Ima u Luisu to rešenje za centralni, oko 35e za do 300kg, sa kočnicom za točkiće.

Falafel, od malopre : Moj komšija Palestinac otvorio je "Falafel ćoše", tek drugo mesto u Beogradu gde možete pojesti pravi blisko-istočni falafel (pored već čuvenog Izraelca u Beogradskoj). I još mnogo, mnogo lepih arapskih đakonija! Pa ga malo reklamiram , da postoji, razvija se i tako poveća izbor kvalitetne klope kod nas!!! Facebook: Falafelcose

Super korisna stvar! Bravo.

I još, 2x1 REW Adventure polo majca:

I još jedna nagrada, LOTTO kišna kabanica:

A, sad na drugu stranu, pod parolom "za svakoga ponešto" - obezbedili smo i sledeće nagrade za lutriju: Legendarna, lokalna Biblija : "Novi Beograd, ma koliko bio veštačka tvorevina, jedini je Beograd koji treba da postoji. Ima solitere, najlepše nebo i reku. Možda je on surov, ružan, možda proizvodi 52 samoubistva godišnje, sve to nije bitno, jer ljudi mirno pristaju da tamo žive." Magi, EKV Bestseler: "Ova knjiga se zove City. Ona je zamišljena kao grad, priče su četvrti, likovi su ulice. Sve ostalo je vreme što teče, želja za lutanjem i potreba za posmatranjem. Tri godine sam kroz nju putovao. Čitalac, ukoliko želi, može da pređe isti put koji sam ja prešao. To je ono najlepše, i najteže, u svakoj knjizi: može li se putovati unutar nečijeg tuđeg putovanja?" Autor

Iznad Krive Feje, Besna kobila (kasna jesen, 2014.):

Besna kobila, iznad Krive Feje:

Olja, ako nastavis sa ovakvim fotkama, u povratku sa juga banucemo onako promrzli na vruce kiflice

Da se sa dalekog istoka vratimo malo na Balkan, tradiciji:

Aman maski, pod hitno da rešite te pliuseve za admine, da mogu k'o čovek da ti kongratuliram...

Bajkalsko jezero, avgust 2014.

3. Avgust 2014. Izlet Bajkal (~310km) Я купался в Байкале! Bajkalsko jezero, najveće slatkovodno jezero na svetu (pazi ovaj podatak: Bajkalsko jezero sadrži čak 20% ukupne nezaleđene svetske slatke vode!!!), nalazi se svega nešto preko stotinu kilometara od Ulan-Udea. Doduše, na zapad, dakle potpuno suprotno od naše rute na istok dublje u Sibir, no, kako čovek da propusti ovakvo mesto? Nikako, dabome! Pa smo, eto, za Bajkal odvojili jedan poseban dan. I to odmah, šta ću, vuče me jaka želja, prvi dan pošto smo prispeli u Burjatiu i Ulan-Ude, glavni grad ove ruske republike naseljene Mongolima. Iako ih Rusi ovde nazivaju Burjati, situacija donekle slična sa našim Vlasima i Bunjevcima, Mongoli su značajan deo populacije Burjatije. Obrazovaniji, bolje stojeći i urbaniji nego njihovi sunarodnici prego grenice, u matici. *** Polazimo, pravac Bajkal, kasno je, već je prošlo pola jedanaest, promenili smo još jednu časovnu zonu i dodatno se udaljili od Beograda, pa opet imam utisak da mi je neko ukrao jedan sat! Put je solidan, opet ne i odličan kako smo u Rusiji uglavnom navikli. Vozimo bez tereta, ostavili smo sve stvari u Ulan-Udeu. Vozimo brzo. Stižemo u Posolskoe, malo selo na obali, prošlo je već podne po lokalnom vremenu. Tu je veliki pravoslavni ruski manastir, a iza njega plaža. Peščana. Ovo mesto sam pronašao, kao jednu od veoma retkih plaža na istočnoj strani jezera, u razgovoru sa lokalnim ljudima. Do plaže se pomalo teško dolazi, spletom lokalnih putića koje sam unapred istražio (ipak, sve je to uglavnom asfalt i prilaz je brz i lak). Prvi pogled na obalu ispunjava me zadovoljstvom. Dobro sam izabrao! Bajkal je ovde u punom sjaju, kao otvoreno more, dubok, hladan, Rusi furaju kajting, neodoljivo prizor, bar po tom pitanju, podseća na obalu San Franciska! Zadovoljan sam, jer sa istoka uopšte nije lako ni približiti se jezeru, a kamoli pronaći peščanu plažu. Priprema je keva, mislim se, ostali bi bez ovog prizora lako, da nije sve one energije i vremena utrošenog za pripremu lokacija unapred. Snimamo. Ja se i kupam! Voda je hladna, značajno ispod 20°C (oko 16-17°C, procenjujem, godine plivačkog treninga u otvorenom bazenu znače da ne mogu previše da pogrešim), vetar duva, temperatura vazduha je takođe oko 16°C, ali ne mogu da odolim. Najveće jezero na svetu sa slatkom vodom! Presvlačim se na obali, Rusi me gledaju pomalo kao budalu, ali nisam jedini, tu i tamo poneka usamljena figura brčne se u jezeru! Hladno je, nije da nije, ali nije ni približno neizdrživo. Tara, početkom maja, mnogo je hladnija, dobra je priprema za Bajkal u Avgustu! *** Na Bajkalu, puno je lokalnih turista. Puno kampera, dolaze iz daleka, iz malih i velikih sibirskih gradova, ovo im je poput rivijere. Vladivostok i Tihi okean su im predaleko i preskupo je. Skoro niko se na Bajkalu ne kupa. Hladno je, ali lepo. Prelepo! Ko se okupa ima da kupi magnet, iz fazona: “Я купался в Байкале” (u prevodu: Okupao sam se na Bajkalu). Ja sam izborio pravo, pa kupujem tu značku, malo iz zezanja, malo iz ponosa, paradiram pred Rusima. Я купался в Байкале, БРЕ! *** Na povratku, malim, lokalnim putem pored jezera, vozimo, stajem, snimam, Mimi ne silazi sa motora, neraspoložen je. Bajkal je lep. Na istoku su niske, peskovite obale, različite od stenovite obale sa zapadne strane. Vraćamo se, jer svaki dan mora da ima kraj, deltom Selenga reke i potom je pratimo magistralom sve do Ulan-Udea. "Bajkal u mom srcu, u mom srcu Rusija", parafraziram onu pesmu Štulića o Poljskoj i sve pevušeći u tom ritmu ulazimo u grad. Kakav dan, još jedan ispunjen san, plivati u Bajkalskom jezeru, u sred Sibira! Zahvaljujem se svojoj srećnoj zvezdi što me je dovde dovela...

2. Avgust 2014. Darhan-Ulan Ude (RUS) (~350km) Izlaz Mongolija Budim se rano, pre osam. Dobro sam i udobno spavao, na naduvanoj podlozi svoje vreće za spavanje, iskoristio sam je umesto nepostojećeg dušeka istočnjački pretvrdog kreveta. Tom podlogom sam mu doakao, dobio kvalitetan san i jutros mi je mnogo bolje. Jedem večeru i za doručak, dakle suvi keks. Napolju pada kiša. Pakujemo se i krećemo oko devet. Put je dobar. Kiša povremeno pada, nije strašno. *** U Suhbataru, poslednjem gradu u Mongoliji, kupujemo gorivo od 92 oktana, za sve preostale mongolske pare. Uobičajen način kako da korisno upotrebim(o) preostali novac, kupovina nepotrebnih sitnica jednaka je bacanju para, a to na putovanju sa mnogo država i različitih valuta u zbiru zna da bude neprijatno skupo! Zadovoljan sam svaki put kada preostali novac iskoristim za nešto što nam inače treba, a benzin je tu uvek prvi na spisku (uz hranu, jedino što nam je baš uvek potrebno, benzin je ujedno zgodan artikal za precizno trošenje do poslednjeg cvonjka ). Predeo kroz koji vozimo je divan. *** Mongolsku granicu prelazimo brzo i bez problema. Na carini nas puštaju preko reda! Eto, i to se događa ponekad. Ruska strana takođe ide rutinski. Mongoli u redu razmiču svoje automobile i puštaju nas i ovde preko reda. Ulazimo ponovo u Rusiju! Kiša je stala. *** Put je korektan, ne sjajan, samo korektan. Vozimo brzo, preko 100km/h, za ove predele to je veoma brzo, čini vam se da kilometri lete. Stajemo na Gusinjem Ozeru da fotografišemo i da se odmorimo. Opet jedem keks, raznovrsna ishrana će sačekati mirnije doba za moj uznemireni stomak. Predeo je sve vreme lep, to je konstantno i nije vezano za ljudske kerefeke poput granica, država i tekuće jurisdikcije. Pojmovi ionako svojstveni samo nama ljudima, prirodu za ljudske izmišljotine od te sorte prosto nije briga… Prelazimo Selengu, lepu i poveću sibirsku reku i približavamo se glavnom gradu republike Burjatije – Ulan Udeu. Grad je veliki, oko 400.000 stanovnika! *** Na ulazu u grad sipamo kvalitetno rusko Euro5 gorivo od 95 oktana! O sreće, o radosti, za 1$ po litru. U gradu se gubimo. Ja hitam napred, tražim neki smeštaj, Mimi ostaje na semaforu. Ispadamo brzo iz dometa radio veze i tako se gubimo. Čekam, lutam, lutam, čekam, nalazimo se tek posle dobrih trideset minuta! Dugo tražimo smeštaj. Nalazimo, posle više od sat vremena, neki mali pansion. Odličan parking, u dvorištu kuće, cena podnošljiva za Rusiju, šokantna za putnike tek prispele iz Mongolije. Šta da se radi, još jednom je to cena moje želje da spavam po urbanim centrima, da upoznajem mesta i ljude na svakom putovanju, što više, što više… *** Uveče, posle adaptacije i dovođenja tela u čisto u upotrebljivo stanje , odlazimo u grad. Grad je pun mornara! Mornara??? Verovatno sa Bajkala, dosetih se, subota je i izlazak, bliži grad nemaju, pa su verovatno ovde došli u provod. Večeramo u express restoranu. Uspevam da ne povratim večeru. Definitivno mi je bolje! U restoranu je dobar Internet, prvi takav posle mnogo, mnogo dana. Grebem se o isti bezočno, dugo pričam sa Violetom, kuća tako deluje bliže.

Udariste sa ovom istočnom kujnom, pa evo srpskog viđenja iste (kalifornija losos avokado, kraba krastavac, Maki losos, Nigiri losos, Gunkan tuna tatar, prolećne rolnice tatar )

Oho, moj stari cimer krenuo na put! Pratim(o)...

PIh, kakva vam je ova kineska klopa, boles'

Kod njih ti je to komplikovano pitanje . Žensko iz ove teme naprasno postane muško kad izađe na stazu...

Fruška Gora, grebenski put, juče:

Pošto smo stigli do pred sam izlaz iz Mongolije, pravo je vreme za novu mapu. Evo, kako je izgledao naš put kroz Mongoliju, ukupno 17 dana i nešto preko 2500 kilometara:

Čizme odlaze u Beograd, najmlađem koji nema bilo kakve čizme. Da imam više za podelu, podelio bih... Pokušao sam svima da odgovorim na pp, ako sam nekoga zaboravio, izvinjavam se.

Za tu svrhu koristim Enterofuril, magičnu žutu tabletu Bosna-lijeka, al' ovoga puta ni ona nije mogla da pomogne...