Da li neko zna, da li zavrsen put od Gran. prelaza Scepan Polje prema Trsi? Ovde mislim na onaj put malo pre prelaza levo, pa gore i onda dalje prema Trsi.

" U poseti Dalaj Lami"

Spremio motore na zimski san i prebacio se u WINTER mod, tj. cekam sneg da bi uzivao u zimskim aktivnostima na planini.

Gde je ta "Popova šuma"?

Ne znam odakle ti taj aksiom. Prilikom blokiranja guma se zapali i koeficijent frikcije drastično se smanji. Maksimalni koeficijent frikcije je na granici kada bi točak blokirao. Uporedi trag jakog kočenja na gumi (pojave se nekakve borice) i trag blokiranja (guma je izlizana, gladka, krhka). Ne zapali se guma ali se zagreje i nepravilno potrosi. To je ok. Sve dok vozis normalnu gumu i dalje stoji da ces se najbrze zaustaviti pravolinijski ako maksimalno povecas frikciju. Ne vidim problem, momcovi Guma se nece ohladiti ako uleti abs i krene da secka ABS ulece tek kada tocak blokira, sve dok se to ne desi nema ABS-a, vec se desava kocenje. Ako postoji ABS, ne moze ni doci do blokade pa tako ni do hladjenja gume seckanjem.

Ne znam odakle ti taj aksiom. Prilikom blokiranja guma se zapali i koeficijent frikcije drastično se smanji. Maksimalni koeficijent frikcije je na granici kada bi točak blokirao. Uporedi trag jakog kočenja na gumi (pojave se nekakve borice) i trag blokiranja (guma je izlizana, gladka, krhka). Htedoh jos ranije ovo da napisem... Kada tocak blokira, u pitanju je klizanje! Kao sto Nemo rece, najbolje kocenje je kada je sila na kocnici za dlaku manja od one potrebne za blokiranje tocka. Kako se postize ta sila, predmet je raznih obuka i treninga kojima se vezba tehnika kocenja.

@ DeepDrunk Itekako se razlikuju novije verzije ABS-a, od starijih. Prilikom 2 ekstremno iznenadna kocenja, uspeo sam da zakocim bez aktiviranja ABS-a (suv put i zagrejane gume)...skoro da sam se pitao da li ABS uopste radi. Tako da ne bi trebalo generalizovati...cak i u testovima se govori kada je neki ABS previse osetljiv i ranije se ukljucuje nego sto bi trebalo.

Da bi bio zadovoljen Zakon o upravnom postupku, inspekcija podnosi prijavu, a kaznjava sudija, najcesce prekrsajni, ako nije napravljena neka ozbiljnija povreda zakona. Da bi neko mogao da posluje, mora postojati zakon i mora se postovati. Ali ne moze se slati i traziti da se postuje, dopis koji je protivzakonit, a kaznjavati i one koji ga postuju (jer rade protivzakonito) i one koji ga ne postuju (jer rade suprotno dopisu). Malo sam upucen u problematiku jer mi drugar drzi tehnicki. U Kraljevu su u jednom trenutku kaznili 12 tehnickih od 14, zbog dopisa u vezi sa registracijom prikolica (nisu kaznjeni samo oni koji nisu radili prikolice), i to unazad, za period pre dobijanja dopisa. Klasican reket! Punjenje budzeta i ubijanje malih igraca.

Ako vec postoji mogucnost, ja bih zamenio ove delove sto su ofarbani crveno...

@Milos Godinama se vozim i nikada nije bilo takvih problema. U sustini, u pitanju su dugogodisnji drugari, a sa nekima sam drugar i mnogo pre nego sto su poceli da voze motore. Svi su pristojni vozaci, a i svi vole sve sto vole mladi. Jedina frka je kada dugo ne stajem, zbog pusaca da zapale po cigar...jbg. nemam osecaj, ne pusim!

Svi smo mislili tako dok nismo probali, a bilo nas je 13-14, svi iskusni dugogodisnji vozaci. Čak je, dan pre poligona, na teorijskom delu umalo izbila rasprava na pomen pritiskanja kvacila. Kada se samo pusti gas, obrtajima treba 2-3-4 sekunda da se spuste na nulu, za to vreme vozilo prelazi odredjeni put i deo pogona jos uvek deluje na zadnji tocak. Stiskanjem kvacila, obrtaji skoro trenutno se spustaju i kocnice efikasnije odrade svoj posao tj. ne bore se sa dodatnom silom koja dolazi na zadnji tocak. Vozilo ne moze "da poleti" jer se vec trenutak kasnije aktivira kocnica. Ali bitno je naglasiti da je ovo samo kocenje u panicnim situacijama. Ne vazi prilikom usporavanja ili bilo kog drugog kocenja.

Pre par vikenda smo bili na treningu bezbedne voznje i svi smo se uverili u ovo...prvo kvacilo, pa zadnja kocnica trenutak pre prednje. Ko nije verovao, mogao je da proba bilo koju tehniku i uporedi duzinu kocenja sa ovom tehnikom. Uz to je i sve vreme padala kisa. Naravno, samo za panicno kocenje.

Kod engleza mozes opusteno da registrujes vozilo bez svetala npr. cross, sa napomenom "day time use only"! O Americi takođe ne treba trositi reci sta moze da se registruje...jbg. nismo mi za poredjenje.

Kada sam narucivao opremu za bajs, na slikama nije bilo znaka, ali na proizvodu koji sam dobio je bio znak.

Boj ne bije...

Realno je sumnjiv za tu cenu.

Ovog puta je sve bilo maksimalno opušteno u pogledu trošenja...klopalo se po kafanama bez imalo ustručavanja. Nismo pravili često pauze, tako da se pauza pretvarala u rakija, kafa, pivo, klopa, slatkiš pauzu od 2 sata. Smeštaj ionako nije bio skup, ukupan prosek noćenja je bio 15€, a bez problema je moguće ići na 10€. Uveče se popije po par piva i sl. Čitav trošak je bio oko 500€, od čega na gorivo (oko 3300km) , putarine i ulaznice ode oko 300€. Naravno, zajednička kasa je tradicija već godinama...svi ubacimo po 100€ (kad se potroši ponovo) i iz tog budžeta se plaća apsolutno sve (klopa, piće, ulaznice, putarine, smeštaj...), osim što svako sebi sipa gorivo.

Bas tako! Sasvim dobro mesto za predah, mada ne znam sta bi radio duze od jednog dana. Smestaj je u kucama koje su veoma komforne. Jedna ispravka... Ovaj zekin link je za smestaj u hotelskoj zgradi, da tako kazem, a mi smo bili smesteni u kućama sa sledećeg linka: http://www.booking.com/hotel/hu/kehida-termal-holiday-village.sr.html?label=gen173nr-1FCAEoggJCAlhYSDNiBW5vcmVmaMEBiAEBmAEkwgEDYWJuyAEM2AEB6AEB-AELqAIE;sid=90dc21549f8af6ad80d85420f26b1ae0;checkin=2016-12-08;checkout=2016-12-09;ucfs=1;highlighted_blocks=24563301_89068504_0_0_0;all_sr_blocks=24563301_89068504_0_0_0;room1=A,A;dest_type=city;dest_id=-857514;srfid=4241a913f6ec2c04a0e8e93dddd09e948fd44805X4;highlight_room=

Znao sam da se u svemu ovome krije neki presudan argument! Šalu na stranu, kafane, u našem slučaju bez izuzetka, stvarno deluju kao iz bajke. Jedino što ih nema često, kao što smo navikli kod nas.

Bas tako! Sasvim dobro mesto za predah, mada ne znam sta bi radio duze od jednog dana. Smestaj je u kucama koje su veoma komforne.

Ujutru sam se probudio veoma rano i krenuo kući još pre sedam sati. Nisko jutarnje sunce je učinilo da predeli izgledaju bajkovito, pa sam birao puteve tako da što duže uživam u pejzažima koji me okružuju. Fenomenalan završetak ovog predivnog putovanja. Nakon ovog putovanja, često sam mu se u mislima vraćao. Razmišljao sam šta je to što me je osvojilo i kako na pravi način uputiti potencijalnog putnika u ove krajeve. Pre svega, putovanje je bilo iznenadjenje u smislu da je bilo bolje nego što sam zamišljao da može biti. U svakom smislu. Priroda je prelepa, kao i putevi za vožnju. Često me je podsećalo na Alpe do nekih 1800/2000mnv, taman do nivoa dokle ima rastinja, ali bez onih surovih vrhova. Nekako pitomije. U tom regionu veoma je jaka tradicija drvene gradnje. Drvenih objekata ima u izobilju, u svim mogućim stilovima, tako da to čitavom regionu daje poseban šmek. Pristupačnost je, takodje, stavka koja zauzima bitno mesto na lestvici uživanja. Apsolutno sve cene su vrlo popularne, od smeštaja do hrane u kafanama. Nema stresa da negde možeš bilo šta platiti previše. Drugim rečima cene su kao provincijalske kod nas. Ako zanemarimo deo puta u rekonstrukciji kroz Rumuniju, varijanta sa odlaskom preko Rumunije i povratkom kroz Madjarsku se pokazala kao odličan izbor. Za sve putnike kojima je vožnja po Rumuniji dosadila, Tatre su odlična alternativa. Malo drugačije, ali veoma lepe. Nema visokih prevoja, ali se neprekidno voziš kroz planinski predeo. Čitav region Tatri nije veliki, npr. kao Šumadija, ali ima materijala za vozikanje nekoliko dana. Često se navratim na kartu i maštam kojim bi putevima prošao sledeći put, a koje bi ponovio. Jedan od takvih je onaj gde smo na jednom prevoju svratili u kafanu gde sam probao njihov specijalitet, čorbu od ovčijeg sira Brindza...samo ta čorba je dovoljna da se idem ponovo. Kafane i benzinske stanice...ni jednog ni drugog nema na svakom koraku, naprotiv. Nije baš da često imate gde da napravite pauzu uz kafu, a ni pumpa nema baš u svakom selu. Treba malo povesti računa. Ukupno gledano, ova tura je bila neuobičajeno opuštena. Vozili smo tempom kakav nam je odgovarao bez straha od policije (da li smo samo imali sreće?), sakupili smo lepu cifru kilometara (oko 3300km), klopali smo u restoranima odličnu hranu bez straha da ćemo ostaviti malo bogatstvo, vreme nas je poslužilo kako se samo može poželeti, raspoloženje na nivou...nije ni čudo da razmišljam da odem ponovo. Postavio sam malo detaljnije slike track-a, ipak je ovo region koji se ne vozi baš često, a zaslužuje. Fotografija iz vožnje nema baš previše, jednostavno smo uživali u vožnji bez previše zaustavljanja...odavno sam napustio ideju da sve mora ostati zabeleženo na slikama, prosto jer ne želim da prekidam trenutke uživanja svaki čas da bi fotografisao. Skoro svi putevi su pokriveni sa streetview, tako da može da se pogleda kakvi su predeli i putevi.

Generalno gledano, južni deo Madjarske od Kapošvara prema Pečuju je sasvim solidan za vožnju i daleko od dosadnog kakav je uglavnom ostatak. Taj deo je baš bio užitak iako su putevi bili mokri. Tu smo se uključili i na jedan kraći deo autoputa, kratak taman toliko da Bobanu nestane gorivo, i to svega 3-4km ispred pumpe. Procedura ista kao i prethodnog puta. Sipaj u flašu i odnesi, sve ukupno cirka 20 minuta. Jedno od lepših doživljaja je i kada skoro potpuno prazan rezervoar napunite pun benzinom od 100 oktana. Na toj pumpi smo napravili prvu pauzu i skinuli kišna odela, koja više nećemo oblačiti do kraja putovanja. Ubrzo smo na granici, ali vidimo kolonu automobila neuobičajeno dugačku, koju uobičajeno obilazimo. Tu vidim madjarskog carinika koji ide od auta do auta i nešto nas namrgodjeno gleda. U trenutku kada sam pomislio da nam sleduje vraćanje na kraj kolone, on nas uputi na kolegu koji nam pogleda pasoše i pusti nas preko granice. Bukvalno smo bili privilegovani u odnosu na sve ostale koji su bili zaglavljeni u koloni. Shvatili smo da je kolona i sa naše strane, baš dok smo čekali ispod nekog trema da prodje još jedan pljusak. Od granice smo uzjahali autoput. Još jedna pauza za klopu i rastanak, pa svako u svom pravcu. Boban i Mina kući u Beograd, Aleksa u Kragujevac na neku proslavu, a ja u Levač, srpsku Toscanu na jedno bajkersko druženje. Tu sam sreo dosta starih poznanika i proveo lepo veče.

Budjenje ranije nego obično, za danas imamo na meniju gomilu kilometara, i to barem polovinu madjarskim magistralama. Odbili smo predloge GPS-a da idemo autoputem, i preko Budimpešte, i preko Hrvatske. Čitavu noć je padala kiša, prva na ovom putovanju. Padala je i dok smo bili na doručku. Kako smo doručak i kafu priveli kraju, i kiša je stala, pa smo krenuli kući. Ustvari ja kući idem tek sutra. Nismo prešli ni 50km, krupna kapljica me je pogodila u kacigu. Gledam ispred sebe u daljini autobusko stajalište i razmišljam da li stižemo do tamo da obućemo kišna odela. Bukvalno u trenutku kada sam se zaustavio i sišao sa motora počela je provala oblaka. Iza mene je stao Aleksa, a na kraju Boban i Mina koji su tako brzo sišli sa motora da je ostao upaljen na kiši. To smo primetili tek nakon nekoliko trenutaka.

Kada smo dosli u naš smestaj, nismo ni slutili o cemu se radi. U pitanju je kompleks termalnih bazena, što spoljašnjih, što unutrašnjih, bez preterivanja jedno 15-ak, svi sa termalnom vodom. Tu smo proveli čitavo popodne i baš se nauživali. Uveče smo se prošetali do obližnje kafane na klopu, a tu smo saznali da možemo ujutru da dodjemo na doručak po principu švedskog stola.

Prvo smo svratili na jezero, da ga malo osmotrimo iz blizine i da odmorimo. Mesta oko jezera su uredjena i vidi se da je sve podredjeno turizmu, ali samo jezero i nije baš nevidjena lepota.