Eh, nažalos ništa od slika ovaj put, pukla kartica. Šta da radim, ponovićemo kad otopli

Ima naravno, kako da preskočimo novogodišnju vožnju Večeras se lepo provedite a sutra se vidimo na SteCo malo da se provozamo i proćaskamo. Moja Mara je još uvek sa mašnicama i ukrasnim trakama od Dedamrazijade, skroz u prazničnom duhu Vidimo se sutra !

Evo i ja da se zahvalim svima koji su predlagali i podržali i moju i ostale nominacije a i da čestitam vitezovima i ostalim kolegama čiji je doprinos našoj zajednici zapažen. Veliko mi je zadovoljstvo što sam deo ove zajednice u kojoj ima mnogo izuzetnih, dobrih i plemenitih ljudi i velika čast da mogu bar malo da dam svoj doprinos zajednici, akcijama i ideji oko koje smo se svi okupili. Hvala još jednom! Nastavimo dalje sa istim žarom i entuzijazmom, na putu, u akciji, da povučemo kad treba, da pomognemo gde treba, da ispričamo priču, podelimo iskustvo, da se družimo, vozimo, učimo i napredujemo. Vidimo se !

Wau kako je lepo ovde. Sad mi se baš, baš skija

Sjajno je bilo u subotu! Stvarno smo se skupili u velikom broju imajući u vidu sneg i poledicu prethodnih dana. I još jednom smo svojim dolaskom, brojnošću, pozitivnom energijom i poklonima doneli radost drugarima u Sremčici a za uzvrat dobili beskrajnu toplinu, ljubav i sreću ! Hvala svima koji su vozili u veseloj crvenoj koloni bilo na dva ili četri točka a hvala i svima koji su donacijama omogućili da paketići za drugare iz Sremčice budu ukusni i bogati. Pozdravljamo i prijatelje ove naše lepe akcije Jaffu i Imlek koji su nas podržali i svojim proizvodima još više obogatili paketiće. Vidimo se na istom mestu sa istim ciljem, za radost i osmeh naših drugara za Uskrs, a dotle na putu kad otopli i ovde na forumu u međuvremenu A biće još akcija i druženja u novoj godini i prilika da nekoga obradujemo, nekome pomognemo a i da se zajedno vozimo i družimo. Evo par slika iz mog telefona. Pardon, Teodora me ispravlja, iz njenog telefona

Paketići su spremni za naše drugare iz Sremčice ! Kad se više ruku složi sve se lako i brzo završi. Preostaje samo da se ujutru u što većem broju okupimo ispred Skupštine u crvenim odelima i ponesemo radost i osmeh našim drugarima koji nas nestrpljivo očekuju

Evo, i moj mali irvas se okitio i spreman je za sutrašnju akciju. Nije kao Rudi ali može da prođe A dobio je i ime - Mara ! Ujutru još samo finalno ukrašavanje i krećemo

Zdravo mishko_shkomi, Dobrodošao na Dedamrazijadu ! Odela nisu obavezna naravno ali kolona mnogo lepše izgleda kada se svi crvenimo Jedan mali savet za oblačenje odela, mnogo ga je lakše prvo navući na jaknu i pantalone pa tek onda obući iste. Probaj tako, verujem da ćeš uspeti osim ako ti je odelo baš malo. Slatkiši su kupljeni od donacija koje smo svi prikupili. Paketići se pakuju sutra veče u auto školi Zona ( bivša Vir) a onda ih u subotu nosimo drugarima u Sremčicu . Donaciju je moguće dati i naknadno. Naša pomoć je uvek dobrodošla štićenicima doma u Sremčici i Kulini. Ne moraš da ukrasiš motor ali bar jedan balon, mašnica ili trakica doprinose veselijoj novogodišnjoj atmosferi Vidimo se u subotu!

Drugari, Jeste li se spremili za subotu? Jesu irvasi osedlani i ukrašeni? Požurite, ostalo je još malo vremena! Vidimo se sutra veče na paTkovanju , ko može neka dođe. A u subotu ujutru vas čekamo ispred Skupštine da u što većem broju razveselimo naše drugare iz Sremčice!

Evo sad ima Svrati danas , odela su u Viru, mogu se preuzeti i tu.

PaTkovanje paketića će biti krajem sledeće nedelje, javićemo tačno kog dana

Deda Mraz na Rudiju je Usamljeni jahač. Moj irvasić je malo manji, još mu smišljam ime

Irvas Rudi je spreman da razveseli dečicu i podeli poklone Spremajte se drugari za veselu kolonu, ukrašavajte svoje konjiće i opremite se Deda Mraz odelima na vreme. Ponesite osmeh i pozitivnu energiju i dođite u subotu 22.12.2018 da svi zajedno obradujemo naše drugare iz Sremčice. Oni nas sa nestrpljenjem čekaju !

Sjajno Pavle, Skroz si u pravu, stvarno bi bio greh propustiti ovako lep decembarski dan za punjenje baterija Ljubljana je prelepa posebno na tvojim fotografijama. Podsetila me na obećanje koje još nisam ispunula, a bilo bi baš uživanje provozati se kroz lepu, zelenu Sloveniju. Ko zna, možda se sledeće sezone to i ostvari

Mene zanima motor. Baš sam razmišljala ovih dana da li si prodao stari motor Javiću se da pogledam, samo ja nemam pojma šta treba da gledam osim da li mi je visok i možda onako na prvi pogled kako mi se čini U tom smislu dobro bi mi došla pomoć vaše ekipice da vidimo da li je takav motor uopšte za mene. Ti si svuda stizao sa njim, pa valjda ću bar negde moći i ja. Nadam se @Alp šta ti kažeš ? Zanima me i da li prolazi tehnički, tj. hoće li moći da se registruje kad istekne registracija. Možemo i na pp dalje... Pozz, javiću se

Kratko a slatko, Kosmaj

Deda Mraz odela već sada se mogu nabaviti na sledećim mestima: Auto škola Zona ZONA (VIR), Motomania, Motoland, Burnout Ducati salon, Maxmoment, KTM Promoto Centar, Motoring, Garage moto shop, a jedna količina će biti dostupna i na novogodišnjoj žurci 07.12.2018. na splavu Knjaz .

Eto kako ispadne dvosmisleno kad u istom trenutku hoću da napišem koliko mi je drago što ekipa drugara dolazi čak iz Slovenije a i da pozovem sve ostale kolege koji se možda dvoume ili nisu ranije bili pa ne znaju kakvu dobru atmosferu i druženje propuštaju ako nam se ne pridruže na žurci Ćale, baš me raduje što ću vas sve upoznati. Osim nema i Petra ostale znam samo sa foruma (za sad)

Bravo za ekipu iz SLO Momci, drago nam je što dolazite a i svi vi ostali . Prošle godine je bila super žurka a ove ima da bude još bolja! Dođite da se družimo, zabavimo i ono najvažnije prikupimo sredstva za paketiće našim malim drugarima iz Sremčice ! Vidimo se sledećeg petka 07.12.2018. u 20h na Knjazu !

Fantastično putovanje, super ekipa i odličan putopis ! Eh, Sicilija, jedan od mojih još uvek neostvarenih snova . Ali uz sve ove korisne informacije pored prelepih fotografija i opisa biće mi mnogo lakše da ovaj san jednog dana i ostvarim. Mada čitajući ove redove možda i ne moram, skoro kao da sam putovala sa vama . Sad mi je jasno zašto si pitao za Zeleni raj kod profesora Izmeta , a jasno mi je i sa kojom su to ekipom Jela i Peca putovali na Siciliju i onako se sjajno proveli Veliki pozdrav za sve vas, stvarno ste sjajni, a poseban pozdrav za Jelu. Verujem da na sledećem putovanju ako budete išli u istom sastavu neće biti sedam motora već osam

Haha, borba s bikovima. To je to! Šta ima lepše od izazova uhvatiti bika za rogove i ukrotiti ga

Sjajno! Kako ne bih bila zainteresovana, ne znam ima li nešto što bi me više obradovalo u ovom trenutku od ovog predloga Motorče nemam ali imam dobru volju i upornost, ako se to računa Pa ako imate neko motorče za mene i dovoljno strpljenja za početničko neznanje i nesigurnost rado ću vam se pridružiti kad me pozovete

Tačno tako Znači preostaje samo da odlučim i uplovim u taj čarobni svet, druge nema

- sve nijanse zlatne Još malo ću da se nadovežem na ovaj putopis i da priču o mom selu i reci Mrtvici upotpunim sa još par rečenica i slika, ovaj put gledano iz jesenje perspektive . Neočekivano mi se prošle nedelje ukazala prilika da iskoristim ove poslednje tople jesnje dane i provozam se do Močila. Delom zbog objektivne a delom iz lične potrebe još jednom sam se otkotrljala do moje oaze mira, pre nego što nas hladno vreme i loši uslovi na putu ne sputaju i ograniče nam kretanje na dva točka. Tri dana, dva u putu i jedan tamo, dosta da udahnem miris spokoja i osetim dodir sreće. Ravnoteža. Svako ima neko svoje skriveno mesto gde sabira i oduzima i podvlači crtu. Moje je tamo. Ispod planina i zvezdanog neba, iznad ušća dveju smaragdnih reka. U subotu sam iz Beograda krenula najranije što je moglo a da baš nije zorom. Krenula sam oko osam. Još uvek je bilo dosta hladno, oko sedam stepeni, možda i manje. Ali prognoza za taj dan a i naredna dva je bila dobra, iznenađujuće toplo za 10. novembar. Ipak to je samo sat, dva u toku dana, a ostalo vreme je dosta hladno za vožnju. Ali ne mari. Radost je tu. Krenula sam, vozim se , idem ka mestu koje volim i biće super. Ne smeta ni što sam zimske rukavice spakovala u džak pa me mrzi sve da skidam i vadim ih, a u letnjim i sa grejačima mi se prsti ukočili od zime. Nema veze, snaći ću se. Za prvu ruku uzimam one tanke najlon rukavice sa pumpe i to dosta pomaže, toplije je. Ali ne dovoljno. Posle nekog vremena baš mi je hladno pa u Užicu kupujem gumene radne rukavice, opet na pumpi. Bolje drže toplotu i ne propuštaju vetar. Ovo rešenje je bilo dobro, dovoljno me ugrejalo i poštedelo raspakivanja i ponovnog vezivanja džaka na motor. A i temperatura se podigla dovoljno da sam sada zaista mogla da uživam u vožnji. Zlatibor u jesen izgleda predivno. Obojen zlatnim bojama pod još uvek toplim sunčevim zracima prosto mami da mu se prepustiš bar na trenutak. Nisam se mnogo zadržavala ni zaustavljala usput. Dan je kratak i valjalo je stići što dalje dok se vidi. A sve je lepo kada je sunčano i svetlo a ti se voziš. Srce je puno. Još jedno kratko zaustavljanje i predivan pejsaž pored Lima ispred Prijepolja. Odatle do granice brzo stižem a tu mi privlači pažnju nešto pored čega sam prošla ko zna koliko puta ali se nisam zaustavila da pogledam. Manastir Kumanica, smešten na suprotnoj obali Lima pored železničke pruge na samoj granici između Srbije i Crne Gore. Kod Mojkovca je još uvek dan, ali polako domiče. Ima još da se vozi. U selo ću stići po maraku što mi nije baš previše drago. Još uvek tih par uskih krivina uzbrdo prolazim sa strepnjom hoće li neko odozgo naići u nezgodnom trenutku a posebno po mraku. Ali navikla sam već. Mnogo puta sam se pela tuda po mraku. Malo više pažnje i časkom sam na vrhu a tamo me čeka nagrada, opuštanje i moje parče sreće. Lola nije znao da dolazim, iznenada sam krenula i nisam stigla da mu se javim. Bio je potpuno iznenađen što me vidi iako je navikao da ja samo odjednom banem kao marsovac u onoj mojoj moto opremi i parkiram svoj svemirski brod na dva točka pored njegovog kamiona. A znam da ga ta scena i sve to oko mene obraduje od srca isto kao i mene kada njega ugledam. Moja draga Močila, i kućica i brda. Jesen je i ovde obojila zlatnim tonovima prirodu. Lišće je požutelo i proredilo se, livada se osušila , brda dobila lepu čokoladnu boju. Ali zbog toplog vremena tu i tamo još ponegde nikne po neki cvetić. Močila su lepa i u jesen a i u zimu. Ma uvek su lepa, meni najlepša. Grablja, Crkva Svetog Nikole XIII vek , zvonik i nečiji grob bez imena ko zna koliko decenija star.. Trava je još uvek zelene pored očevog groba Mnogo lepih puteva ima u Rovcima. Onih lepih makadamski i svi vode negde do nekih visina i skrivenih lepota do kojih bih želela da stignem a nisam još jer Hondica teško ide tuda. Svaki put ih gledam, maštam i pitam se , da ima motor za off da li bih umela ovim putem recimo da vozim... Da li bih znala u ovakvoj krivini da skrenem... Šta mislite? Da li bih ja to mogla? Da vozim neki kros po stazama i bogazama naše lepe Srbije i moje Crne Gore. Da dosegnem do svih onih skrivenih bisera prirode do kojih nema puta, ili ima šumskih, zemljanih ili ovakvih...Da se popnem na vrhove, iznad oblaka, odakle pogled puca na koju god stranu se okreneš, da vidim jezera koja nalazim samo na karti, stare mostove i reke, da sretnem ljude još poneke one retke koji su ostali da žive daleko od civilizacije... Mislite li da bih mogla? Sa mojih brda sada silazim na reku. Zapravo na ušće dveju reka, Mrtvice u Moraču. To sam u stvari htela da vam pokažem. U priči o kanjonu Mrtvice ostala sam dužna slike mesta gde se ona uliva u Moraču i dalje pomešana sa njenom vodom teče do Skadarskog jezera. Po tome se i samo mesto na magistrali zove Međurečje. Iz moga sela ako se putem spustim do Morače bilo da krenem levom ili desnom njenom obalom uzvodno stižem do ušća. Levom obalom je lepše, prelazi se mostić preko Mrtvice a kasnije i veći metalni most preko Morače da se izađe na magistralu. Tuda sam i ja išla ovaj put. Rođak kaže od moje kuće tuda uz reku pa preko nje do magistrale ima nekih četri kilometra. Nizbrdo je pa nije teško. Ovo su putokazi za moje selo i još neka i Kanjon Mrtvice odmah kad se sa magistralnog puta posle mosta Pjenavac skrene na lokalni Most na Pjenavcu Morača Pogled na ušče Mrtvice u Moraču odozgo ( reka koja se vidi je Morača, Mrtvica je levo ) Most preko Mrtvice , nekada je to bio mali nestabilni drveni mostić i zvao se most preko Vrljike Iza mene je Mrtvica koja se uliva u Moraču A ova tamnija dublja reka je Morača Kad se popnem gore na magistralu iz Perovog dvorišta iza kuće se pruža predivan pogled na ušće ove dve reke. Ali pre toga moram da zaobiđem stado ovaca i jednu kozu ... Perova kuća na magistrali U Perovom dvorištu - predah u hladovini u letnjim mesecima zlata vredan O ovome vam pričam, pogled od milion dolara. Slikano je u sumrak, lošom kamerom ali obećavam na leto ću ponoviti sliku. Nadam se da bar malo možete i u ovim bledim jesenjim bojama da osetite lepotu i snagu prizora, Ako nekada u prolazu svratite ovde ili možda krenete u obilazak kanjona pratiće vas i obradovaće vam se Žuća. A ako još malo ostanete napolju zagledani u nebo uprkos večernjoj svežini pozdraviće vas mesec odozgo sa visina. Ponedeljak ujutru je bio dan za povratak... iz moje zemlje čuda nazad u realnost. Jutro je sveže, dosta hladnije nego u dolasku ali kod moje kuće vedero. Međutim dole na magistrali je sasvim druga priča ... Poslednji pogled na Moračke planine Crkvine Osim na prevojima magla me je pratila sve do Bjelog Polja. Bilo je baš hladno. Obukla sam sve što sam toplo ponela. Vožnja u takvim uslovima je baš iscrpljujuća, posebno ako traje ceo dan. Kada se tome doda gužva na putevima, zastoji zbog radova i saobraćajni udes kod Lazarevca koji je prouzrokovao dodatni zastoj, povratak je trajao dosta dugo i prilično mi je bio naporan. Da li je to zato što se vraćam pa je euforija manja nego kada polazim ili je zato što znam da će sada vožnje biti ređe i kraće i zavisiće od temperture i vremenskih uslova ili sam se jednostavno umorila, ne znam. Povratak jeste bio naporan ali to je samo trenutno osećanje. Ono što se pamti i raduje su utisci sa vožnje, energija kojom me svako putovanje ispuni a posebno na mesta koja volim. A ono što je jače i od umora, hladnoće ili bilo čega je to što volim i vozim motor i znam da ću se njim odvesti gde budem poželela. Zdravo Crna Goro, vidimo se na proleće... a možda i pre, ko zna Na kraju nije bilo samo par rečenica, šta ću krenula me inspiracija

Evo, i mi se vratismo. I danas bila ekstra vožnja. Vreme se malo oblačilo ali pobegli smo kiši. Na Kaluđerskim barama smo sreli Nebojšu iz Enduro sektora i njegove goste iz Rusije. Ja htela da im se pridružim al morali smo dalje pa sam se zadovoljila zajedničkom fotografijom A dalje... A ovo, ne vežbam jogu nego pravim selfi I još ... Na kraju Debelo brdašce i pejsaž kao sa razglednice Sjajna vožnja i druženje. Uživala sam. Hvala svima i za juče i za danas !