Probaj da iskoristis shemu koju je Mr. No postavio par poruka iznad, eksperimentisi sa razlicitim otpornicima dok ti ne bude ok. Mozes da vezes jos jednu LED traku direkt na zicu od zadnje kocnice da bi dobio ovo sto si zamislio, ako sam te dobro skapirao. Sto se dioda tice, ja bih uzeo bele, jer ima da se kupe jace.

A nekima i produzetak polnog organa. (Ne mislim ni na koga sa ove teme, nego uopsteno na motoriste)

Svaka ti cast. Ne secam se da sam ikad na tom motoru uspeo da napravim potrosnju ispod 3.3, ili tako negde, a ispod 3 nije bilo sanse ma kako lagano ga vozio. Verovatno si ga podesio tip top.

Ne secam se proizvodjaca, ima tome jedno 3-4 meseca. Ostrica je bila oko 12-13cm, krem bele boje, pakovanje je bilo providna plasticna kutija (nista celofan), i nisu imali sa vecom ostricom. Mala je ta ostrica, 12-13 cm je samo za voce/povrce i tako te stvari. Imam jedan noz koji koristim u 99% slucajeva, sa velikom ostricom, mrzi me da perem gomilu pribora. Ako nadjem taj veliki keramicki za dve crvene, uzecu ga, bas me zanima kako ce da se pokaze.

Moje misljenje je da je glavna prednost keramike velika tvrdoca materijala i da se zbog toga sporije tupi nego metal, ali to opet zavisi o kojoj keramici je rec. Ako moze da se za male pare proizvede dobar noz koji se mnogo sporije tupi od metalnog, onda super. Ovaj noz koji sam video je kostao, ako me pamcenje dobro sluzi, nesto vise od 1000 dinara? Ili bese 1800, ne mogu sad da se setim...

Video sam keramicki noz, da li bese u Tempu ili tako negde - krem bele boje mu je ostrica. Nisam bio siguran po cemu je specifican i razlicit od metalnih, pa ga nisam kupio, i ako mi se svideo. A nije bio dovoljno jeftin da bih ga kupio iz zajebancije, dok ne saznam nesto vise o tome. Kakva su iskustva?

Hmm.. Znaci li vam nesto ime "Invictus"? Mozda imamo neka davna zajednicka poznanstva iz muzickih voda (od pre jedno 7-8 godina), svet je mali pa cisto da proverim.

Ovaj sto sam narucio je 243 medium. Ima i hard, ali za njega pise da se bas tesko odvrce pa nisam hteo da se zezam sa tim. Evo sta kaze na sajtu za dve verzije locktite-a: You can choose between medium strength (can be released using a normal tool, Loctite 243) and high strength (difficult to release using a normal tool; must be heated, Loctite 2701).

Imao sam slican problem sa odvijanjem srafova i matica, ne samo na Kinezima nego i na prethodnoj Yamahi. Ovaj Locktite je resio problem sa svakim srafom koji se bunio. Cini mi se da sam negde video i jeftiniju varijantu, mada ovde ima za 200 srafova, sto je meni ok jer mi ne treba cesto..

Steta sto niko ne uvozi kod nas ove kineske motore i sto ne postoji neka dobra servisna mreza i prodaja delova. Rado bih kupio jednu onu krosericu sto sam rekao da mi se svidja, a za devojku nesto ovako, posto kaze da bi rado vozila neki takav motor. Pitam se posto bi to bilo kod nas kad bi uvozio neko od distributera.

Vi ste bre kao nasi politicari - u javnosti izigravaju rivale po medijima, a onda zajedno sednu u kafanu na pecenje pa dele resore i ministarstva.

Jel ima neka fora da se skinu svecice bez skidanja rezervoara? Mozda je glupo pitanje i verovatno nema sanse, ali svaceg se ljudi dosete, ko zna (nema teorije da ostavim ni na par minuta rasturen motor u garazi gde cela zgrada ima pristup, zato pitam).

Menjane su svecice pre mesec dana, mada ko zna kakvog su kvaliteta te sto su savljene. Pretpostavljam da je problem sa svecicama posledica, a uzrok je sto ih zaliva iz nekog razloga, ko zna zasto. Lep dan sutra, greota da ga provedem zajebavajuci se s motorom, nego jel zna neko posto je slepanje motora po BG-u?

Meni jutros nije hteo da upali. Verglao i nista. Pokusao nizbdrno na gurku, i nista. Bes sauga, sa saugom... nista. Ko zna sta mu je, verovatno ce morati na slep kod majstora..

U pravu si, moja greska. Dugujem izvinjenje auditorijumu. Nadao sam se da u onolikom carsafu od poruke nece privuci paznju sporedan detalj koji treba da sluzi kao primer da mozemo biti cool i pored toga sto imamo razlicito misljenje, a poenta cele poruke je druga tema. Sto se straha tice, mislim da je pogresno reci da "strah ni za sta nije dobar". Pogotovo u situacijama kad nemamo instinktivno urodjen strah, vec ga moramo steci iskustvom. Strah, iskustvo i razum - desavaju se bas tim redosledom. Na primer, ne vredi ti sav razum ovog sveta ako nemas informaciju (iskustvo) da je ringla vruca. Iskustvo su samo informacije, a od razuma zavisi kako cemo ih shvatiti. 1) Neko ko nije iskusio razne situacije na pocetku vozacke karijere, sigurno smatra za sebe da "zna da vozi" i oseca se sigurno jer mu razum govori da nema opasnosti od, na primer, automobila PA registracija koga vozi sredovecna zena koja se jednom rukom sminka a drugom vozi. Karikiram radi primera. Kad ga jednom takav auto isece, motorista ce zapamtiti (iskustvo, informacija) cega treba da se plasi, i voznja ce mu postati razumnija, jer je sasvim razumno usporiti i zatrubiti kad prolazimo pored takvih kola. 2) Neko ko se plasi da obori motor u krivini i vozi stegnuto ima nerazuman strah. Realno gledano, nije opasno nagnuti motor u krivini (naravno svi znamo pod kojim uslovima i koliko). Nacin da prevazidje taj strah je da POSTEPENO, malo po malo obara motor (iskustvo, informacija) dok taj strah ne nestane. Jednom kad kroz iskustvo njegov mozak shvati da nema razloga za strah od naginjanja, motorista ce voziti razumnije, manje stegnuto i sigurnije/bezbednije. Moja dva (euro)centa, sto bi rekli...

Da li je ok ako ti na ovo odgovorim preko inbox-a? Ako odgovorim javno, izazvace lavinu nebuloznih poruka i tema ce se ugusiti u nepotrebnom sumu. Htedoh da kazem da onaj ko prelazi razumnu kolicinu rizika - ce biti brzi u saobracaju od onog koji je ne prelazi. Licno iskustvo: pre par nedelja se vracam avalskim putem (stalno ga pominjemo na temi ) i vozim iza kolone automobila. Ne obilazim jer ne vidim sta dolazi u susret. Iza mene, kolega na R-u krece u preticanje, obilazi mene i nekoliko automobila ispred, u susret se pojavljuje autobus, on komotno dodaje gas i ubacuje se izmedju dva automobila u desnu traku. Sve se desava pri recimo 80 khm. Rastojanje od njega do kola iza kojih se ubacio je mozda 2-3 metra. Taj lik ce uvek btii brzi od mene.

Auuu, nisam to ispratio. Kakve teske reci, koja tema, deder neki link da procitamo i mi koji nismo pratili (prosla mi tursko-spanska serija, pa mi treba dnevna doza dramaturgije)

"Ako svi misle isto - to znaci da niko ne razmislja" --- Po meni - tehnika voznje je poslednja linija odbrane motoriste. Ako dodjemo u situaciju da zavisimo od tehnike onda je ona najbitnija. Nema spora da treba znati i uvezbati do te mere da postane automatizam. U panicnoj situaciji covek automatski radi ono sto je vezbao i ponavljao. Ako nije vezbao, moze da se osloni samo na puku srecu. U tom smislu, najbolje je da se nadjemo na nekom poligonu i da se druzimo i ucimo. Medjutim, neko ko dobro koci (na primer), ali ima losu taktiku voznje (ulece u rizicna preticanja, ili ne ostavlja sebi dovoljno prostora za manevar) - takav vozac ima losu drugu liniju odbrane i morace cesce da koristi tehniku da se spase. Druga linija odbrane (taktika voznje). Tu imamo neslaganja na ovoj temi. Za nekog je najbezbednija taktika da vozi malo brze od ostalih ucesnika. Ima neslaganja i po pitanju odabira putanje i ostalih stvari, ali to je normalno. Kad bih vam rekao da mislim da je bezbednije kociti do temena krivine i da mi je ruka blago na kocnici (5%) sve do temena, verovatno bi mnogi zapenili. Ali i za to ima resenja ako su su ljudi normalni i cool, popricace, cuce tudja misljenja, probace u voznji razne ideje, pa neka svako izabere sta mu se ucini korisno. Taktiku je malo teze uvezbati i nemam ideju kako bi mogli da organizujemo prakticnu nastavu. Mozda da vozimo u koloni, da svi imamo radio veze a da instruktor ide prvi i da nam u toku voznje govori sta i zasto radi, koju putanju bita i zasto. To bi bilo ekstra zanimljivo, ali tesko izvodljivo. Prva linija odbrane (strategija) po mom misljenju. se odnosi na ono sta se desava u glavi i koje misli nam prolaze dok smo na motoru. Mozemo izbeci (neke) situacije koje su mnogo kilometara ispred nas ako imamo takav stav prema voznji motora. Cega se plasimo, a cega se ne plasimo. Kakvi scenariji nam prolaze kroz glavu dok vozimo, sta ocekujemo, sta zamisljamo da moze da se desi, koliko cesto imamo pad koncetracije kad nam paznja za trenutak odluta a sedimo na motoru koji ide 100km/h. Koji je to impuls u nama koji nas tera da zavrnemo gas i zasto uzivamo u tom osecaju? Ovo nabrojano (i jos neke stvari) uticu na nasu bezbednost u saobracaju - mnogo ranije nego sto iskoci prepreka na putu i zapocnemo pravilno i uvezbano kocenje, countersteering i sve ostale tehnike. Nekoliko tema za razmisljanje na temu straha: - Ako ste nekad namestali antenu na krovu, znate kakav je osecaj bio kad bi ste stali nogom blizu ivice. Realno, niste u opasnosti jer necete da skocite sa krova, ali javio se neki urodjeni strah. Sad zamislite da se vozite 80km/h magistralom i uzivate u voznji, a automobili prolaze suprotnom trakom pored vas. Takva misao nikoga od nas ne plasi i svakodnevno uzivamo u tome, mada su posledice sudara slicne padu sa krova. Znamo da je verovatnoca vrlo mala, ali mala je i verovatnoca da padnemo sa krova, pa se i pored toga plasimo? Bitno je da znamo da nemamo urodjeni strah od ovakvih situacija. Sad na red dolazi iskustvo. Svako od nas je prosao kroz slicnu "skolu". Prvo smo seli na motor, osetili da mozemo mnogo bolje da ubrzavamo i manevrisemo od ostalih ucesnika. Tako sigurni u sebe i svoj motor smo vozili naglo i nismo se plasili izletanja automobila, polukruznih okreta i slicnih stvari koje se desavaju u saobracaju. Posle nekog vremena je svako od nas iskusio da ga neki automobil isece, da mu iskoci neka prepreka, rizla, rupa ili nesto slicno. Niko od nas nije nepaznjom skocio sa krova jer je mislio da mu nece nista biti, ali je vecina nas dozivela neki stres u saobracaju bas onda kad smo potcenili opasnost i verovatnocu nekog dogadjaja. Taj oprez nam nije instinktivno urodjen i jedino iskustvom ga mozemo steci. Nakon nekog vremena provedenog u saobracaju - motorista vec intuitivno zna koje pojave prethode stresovima koje je ranije doziveo, ALI I DALJE NE OSECA STRAH OD ONOGA STO NIJE DOZIVEO jer mu taj osecaj za saobracaj nije pirodno usadjen (ovo je poenta). Na primer ako vidimo tablice "PA" , ili ako taksista stoji u desnoj traci, ali su mu tockovi okrenuti u levo - to su sve PODACI koje smo iskustvom vec videli i znamo da te pojave prethode stresovima koja smo doziveli. A sta cemo sa situtacijama koje nismo doziveli, i nemamo na osnovu cega da izgradimo oprez? Na pocetku nismo osecali strah od PA tablica i plavuse koja se sminka za volanom, dok nas nisu neposredno ugrozili. Ovaj mehanizam je dobro poznat i opisan u psihologiji, i igra veliku ulogu u opstanku coveka od njegovog postojanja. Osecaj za predvidjanje situacija sticemo iz dogadjaja koje dozivimo (i prezivimo), pod uslovom da ti stresovi ostave dovoljno jak utisak na nas. To je kao kad detetu ne vredi govoriti "ne diraj ringlu, opeci ces se", sve dok dete samo ne oseti i ne iskusi bol, i to je normalno i kod odraslih. Zbog toga se kaze "mani pricu i teoriju i stekni iskustva". U slucaju voznje motora to nije idealan nacin za sticanje iskustva, jer nije svako iskustvo jeftino, ali tako je kako je. Jos jedna reakcija je samo-obmana. Kad cujemo nesto sto se ne slaze sa nasim iskustvima (koja smo do sad doziveli), neki od nas krecu u "borbu za ispravnost svog iskustva". Jer kad bi sami sebi priznali da nesto ne radimo kako verujemo da treba - vise se ne bi osecali tako sigurno. To nije razumno, ali takvi smo. Zelimo da se osecamo sigurnije i stitimo taj osecaj, ako je potrebno i na ustrb zdravog razuma, ubedjujuci sebe da znamo najbolje. Obicno je to nipodastavanje osobe koja iznosi nesto sto nam ne odgovara, ili igra autoriteta, ili optuzivanje da je sagovornik sujetan, ovakav ili onakav - samo nikad necemo da priznamo da nasa iskustva nisu kompletna posto bi to uznemirilo osecaj (lazne) sigurnosti koji gajimo. ---- Sto se tice brzine, moje misljenje je: Razlika izmedju brzog i sporog vozaca u saobracaju jeste jednim delom u tehnici i motoru, ali je i u kolicini rizika koju je vozac spreman da preuzme. Kolicina rizika zavisi od situacija koje ce njegov mozak prepoznati kao opasne (zbog toga mladi i nalozeni vozaci ulaze u visoko-rizicne situacije, jer ne prepoznaju opasnost koja nije coveku instinktivno urodjena). To dalje zavisi od toga kako je iskoristio iskustva koja je doziveo. Imate ljude koji se slupaju zbog gluposti, a onda ponovo sednu na motor i prave iste te gluposti. Retko sam impresioniran kad neko krene da vitla motor i dominira nad ostalim ucesnicima u saobracaju i rizicno vozi, jer to prepoznajem kao "neusvojena iskustva" i nemastovitost a ne kao kvalitet vozaca. Odbaciti prvu liniju odbrane (strategiju) i osloniti se samo na taktiku i tehniku, za mene nije prihvatljivo. Za te stvari sluzi staza, saobracaj je nesto drugo.

E da, ovo sam zaboravio. I ovo mogu da potpisem. Tezina ovog zadatka zavisi od motora, neki jako lepo koce motorom, a neki nastavljaju da se kortljaju kad im otpustis gas pa treba biti bas majstor. Sam sa sobom se takmicim da sto manje puta pritisnem kocnicu na odredjenoj deonici puta. Licni rekord mi je 4 pipanja kocnice uz Avalu, na Super Teneri. Na prethodnom motoru (XJ 600) mi je bilo potrebno vise. Tu vezbu sam jos pre 12-13 godina radio vozeci automobil, ali na drugoj deonici puta. Nije isto bilo voziti Gola 1 dizel il VW Pasat benzinac. Tad nisam znao da objasnim zasto me je to fasciniralo (radio sam to iz cistog hira), ali sam smatrao da je to vestina, osetiti obrtaje motora i presaltati u pravom momentu.

Nema ljutis pronto, tvoje poruke shvatam kao konstruktivno neslaganje, i mislim da je to normalno. Samo je pitanje filtera, koga vredi slusati a koga ne. Vise bih voleo da sednem sa tobom da prodiskutujem na racionalnoj osnovi nego sa nekim ko samo klima glavom i nema sta da kaze. Siguran sam da imam sta da naucim od tebe, i nisam toliko glup da mislim da sve znam. Drugi pasus koji si napisao - mogu samo da potpisem. p.s. Hvala ti za informaciju o knjizi, za sad nisam nasao PDF, ako uspem, javljam i drugima ---- Sto se tice teme o kojoj pricamo, trenutno ne mogu da stignem da napisem jos par stvari o kojima mislim da vredi razmisliti a ticu se upravo pshologije voznje. Ima mnogo toga da se kaze a trenutno ne stizem.

Nije to. Ili ti nisi dobro razumeo, ili ja nisam dobro objasnio, ili oba.. - Ako si na slici u tacki A (uz razdelnu liniju) onda vidis (na primer) 35 metara ispred sebe. 36-ti metar asfalta ispred sebe ne vidis. - Ako si u tacki B (blize desnoj ivici) onda vidis 30 metara ispred sebe u krivinu. Ne vidis 31-vi metar asfalta. (Ovo je cisto primer, nisam uzimao meru na slici) Inace, TotW2 je prva video skola i knjiga koju sam citao o voznji i iz koje sam pokupio prve korake. Posle toga sam usvojio neke stvari iz SRT (koje ne smem da pomenem jer ce da bace fatvu na mene ovde ). U obe te knjige, po mom misljenju - fali jedno dobro i kvalitetno poglavlje o tome kako postati i ostati "zen" dok vozis. Tek o tome necu da pricam jer ce da izbije mali rat na temi. I dan danas se drzim nekih elemenata koje sam naucio iz TotW, a to su: fiksiranje pogleda, kako se koci, kako se dodaje gas (bez akanja, nego glatko). I nisam cvecka, necu da se foliram, ponekad (kad nema saobracaja) provucem koju krivinu skolski po TotW jer je tako zabavnije. Pokusao sam da razjasnim iznad. Sa ovim se slazem sto si rekao, samo, nije mi omrazen sirok ulazak u krivinu kao takav, omrazena mi je voznja blizu razdelne linije. @drilling Zasto te ovo cudi? Zamisli, udjes u krivinu a na njenom izlazu na primer stoji traktor. Mislim da treba voziti onom brzinom da mozes komotno da se zaustavis ako nesto stoji na putu van granice vidljivosti. Sto se tice precutkivanja - nisam mislio na predavace kursa, nego na ljude ovde i nisam hteo da precutim a da ne iznesem racunicu jer mislim da ljudi treba da znaju te cifre.

Nisi dobro shvatio sta je napisano, ne pise da je vidljivost 5 metara.

Da se vratimo na sliku krivine i da se podsetimo osnovne fizike, verujem da ce neke stvari biti jasnije. Ako se dva vozila krecu brzinama od 60 km/h jedno drugom u susret, to znaci da se priblizavaju brzinom od 120 km/h - a to je 33.3 metara u sekundi. To u prevodu znaci, ako vozite motor 60 km/h i auto ide prema vama istom brzinom od 60 km/h - rastojanje medju vama se smanjuje za 33.3 metra svake sekunde. Recimo da je razlika u vidljivosti izmedju sirokog i uskog ulaska u krivinu (u situaciji na slici) oko 5m. Iduci u susret jedno drugom, potrebno je oko 150 milisekundi da se rastojanje smanji ZA 5 metara. To je otprilike 1/7 sekunde. Da bi smo osetili koliko traje "150 milisekundi", okacio sam uz ovu poruku zvucni snimak koji traje toliko. Pustite u bilo kom playeru (winamp, foobar, sta god) i cucete zvuk koji traje 150ms. audio 150ms.wav Dakle, onaj ko ulazi siroko u krivinu ce (u situaciji na slici) uociti vozilo oko 150 milisekundi ranije nego onaj ko je usao uz desnu ivicu, pod navedenim uslovima. Sta je od ova dva bezbednije: Uociti vozilo is suprotnog smera 150 milisekundi ranije, a naci se direktno na liniji ceonog sudara ako je voizilo preslo makar jednim tockom na nasu stranu i raditi manevar naglog izbegavanja, pa ako prodje prodje. A da ne pricamo tek o tome da je dovoljno da izgubimo za delic sekunde paznju, bas u tom nezgodnom momentu, i sta onda? Uociti vozilo 150 milisekundi kasnije, a naci se blize desnoj ivici, van linije sudara. Ovo je sve pod vrlo optimisticnom pretpostavkom da se vozila krecu 60 km/h, necemo da se foliramo kad svi znamo da je to u realnosti malo brze. Video snimak koji sam okacio je savrsen primer za ovo o cemu pricamo. Voleo bih da postoji skola bezbedne voznje motocikla u kojoj se ova lekcija i racunica pokazuju polaznicima. Sakrivati i precutkivati ove cinjenice je neodgvorno prema motoristima. Iskusne vozace, i one koji se tako osecaju bih zamolio da uzmu u obzir ovo kad budu propovedali mladjim kolegama znanje i "znanje" o voznji. Moze neko da vozi 100 godina motor i da vam prica drugacije, ali matematika je kristalno jasna. Takodje, moze neko 100 godina da vozi motor, i nikad da ne dozivi opisanu situaciju, prosto zato sto je imao srece. Mislim da otprilike samo 1% vozila koja nam idu u susret potencijalno izazivaiju ovakvu situaciju, pa motoristi prihvate takav rizik jer znaju da ce se uglavnom izvuci. I to je ok, svako misli za sebe sta je najbolje - ali onda nemoj da se foliramo o tome sta je bezbednije od cega. Ovo je igra brojeva i verovatnoce. Vecina nas nikad nece doziveti sudar ovog tipa jer je verovatnoca mala. Ali mislim da smo duzni da informisemo ljude o tome sta je rizicnije, pa neka svako odluci za sebe koliko rizika ce da prihvati . Zakljucak je jasan: Ako krivina nije pregledna i ako ne vidimo sta nam nailazi u susret, bezbednija linija putanje motora je u desnoj polovini nase trake. Bezbednija brzina je ona koja nam omogucava da mozemo da se komotno zaustavimo na liniji preglednosti.

@djunta - Slazem se sa ovim sto si napisao. --------- Ono sto treba dobro razumeti je da skole poput Twist of the Wrist i Sport Riding Techniques imaju korene u SPORTSKOJ voznji. Na primer, Keith Code objasnjava kako kasni ulazak u krivinu omogucava vecu izlaznu brzinu. Takodje, njegova skola je iznedrila neke od prilicno uspesnih TRKACA. U jednoj od lekcija se stavlja akcenat na brizinu prolaska kroz krivine. To je sasvim ok, da se razumemo, ali nema mnogo veze sa "defanzivnom i bezbednom" voznjom U SAOBRACAJU. Sa aspekta tehnike voznje: countersteering, nacin kocenja i slicno - ove skole imaju uvek smisla, i taj tehnicki "upravljacki" deo je koristan svima. Sa aspekta planiranja putanje i taktike voznje - ove skole nemaju akcenat na bezbednosti u saobracaju i stvari treba nazvati pravim imenom. "Skola brze voznje i razvijanje samopouzdanja za kormanom" (karikiram radi primera) je ok, nemam nista protiv, ali to nema mnogo veze sa "bezbednom voznjom u saobracaju". Upravo su pocetnici najugrozeniji kad je u pitanju pogresna i ne-bezbedna voznja koju nazalost mogu da usvoje slusajuci i gledajuci razne skole sportske voznje u kojima se cak razmatra i izmestanje iz sedista na pola zadnjice. Jos kad se na to doda mistifikacija i "lozenje" pocetnika, dobijamo recept za vrlo lose stvari. Svako ko savetuje pocetniku da (na primer) "gadja teme" u levoj krivini - direktno ugrozava tog coveka losim savetom jer je u pitanju opasno pozicioniranje motocikla na putu i nepotrebno izlaganje rizicnim situacijama. Na ovom snimku mozete videti konkretan primer mogucih posledica kretanja blizu razdelne linije. Da je motociklista vozio uz desnu ivicu, ne bi doslo do pada jer bi ga auto mimoisao. Nema nikakvog spora da bezbedan i defanzivan nacin voznje forsira udaljavanje od potencijalnih opasnosti na putu i ostavljanje prostora za manevar izbegavanja. Sa tog aspekta, motocikl nema sta da trazi uz razdelnu liniju u krivini. Mistifikacija je da se dobija znacajna razlika u preglednosti sa sirim ulaskom. Skice koje se crtaju u skolama tipa Twist of the Wrist - ne odgovaraju realnim proporcijama sirine puta. Naime, oni uvek crtaju put siri nego sto to realno jeste. Na slici je konkretan put (sa google maps-) na kome se jasno vidi da je dobitak u preglednosti sirokog ulaska u krivinu, prilicno mali. To moze da proveri svako, tako sto peske stane uz desnu ivicu puta, zatim se pomeri do razdelne linije i videce da se dobitak u preglednosti sasvim malo promenio (osim u vrlo retkim i izuzetnim slucajevima kojih prakticno nema). Razlog je zbog toga sto je kolovozna traka za jedan smer uska, a geometrija jasno pokazuje rezultate. Nakon sto sam saslusao coveka koji 17 godina vozi motor u sluzbi (dakle, u realnom saobracaju) i koji "struze" na parkingu dok mi demonstrira tehniku voznje, mnoge stvari su postale logicne a voznja komfornija upravo jer je rec o defanzivnom nacinu voznje sa akcentom na bezbednost. Do skoro sam vozio po (pogresnim i losim) principima sirokog ulaska u krivine i obaranja i od toga sam odustao nakon sto sam cuo i isprobao bolji nacin. Ko voli da pegla po magistralama, to je sasvim ok ali nemojte se zavatavati da je to maksimalno bezbedna i defanzivna voznja - i ne treba pocetnicima pricati stvari koje bi ih potencijalno stavile u rizik.

Poslednja recenica (o preglednosti) je stvar jednostavne geometrije, koga ne mrzi da nacrta videce. Ne znam da li smo se razumeli - ali sirok ulazak u desnu krivinu podrazumeva da na ulasku vozim blizu razdelne linije, a rekoh zasto to ne volim. Sirok ulazak u levu je ok, ali ne "trazim teme".