Nema teorije da bi mu dao 100e za kljuc !! Uhh kako me iznerviraju ovakve price kad cujem ! Trebao si da mu zapretis savetom protiv korupcije, policijom, bratom mafijasem, bilo cime, da vidis kako bi se nasao kljuc i bez 100e.

Vec je bilo nesto slicno: http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=6946.0

I nije neka velika razlika izmedju KLE i TA. Bolje za prvi motor uzmi nesto od 125cc, pa posle TA, to bi bio pravi upgrade

Pegasa bih odmah izbacio iz izbora, nije u klasi ostala 3 motora. Kao vlasnik Transalpa mogu ti reci da mu nisam nasao ni jednu jedinu manu. Neko ce reci da je slab, ali je meni najjaci motor do sad tako da ja licno ne mogu da kazem da mu je to mana, za mene snage sasvim dovoljno, sem za vece brzine na auto putu. Ide on i 170 km/h, ali mu nije prijatno, a ni meni na njemu Mali potrosac, upravljiv i okretan za grad, udoban za duza putovanja, kvalitetno uradjen, pouzdan. Africa - robustnija je, teza, ne tako okretna. Vozio sam Lalajkovu Africu i bas mi je bilo neobicno, slican motor, a ipak tako drugaciji. Ne kazem li losiji ni bolji, samo drugaciji. Africa 750 je po mom misljenju najlepsi enduro ikada napravljen, mada o ukusima ne vredi raspravljati. Kad bi imao dovoljno para, njega bi izabrao

Odlican putopis, samo da si stavljao vece slike, greota je onakvi predli na malenim slicicama

Sta ti je borba za opstanak

Kacigu nosi, nemoj da se zezas, za cas te blato ponese, pa poljubis kamen. Narocito ako ne vozis saputnicu, pa nema ko da poljubi da prodje ;D

Kaze da fajl ne postoji. Ili je negde premesten ili je izbrisan ?!

I prvog motoristu je za malo promasio ;(

Imas li sliku tog odela od goretex-a ? Koji je broj ?

Znao sam da ce ti se prva najvise svideti,zato i jeste prva Sto vise blata i vode, to bolje. Samo sto nisam nasao nikog dovoljno ludog da ide samnom gde bih ja sve isao, tako da je vecina mojih offroad voznji ostala nezabelezena, a kad uletim u neki gadan teren zadnje mi je na pameti da stajem i vadim fotoaparat, jer ako stanem ne znam da li mogu posle i da krenem ;D Ih da mi je jedan TTR pored Transalpa.... ;D

Evo i ja prilazem nekoliko "prirodnjackih" slicica nasumicno odabranih sa raznih voznji. Lepo je voziti se po prirodi, moj omiljen tip voznje

Skoro nikad ne odgovaram u rubrici predstavljanje, ali ti si se tako lepo predstavio da sam osetio potrebu i ja da ti pozelim dobrodoslicu. Nadam da se ces se lepo uklopiti ovde i postati sastavni deo ovog foruma.

Jel se hvalis ili ih prodajes ? Ako prodajes pogresio si rubriku. Imas rubriku Prodajem za to.

Lalajko ne huli, bilo bi greota... i da se zastiti i da se sastruze ;D

Auuuuuu sstruja je za tebe malo dete sto se tice nesterilnosti Stvarno maler za malerom, ja se ne bi usudio vise da idem tim motorom na neki dalji put.

Extra korisna tema !!! Svaka cast. Ovo treba da ide u lepljivu.

Moj otac kad je bio momak 70 i neke, imao je Jawu 350 California preradjenu u choper. Kupio je u Sloveniji, bivsa milicijska. Tada je bila pojam, isao je i na more sa njom. Kaze nasteluje sve, vrlo kratko lepo radi, pa se ponovo rasteluje - u principu nemoguce je naterati motor radi duze kako treba, a ruke stalno mirisu na benzin

Veruj mi da mi je ista recenica bila u glavi kad sam video sliku ;D

Za jednocilindrase ne znam, ali transalpa je nemoguce upaliti na gurku u 2 brzini, tek u trecoj se zavrti tocak

Zasto li upropastise onako lep motor ??? Meni se ni malo ne dopada, vise lici na nekog naked-a sa velikim tockovima nego na enduro. Pogledajte samo stitnik agregata, ona rupa na sredini valjda stiti od pregrevanja masine, a kamenje i blato je manje bitna stvar za ovaj "enduro"

Moj drug kupio takvu yamahu, samo '84 god za 600 evra, stranca. Platio carinu, porez i ostalie dazbine, zatim kupio polovne kofere bocne i top case, ofarbao je. Sve ukupno ga je izasla 1100 evra, secam se da smo racunali. Ali je motor bio tip-top posle farbanja. Posle ga je prodao za 1600 evra registrovanog, svi smo se cudili kako ga je usralo. Posle toga je uzeo xt-500 92-3 god, ona je bila bukvalno kao nova. Nju je prodao za 1550e Eto da imas neke smernice kako se krecu cene.

Sta da kazem sto vec nije receno ? Hvala svima na lepom druzenju, Pauku posebno za odlicnu organizaciju i njegovim roditeljima na odlicnom rostilju ! Neverovatno je da sve ljude koji su bili ne znam tako dobro, malo smo vremena proveli zajedno, a eto, opet ih dozivljavam kao bliske prijatelje. Svi smo toliko razlicite licnosti i razlicitih godina, a opet sa druge strane toliko slicni u interesovanjima i pogledima na zivot da je nemoguce da se ne skapiramo i lepo druzimo. Ja sam izuzetno zadovoljan ovim okupljanjem i toliko mi je bilo lepo da cu ga dodati u "najlepse voznje ove godine" Evo malo slicica, los je kvalitet jer je slikano mobilnim telefonom. Cuveni sstrujin izvor gde smo morali da stanemo. Interesantno je da voda izvire 10tak metara iznad, sliva se niz stenu i skuplja u izdubljenom deblu koji se vidi na slici. Ja i sstruja se penjali do izvorista da slusamo huk vode iz stenja, umalo glavu nisam slomio dok sam silazio, sstrujo hvala na pomoci Tesio sam se samo ako padnem bar imam protektore da mi ublaze pad Kako sam ja imao muke sa silaskom, tako je i sstruja imao muke sa motorom (nista novo, ha ? ;D ) Popravka kod izvora, popravka kod kafica u Milanovcu Ovde je poceo da dobija i pomoc, prvo simpaticne komsinice koja ga je branila od sina, a posle profesionalnu od Ribolovca Ovo je pogled sa terase Paukove vikendice... lek za dusu Drugog dana ujutru odlucujemo da odemo do Kladova preko planine Miroc, a usput ima sta da vidimo... i lovci se lepo provode, evo sta ih ceka kad se vrate iz sume. Prase mirise, a mi nismo doruckovali, ipak smo bili fini i kultirni, prasetu nije ni uvo falilo posle nas Dalje vozimo i paznju mi privuku ove cudne gradjevine pored puta. Kocim i okrecem da vidim sta je to. Kad smo se svi skupili zakljucili smo da su to cumurane, peci u kojima se pravi cumur. Napune se drvima, podloze i dobro zatvore da drvo ne moze da se zapali, nego samo da tinja. Posle odredjenog vremena pec ugase vodom i vade cumur Pogled na dunav sa Miroca U Kladovu upoznajemo zozona i njegovu ekipu, kratko se zadrzavamo i vracamo za D. Milanovac, a tamo nas ceka ovo: Posle rucka navlacimo kisna odela, kese na noge i krecemo kuci uz dobovanje kise. Tu mojim avanturama nije kraj. Imao sam normalnu varijantu koju bi svako odabrao da se vratim preko Bora magistralom, ali ne, to meni nije dovoljno zanimljivo. Zovem kuci - kazu nema kise, proucavam kartu i odlucujem da mi ruta bude Majdanpek, Zagubica, Krepoljin, Krupaja, Despotovac, Paracin. Valjda cu brzo da izadjem iz kise. Na karti mi to deluje ok, dosta je blize nego preko Bora, a i zelja mi je bila da vidim Majdanpek posto nikad nisam bio. Svi zajedno krecemo, stajemo na odvajanju za Majdanpek, pozdravljamo se i ja dalje nastavljam sam. Nisam presao ni 10km, kad u sred sume vidim cesmu, okolo neke klupice i neka tabla sa natpisom. Vozim polako, citam sta pise, a ne gledam na put, kad od jednom tup, tup - propade negde prednji, pa zadnji tocak. Nabodem kocnicu, pogledam napred, ispred mene kanal dubok 3-4 metra, koji se dalje spusta u sumu, prednji tocak na samoj ivici. Okrenem se pozadi, ono tup-tup je bilo kad su tockovi sisli sa asfalta koji je uzdignut 5-6cm. Nazad ne mogu da izguram motor, zadnji tocak je tik uz uzdignut asfalt, napred rupcaga. Cimao nesto, secao, prednji tocak sve dublje tone, kruni se ivica, zemlja je natopljena i meka. Ja u frci, sta cu sad !?!?! A pritom nigde zive duse ni jedan auto nisam sreo, niti je iko prosao. Razmisljam ako mi prednji tocak jos malo propadne vise nema nazad, poletece u kanal. Ubacim motor u brzinu da ne krene napred, prebacim se sa strane i iz sve snage povucem guvernal ka putu. Adrenalin od frke je odradio svoje, motor je ponovo na putu Al sam zato istegao ligamente na zglobu ruke, jos uvek me boli. Nastavljam dalje, kisa i dalje pada, krivina za krivinom, lisce na putu, moram polako - prosek brzine 30-40 km/h. Posle nekog vremena stizem u Majdanpek, tu negde i kisa prestaje. Impresioniran gledam u kopove i razmisljam kako bi bilo lepo provozati se po tim putevima. Odlucujem da ne cackam mecku, a vec je i kasno, dosta sam vremena izgubio i nastavljam dalje. Vec sam u Homoljskim planinama, put me vodi tik pored Crnog vrha. Kako se penjem pocinje kisa, a zatim i magla. U jednom trenutku ne vidim dalje od 10m ispred sebe. Brzina i dalje oko 40 km/h. Negde uz put nailazim na krdo krava kako SAME idu jedna po jedna sredinom puta u koloni. Kasnije uz put saznajem da same znaju put nazad. Seljaci ih odvedu na ispasu, one se najedu i same vrate "kuci" Posle izvesnog vremena ponovo nailazim na krave, samo sto je ovog puta bio i bik sa njima. Stoji bik na sred puta, stanem. Gleda on mene, gledam ja njega, niko se ne pomera. Niti da prodjem desno, niti levo, put je uzan, a rogovi veliki Vec razmisljam da okrenem i nadjem neki kamen da ga oteram, kad nailazi seljak "dje je zapelo? " Rekoh, "pomeraj tog bika, nesto me mrko gleda" i ucini mi covek. Nastavljam dalje, a put nista bolji, krivina u krivinu, uzbrdo, nizbrdo, negde nailazim na nov i dobar put, ali ne smem brzo, sve je mokro, a sasvim je obicna pojava da se na sred krivine naidje na blato koje je ostavio traktor ili na opalo lisce. Negde kod Lipovice me vec hvata mrak, valjalo bi jos usporiti. Dovlacim se nekako do Despotovca, konacno civilizacija, sad je lakse. Sedam u prvi kafic i oporavljam se malo uz koka-kolu. Zamolim i mladu konobaricu da mi donese mokru krpu da konacno obrisem vizir koji je toliko bio prljav da se nista nije videlo kroz njega, a krpu sam zaboravio da ponesem, pa sam vozio dobrih 50tak km sa otvorenim vizirom. Konacno stizem kuci malo posle 20h Sve u svemu 148 km u povratku za 4 h i nije tako lose ;D Put gde sam prosao i nije tako los, priroda je prelepa, non stop se vozi kroz sumu, fakticki i nema civilizacije sem po koje selo, vredi ga proci, ali po lepom suncanom vremenu. Ali nije pametno ici sam i narocito nije pametno ici po kisi Nadam se da vas nisam mnogo smorio, ne moze da steti, a cim ne steti moze nekom da koristi ;D ;D

Svi smo stigli zivi i zdravi, slike i utisci sutra, sad sam totalno iscedjen (i razlog zasto sam iscedjen sutra )

I ja krecem polako za Pozarevac, sunce mi se smesi kroz prozor, bice lepo vreme