Pravimo citav krug na jug, pa se vraćamo na sever i dolazimo na današnji cilj. Puno lepih predela, dva planinska prevoja i puno krivina. Principa vozi, vozi, vozi...kafana, drzimo se i danas. Negde pred dolazak na današnje odredište, gledamo da svratimo negde na klopu. Krajičkom oka, vidim reklamu za kafanu brvnaru pored puta, ali mora da se izadje sa puta. Odlučujemo se da svratimo i bivamo oduševljeni i kafanom i uslugom i klopom.

Danasnji cilj je Liptovski Mikulas, ali po sistemu okolo-naokolo, kako bi se što više provozali Tatrama. Mesto smo odabrali sasvim slučajno, videvsi da tu ima gomila smestaja uz jezero, kao i dva akva parka u blizini, Bešenova i Tatralandia. Jedan deo puta idemo obroncima Visokih Tatri, takozvanom tatranskom magistralom. Put prolazi kroz nekoliko turistickih mestašaca, ali se vidi da je van sezone. Tek možda u jednom mestu deluje da ima malo više ljudi. Ali ono što najviše impresionira je činjenica koliko su ljudi sa obe strane Tatri ludi za trekkingom. Potpuno neverovatno. Prošli smo desetine parkinga, prepunih automobila, odakle ljudi polaze na pešačenje. To su nam potvrdili i Hozeovi prijatelji Slovaci. Drugi deo današnje vožnje ide Niskim Tatrama. Polazak je bio davno, vreme je za pauzu, ali po pravilu mora malo da se pričeka dok ne nadjemo kafanu.

Još nekoliko fotografija ovih prelepih kuća. Toliko mi se dopalo okruženje da ne mogu da izdvojim samo nekoliko slika. Nadam se da ne zamerate.

Zakopane kao mesto su po svim aspektima, rame uz rame sa poznatim alpskim skijalištima. Nisam siguran za staze, iako bih vrlo rado proverio kakve su, ali po svemu ostalom mesto je sjajno. I to sve po prilično pristupačnim cenama.

Pre polaska iz Zakopana, idemo malo u razgledanje grada, na kafu i doručak. Grad je veoma lep i na ulicama je mnogo više ljudi nego što sam očekivao. Sinoc, kada smo ulazili u grad, nekoliko kilometara smo prolazili kroz prelepa naselja drvenih kuća koje smo samo nazirali po mraku. Sada, pre definitivnog polaska, idemo malo da pogledamo kako sve to izgleda. Obišli smo i crkvu moderne planinske arhitekture. Sve deluje apsolutno kao bajka. Nezamisliva je količina prelepih drvenih kuca. Stotine varijacija na temu. Pravi praznik za oči. Slična situacija je i kada se podje na drugu stranu, uz planinu prema Slovačkoj. Toliko sam bio impresioniran ovom drvenom gradnjom, pa sam dao Mini fotoaparat da sto vise slika sa motora, ionako smo tu vozili veoma sporo kako uzivali u tom okruženju.

Mislis customizacija...

Ja mora da sam nesto propustio...Jel ovde pricate o R 1150 RT ili R 1150 LT...i ako je u pitanju LT koji je to model (mislo sam da su LT bili samo sa K agregatom...npr. K 1100 LT, K 1200 LT)

Lepo izgleda i to sa skromnim budzetom!

Sto se tiče Yamahe (ako misliš na obe)...Tracera sam probao prvi put na Navaku i pod tim utiskom je ovaj drugar i kupio. Posle sam ga probao jos par puta u realnim uslovima i za moj ukus, motor je odlican i kompletan. Što se tiče Tenere, pisao sam već i u temi za Teneru...sada posle 24000km i dalje sam oduševljen motorom. Jednostavno je pogodjen moj senzibilitet za vožnju i to uključuje mnogo aspekata.

Dogovor je da kada krenemo, nadjemo neku kafanu za pauzu i rucak. Nije baš da ima kafana iza svake druge krivine. Uglavnom, na jednom prevoju, nailazimo na vrlo upečatljivu kafanu drvene gradnje. Toliko nam se dopalo da smo napravili malo dužu pauza za klopu i piće uz uživanje u popodnevnom suncu. Nije nam se polazilo odavde. Na ovom mestu sam probao specijalitet, čorbu od ovčijeg sira, koji mi je jedan od jačih utisaka sa putovanja. Inače, u Slovačkoj je ovčiji sir dosta popularan i na dosta mesta smo videli reklame za prodaju, a u ovoj kafani se sprema od namirnica koje se uzgajaju na njihovoj farmi i u sklopu objekta je i prodavnica domaćih proizvoda. Ova "malo duža" pauza je dovela do toga da smo ubrzo docekali mrak, pa smo u Zakopane stigli kasno uvece. Svratili smo u kafanu na početku šetališta da rezervišemo smeštaj, pošto je nasumičan pokušaj traženja smeštaja propao. Taman dok smo popili po pivo, smestaj je rezervisan i idemo da se smestimo.

Jos nekoliko slika iz zamka i okoline...

Unutasnjost zamka je lepa i jedino je tura koja obilazi kompletan zamak prava stvar..ko bude u prilici da obilazi.

Dolazimo ispred Orava zamka i na info-ticket pultu saznajemo da je obilazak moguć samo sa vodičem. Postoji više varijanti obilaska, a prvi na redu za 15-ak minuta je kompletan obilazak svih delova zamka. Ostavljamo višak opreme na motoru i krećemo...ima da se ide uz brdo i uz stepenice do samog vrha. Zamak je vrlo zanimljiv kao i istorijat nastanka. Nalazi se na kamenoj steni i gradio se od vrha prema dnu, u nekoliko etapa tokom istorije. Malo je raskošnije opremljen od zamka iz Rumunije i dosta dobro je sačuvan. U početku se na najviši deo ulazilo samo merdevinama.

Prvi deo puta ide preko Banske Bistrice i odatle krece penjanje u planinu, dobrom magistralom i voznja je pravi uzitak. Na vrhu prevoja je ski centar Donovaly i sve izgleda veoma lepo i uredjeno. Vozimo se prema severu, malo vozimo obroncima Niskih, pa onda malo obroncima Visokih Tatri. Vec smo poceli da se divimo prisustvu drvene gradnje u citavom regionu.

Prelepo sunčano jutro ispred kuće, kafica i doručak. U planu je da večeras stignemo u Zakopane, poznati ski centar u Poljskoj, sa severne strane Visokih Tatri. Samo put koji smo planirali ide okolo-naokolo, a uz to na putu nam je i jedan od 2 najlepsa zamka u Slovackoj - Orava.

Posto sam teski zavisnik od skijanja i snowboarda...na kom skijalistu si bio? Slovaci su nam rekli da je najbolje skijaliste Jasna (Niske Tatre)...da nisi tu bio i ako jesi jel si bio sa severne ili juzne strane?

Predeli kroz koje se prolazi su fenomanalni. Plan za prvo veče je bio da se noći u Banskoj Bistrici, ali pošto je Hoze imao kolege sa misije, koje nije video dugo, u Zvolenu koji je 20-ak kilometara južnije, odlučujemo da idemo tamo. Malo smo pogledali za smestaj, nema ga mnogo i to što ima je skupo. Odlučujemo da iznajmimo planinsku kuću, pored toga što je najpovoljnije, delovalo nam je i najzanimljivije. Kako sam našao kuću bez imalo lutanja i dalje mi nije jasno. U gradu smo nabavili šta treba za roštilj, pa smo veče proveli u prirodi, ispred kuće. Svi smo bili prezadovoljni izborom.

Brzo dolazimo do Košica i odatle počinje vožnja zbog koje smo došli. Već prvih par zavoja daju naslutiti kako stoje stvari. Predeli dosta podsećaju na Alpe, ali samo na deo dok ima zelenila, npr. do nekih 1800mnv. Uživamo u vožnji i lepom vremenu koje nas prati od samog početka. U početku smo euforični i vozimo bez stajanja, ali kako euforija popušta, treba napraviti pauzu. Samo još kafanu da nađemo, što i nije baš lako. U jednom seocetu vidimo neki pansion sa terasom , pa se isključujemo da napravimo pauzu. Kako je vreme ručku, kafe pauza se produžila i za ručak.

Novo jutro donosi polazak prema Tatrama. U planu je da kroz Madjarsku prodjemo sto brže, pa od Debrecena do Miskolca idemo autoputem. U nekom trenutku, Aleksa i Boban nas prestižu, verovatno da dobiju na vremenu kako bi sagoreli po cigar. Dok jurimo u najbržoj traci, vidimo ih kako nam mašu sa ulaska na pumpu. Medjutim, u srednjoj traci je kamion, bas uporedo sa nama i mi nastavljamo. Vec je u planu da se svrati na točenje goriva, ali nema pumpe. Kako se vozilo solidno brzo, u nekom trenutku vidim da nema Hozea. Razmišljam da je ostao bez goriva, ali idem na pumpu da se natočim pošto sam i ja na rezervi, pa da mu dostavim neku litru. Pumpa je odmah na završetku autoputa, čim se izadje prema Košicama. Dok sam na pumpi, vidim i Bobana kako prilazi pumpi, ali ne čujem motor. Njemu je gorivo nestalo bukvalno na petlji gde se isključuje sa autoputa i na inerciji je došao do pumpe. Stiže i Aleksa, a ja odlazim da odnesem gorivo. Hozeu je gorivo nestalo na 10-ak kilometara pre pumpe pa se čitava akcija brzo završava.

Da, nego nije mogao da mi posluzi kao inspiracija...ali moze za sledeci put, koga ce, ako je suditi po utiscima, sigurno biti!

Postavljen dan nakon sto sam krenuo na turu... Edit: mislio sam na mrxfon-ov putopis

Nakon pokušaja da osmislim kuda na turu ove jeseni, odluka je pala da idemo na Tatre, i Visoke i Niske. Malo sam istraživao ovo područje, ali nisam naišao ni na jedan putopis. Uglavnom je u pitanju tek po neka slika, bez razmetanja informacijama, najčešce tokom prolaska ka nekim drugim destinacijama. E baš te retke, ali lepe slike su bile ono malo što me je zaintrigiralo da se ovim regionom malo detaljnije pozabavim. I necu zažaliti, naprotiv. Kako je već tokom prethodnih nedelja, ekipa pokazivala interesovanje da se ide „negde“ pocetkom septembra, tako smo odredli dan polaska i rutu. Grupa mala, ali odabrana: braća Nevoljice, Aleksa (BMW R 1200 GS) i Boban sa Minom (Yamaha MT09 Tracer), Hoze (Suzuki GSF 1250 N Bandit) i ja (Yamaha XT 1200 Z Super Tenere). Na turu se krece u nedelju 11. Septembra, a zborno mesto je „Bikers“ klub u Beloj Crkvi, pošto svi osim mene dolaze iz pravca Beograda. Ruta je osmišljena tako da prema Slovackoj idemo preko Rumunije i malim delom Madjarske, kako bi izbegli da se vozimo madjarskom ravnicom u oba pravca. U Rumuniji je u planu poseta zamku „Korvin“, tek da ne bude dosadno. Nalazimo se na zbornom mestu u dogovoreno vreme. Ja sam stigao malo brže od ostatka ekipe. Malo divanimo uz kaficu i rakijcu, pa na put. Kroz Rumuniju smo se provozali Nacionalnim parkom „Semenik“. Put je krivudav i vodi kroz šumovite predele. Lepo je za voznju. Posle prvih kilometara, u Resiti na pumpi malo sabiramo prve utiske. Do Hunedoare dolazimo dosta brzo. Na samom ulasku u grad prolazimo kroz naselje gde zatičemo desetine privatnih kuca, mini zamkova sa posebnom kičastom limenom ornamentikom na krovovima. Toliko sam se iznenadio prizorom da sam zaustavio motor i gledao širom otvorenih očiju, ne verujuci šta vidim. Od zatečenosti, nisam se setio ni da slikam. https://goo.gl/maps/mBPvSmfMJfs Zamak Korvin je lep, naročito onaj prvi utisak kada se prilazi je dosta upecatljiv. Unutrašnjost je delimično sačuvana, pa se može naslutiti kako je živela tadašnja vlastela. Malo obilaska, klopa u lokalnoj kafani i teraj dalje. Ipak je za danas predvidjena solidna kilometraza, oko 670km. Trebalo bi stici do grada Oradea, na madjarskoj granici, još nekih 200-ak kilometara. Nije delovalo kao neki problem, ali samo u početku. Od Deve, pa sve do kraja, čitav put se rekonstruise. Prvi deo puta je skoro završen, nedostaje samo košuljica, ali može da se vozi dosta brzo. Drugi deo je završen i izgleda perfektno, imao sam utisak da amortizeri ne rade koliko je idealno glatko. Ali toj sreći ubrzo dolazi kraj i početak nasih muka. Rekonstrukcija je toliko detaljna, da je na velikom delu puta jedna traka iskopana u dubini od sigurno jedan metar da bi se uradio tampon mlevenim kamenom, a saobraćaj se odvija jednom trakom uz propuštanje semaforima. Ostaci puta po kojima se vozi su u nezamislivo lošem stanju. U početku smo na semaforima čekali, ali kada smo videli da tih semafora ima na desetine, sigurno barem 30-ak, vozili smo bez zaustavljanja. U medjuvremenu je pao mrak, a put je uključivao uspon i silazak sa Bihor planine. Gomila serpentina sa šljunkom po putu, ostacima asfalta, rupama i kanalima, denivelacijama...prava nocna mora. Nisam bio siguran ni da ćemo stići gde smo pošli. Konačno, dosta kasno stižemo u Oradeu. Ovaj put od Deve do Oradee će biti fenomenalan za voznju motorom kada bude završen, ali po detaljnosti rekonstrukcije, ne verujem da će biti završen u naredne 2 godine. Uz malo muke nalazimo pristojan smeštaj sa parkingom za motore i doručkom za nas. Recepcionarka nam preporučuje restoran koji radi čitavu noc, pa do grada idemo taksijem. Danas nam nije više do vožnje motorom. Po neka pica i krigla, dve piva pre spavanja.

Bravo pre svega za upornost i snagu da istrajes u svojoj nameri, a i za avanturu i to pravu!

@stalker81 Ovu iz Kraljeva vozi moj drugar Ilija, a pre njega je vozio takodje moj drugar (Ugac ovde na forumu, mada u zadnje vreme retko svraca). Vozio sam se sa Ilijom vise puta i motor je odlican, a ima i gomilu opreme. Ako trazis takav motor ovo je dobra prilika.