Kanjon Morače

Jedna morska

Bravo Gocooo Samo napred ! Sjajano pišeš i slike su odlične a vidim i vožnja ti dobro ide . I slike i tekst nam verno dočaravaju tvoju ogromnu radost. Podsetila si me koliko je to osećanje neizmerne sreće sjajno ! Sviđa mi se i tvoj Batwoman look, nemoj da ga menjaš

Prokletije - zalazak sunca

Biće sigurno, bar nas nekoliko smo tu u blizini a ni ostalima neće biti problem da skoknu recimo do Fruške Gore na kafu i druženje kad se dogovorimo

Evo, ekipica se našla na kafi u Veležu. Pastrmku nismo probali, bilo je rano za ručak ali smo je videli i slikali, bazenčić bio pun ribe . Na moje veliko zadovoljstvo neočekivano su nam se pridružili Milan @cipotm i Regina iz Slovenije, veliki putnici i sjajni ljudi ! Mnogo mi je drago što smo se upoznali. Šteta što nismo duže mogli da uživamo u pričama sa dalekih putovanja ali nadam se ponovićemo ovo, možda čak i u Sloveniji. Veliki pozdrav za domaćina @velvetwolf koji je inicirao ovo kratko ali slatko druženje PS: @ZoraNS izvini za ovaj mali off u tvojoj temi ali morala sam da se pohvalim . Ovaj kratki susret sa fantastičnom ekipom mi je potpuno ulepšao dan!

Sjajne ste i ti i pčelica

Pošto nas je prošli put neobična šuma veoma zainteresovala a nismo stigli detaljno da je istražimo rešili smo to da uradimo ovog vikenda. Plan je bio da malo asfaltom, malo zemljanim putevima i između njiva stignemo najkraćim putem do Peščare negde između Čardaka i Šumarka a odatle poprečno kroz Peščaru do Grebenca sa idejom da se ne zadržavamo previše u njoj kako bi nam dovoljno vremena ostalo za istraživanje. Pri izboru rute vodili smo računa da to bude šumovit deo Peščare jer su najavljene temperature bile visoke. Međutim iako smo se pripremili detaljnije ne bude sve uvek po planu što i nije na kraju uopšte loše jer da nema iznenađenja , ne bi bilo ni toliko uzbudljivo, izostali bi izazovi i ogromna radost kada ih na kraju savladaš . Na putu do Peščare U Peščaru ulazimo kod Lugarnice čije ime se ne vidi dobro na tabli Za početak smo zadovoljni. Dobro smo odabrali put, ima šume biće lakše za vožnju jer već postaje vruće. Usput nailazimo na veoma korisnu tablu sa šemom vegetacije u Peščari. Pri odabiru rute nadali smo se da ćemo bar delimično proći kroz oblast sa četinarima što se kasnije na našu radost pokazalo kao ispravna pretpostavka. Ali ne može sve baš lako kako smo želeli Trudlili smo se na ruti da izbegnemo dine zbog dubokog suvog peska po kome smo se prošle nedelje dugo mučili ali smo zato sada naišli na drugu ništa lakšu komplikaciju - sveže uzorane protivpožarce E, to je tek bila igranka bez prestanka dok nismo zašli u željenu četinarsku šumu i spasili se muke Evo kako to izgleda. Ko voli i ume da skija po dubokom snegu ovo može da bude idealna letnja alternativa Meni to baš nije išlo od ruke ali zato za ukopavanje imam čistu peticu A i prevrtanje sam apsolvirala A onda uđosmo u šumicu sa lepom hladovinom i dobrim putem i odmah je sve bilo lakše Dalje put do Grebenca vodi sve kroz šumu, mešovitu listopadno četinarsu sa finim utabanim peskom pa smo mogli da se opustimo i uživamo u vožnji. I stigosmo do Grebenca ... ali tu tek počinje žurka Vlada je spremio nove rute za istraživanje naše šumice na brdašcetu. Ovaj put početak je bio u podnožju odakle se trebalo probiti ka vrhu, obrnuto nego prethodni put. Mali predah pre početka druge etape ,okrepljenje slatkim plodovima duda i džanje začinjeno finim peskom umesto šećera u prahu Za start krećemo laganim usponom uz brdašce Ali eto opet peska I mene kako vežbam podizanje oborenog motora Ali tu je Vlada da pripomogne da se i moj zelenko popne na brdo. Odozgo je lep pogled Ovo je ujedno i skoro poslednja slika sa otvorenim pogledom i čistinom oko nas. Sve do kraja dana probijali smo se šumskim putevima koji su u početku imali vidljive tragove a kasnije se gubili u sve gušćem šipražju i šumi dok se u jednom trenutku nisu sasvim izgubili a mi morali da se vratimo istim putem na početak. Od pet puteva kojima smo pokušali da zatvorimo krug samo jednim i to poslednjim smo uspeli da izađemo na brdo a ostali nažalost nisu imali kraj. Naš zaključak je da su te šumske puteve nekada meštani pravili za prevoz posečenog drveta ali većina nije dugo korišćena pa su zato toliko zarasli skoro do neprohodnosti. Evo malo ilustracije naše borbe sa šumom. Koliko je bilo teško toliko je bilo i lepo. Ispod korena drveta je izdubljena poveća rupa. Pitam se koja li životinja tu živi Još jedan put bez kraja i drvo koje je niklo iz Vladinog točka Ponegde moramo i drvo da preskočimo A ponegde i da okrećemo motor na ćopavoj. Ako ne možeš sam jer ti već ponestaje snage dobro je da imaš druga da ti pomogne A šuma je na momente toliko lepa da zaboraviš sav umor od vrućine i probijanja kroz šiblje. Spas od vrućine potražili smo ponovo na već poznatom bunaru kod Grebenca Vladin motor je po običaju okićen lišćem iz šume A onda posle malog odmora ispred prodavnice u selu gde sam ja pokušavala da povratim poslednje trunke snage krenuli smo u poslednji pokušaj probijanja kroz šumu. Već je bilo skoro šest sati. Dan jeste dugačak ali je putanja neizvesna a treba se vratiti i kući...nekada Mislili smo da je ovaj put čist i prohodan, bar je na mapi tako izgledalo. A ispostavilo se.. Šuma je postajala sve gušća, put je skrenuo sa iscrtane rute jer iscrtanim nije moglo da se prođe, šipražje je gotovo konstantno prekrivalo put i sve sporije i teže smo se kretali. Ova trasa kojom smo krenuli počinjala je u podnožju dva brda i trebalo je da vodi do vrha Zagajičkih brda. Međutim što smo se dublje njom pobijali bilo je neizvesnije da ćemo negde uopšte izaći a vreme je odmicalo. Uz to su i komarci postali nesnosni. A meni, kao dodatni problem osim što mi je ponestalo snage posle celog dana vožnje u punoj opremi po velikoj vrućini, počele su da se magle naočare non stop pa praktično ništa nisam videla. Tih poslednjih sat vremena borbe sa šumom i samom sobom, hoću li pronaći snage da nastavim i hoćemo li pronaći izlaz a da ne moramo da se vraćamo , moram priznati nisu mi bili baš laki. A ne možeš dugo da se odmaraš jer više nema vremena. Ako padne mrak, gotovo je, onda moramo ostati u šumi do ujutru. Ni voda mi više nije pomagala. Bila sam preumorna a izlaz se nije nazirao. Vlada se još dobro držao. On je bio lakše obučen a i u boljoj kondiciji od mene. Jedino što sam u tom trenutku mogla da smislim da sebi malo olakšam i prikupim snagu da nastavim dalje je da skinem gladijator sa sebe. To je bio okidač da se podignem, donelo je malo olakšanje a delovalo je i psihološki . Od tog trenutka sve je bilo bolje. Odjednom smo izašli iz šume, čistina i vrh brda su se otvorili pred nama i sada je bilo već izvesno da smo uspeli da pronađemo izlaz. Mada puta nije bilo, a trava i žbunje su bili visoki ja sam već odlučila da ćemo tuda proći. Povratka nema. Nema šanse da se vraćam ponovo kroz ono šipražje! I izašli smo uz brdo pravo na put koji vodi do Zagajičkih brda. Od ushićenja ja na samom kraju umalo nisam napravila salto unazad pogrešno procenivši uspon. Srećom da moj motor nema toliko snage pa mi je oprostio grešku i nije me bacio unazad. Uspela sam da zakočim i ne skotrljam se niz brdo. Kakvo olašanje i kakva sreća preplavi čoveka kada se situacije koja je do samo pre par minuta izgledala potpuno beznadežna i neizvesna odjednom razreši baš onako kako treba Izlazak iz šume Trenutak kada sam zadržala motor da se ne skotrljamo nizbrdo Uspeli smo ! Izašli smo na put Iz one šume dole uz ovo brdo A sa druge strane nas je sačekao prelep zalazak sunca na Zagajičkom brdu. Ali ako mislite da je ovde kraj prevarili ste se Ima još malo. Posle euforije, slikanja i dogovora kojim putem nazad u civilizaciju taman da krenemo kad Vladin motor neće da upali. Ma ni da zavergla. Auh . Pogledam dole u šumu i pomislim dobro je da se to nije desilo pola sata ranije. Sad šta bude biće dobro ali da je bilo dole u šumi.... Malo mu je oslabio akumulator od čestog paljenja i gašenja. Upalili smo ga na gurku. Odatle smo sišli do Šušare pa kroz Peščaru asfaltom do Čardaka već po mraku i dalje nazad kući... Bio je ovo duuugačak i nadasve uzbudljiv dan. Prešli smo 206 km, od toga više od pola off-om, zemlja, pesak, trava, žbunje, šipražje, brda, šume ... Nismo sve puteve uspeli da probijemo do kraja ali sve u svemu dosta smo istražili ova čudna peščana brda pod šumom. Samo jedan mali delić od planiranog nismo stigli. Osim prelepe prirode i uzbuđenja koje nam je ona donela ovu vožnju ću pamtiti i kao svoj lični test izdržljivosti i potvrdu da čovek i kada misli da ne može više uvek negde unutra pronađe motiv koji ga podigne i pogura napred - autor ovih lepih fotografija zalaska sunca i drugih je Vlada

Zdravo, utorak 23.07. je rok za besplatno otkazivanje.

Jeste, bilo je baš tako kako je Vlada napisao . Nekako uvek kad se dogovaramo za vožnju u Peščari pažnja je skoncentrisana na putanje koje je presecaju uzduž i popreko i nezaobilazna Zagajiča brda. Ta neobična, prelepa, loptasta zelena brda sama po sebi drže pažnju pa nismo ni razmišljali šta je to tamo u nastavku takođe brdovito a pod gustom šumom. Možda bi i ovaj put to prošlo nezapaženo da nisam zamolila Vladu pre polaska da pogleda trek koji sam odabrala. Od cele moje žvrljotine on je zapazio ovu zelenu oblast istočno od Zagajičkih brda i pitao me znam li šta je to. Naravno nisam imala pojma . I naravno njega je neopisivo zainteresovalo da istraži tu novu nama nepoznatu oblast . Do Peščare smo stigli kombinacijom asfalta do iza Pančeva i off-a preko njiva. Njive su sada lepe, zelene, prošarane žutim suncokretom. Uglavnom je sve bilo suvo uprkos kišama prethodnih dana, osim par blatnjavih deonica A onda peščara lepa i zelena ... Dok nismo zagazili u njen središnji deo gde nas je sačekao suv dubok pesak teško vozljiv i po ravnom a posebno na dinama Nekako smo se izborili sa vrućinom a i sa dinama i stigli na zelena brdašca Ali to je tek početak najzanimljivijeg dela . Produžavamo ka istoku ostavljajući piramidu desno iza nas. Tu zaobilazimo malo veću baru ali ništa strašno. I ulazimo u šumu, prvo malo ređu i vozimo neko vreme grebenom . Put se povremeno gubi pa moramo da tražimo kuda da nastavimo dalje U tom probijanju kroz žbunje i šiblje okitili smo se lišćem i tako potpuno uklopili u ambijent. Ja ni posle pranja motora nisam uspela da skinem lijanu koja se omotala oko lančanika Posle vožnje grebenom put počinje da se spušta nizbrdo nekim potpuno neobičnim usečenim peščanim kanalima i izbija u selo Grebenac. Tamo konačno nalazimo osveženje na bunaru Ovo brda i šuma u pozadini su ta za nas nova i neistražena. Njihovo otkriće nam je donelo radost i veliku zabavu. Posle osveženja ponovo natrag u šumu. Samo da vidite u kakvu šumu U početku se tragovi puta još nekako naziru mada vrlo slabo kroz duboku travu i žbunje Pored puta nailazimo na duboke provalije. Nismo smeli suviše da se približavamo zbog sipave podloge ali onoliko koliko se vidi čini se da su veoma duboke, možda deset do petnest metara. Kasnije smo saznali da ih je voda izdubila slivanjem. Još malo ilustracije naše novootkrivene prašume u Peščari U procep između dva brda smo se lako spustili ali trebalo je odatle izaći. E to je zahtevalo malo više muke, borbe sa gustim granjem i žbunjem na nazovimo putu, preprekama u vidu posečenog drveća koje je trebalo preskočiti i ne sećam se više čega sve. Samo znam da sam u jednom trenutku pomislila, hoće li se pojaviti čisto nebo iznad nas pre mraka ili ćemo ovde zanoćiti. I pojavilo se na kraju A dok mi stojimo na putu između dve šume na vrhu tamo nekog brda i nismo sigurni kuda nazad, u Beogradu tutnji nevreme. Ovde srećom nije još stiglo mada se nebo nešto muti. Mrak samo što nije pao ali Vlada se razigrao, hoće nazad kroz šumu Kad je bal nek je bal, idemo ponovo kroz šumu samo sada valjanim putem. Ovde je sve kao u zemlji čuda, pa i putevi. U Grebenac smo sišli taman pre mraka i pre kiše a odatle kući najbržim putem pre ponoći Bio je ovo dugačak i zanimljiv dan. Otvorili smo vrata jednog čarobnog sveta, malo zavirili u njega a ono što smo videli je bilo dovoljno da probudi radoznalost da se ponovo vratimo, dublje zavirimo i još malo istražimo tajne ove čudne šume na peščanim brdima. Ono što budemo otkrili i doživeli podelićemo sa vama kao i do sada

Drugari, da podsetim i u nedelju - TD8 imamo intro grupu od 13h pa ko želi može da se prijavi i uplati na licu mesta. Molim samo dođite malo ranije, najbolje od 12 do 12,30h da imamo vremena da popunimo prijavu a možete je poslati i elektronski a uplatiti na licu mesta da bude brže. Ako nas bude dovoljno kao i prethodni put neko od vozača iz organizacije će voziti ispred par krugova i pokazati putanje i bitne markere kočenja. Vidimo se!

To ne znam ali moguće da je motorni zmaj ☺

Mediteran - plavo more, plavo nebo

Td#9 je klasičan celodnevni. Ovo gore je bila greška, ispravljeno je . Hvala što si javio

Nije, suvozač nije dozvoljen ni u jednoj grupi.

Za dva tri dana biće ovde postavljen link do arhive sa fotografijama sa TD5 .

Dođeš do mene u šator do 12,30 h, popunimo prijavu (ili je ti popuniš online ranije što ubrzava postupak), platiš kod mene 3000 din. i onda sa motorom možeš da uđeš u krug Navaka oko 12,50h i voziš Intro grupu. Intro grupa se vozi od 13-13,30 h. Samo da napomenem, moto oprema je obavezna, od dokumenata lična karta i vozačka dozvola. Vidimo se !

Važna informacija ! Ima još par slobodnih mesta u prepodnevnom terminu na TD5 (subota) i na TD6 (nedelja). Prijava i uplata moguća na licu mesta, samo dođite malo ranije i javite mi se !

Ne, nemamo mogućnost za plaćanje karticama.

Pred nama je lep i uzbudljiv vikend ! Prvo celodnevni TD u subotu , pa prepodnevni u nedelju, a onda za sve ljubitelje motociklizma i dobre vožnje prava poslastica, Trackday.rs Challenge - jedinstvena trka izdržljivosti na našim prostorima ! Tri sata adrenalina, dobre atmosfere i zabave Ako ne učestvujete u trci dođite da navijate i zabavite se. Nedelja 09.06.2019, start u 13:45h ! Za publiku je rezervisan bedem sa koga je odličan pogled na stazu. Cena ulaznica za gledaoce je 100,00 din. Još jedna informacija, Intro grupa će biti u subotu od 13h . Mesta još ima pa se možete prijaviti i uplatiti i na licu mesta. Javite se meni u šatoru malo ranije, najbolje od 12-12,30 h. Vidimo se !

Tako je piki . Da me čekate nego šta , a posle ću sve lapo da napišem nema da brineš

Sjajno, znači bila vožnja Dok si ti vozio po Alpima i družio se sa mrmotom ja sam malo kopala po peščari i družila se sa srnama . Jedna umalo nije naletela na mene. Bila je prelepa al nisam stigla da je slikam, brzo je odskakutala. To mi je baš žao.

Kako je sladak Jel to mrmot ? Gde je slikano?