Predeli kroz koje se prolazi su fenomanalni. Plan za prvo veče je bio da se noći u Banskoj Bistrici, ali pošto je Hoze imao kolege sa misije, koje nije video dugo, u Zvolenu koji je 20-ak kilometara južnije, odlučujemo da idemo tamo. Malo smo pogledali za smestaj, nema ga mnogo i to što ima je skupo. Odlučujemo da iznajmimo planinsku kuću, pored toga što je najpovoljnije, delovalo nam je i najzanimljivije. Kako sam našao kuću bez imalo lutanja i dalje mi nije jasno. U gradu smo nabavili šta treba za roštilj, pa smo veče proveli u prirodi, ispred kuće. Svi smo bili prezadovoljni izborom.

Brzo dolazimo do Košica i odatle počinje vožnja zbog koje smo došli. Već prvih par zavoja daju naslutiti kako stoje stvari. Predeli dosta podsećaju na Alpe, ali samo na deo dok ima zelenila, npr. do nekih 1800mnv. Uživamo u vožnji i lepom vremenu koje nas prati od samog početka. U početku smo euforični i vozimo bez stajanja, ali kako euforija popušta, treba napraviti pauzu. Samo još kafanu da nađemo, što i nije baš lako. U jednom seocetu vidimo neki pansion sa terasom , pa se isključujemo da napravimo pauzu. Kako je vreme ručku, kafe pauza se produžila i za ručak.

Novo jutro donosi polazak prema Tatrama. U planu je da kroz Madjarsku prodjemo sto brže, pa od Debrecena do Miskolca idemo autoputem. U nekom trenutku, Aleksa i Boban nas prestižu, verovatno da dobiju na vremenu kako bi sagoreli po cigar. Dok jurimo u najbržoj traci, vidimo ih kako nam mašu sa ulaska na pumpu. Medjutim, u srednjoj traci je kamion, bas uporedo sa nama i mi nastavljamo. Vec je u planu da se svrati na točenje goriva, ali nema pumpe. Kako se vozilo solidno brzo, u nekom trenutku vidim da nema Hozea. Razmišljam da je ostao bez goriva, ali idem na pumpu da se natočim pošto sam i ja na rezervi, pa da mu dostavim neku litru. Pumpa je odmah na završetku autoputa, čim se izadje prema Košicama. Dok sam na pumpi, vidim i Bobana kako prilazi pumpi, ali ne čujem motor. Njemu je gorivo nestalo bukvalno na petlji gde se isključuje sa autoputa i na inerciji je došao do pumpe. Stiže i Aleksa, a ja odlazim da odnesem gorivo. Hozeu je gorivo nestalo na 10-ak kilometara pre pumpe pa se čitava akcija brzo završava.

Da, nego nije mogao da mi posluzi kao inspiracija...ali moze za sledeci put, koga ce, ako je suditi po utiscima, sigurno biti!

Postavljen dan nakon sto sam krenuo na turu... Edit: mislio sam na mrxfon-ov putopis

Nakon pokušaja da osmislim kuda na turu ove jeseni, odluka je pala da idemo na Tatre, i Visoke i Niske. Malo sam istraživao ovo područje, ali nisam naišao ni na jedan putopis. Uglavnom je u pitanju tek po neka slika, bez razmetanja informacijama, najčešce tokom prolaska ka nekim drugim destinacijama. E baš te retke, ali lepe slike su bile ono malo što me je zaintrigiralo da se ovim regionom malo detaljnije pozabavim. I necu zažaliti, naprotiv. Kako je već tokom prethodnih nedelja, ekipa pokazivala interesovanje da se ide „negde“ pocetkom septembra, tako smo odredli dan polaska i rutu. Grupa mala, ali odabrana: braća Nevoljice, Aleksa (BMW R 1200 GS) i Boban sa Minom (Yamaha MT09 Tracer), Hoze (Suzuki GSF 1250 N Bandit) i ja (Yamaha XT 1200 Z Super Tenere). Na turu se krece u nedelju 11. Septembra, a zborno mesto je „Bikers“ klub u Beloj Crkvi, pošto svi osim mene dolaze iz pravca Beograda. Ruta je osmišljena tako da prema Slovackoj idemo preko Rumunije i malim delom Madjarske, kako bi izbegli da se vozimo madjarskom ravnicom u oba pravca. U Rumuniji je u planu poseta zamku „Korvin“, tek da ne bude dosadno. Nalazimo se na zbornom mestu u dogovoreno vreme. Ja sam stigao malo brže od ostatka ekipe. Malo divanimo uz kaficu i rakijcu, pa na put. Kroz Rumuniju smo se provozali Nacionalnim parkom „Semenik“. Put je krivudav i vodi kroz šumovite predele. Lepo je za voznju. Posle prvih kilometara, u Resiti na pumpi malo sabiramo prve utiske. Do Hunedoare dolazimo dosta brzo. Na samom ulasku u grad prolazimo kroz naselje gde zatičemo desetine privatnih kuca, mini zamkova sa posebnom kičastom limenom ornamentikom na krovovima. Toliko sam se iznenadio prizorom da sam zaustavio motor i gledao širom otvorenih očiju, ne verujuci šta vidim. Od zatečenosti, nisam se setio ni da slikam. https://goo.gl/maps/mBPvSmfMJfs Zamak Korvin je lep, naročito onaj prvi utisak kada se prilazi je dosta upecatljiv. Unutrašnjost je delimično sačuvana, pa se može naslutiti kako je živela tadašnja vlastela. Malo obilaska, klopa u lokalnoj kafani i teraj dalje. Ipak je za danas predvidjena solidna kilometraza, oko 670km. Trebalo bi stici do grada Oradea, na madjarskoj granici, još nekih 200-ak kilometara. Nije delovalo kao neki problem, ali samo u početku. Od Deve, pa sve do kraja, čitav put se rekonstruise. Prvi deo puta je skoro završen, nedostaje samo košuljica, ali može da se vozi dosta brzo. Drugi deo je završen i izgleda perfektno, imao sam utisak da amortizeri ne rade koliko je idealno glatko. Ali toj sreći ubrzo dolazi kraj i početak nasih muka. Rekonstrukcija je toliko detaljna, da je na velikom delu puta jedna traka iskopana u dubini od sigurno jedan metar da bi se uradio tampon mlevenim kamenom, a saobraćaj se odvija jednom trakom uz propuštanje semaforima. Ostaci puta po kojima se vozi su u nezamislivo lošem stanju. U početku smo na semaforima čekali, ali kada smo videli da tih semafora ima na desetine, sigurno barem 30-ak, vozili smo bez zaustavljanja. U medjuvremenu je pao mrak, a put je uključivao uspon i silazak sa Bihor planine. Gomila serpentina sa šljunkom po putu, ostacima asfalta, rupama i kanalima, denivelacijama...prava nocna mora. Nisam bio siguran ni da ćemo stići gde smo pošli. Konačno, dosta kasno stižemo u Oradeu. Ovaj put od Deve do Oradee će biti fenomenalan za voznju motorom kada bude završen, ali po detaljnosti rekonstrukcije, ne verujem da će biti završen u naredne 2 godine. Uz malo muke nalazimo pristojan smeštaj sa parkingom za motore i doručkom za nas. Recepcionarka nam preporučuje restoran koji radi čitavu noc, pa do grada idemo taksijem. Danas nam nije više do vožnje motorom. Po neka pica i krigla, dve piva pre spavanja.

Bravo pre svega za upornost i snagu da istrajes u svojoj nameri, a i za avanturu i to pravu!

@stalker81 Ovu iz Kraljeva vozi moj drugar Ilija, a pre njega je vozio takodje moj drugar (Ugac ovde na forumu, mada u zadnje vreme retko svraca). Vozio sam se sa Ilijom vise puta i motor je odlican, a ima i gomilu opreme. Ako trazis takav motor ovo je dobra prilika.

Scorpion prodaje Maxmoment (Karadjordjeva preko puta Mixerhouse-a), a tu blizu je i Motoring (Nolan).

a u kojoj to državi u inostranstvu "kolege odavno nose" te fluo prsluke ako nije tajna? Koliko mi je poznato ni u Francuskoj nije obavezan ako imaš dovoljnu "količinu" odbojne materije na jakni..... Gde su te "civilizovanije oblasti" gde je obavezan prsluk za motocikliste? Čisto radi pravilnog informisanja da ne pričamo napamet.... Isto pitanje! U diskusiji na ovu temu se povremeno provlaci da "tamo negde" u nekoj civilizaciji to vec rade tako, a jel'te, tako je bolje. Ne zaludjujte narod! U kojoj se to zemlji, decidirano, nose prsluci na motociklima? Ne na mopedima ili biciklima, mada i na mopedima nisam siguran da je obavezno. Zamislite npr. Italiju da se njoj nose ovi prsluci...malo je reci cirkus. Sto se kaze, svi veci katolici od pape!

Daj broj telefona, drugar zainteresovan.

Na kraju je propisano da zastitna oprema mora da ima na sebi, npr. jakna, odredjenu reflektujucu povrsinu i to u tacno odredjenoj zoni (npr. iznad pojasa ili nesto tako). Nosenje prsluka na motoru je cirkus samo takav. Zamisli samo vijorenje prsluka na 60km/h, da ne kazem brze. Inace, u zadnje vreme mnogi proizvodjaci prave prsluke koji su dodatna oprema za jakne...pricvrscuju se tako da budu integralni deo jakne...npr. Revit Sand II, mada ima ih na pretek.

Ne znam na koje inostranstvo mislis, ali ono sto je sigurno, u Francuskoj oprema mora da ima reflektujucu povrsinu odredjene velicine i to je sve. Ne znam za zemlju u kojoj motociklisti moraju da nose prsluk, a nisam siguran ni za mopede. Bio sam u dosta zemalja i nigde nisam video tako nesto. Da treba biti vidljiv to podrzavam, ali praviti cirkus je ipak nesto drugo.

Upravo je skup moto kluba "KINGS" bas takvo mesto, bez pucaca (ijednog) i sa pravom rock'n'roll, blues i sl. svirkom, bez bilo kakvog koketiranja sa vasarskom atmosferom...i naravno clanovi moto kluba "Smak" su gosti svake godine.

Yamaha XT 1200 Z Super Tenere

Zbog tog povratka avionom, sledeci put je Labas nasao kompanjona sa kojim se vratio kako je i otisao.

Yamaha XT 1200 Z Super Tenere

Darko Labas je bio 2 puta u Nepalu, a i nije daleko pa moze da se napravi kontakt.

Danas otvorim Advrider i u samom vrhu putopis iz ovih krajeva, mislim onih...Kad evo ga pocinje i ovde!!! Hooray!!!

BRAVO!!!

Sta drugo, nego svaka vam cast!

Ja sam doduse bio u maju, ali nisam imao problem sa nalazenjem smestaja, a i ovaj put kroz crvene stene sam prosao laganica bez ikakve guzve. U svakom slucaju, veoma uzivam u putopisu i probudjenim emocijama!

Imao sam tu gumu ranije na Stromu, samo 1 nije 2, i isto se javljao woblling, i to je bilo opste poznato za tu gumu. Ako su uspeli i sa 2 da se desava isto sto i na 1 onda nisu normalni. Ne diraj nista dok ne zamenis gumu.