Prodajem mountain bike Scott Aspect, vel. M, točkovi 29, zadnji menjač XT, ostalo Deore, vila Rock Shock 30 sa lockout-om na kormanu. Servisiran nedavno, nova zadnja kaseta. Ima po neku tačkicu na ramu. Cena 450€. 063466403 url=https://postimages.org/][/url]

Deo između Nestorio i Konice smo prošli pre 3 godine u proleće. Taj deo puta koji opisuješ i nama se svideo neverovatno...u proleće je bilo puno rascvetalog drveća pored puta, bukvalno vožnja kao kroz rajsku baštu. Inače NP Pindos je prelep kraj sa dosta planinskih kamenih gradića/sela koja deluju kao da su iz bajke.

Ovaj početak zvuči odlično, a Grčka je odlična moto destinacija, baš početkom i krajem sezone.

Nekoliko bonus fotografija koje su nekako promakle u putopisu... Olimpija, neposredno pred ulazak na lokalitet Monemvasija Kalamata Pogled na most Rio-Antirio iz kafea Deo puta Sparta-Kalamata

Iako mi je ovo treći put na Peloponezu, tek sada sam ga istinski doživeo. Tome je doprinelo i što je poseta ovog puta bila malo duža nego ranije, pa smo stigli da se detaljnije upoznamo. A da je imalo sa čime, imalo je. Peloponez je definitivno jedan od najsadržajnijih regiona gde sam bio. Barem je na mene ostavio takav utisak. Na svakom koraku ima svega...prelepih puteva za vožnju, bilo da vam je do peglanja ili do relaksirane vožnje i uživanja, divnih kamenih planinskih sela, fenomenalnih gradića pored mora, odličnih plaža, bez obzira da li volite kamenite ili peščane plaže, dugačke ili uvale, gastronomskih užitaka, arheoloških iskustava....Ove godine, u planu nam je bilo da imamo jedan dan za odmaranje na nekom zgodnom mestu. Medjutim, to imaginarno mesto nije bilo moguće odabrati, pa nam je taj dan rezerve omogućio da na najzanimljivijim mestima imamo vremena da uživamo bez žurbe i rasteretimo dnevne kilometraže. Svakako, bilo koju priliku za posetu Peloponezu ne bih propustio. Ovo su trekovi koje smo napravili po danima, sve je voženo baš ovako, samo smo neke malo skratili, jer smo imali dan u višku, pa smo dobili vremena na mestima gde nam je trebalo.

Na doručku nas je sačekalo dosta domaćih proizvoda za koje su zaduženi vlasnik i njegova supruga. Plan je da se ide preko planine, putem Arta-Trikala. Brzo smo došli do Arte i kreće vijugavi uspon. Predeli kroz koje prolazimo su impresivni. Sa leve strane se uzdiže planina Džumerka sa vrhom preko 2400mnv. Obzirom da nema mnogo naselja, a put obiluje tunelima i gradjen je na zahtevnom terenu, komentarisali smo da ovaj put košta nenormalno mnogo po glavi stanovnika koji žive u ovim krajevima. Pošto Trikala nije sama po sebi cilj, već mesto Kalambaka kako bi obišli Meteore, malo pre trikale skrećemo levo na još jedan planinski put. Odmah nakon skretanja je živopisno mesto Elati pa tu pravimo pauzu. Put dalje vodi kroz planinu. Prizori su prelepi. Na drugoj strani, čim smo krenuli da se spuštamo, svedočimo razornoj moći vode iz lokalnih rečica, od bujica koje su se desile nedavno. Nisam siguran da sam ikada video ovaj stepen destrukcije od vode koja je nosila sve pred sobom uključujući veliko drveće i masivne stene. Neosredno pred ulaz u Kalambaku improvizovani put nas vodi obilazno oko oštećenog mosta i spušta u korito reke kojim se prelazi na drugu stranu. Ubrzo smo na pauzi kako bi se prikupili da idemo u obilazak Meteora. Oko manstira smo se provozali, stajali na nekoliko vidikovaca kako bi napravili fotografije i odabrali jedan manastir da posetimo. Iako je sve u čitavom kompleksu manastira podredjeno turistima, sam pogled na neobične stene sa manastirima na vrhovima, ostavlja bez daha. Plan je da noćimo negde u Makedoniji pa ćemo videti dokle dobacujemo. Prvi deo puta iz Kalambake je odličan za vožnju, odličan asfalt, a krivine se smenjuju kao na rolerkosteru. Posle se izlazi na neki polu-autoput prema granici i tu smo za tren oka. Pošto je ovo manji granični prelaz i nikada nema gužve, prelazimo brzo i idemo u Bitolj na klopu. Tu pada i dogovor za večeras da noćimo u Velesu. U hotel stižemo uveče, smeštamo se u sobe i silazimo u kafe ispod hotela da još jednom rezimiramo gde smo bili i šta smo doživeli. Ujutru svraćamo na doručak i direktno autoputem idemo kući. Nije ostalo mnogo kilometara, tako da kući stižemo ranije, pa stižemo da se raspakujemo i odmorimo za nove radne pobede sutradan.

Novo jutro unosi osećaj početka vraćanja kući. Za danas je u najvećoj meri planirana vožnja planinskim putevima po severu Peloponeza. Pre polaska sam se spustio preko puta hotela do plaže, da pogledam kako izgleda deo uz more. U pitanju je lepa uvala sa ostrvima preko puta, ali sa veoma skromnom plažom. Čim smo se izvukli iz gradskog područja, počinje istinski vozački užitak. Put se lagano penje u planine i postaje sve hladnije, a u daljini se nazire i po neki oblak koji preti kišom. Na komunikaciji komentarišemo da bi trebalo negde da stanemo kako bi se obukli. Prolaze kilometri, ali nigde zgodnog mesta, tako da stajemo, što bi se reklo na sred puta. Put nema prometa, ali nas ipak obilazi grupa motora. Redjaju se krivine i predeli ukrašeni cvećem jarkih boja pored puta. Kratka pauza za okrepljenje i cepamo dalje. Ubrzo, oni oblaci koji su pretili počinju da ostvaruju svoju nameru. Oblačimo kišna odela, ali na svu sreću ne zadugo. Na prilasku Patri, malo smo se razdvojili. U pitanju je dosta veliki grad sa gužvama koje se podrazumevaju, pa se kolona rastegla. Čim smo prešli most Rio-Antirio, ubrzo smo stali na pumpu radi pauze, pa smo se tu i prikupili. Na pumpi zatičemo neobično mnogo motora. Plan nam je da noćimo u Prevezi, pa koristimo priliku da rezervišemo smeštaj. Nalazimo hotel u mestu Mitikas, u blizini Preveze. Brzo smo na gradskoj rivi u Prevezi, Uskrs je, pa je u gradu svečana atmosvera. Grad je prepun ljudi, a na više mesta su proslave. Dok smo se promuvali po ulicama, shvatamo da restorani rade skraćeno, pa hvatamo zadnji voz za ručak. Već je predveče, pa polako idemo prema smeštaju. Ispostaviće se da je vlasnik bajker, pa odmah donosi cipuro i gomilu piva pa ostajemo sa njim i suprugom u diskusiji nekoliko sati. U nekom trenutku, vlasnik kaže da mora da ide da se lepo obuče i u Prevezu na večernju službu povodom Uskrsa. Ovome smo prisustvovali neku godinu ranije na putu za Krit. Čitav grad bude ispunjen lepo obučenim svetom sa svećama u rukama i svi prisustvuju večernjoj liturgiji ispred crkve u starom delu grada. Jako lepa atmosfera.

Okupljanje je na MOL pumpi u Dositejevoj u 7.40, polazak u 8.00.

Danas je na meniju dosta sadržajan dan, a povrh svega je i Veliki petak. Pakujemo se i spuštamo se iz smeštaja do grada. Pokušavamo da se snadjemo za posni doručak, ali u ovom slučaju to nije problem jer lokalna pekara ima pregršt posnih proizvoda. Ujedno je i pristojan kafe preko puta, pa se sve potrebe završavaju na jednom mestu. Odavde nas put vodi u planine, a na putu nam je živopisno mestašce Kosmas. U pitanju je planinsko selo sa prelepim trgom ukrašenim stoletnim platanima i lepim pogledom. Nastavljamo dalje, polako se spuštamo, i idemo da posetimo manastir Sintza, posvećen Svetom Nikoli. Karakteristika ovog manastira je da se nalazi na visini, u strmoj steni poput manastira Ostrog. Put nas dovodi na parking, a odatle lepo uredjenom stazom oko stene sve do manastira. Kada smo sišli iz manastira, dogovaramo se da napravimo pauzu u mestu Leonido, odakle put nastavlja uz more. Pauzu koristimo da rezervišemo smeštaj za večeras. Cilj nam je Naflio, ali kako nema bukvalno ni jednog jedinog smeštaja, rezervišemo smeštaj u mesto Tolo, nedaleko od Naflia. Put od Leonida do Naflia vodi uz more sa pogledom na mnoge prelepe uvale pored puta koje mame da se svrati. Dogovor je da ako budemo dobri sa prolaznim vremenom, odemo direktno do Epidaura kako bi obišli možda i najčuveniji amfiteatar na svetu. Ovo je posebno značajno jer u danima oko Uskrsa, mnogi lokaliteti rade sa skraćenim radnim vremenom ili su zatvoreni. U Epidauru smo se popeli na vrh amfiteatra i ostali gore uživajući u pogledu koji se pruža, a posebno u nesvakidašnjoj akustici. Uz to, obišli smo i muzej, kao i još nekoliko arheoloških lokaliteta u u istom kompleksu. Prema hotelu smo koristili tehniku "idemo drugim putem" i to je bilo prilično zanimljivo. Uzak, skoro potpuno napušten put prilično zapuštenog asfalta koji u par navrata prolazi kroz potoke gde se asfalt pretvara u beton. Hotel je "ništa posebno" u odnosu na hotele prethodnih dana, a za sličnu cenu. Brzinsko spremanje i idemo do Naflia. Opet imamo preporuku za restoran. U pitanju je tradicionalni restoran sa silnim nagradama za očuvanje tradicije i slično...Prvo pitamo da li ima dovoljno mesta za sve nas, ali gazda koji radi kao glavni konobar istog trenutka spaja stolove i reašava nam sto. Zbog Velikog petka napravljen je posni dnevni meni i odštampan u lepom izdanju. Malo je reći da je u pitanju neobičan izbor klope, a spremljen na još neobičniji način. Svakako vrlo ukusno, a i lepo dekorisano. Iako smo se na početku malo zabrinuli koliko bi sve koštalo, pre svega zbog mnoštva nagrada na zidovima, cena je bila više nego povoljna, nekih oko 25€ po osobi, a bilo je svega u izobilju. Nakon restorana, razilazimo se u manjim grupama da obidjemo Naflio. Iako mi ovo nije prvi put ovde, svaki put me šetnja gradskim ulicama preplavi lepim osećanjima. Grad je prepun ljudi, a posebna gužva je ispred crkve. U pitanju je svečana litija povodom Velikog petka. Skoro da je nemoguće prići od količine ljudi. Svi su svečano obučeni i kada litija krene, priključuju se koloni. Već je vreme da krenemo. U jednom malom mestu na putu prema hotelu, takodje nailazimo na litiju koju smo morali da propustimo. Ubrzo smo u Tolou gde je još jedna litija, pa smo morali hotelu da pridjemo sa druge strane. Očito je da su grci tradicionalisti i dosta pažnje posvećuju običajima.

Plan za danas je otići na ostrvo Elafonisos i posetiti jednu od najčuvenijih plaža na svetu, Simos. Odmah nakon polaska iz hotela, prolazimo kroz grad Gitio. Mesto deluje dosta živo iako je debela predsezona. Ulice kojima prolazimo deluju šarmantno okupane jutarnjim suncem. Prosto zovu da se posete ponovo. Ubrzo po izlasku iz grada, vidim da mi je pregorela sijalica u faru. Ostatku ekipe poručujem da me čekaju na vidikovcu sa kojeg se vidi znamenitost ovog dela Peloponeza, nasukani brod Dimitrios. Za to vreme svraćam na pumpu i brzinski menjam sijalicu. Put se lagano odvaja od mora prema unutršnjosti i počinje da se provlači kroz nepregledna polja mandarina. Pošto je Čamo kasnio u polasku, kao i obično, na nekoj od pauza se čujemo sa njim i saznajemo da je probušio gumu. Već smo dosta daleko od njega, pa je dogovor da se čekamo na plaži, pošto planiramo da ostanemo do popodne. Kada smo se malo kasnije čuli ponovo, rekao je da je probao da čepuje gumu ali bezuspešno. Međutim, ubrzo se tu stvorio lik koji mu je pomogao oko svega i odveo ih kući i ugostio. Sve to je potrajalo nekoliko sati, moralo se ići u drugo selo da vulkanizer udari veliku fleknicu na peglu. Pravimo novi dogovor da se nađemo večeras u Monemvasiji gde planiramo da noćimo. Za to vreme, mi smo prešli trajektom i uživamo na plaži. Malo kupanja, pa po neko pivce. Plaža izgleda fenomenalno. Sastoji se iz dva dela podeljena sprudom. Na jednoj strani vetrovito, na drugoj mirno. Boja vode tirkizna. Palo je nekoliko kupanja, a malo i istraživanja okoline. Rezervisali smo smeštaj u Monemvasiji, pa polako krećemo prema trajektu. Od iskrcavanja do smeštaja nam treba oko pola sata. Idemo da se presvučemo pa na klopu i posle u obilazak Monemvasije. U pitanju je naselje na ostrvu koje je naknadno spojeno putem sa kopnom gde se sada nalazi novoizgradjeni deo. Stari grad se nalazi sa strane ostrva na vrhu koga je srednjovekovno utvrdjenje. Sam gradić je potpuno podredjem turizmu, pa su uske ulice ispunjene radnjama sa autentičnim suvenirima, kafeima i restoranima. Sve izgleda veoma lepo. Pićence na terasi i povratak u smeštaj. U medjuvremenu stiže i Čamo sa neverovatnim iskustvom koje mu se dogodilo.

Današnji dan je posvećen uživanju sa ne tako puno vožnje. Nakon doručka, lagano se pakujemo i krećemo na plažu Foneas, koju smo unapred odabrali, a nalazi se samo 30-40km od hotela. Na prilasku plaži je zaključana kapija, valjda od kantine na plaži, ipak je još uvek predsezona, pa odlazimo na sledeću, plažu Delfinia, udaljenu samo par kilometara. Nalazimo parking pored maslinjaka i strmom stazicom se spuštamo na plažu. Plaža je odlična, tek po neki gost pored nas, pa smo se tu dugo zadržali i kupali nekoliko puta. Nakon kupanja i izležavanja na plaži, lepim putem uz more idemo do mesta Limani. Jedno od najpoznatijih mesta u ovom delu Peloponeza tj. poluostrva Mani. Mesto je od kamenih kućica naredjanih na obali u kojima su kafei i restorani iz kojih se direktno ulazi u tirkizno more koje okružuje ovo mesto. Posebnu čaroliju predstavljaju džinovske kornjače sa kojima može da se zajedno pliva u moru. Naravno, po neko pivce se podrazumeva. Sledeća destinacija nam je udaljena samo par kilometara, živopisni gradić Areopoli. Opet se malo muvamo kroz uličice i uživamo na blagom suncu. Nastavljamo dalje, južno prema mestu Gerolimenas. Polako stiže vreme ručku, a ovde imamo preporuku za jednu tavernu. Tu smo izmešali ribu i meso i nauživali se na terasi pored vode. Odavde krećemo severno istočnom stranom poluostrva. Česta pojava na Peloponezu je da se put jedne iste kategorije menja od lokalnog puta širine jedne trake sa asfaltom promenljivog kvaliteta u sasvim dobru magistalu. Upravo se to dogadja u ovom delu i to naglašeno. Sva sreća, lošiji deo puta ne traje dugo pa ubrzo vozimo perfektnim putem sa pogledom na more. Hotel smo našli na dugačkoj peščanoj Mavrovouni plaži, malo pre grada Gitio. U pitanju je Margo Beach Hotel. Veče smo proveli na terasi hotela.

Lagano budjenje i kafa na terasi. Ubrzo smo na motorima, proći ćemo kroz gradić ne bi li našli kakvo zgodno mesto za doručak. U ovo doba godine, još uvek dosta lokala ne radi, tako da nismo imali sreće. Nastavljamo do prvog većeg mesta, kroz koje smo i sinoć prošli, Pilos. Parkiramo se pored povelikog gradskog trga koji leži u senci ogromnih platana, a tik pored malog gradskog keja. Čitavo jutro deluje usporeno, baš kao i osoblje u restoranu gde smo naručili doručak. Nije ni čudo, sigurno u ovom trenutku ne očekuju ovako veliku grupu. Sva sreća, pa nam to ni najmanje ne remeti ritam, naprotiv. Današnji, bolje reći plan za večeras je da posetimo Kalamatu. Kako nema previše kilometara, imamo vremena da dodamo jedan krug isključivo za vožnju, koji bi obuhvatio i čuveni put Sparta-Kalamata. Kada smo krenuli, ispostavlja se da su i ostali putevi odlični. Na jednom od prevoja, nakon grada Megalopoli, zaustavljamo se pored spomenika grčim vojnicima. Odličan pogled na serpentine kojima smo došli. Ubrzo smo u Sparti, slikanje pored statue Leonida i brzo do nekog lokala na pauzu. U poslastičarnici u koju smo seli, vlasnica je bugarka i brzo smo našli zajednički jezik. Čak, kada smo plaćali, dobili smo i dve kutije kolača na poklon. Posle pauze, ostaje poslastica za kraj. Put vodi preko planine, a na nekoliko mesta prolazi tik ispod stena. Hotel smo rezervisali nekoliko kilometara južno od Kalamate. Ovog puta nam je zapao odličan hotel Akti Taygetos Conference Resort, a smeštaj je bio u vrlo lepim kućicama sa po nekoliko apartmana. Požurili smo na bazen dok je još dan. Uveče smo se motorima prebacili do grada kako bi negde svratili na klopu i popili po neko pivo. Kalamata je jedan od većih gradova na Peloponezu, ali sa posebnim šarmom. Ima dugu i lepu rivu pored mora, a čim se krene od obale prolazi se kroz stariji deo grada koji prepun kafića i restorana.

Ja tek sad vidim da sam napisao 2014. umesto 2024. Molim nekoga od administracije da promeni naslov. @misa-pei hvala!

Ujutru smo u Pirgosu opet našli pekaru-kafe gde smo doručkovali i popili kafu. Idemo da obiđemo Olimpiju. Prilikom prilaska arheološkom lokalitetu, prolazimo kroz mestašce Olimpija. Veoma lepo uređene ulice sa dosta zelenila ostavljaju lep utisak. Sam lokalitet je dosta veći i sa više pojedinačnih lokacija nego što se na prvi pogled čini. Neki delovi su solidno očuvani i ostavljaju jak utisak. Nakon obilaska, put nas vodi kroz planinski predeo. Pogled puca na sve strane. Ispred nas je nekoliko poznatih planinskih sela, pa imamo u planu u nekom od njih napraviti pauzu. Prvo, na putu nam je Lagkadia. Ubrzo nakon ovog mesta, odvajamo se desno i krećemo južno. Nailazimo na selo Dimitsana. Mesto izgleda prelepo i pokušavamo ovde da se parkiramo kako bi napravili pauzu, ali neuspevamo pa nastavljamo dalje. Ubrzo nailazimo na selo Stemnitsa sa prelepim seoskim trgom i dovoljno mesta za parking, pa ovde malo duže pauziramo. Sledeća destinacija nam je jedna od najpoznatijih plaža na Peloponezu, Voidokilia, ali do tamo, čeka nas poslastica za vožnju, put 76. Uživanje na max! Na plažu stižemo popodne, nosimo sa sobom klopu i piće da napravimo piknik na plaži. Obzirom da je popodnevno nisko sunce, slike ne dočaravaju lepotu plaže na pravi način. Uz piknik, podrazumeva se i kupanje. Na plaži smo se zadržali dosta dugo. Pogledali smo smeštaje i rezervisali pored mesta Methoni. U smeštaj stižemo pred mrak. Veoma lepa kuća ispred koje je terasa sa pogledom na tvrdjavu Metoni.

Jutro nam donosi još lepši pogled, okupan suncem. Polako se spremamo i kako se ko spremi, silazi do grada u jedan cafe/pekara lokal gde smo se dogovorili da doručkujemo i popijemo kafu. Današnji dan počinjemo vožnjom uz more, ili barem sa pogledom na more. Na jednoj od pumpi pravimo pauzu. Ispostavlja se da je iza pumpe, prema moru, veoma lepo uređen park. Nema puno stajanja, vozimo i uživamo. Od Preveze se kačimo na autoput prema mostu Antirio - Rio, kako bi popravili prolazno vreme. U ovom delu nema mnogo alternativa za izbegavanje puta, a jedinu smislenu alternativu smo vozili pre dve godine, prilikom odlaska na Krit. Čim smo ušli na Peloponez, odmah skrećemo na potez pored mora sa pogledom na ovaj impresivni most. Tu je čitav niz kafea, pa biramo jedan da malo iskuliramo. Odmah na izlasku iz Patre, odvajamo se na put koji ide kroz unutrašnjost u pravcu Olimpije. Prvobitni plan je bio da se dođe do Olimpije, gde bi se obišao lokalitet, pa nastavili dalje i noćili u nekom od planinskih sela. Međutim, još pre polaska, potpuno slučajno saznajem da arheološki lokalitet radi samo do 15 sati, što dovodi do inicijalne promene plana. Tražićemo smeštaj u okolini, pa ujutru nakon obilaska nastaviti dalje. Mi, inače, smeštaj vrlo retko rezervišemo unapred, već u toku popodneva za uveče. Tako smo radili i na ovoj turi. Delimično je izbor smeštaja sužen, jer je predsezona pa nisu svi smeštaji ni aktivni. Uglavnom, rezervišemo smeštaj Ileas Bungalows Village u mestu Glifa. U pitanju je kompleks sa nekoliko kućica, vrlo lepo uređen. Čak je i vlasnik motociklista, pa dobijamo i kućicu viška gratis kako bi se što komfornije smestili. U blizini smeštaja je prilično lep restoran, koji nam je i gazda takođe preporučio. Tu se baš opuštamo, i sa klopom i sa pićem. Nakon boravka u restoranu, malo smo prošetali po mestu i otišli do plaže...Ništa posebno. Malo mesto sa skromnim kućama.