozbiljne i opasne po život. Na sreæu, uèestalije su one situacije kada vozaè ili suvozaè posle pada ne izgube život ali pretrpe znaèajne povrede na odreðenim delovima tela. Jedina povreda koja ošteæuje celo telo podjednako je stradanje u požaru. Svaka druga æe dovesti do razlièitog rasporeðivanja povreda po telu. Pad sa motora, po svojoj specifiènosti ima razlièit nepovoljni uticaj na odreðene delove tela, dok su za povrede nekih delova tela potrebni sticaji baš èudnih okolnosti. Na poèetku (nije valjda ovo još jedan poèetak?? pitate se vi...) æemo napravi najgrublju podelu ljudskog tela. (Zvuèim kao kasapin u kanibalistièkoj komuni) biæe to podela na prednji deo i zadnji deo. Druga podela æe biti èetiri zone tela koje treba zaštiti na odreðene naèine. Noge, ruke i glava su predmet posebne prièe, nju æemo na kraju. 1. Zona - Preporuèuje se zaštita tvrdim protektorima 2. Zona - Ovu zonu treba štiti sa više slojeva materijala koji je otporan na habanje. 3. Zona - Ove zone imaju relativno mali rizik za povredu koja nastaje trenjem. 4. Zona - Materijal koji se upotrebljava za zaštitu ove zone može biti upotrebljen za ventilaciju ili elastiènost. Prednji deo tela 1. Zona Ramena - Ramena su pogoðena u 19% svih nesreæa. Povreda mekog tkiva u 12% i frakture u 7%. Zbog ovako velikog udela u nesreæama, svaki peti sluèaj, logièno je da je po Evporpskom standardu za zaštitinu opremu obavezna upotreba protektora u zaštitnoj opremi za motoriste. Kolena - Kolena su pogoðena u 50% svih nesreæa, i to 46% povrede mekog tkiva, a u 4% sluèaja su u pitanju frakture. Protektori? Obavezno. Potkolenica - Cevanica se sjebe u 46% i to 31% je guljenje a 15% lom. 15% jebote! Nosite kostobrane, posebno ako idete na cross. 2. Zona U drugu zonu upadaju podlaktice i nadlaktice, zatim butine i spoljni delovi kolena. 3. Zona Nadlaktica - Nadlaktica strada u 14% nesreæa. 11% su povrede mekog tkiva a ostatak su frakture. Lakat - Lakat se rokne u 15%, a puca u 3% nesreæa, ostatak su guljenja. Podlaktica - 22% nereæa, u 15% guljenje a u 7% puca. 4. Zona Vrat - Vrat strada u svakoj desetoj nesreæi, a frakture se dešavaju u 3% sluèajeva. Grudi - Povrede grudi su prisutne u 19% nesreæa. Relativno retko se dešavaju unutrašnje povrede. Svakako ove vrste povreda se dešavaju u koliziji sa drugim vozilom. Imajte na umu da postoji taèka posle koje ni jedna zaštita nije moguæa, jedini naèin je izbegavanje... Stomak - Povrede stomaka nisu èeste, ali mogu biti veoma komplikovane. Dešavaju se u oko 14% sluèajeva. Karlica - Skoro polovina vozaè koji su imali povrede karlice, imali su i povrede unutršnjih organa. Povrede karlice de mogu desiti prilikom udarca u drugo vozilo kao i pri padu. Butina - Butkica strada u 34% sluèajeva, a jedan od deset vozaèa koji pretrpe saobraæajnu nesreæu slome butnu kost. Ponoviæu, postoji taèka posle koje jednostavno ni jedna zaštita nema smisla, ali je dobro imati zaštitu zbog smanjenja intenziteta povreda i zbog spreèavanja prljanja rane. Leða Jedina taèka sa 1. zonom je lakat. O njemu smo veæ prièali. Leða su, sa druge strane prilièno pogoðena dodirima i trenju zbog fizionomije ljudskog tela. Pri padu se èesto instiktivno sklupèamo, a tada su leða najranjivija. Stopalo i zglob na nozi - Statistike pokazuju da æe se kosti stopala mnogo reðe slomiti nego što æe tetive pretrpeti ošteæenje. Zglob èesto strada pri udarcu u drugo vozilo, kao i pri padu motora na vozaèa. Glava, šaka, stopalo. Glava - Glava strada u 48% nesreæa. 40% povred emekog tkiva i 8% fraktura. Nema poente stavljati kacigu ukoliko je ne vežete. Šake - Povrede šaka se dešavaju u 30% nesreæa a samo u 3% su u pitanju frakture. Èinjenica da mnogi vozaèi nose rukavice je bitno uticala na smanjenje postotka povreda šake. Nošenje rukavice je veoma bitan faktor u opštoj sigurnosti jer šaka slabije reaguje kada se smrzne ili je mokra. Zakljuèak? Zaštitna oprema za motoriste nikako nije estetska kategorija. Proizvoðaèi opreme, pre nego izdizajniraju kroj, moraju, ali MORAJU da postave odreðene materijale na odreðena mesta. U suprotnom moraju, ali MORAJU da navedu da se oprema ne sme koristiti u zaštitne svrhe. Ni jedna oprema, ipak nije namenjena da sigurno spasi vozaèa. Izmeðu to dvoje mora d apostoji razumevanje. Vozaè treba da razume da mu protektori ne garantuju život posle pada, a oprema treba da bude tako konstruisana da dozvoljava vozaèu lako manevrisanje. To bi bila kratka diskusija o delovima vozaèa koji mogu da nastradaju... Neke stvari zaista treba podebljati i nadam se da æete bar ovo zapamtiti. Postoji taèka posle koje ni jedna zaštitina oprema nema smisla. najzli

Potpuno je logièno da avioni kasne zbog vremena. Da se ne meri vreme, ne bi ni postojao termin kašnjenja. najzli

Panika se eliminiše pripremom. Svako od nas treba da bude svestan da su dve flekice velièine dlana naša veza sa asfaltom. To, na žalost, nije uvek dovoljno da trenje bude toliko da spreèi proklizavanje. Svako od nas treba da bude svestan brzine kojom se kreæe i moguænošæu manevrisanja pri toj brzini. Neke stvari dolaze same, neko je jednostavno roðen sa darom, a neko nije. Ja sam 10 godina vozio auto bez ogrebotine, a onda koèio kada sam trebao da lupim kontru i dodam gas i na kraju se skucao u neki potok. Tada sam prvi put u životu žurio. Ja verujem da bi neko druženje gde bi govorili o teoriji vožnje sigurno pomoglo. Ako ništa drugo, a onda da prièamo o iskustvima. U nedelju u Èaèku sam imao proklizavanje prednjeg toèka na dva mesta u razmaku od 10 metara. Išli smo oko 40kmh, i ja sam morao naglo da koèim, Nataša je bila iza mene. Oba puta mi se motor migoljio, ali sam uspeo da ga obuzdam i ostanem na toèkovima. Kako? Nemam pojma, reagovao sam instiktivno. Sa druge strane, kada sam pao sa KLR-a, opet nenamerno, držao sam volan dok se nisam zaustavio i sjebao rame. Mislim da je vežba prava stvar. Postoji vežba za vožnju bez vozila. To sam gledao u nekoj emisiji o vozaèima trkaèkih automobila. Jedan vid pripreme je vožnja vitrulene trke gde vozaè sedi i žmuri i zamišlja stazu i u glavi obraðuje operacije koje obavlja. Menja brzine rukom bez menjaèa, okreæe volan koji i ne postoji, ali se koncentriše samo na svoje operacije. Treba probati da da se zamisli klizav kolovoz i koèenje i simulirati, u glavi naravno, na koji naèin bi neko reagovao... Ukoliko imate neki put koji dobro poznajete, probajte da provezete tu deonicu u glavi, sa sve menjanjem brzina i koèenjem. Na taj naèin vi upisujete podatke u svoju podsvest koja æe da vam pomogne kada razum ne bude imao vremena da reaguje. Nadam se da nisam smorio. najzli

Svaka èast za posao! Zanima me da li su udesi bili slièni kada je kvar toliko tipièan ili je to "slaba taèka"? najzli

Kaciga? Kaciga je deo opreme koji se stavlja na glavu. Ništa novo, ništa revolucionarno. Ali, da li ste se zapitali zašto je to toliko logièno. Recimo da je kaciga zapoèela svoj život negde oko 10 veka, kada su ljudi stavljali deblje kožne navlake na glavu kao zaštitu od udaraca u to doba. Danas, opet imamo kacigu koja služi da zaštiti glavu. Eto zašto ne govorimo o neèemu revolucionarnom. U tih 10 vekova svojeg postojanja, kaciga je promenila mnoštvo oblika. Svrhu nikada nije menjala. Sve do poèetka 20 veka kaciga je bila upotrebljavana jedino kao zaštita za glavu i deo vojne uniforme. Ubrzanom industrijalizacijom kaciga dobija novi smisao, a samim tim prolazi i kroz sopstvenu evoluciju pronalaskom savremenijih matrijala, i tako menja oblik, karakterisike i što je znaèajno, težinu. Vremenom postaje obavezna oprema za odreðene grane industrije kao što je metalurgija, graðevinarstvo i one grane industrije gde postoji i najmanji rizik povrede glave. Svakako, zbog razlièitie konstrukcije i upotrebe možemo da napravimo i klasifikaciju kaciga. Aj da nabrajamo, od onih najprostijih koje nose radnici na gradilištima ili biciklisti, pa do onih supersavremenih vojnih kaciga. Uh, previše, mogli bi nabrajati ceo dan. Dakle, od tvrdih kapa pa do Kevlarskih pancir kaciga kojima ni metak ne može ništa (ili bar može nešto malo). Sa druge strane, osim materijala kacige se razlikuju i po konstrukciji, od veæ pomenutih vojnih sa više vizira i raznim tehnološkim kurcima palcima u njima, pa do onih biciklistiških koje imaju velike ventilacione otvore svuda po sebi. Ono što bi nama, motoristima, moglo da pruži odreðenu utehu, a to je da je proizvodnja kaciga (kao i uglavnom svega što služi kao zaštita "na radu") nemoguæa bez ispunjavanja odreðenih standarda i normativa. Po tome se može prepoznati da li je kaciga napravljena da služi svrsi ili da nekome donese zaradu. Na ovom forumu je veæ bilo reèi o jeftinim kacigama koje možemo da kupimo na buvljaku, to su kacige koje po obliku i nameni mogu da pariraju modernim skupim kacigama, ali ne garantuju da æe ispuniti funkciju u kritiènom situacijama. Vrhunski prozvoðaèi kaciga preporuèuju korišæenje kacige do prvog udesa, tada je treba menjati. Nije to sujeverje ili želja za veæom zaradom, veæ poznavanje materijala od koga je kaciga napravljena. Karakteristike tih materijala se menjaju vremenom, ali i prilikom defekata, odnosno prenaprezanja. Možda bi Evil mogao da nam to podrobnije objasni jer mi je on u jednom trenutku isprièao vrlo logiènu prièu o tome. Sa druge strane, i pored naših apela za nošenje kacige, svedoci smo velikog broja nesreæa sa fatalnim ishodom u kojima nagaðamo da li bi ishod zaista bio fatalan da je vozaè (suvozaè) nosio kacigu. Pošto se vreme ne može vratiti, a verujem da bi onaj koji zna da mu je ta vožnja poslednja odustao od motora pre nego bi stavio kacigu. Ajd da ne trubim o tome šta bi bilo kada bi bilo, dovoljno je da se osvrnemo na statistike koje se rade upravo iz razloga da skrenu pažnju vozaèima motocikla na rizike koje nosi sa sobom vožnja bez kacige. Nemojte da zamerite što se statistike uglavnom svode na udaljene lokacije od naše Srbije, ali imajte na umu da pad sa motora u Srbiji nije ni malo razlièit od pada sa motora u Turskoj, Rusiji ili Americi. Seæate se Staljina, reèe on, smrt jednog èoveka je tragedija, smrt miliona je statistika. Eto jednog istirujskog primera zašto se rade statistike o nesreæama motociklista, da bi iz njih izvukli pouku i sledeæe izvode statistike promenili u korist jedne stvari - ljudskog života. Zamislite sebe u užasnoj situaciji gde ležite na ulici posle pada sa motora. Kako god da ste pali, kojom god brzinom da ste išli, udarili ste glavom u tlo. Bez kacige, mogli ste da udarite: Potiljak, teme, speooènicu, oko, èelo... Uh ne mogu da nabrajam, ima toga mnogo. Svaka povreda glave je potencijalna povreda opasna po život. Drugi scenario bi bio da ste imali kacigu. Ne možete se oguliti, kritièno su jedino one situacije kada je udarac toliko jak da vam ni kaciga ne pomaže. U tom sluèaju se neæete ni probuditi. Uh, užas. Postavljeno je pitanje: "Mene kaciga može spasiti od povrede mozga, ali æu pre da slomim vrat sa kacigom nego bez nje?" To je velika zabluda. Konstrukcijski, kaciga ne dozvoljava pomeranje glave u granicama koje bi izazvale prelom vrata. (Na žalost postoje one situacije u kojima Vam ni kaciga ne može pomoæi) Kaciga može samo da spasi život. Izveštaji autopsija nestradalih motociklista ne ukazuju na bitne razlike u broju povreda vrata izmeðu onih koji su nosili kacigu i onih koji je nisu nosili. Sa druge strane, postoji velika razlika u broju nastradalih sa povredama mozga izmeðu onih koji su nosili kacigu i onih koji je nisu nosili. Zakljuèak, kaciga Vam možda neæe spasiti vrat, ali æe Vam saèuvati mozak. Italijanska studija o opravdanosti obaveze nošenja kaciga potkrepljena je podacima koji ukazuju smanjenje povreda glave prilikom udesa za 66%. Vlasti na Tajlandu su dve godine nakon uvoðenja obaveze nošenja kacige došle do podataka da se smrtnost prilikom udesa motociklista smanjila za 40%. U Kentakiju u Americi se smrtnost u udesima motociklista sa fatalnim ishodom smanjila za 4.3 puta nakon uvoðenja obaveze nošenja kacige. Iako u razlièitim delovima sveta, svi podaci ukazuju na ono što svi znamo. Da, kaciga spašava život. Ipak, postoje studije koje se bave kompletnim spektrom istraživanja uticaja kacige na povrede vozaèa prilikom udesa. U nekim delovima te studije se pominje i moguænost povreda vrata prouzrokovane kacigom, ali je to zanemarljivo u odnosu na dobrobit koje kaciga donosi. Uglavnom u svim studijama o bezbednosti motorista pominju obuku kao bitan faktor u spreèavanju nesreæa. Preporuèuju se tri pravca obuèavanja i prosvetljavanja, prvi je ukazivanje vozaèima kamiona i automobila na postojanje motorista i na naèine vožnje pored motoriste. Drugi bi bio obuka iskusnih motorista simulacijom nezgodnih situacija i pomoæi im da bolje razumeju iskorišæavanje svojih moænih mašina. (Uspeh bi bio kada bi pre nego postavimo pitanje o maksimalnoj brzini prvo upitamo koliko su nekome dobre koènice). Treæe je uticanje na vozaèe koji voze pod uticajem alkohola ("Pivo nije alkohol" ma daaaaj). Alkohol je najèešæi krivac za saobraæajne nesreæe. Sledeæi je neprilagoðena brzina. Trend je da i sami prodavci motocikala u svetu organizuju kurseve za svoje kupce. Vežba smanjuje paniku, panika je nešto što nam je nepotrebno prilikom spornih situacija. Kada god sednem na motor, znam gde sam krenuo, imam neki plan. Obavezno stavim kacigu. Ono što ne znam je šta planiraju drugi vozaèi, koje su njihove namere, kakva su im raspoloženja. U celoj toj džungli, ne mogu da biram ko æe biti na ulici kada i ja, ko æe biti dobar vozaè a ko ne. Neke stvari mogu da izaberem, jedna od njih je da nosim kacigu. Ja sam izabrao da je nosim, a Vi? najzli

Ali VFR, ne.. neeeee... Pa zašto bi neko.... ne mogu da verujem... Od Monike Beluèi... Marlen Ditrih... najzli

Heh, mogli su još dosta povreda da navedu, na žalost... Stvarno je èudno to da kaciga može da te spasi od velikog broja povreda (oèiju, nosa, užiju, vilice, zuba, usana...) a ljudi je jednostavno ne nose. To je kao da jedeš gljive a da ih ne poznaješ. Lepe su, ali nikada ne znaš koja æe ti biti poslednja. najzli

Aj ga pitaj kako rešava problem diferencijala, baš me zanima... najzli

U pitanju je R46 Dragi Evile mnogo mi je žao, što sam tvoje biciklo pogrešno zvao. Radi buduæeg veselja i sreæe, takva greška mi se ponoviti neæe. Ipak imam jednu za tebe tužnu ves' Da ga jebem ako to stvarno nije samo R šes'. najzli :twisted:

Uh što su fotkeeee. Sjajna stvar je voditi ovakvog fotografa na vožnju, posle skapiraš da ti je život sastavljen od milion prelepih prizora, samo treba izabrati pravi ugao gledanja. Bravo! najzli

Dogovor je pao iznenada. Mina je ponudila vožnju do Èaèka, Evil je prihvatio i Nataša se obradovala èim je èula za vožnju. Ja nisam mogao da odbijem, ipak, zna se ko u našem braku pije pivo i prièa glasno. Zakazali smo polazak u 9:30 ispred Minine gajbe na Senjaku. (Dobro zvuèi, a?) Ja sam kasnio jer je moj pametni burazer (Glista prim. aut.) poneo kljuèeve od Honde u bolnicu gde je operisao bruh, a usput iskljuèio telefon, pa nisam mogao da pronaðem ni kljuè ni kalauz, popizdeo sam, ali kada sam video njegove tugaljive okice, sve sam mu oprostio... Krenuli smo oko 10:15, Èukarica, Ibarska... Standardno opuštena vožnjica, uz pandure koji su nas uglavnom ispratili pogledom, sve do Ljiga i prvog zaustavljanja, jer nas je uhvatio semafor. Ekipa je bila sledeæa, Milan na Banditu 1400, Evil i Mina na nekoj Yamahi R6 i Nat i ja na VFR-u. Sledeæi checkpoint je bio na vrhu Rudnika jer Evil obožava ovaj deo puta, sa krivinama do prevoja "Rudnik". Naime, prièa se da on prosto obožava krivine. I dok su Bandit i R6 peglali krivine, meni se u jednom trenutku otvorio padobran, odnosno izletela mi je kapuljaèa i poèela da me davi. Sreæom imao sam Natašu iza koja mi je pomogla da dovedem svoju opremu red. Nismo se zaustavljali do Èaèka. U Èaèku nas je doèekala ekipa iz MC Manèula, i tu sam ja i izvadio fotoaparat. Pružanjenogu nakon èuèanja do Èaèka... Uživanje u Novembarskom suncu... Dožli smo gladni i žedni, a naši domaæini su se potrudili da odemo potpuno drugaèije raspoloženi. Napojili su nas i nahranili. Doèekali su nas kao prijatelje i organizovali roštilj u našu èast. Zaista lep gest. Nadamo se da æemo imati priliku da im se revanširamo za gostoprimstvo. Uz neizostavnu šalu i moto anegdote, vreme koje smo planirali da provedemo u Èaèku je prošlo i brže nego što smo mislili. Neke anegdote su bile toliko smešne da su se pojedinci dolovce upišali od smeha. U povratku smo rešili da na prevoju Rudnik skrenemo desno ka Topoli i Mladenovcu. Put je bez pravaca, sa mnooogo krivina, ali i blata i govana na putu tako da smo vozili dosta oprezno. To, naravno, ne znaèi da nije bilo preglednih èistih krivina na kojima smo uživali. Usput smo sreli patrole milicije, a jedna nam je, videvši da smo usporili zarad njih, davala znake da pièimo... Lep gest, neuobièajen. Zaustavljanje posle Mladenovca. Evo dokle smo gulili gume. Stigli smo u Limun taman i kada smo skinuli opremu javljeno nam je da je Èeh imao udes (sreæom lagan) pa smo produžili do njega. Nakon toga smo otišli do Gliste u bolnicu da ga obiðemo. Mina je vrtela krugove oko benzinske pumpe dok je Evil uživao u zvuku njegovog Termignonija. Ghost rider(ka) Trudili smo se da izbegnemo noæ, i plan nam je bio da doðemo do BG-a pre mraka. Nismo uspeli da izbenemo sumrak. Usput smo, rekoh malopre, naleteli na delove puta prekrivene blatom zbog kopanja kanala za odvod vode pored puta, vrlo malo rupa, i slab intenzitet saobraæaja. Meni je dok smo išli ka Èaèku u par navrata smetalo sunce koje se odbijalo o asvalt, a u povratku smo imali situaciju da nas sunce par puta udari u oèi preko retrovizora. Sve u svemu, prijatna vožnjica od oko 300km. Još jednom hvala MC Manèula iz Èaèka na divnom doèeku i lepo provedenom vremenu. Milan, Mina, Evil_Zo, Nataša i Najzli P.S. Jel Vam se èini da Mini baš leži ona Yamahica, a? najzli

Koja Vam je putna brzina kada idete u grupi? najzli

Zajebano... Kada su javili Mini, mi smo prebledeli... Mina razgovara telefonom i ponavlja... Èeha udarila kola? Mara bila sa njim? Još su na raskrsnici... Bogu hvala, gospoða koja ih je zakaèila nije imala mesta da se zaleti. Èehe, nadam se da si sada bolje, sinoæ si izgledao kao ovaj smajli :shock: , i ponavljao "da se Mari nešto desilo, ja ne znam šta bi uradio..." Drago mi je da je sve prošlo kako je prošlo, ako je veæ moralo da se desi, ovo je jedna od boljih varijanti (ako postoje dobre varijante pri udesu). Ostajte dobro! najzli

Neka mu je laka zemlja. najzli

Nikkor Fisheye 10.5mm' date=' aparat je Nikon D70S. То је Glistina oprema, ja sam je maznuo dok je on na bolovanju. [img']http://www.digitalsecrets.net/secrets/Photos_4_web/FisheyeNikkor10.5LensLG.jpg[/img] najzli

Ma samo sam hteo da postavim neku vedriju temu od predhodnih, ovaj motorista je ostao na drumu. (Sa najmanje jednim toèkom) Evil se malo zezao. Napolju je hladno a gume nisu zagrejane, pa nismo mogli baš da se zaleæemo... najzli

Malo æu da zaobiðem temu o elektrotehnici i preporuèiæu okradu da odnese akumulator u servis akumulatora gde æe mu zameniti i kiselinui napuniti akumulator za 250 dinara. Svakako se slažem da je ova diskusija korisna za uèenje osnova elektrotehnike, ali je za akumulator korisnije da ga srede ljudi kojima je to posao i u krajnjoj liniji rutina. najzli

Elprogramero, ajd nemoj da ubacuješ dodatne brzine i kurce palce, sklopi ga da bude oriðinale. Meni nije jasno zašto bi ubacio petu brzinu i poveæao mu konaènu brzinu sa 65 na 72kmh. Naravno, to je moje mišljenje, ja æu moju petnaesticu da sredim kao da je sada izašla ispod èekiæa, dakle trudiæu se da dostignem fabrièko stanje oldtimera. najzli

Bravo momci! A one dve slike su baš opasne... najzli

Heavy metal! najzli