doktor
-
Broj tema i poruka
5650 -
Pridružio se
-
Posetio poslednji put
Tip Sadržaja
Profili
Forumi
Galerija slika
Kalendar
Articles
Sve što je postavio član: doktor
-
Bas tako! Sasvim dobro mesto za predah, mada ne znam sta bi radio duze od jednog dana. Smestaj je u kucama koje su veoma komforne. Jedna ispravka... Ovaj zekin link je za smestaj u hotelskoj zgradi, da tako kazem, a mi smo bili smesteni u kućama sa sledećeg linka: http://www.booking.com/hotel/hu/kehida-termal-holiday-village.sr.html?label=gen173nr-1FCAEoggJCAlhYSDNiBW5vcmVmaMEBiAEBmAEkwgEDYWJuyAEM2AEB6AEB-AELqAIE;sid=90dc21549f8af6ad80d85420f26b1ae0;checkin=2016-12-08;checkout=2016-12-09;ucfs=1;highlighted_blocks=24563301_89068504_0_0_0;all_sr_blocks=24563301_89068504_0_0_0;room1=A,A;dest_type=city;dest_id=-857514;srfid=4241a913f6ec2c04a0e8e93dddd09e948fd44805X4;highlight_room=
-
Znao sam da se u svemu ovome krije neki presudan argument! Šalu na stranu, kafane, u našem slučaju bez izuzetka, stvarno deluju kao iz bajke. Jedino što ih nema često, kao što smo navikli kod nas.
-
Bas tako! Sasvim dobro mesto za predah, mada ne znam sta bi radio duze od jednog dana. Smestaj je u kucama koje su veoma komforne.
-
Ujutru sam se probudio veoma rano i krenuo kući još pre sedam sati. Nisko jutarnje sunce je učinilo da predeli izgledaju bajkovito, pa sam birao puteve tako da što duže uživam u pejzažima koji me okružuju. Fenomenalan završetak ovog predivnog putovanja. Nakon ovog putovanja, često sam mu se u mislima vraćao. Razmišljao sam šta je to što me je osvojilo i kako na pravi način uputiti potencijalnog putnika u ove krajeve. Pre svega, putovanje je bilo iznenadjenje u smislu da je bilo bolje nego što sam zamišljao da može biti. U svakom smislu. Priroda je prelepa, kao i putevi za vožnju. Često me je podsećalo na Alpe do nekih 1800/2000mnv, taman do nivoa dokle ima rastinja, ali bez onih surovih vrhova. Nekako pitomije. U tom regionu veoma je jaka tradicija drvene gradnje. Drvenih objekata ima u izobilju, u svim mogućim stilovima, tako da to čitavom regionu daje poseban šmek. Pristupačnost je, takodje, stavka koja zauzima bitno mesto na lestvici uživanja. Apsolutno sve cene su vrlo popularne, od smeštaja do hrane u kafanama. Nema stresa da negde možeš bilo šta platiti previše. Drugim rečima cene su kao provincijalske kod nas. Ako zanemarimo deo puta u rekonstrukciji kroz Rumuniju, varijanta sa odlaskom preko Rumunije i povratkom kroz Madjarsku se pokazala kao odličan izbor. Za sve putnike kojima je vožnja po Rumuniji dosadila, Tatre su odlična alternativa. Malo drugačije, ali veoma lepe. Nema visokih prevoja, ali se neprekidno voziš kroz planinski predeo. Čitav region Tatri nije veliki, npr. kao Šumadija, ali ima materijala za vozikanje nekoliko dana. Često se navratim na kartu i maštam kojim bi putevima prošao sledeći put, a koje bi ponovio. Jedan od takvih je onaj gde smo na jednom prevoju svratili u kafanu gde sam probao njihov specijalitet, čorbu od ovčijeg sira Brindza...samo ta čorba je dovoljna da se idem ponovo. Kafane i benzinske stanice...ni jednog ni drugog nema na svakom koraku, naprotiv. Nije baš da često imate gde da napravite pauzu uz kafu, a ni pumpa nema baš u svakom selu. Treba malo povesti računa. Ukupno gledano, ova tura je bila neuobičajeno opuštena. Vozili smo tempom kakav nam je odgovarao bez straha od policije (da li smo samo imali sreće?), sakupili smo lepu cifru kilometara (oko 3300km), klopali smo u restoranima odličnu hranu bez straha da ćemo ostaviti malo bogatstvo, vreme nas je poslužilo kako se samo može poželeti, raspoloženje na nivou...nije ni čudo da razmišljam da odem ponovo. Postavio sam malo detaljnije slike track-a, ipak je ovo region koji se ne vozi baš često, a zaslužuje. Fotografija iz vožnje nema baš previše, jednostavno smo uživali u vožnji bez previše zaustavljanja...odavno sam napustio ideju da sve mora ostati zabeleženo na slikama, prosto jer ne želim da prekidam trenutke uživanja svaki čas da bi fotografisao. Skoro svi putevi su pokriveni sa streetview, tako da može da se pogleda kakvi su predeli i putevi.
-
Generalno gledano, južni deo Madjarske od Kapošvara prema Pečuju je sasvim solidan za vožnju i daleko od dosadnog kakav je uglavnom ostatak. Taj deo je baš bio užitak iako su putevi bili mokri. Tu smo se uključili i na jedan kraći deo autoputa, kratak taman toliko da Bobanu nestane gorivo, i to svega 3-4km ispred pumpe. Procedura ista kao i prethodnog puta. Sipaj u flašu i odnesi, sve ukupno cirka 20 minuta. Jedno od lepših doživljaja je i kada skoro potpuno prazan rezervoar napunite pun benzinom od 100 oktana. Na toj pumpi smo napravili prvu pauzu i skinuli kišna odela, koja više nećemo oblačiti do kraja putovanja. Ubrzo smo na granici, ali vidimo kolonu automobila neuobičajeno dugačku, koju uobičajeno obilazimo. Tu vidim madjarskog carinika koji ide od auta do auta i nešto nas namrgodjeno gleda. U trenutku kada sam pomislio da nam sleduje vraćanje na kraj kolone, on nas uputi na kolegu koji nam pogleda pasoše i pusti nas preko granice. Bukvalno smo bili privilegovani u odnosu na sve ostale koji su bili zaglavljeni u koloni. Shvatili smo da je kolona i sa naše strane, baš dok smo čekali ispod nekog trema da prodje još jedan pljusak. Od granice smo uzjahali autoput. Još jedna pauza za klopu i rastanak, pa svako u svom pravcu. Boban i Mina kući u Beograd, Aleksa u Kragujevac na neku proslavu, a ja u Levač, srpsku Toscanu na jedno bajkersko druženje. Tu sam sreo dosta starih poznanika i proveo lepo veče.
-
Budjenje ranije nego obično, za danas imamo na meniju gomilu kilometara, i to barem polovinu madjarskim magistralama. Odbili smo predloge GPS-a da idemo autoputem, i preko Budimpešte, i preko Hrvatske. Čitavu noć je padala kiša, prva na ovom putovanju. Padala je i dok smo bili na doručku. Kako smo doručak i kafu priveli kraju, i kiša je stala, pa smo krenuli kući. Ustvari ja kući idem tek sutra. Nismo prešli ni 50km, krupna kapljica me je pogodila u kacigu. Gledam ispred sebe u daljini autobusko stajalište i razmišljam da li stižemo do tamo da obućemo kišna odela. Bukvalno u trenutku kada sam se zaustavio i sišao sa motora počela je provala oblaka. Iza mene je stao Aleksa, a na kraju Boban i Mina koji su tako brzo sišli sa motora da je ostao upaljen na kiši. To smo primetili tek nakon nekoliko trenutaka.
-
Kada smo dosli u naš smestaj, nismo ni slutili o cemu se radi. U pitanju je kompleks termalnih bazena, što spoljašnjih, što unutrašnjih, bez preterivanja jedno 15-ak, svi sa termalnom vodom. Tu smo proveli čitavo popodne i baš se nauživali. Uveče smo se prošetali do obližnje kafane na klopu, a tu smo saznali da možemo ujutru da dodjemo na doručak po principu švedskog stola.
-
Prvo smo svratili na jezero, da ga malo osmotrimo iz blizine i da odmorimo. Mesta oko jezera su uredjena i vidi se da je sve podredjeno turizmu, ali samo jezero i nije baš nevidjena lepota.
-
Ideja je da se povratak kući podeli na dva dana, tako što bi noćili negde u Madjarskoj. Pošto niko od nas nije bio, svi smo se složili da to bude Balaton. Kako je od Bratislave do Balatona nekih 200-tinjak kilometara, hajde da nadjemo neki hotel sa bazenom, pa da iskuliramo čitavo popodne. Medjutim hoteli sa bazenom na Balatonu su bili nevidjeno skupi, pa smo pogledali sta se nudi u okolini. Na nekih 25km od jezera, nadjemo neki „termal village“ i napravimo rezervaciju. Nismo puno zagledali o cemu se radi, bilo je bitno samo da ima bazen. Hoze je odlučio da iz Bratislave ide direktno za Beograd, pa smo sa njim svratili u neku madjarsku varoš na doručak.
-
U medjuvremenu smo rezervisali i smeštaj u Bratislavi. Nalazimo ga bez greške, gazda nas čeka i otvara kapiju da se parkiramo. Smeštaj je OK, nalazi se u rezidencijalnom kraju na brdu iznad starog grada i na peške je od centra. Ubrzo smo u gradu, puno barova, kafea, restorana koji su puni ljudi. Veoma aktivan javni život. Nailazimo na neki kubanski bar sa preko 130 vrsta ruma , pa smo se tu počastili sa po nekim koktelom. Još malo po gradu, pivo u irskom pubu...pa onda još malo po gradu i već je vreme da se krene na spavanje.
-
Ubrzo nakon zamka, put postaje malo više opterećen i gps nas izvodi na sporedniji, potpuno prazan put koji vijuga prorodom i vožnja je zadovoljstvo. Planiramo pauzu za klopu pre dolaska u Bratislavu. Želimo kada dodjemo, da što pre izadjemo do grada i ne bi da gubimo vreme. Medjutim, kafane, nema pa nema. Već smo po malo umorni, od jutros nije bilo pauze, a i obilazak zamka nas je iscrpeo. U jednom trenutku, dok smo išli polako ugledah putokaz za skretanje prema nekom restoranu. Divota. Jeste da za svaku kafanu mora da se pričeka, ali do sada još ni jedna nije izneverila.
-
Još malo fotografija iz Bojničkog zamka...
-
Prva stanica za danas je Bojnički zamak, možda i najčuveniji u Slovačkoj. Malo smo se muvali oko zamka tražeći parking, ali smo na kraju ipak parkirali na zvaničnom parkingu. Nije toliko bilo do plaćanja, koliko do šetnje do zamka u opremi. Tak kada smo došli ispred ulaza, videli smo da je bilo mogućnosti da se parkiramo nedaleko od ulaza, i to besplatno. Zamak je impresivan u svakom pogledu. Već kada mu se prilazi i nazire se kroz krošnje drveća, pleni svojom neobičnom lepotom. Unutra je raskošan i odlično očuvan. Ovde je vlastela ipak mnogo više uživala nego u zamkovima koje smo prethodno posetili. Jedna od zanimljivosti u vezi sa ovim zamkom je da leži na pećini koja se koristila kao ostava za hranu i u kojoj ima pijaće vode.
-
Od Žiline, odvajamo se južno prema Bratislavi, put ide kroz prelepu prirodu. Malo menjamo motore medjusobno, sve do jednog prevoja gde rezimiramo utiske.
-
Mislili smo da će ujutru biti malo više ljudi na ulicama, ali grad je i dalje delovao neverovatno pust. Barem centar grada. Izvući ćemo se malo na put, pa gde bude prilike, napravićemo pauzu za kafu i doručak. Današnji cilj je Bratislava. Kada smo već u Slovačkoj, u redu je da se jedno veče provede i u prestonici. Držimo se dobre magistrale koja vijuga kroz lepe predele, povremeno prateći reku. Lepo jutro i uživanje u vožnji. Malo se odužilo dok nismo naišli na kafanu, ali i ovog puta, kafana je bila odlična.
-
Modeli DR-a do 96. godine se nisu najbolje pokazali zbog problema sa glavom...i to je ozbiljan razlog za izbegavanje. Retki su oni koji nisu imali taj problem, a ne znas kako je motor bio odrzavan. Zbog toga i nisu na ceni. Za razliku od njih, model od 96. nadalje se bas proslavio i bio bi prvi izbor, samo sto ih nema u ponudi. Funduro i Pegaso i nisu neki motori za OFF...ja bi tu izabrao XTZ 660.
-
Više sreće u sledećem izvlačenju!
-
U Mikulas stizemo po starom dobrom običaju dosta kasno, pa idemo u grad da sednemo negde na piće kako bi pronašli smestaj. Dok smo se muvali po gradu vidimo nekakav biker bar i tu svraćamo na pivo, dva. Raspitujemo se kod gazde da li ima neki smestaj u blizini i rešava nam smeštaj na 100m od bara. Smeštaj je na granici prihvatljivog, ali je na šetalištu i ima garažu. Do garaže dolazimo vožnjom po šetalištu na preporuku gazde bara. Iako smo na netu videli gomilu dobrog i jeftinog smestaja, posebno u blizini jezera, mrzelo nas je da se umorni cimamo sa traženjem i kasnije odlaskom i odlučili smo da ostanemo u gradu. Iako je grad neverovatno pust, malo smo se proveli u biker baru, a bogami na putu do smeštaja i u još jednom baru pored koga smo prošli.
-
Pravimo citav krug na jug, pa se vraćamo na sever i dolazimo na današnji cilj. Puno lepih predela, dva planinska prevoja i puno krivina. Principa vozi, vozi, vozi...kafana, drzimo se i danas. Negde pred dolazak na današnje odredište, gledamo da svratimo negde na klopu. Krajičkom oka, vidim reklamu za kafanu brvnaru pored puta, ali mora da se izadje sa puta. Odlučujemo se da svratimo i bivamo oduševljeni i kafanom i uslugom i klopom.
-
Danasnji cilj je Liptovski Mikulas, ali po sistemu okolo-naokolo, kako bi se što više provozali Tatrama. Mesto smo odabrali sasvim slučajno, videvsi da tu ima gomila smestaja uz jezero, kao i dva akva parka u blizini, Bešenova i Tatralandia. Jedan deo puta idemo obroncima Visokih Tatri, takozvanom tatranskom magistralom. Put prolazi kroz nekoliko turistickih mestašaca, ali se vidi da je van sezone. Tek možda u jednom mestu deluje da ima malo više ljudi. Ali ono što najviše impresionira je činjenica koliko su ljudi sa obe strane Tatri ludi za trekkingom. Potpuno neverovatno. Prošli smo desetine parkinga, prepunih automobila, odakle ljudi polaze na pešačenje. To su nam potvrdili i Hozeovi prijatelji Slovaci. Drugi deo današnje vožnje ide Niskim Tatrama. Polazak je bio davno, vreme je za pauzu, ali po pravilu mora malo da se pričeka dok ne nadjemo kafanu.
-
Još nekoliko fotografija ovih prelepih kuća. Toliko mi se dopalo okruženje da ne mogu da izdvojim samo nekoliko slika. Nadam se da ne zamerate.
-
Zakopane kao mesto su po svim aspektima, rame uz rame sa poznatim alpskim skijalištima. Nisam siguran za staze, iako bih vrlo rado proverio kakve su, ali po svemu ostalom mesto je sjajno. I to sve po prilično pristupačnim cenama.
-
Pre polaska iz Zakopana, idemo malo u razgledanje grada, na kafu i doručak. Grad je veoma lep i na ulicama je mnogo više ljudi nego što sam očekivao. Sinoc, kada smo ulazili u grad, nekoliko kilometara smo prolazili kroz prelepa naselja drvenih kuća koje smo samo nazirali po mraku. Sada, pre definitivnog polaska, idemo malo da pogledamo kako sve to izgleda. Obišli smo i crkvu moderne planinske arhitekture. Sve deluje apsolutno kao bajka. Nezamisliva je količina prelepih drvenih kuca. Stotine varijacija na temu. Pravi praznik za oči. Slična situacija je i kada se podje na drugu stranu, uz planinu prema Slovačkoj. Toliko sam bio impresioniran ovom drvenom gradnjom, pa sam dao Mini fotoaparat da sto vise slika sa motora, ionako smo tu vozili veoma sporo kako uzivali u tom okruženju.
-
Mislis customizacija...
-
Ja mora da sam nesto propustio...Jel ovde pricate o R 1150 RT ili R 1150 LT...i ako je u pitanju LT koji je to model (mislo sam da su LT bili samo sa K agregatom...npr. K 1100 LT, K 1200 LT)
