Hvala svima na pozitivnim komentarima! Dva dana posle pada tikva je dobro, vrat je OK, ramena i ledja isto tako, ništa ne boli, nema vrtoglavice, dakle sve je OK. Na snimanje nisam išao; mislim da nema potrebe (Gremline, hvala na brizi ) jer stvarno ne osećam nikakve posledice. Jedino što je pretrpelo povredu je moj novčanik - Shoei nije baš jeftin. Al' nema veze, novu glavu ne bih mogao da kupim ni za kakve pare, tako da mi kacige nije žao. Dve stvari su na mene ostavile utisak tog dana i navele me da opišem dogadjaj ovde. Prvo, bio sam iznenadjen jačinom udarca, pogotovo što nisam išao mnogo brzo. Da se razumemo, padao sam ja i ranije - nije mi ovo prvi put - al' nikad nisam baš ovako zabo glavom u tlo. Sad mogu da se smejem i da slušam kako me Mark zajebava, al' bez kacige bi bila totalno druga priča. Druga stvar koja je na mene ostavila utisak je ona skupina budala na quad-ovima bez kaciga. Da je neko od njih pao kao ja, osetio bi vetar u mozgu a ne vetar u kosi. I šta bi onda bilo? Rekao bi možda, "pa dobro sam sam kriv - nisam nosio kacigu"? Jes qrac! Odmah bi tužio vlasnika zemlje gde je pao (što nije stavio ogradu i upozorenje da tu ne treba voziti) i proizvodjača mašine s' koje je pao. Oni su odgovorni a ne on! Svi ti što se kurče bez kacige su kurčeviti samo dok se nešto ne dogodi, a kad se nešto dogodi onda je svako drugi kriv samo nisu oni. I ta stoka uči svoju decu da se isto tako ponašaju. Radi šta 'oćeš, a ako se desi sranje, upiri prstom u drugoga. Počelo je mnogo, ali MNOGO, da mi smeta takvo ponašanje. Elem, sve je dobro što se dobro svrši, tako da i ovaj pad sada nije big deal. Al' uvek treba imati u vidu da voziti motor nije isto što i štrikanje, tako da - uvek puna oprema, i pamet u glavu. Prvo roditelje pa onda njih. Usranom motkom pa u rudnik, što bi rekla moja pok. baba. Imamo istu filozofiju. Las Vegas, Avgust mesec, 112 stepeni Farenhajta (45 Celzijusa), kome je smešno nek se smeje: Na žalost nisam. A baš bi mi koristilo da bolje pričam Španski. Alpinestars motocross čizme do kolena, na kolenima štitnici. Oklopljen sam od glave do pete. Doduše da sam prvo udario ramenom verovatno bih slomio ključnu kost. Slažem se sa svim što si rekao. Ovo da se udes desi jako, jako brzo je jako, jako teško objasniti nekome ko se nikada nije lupao. Pre jedno 10-ak godina imao sam čeoni sudar kolima kad je jedan majmun prešao iz svoje trake u moju. Od prilike je izgledalo ovako: vozim i razmišljam šta da spemim za večeru kad dodjem ku... miris baruta u vazduhu, stojim u mestu, u krilu mi je izduvana vazdušna vreća koja viri iz volana, i ja se pitam, "Šta je bre sad ovo?" Dakle nula, ali NULA sekundi za: (1) primećivanje da je drugo vozilo prešlo u moju traku, (2) odluku kako najbolje reagovati, (3) sprovodjenje odluke u delo i uspešno izbegavanje opasnosti. * Vazdušna vreća smrdi na barut kad se aktivira. Dakle, korisno je i neophodno uvežbavati kočenje i manevrisanje motorom i znati šta valja činiti u raznim situacijama, ali takodje treba računati i na to da vrlo lako može da se desi da nećeš imati ni malo vremena za bilo kakav manevar. U tom slučaju oprema je jedina stvar osim Božije pomoći koja ti može spasiti glavu. Još jednom, hvala svima na komentarima!

Ja i Tea iz Serbian World Team-a. Ovo nam je slika pred rastanak :'( u Denveru, posle osam dana provedenih zajedno.

Da sam u Srbiji ja bih se za ovo prijavio odma'. Obožavam "dugometražne" vožnje, pogotovu ako je u pitanju izazov (challenge - kako ovo bolje da prevedem?). Vozio sam par Iron Butt vožnji, pa ako Easy Rider odluči da organizuje nešto tako, mogu da pomognem oko pravila ili savetima tipa kako izdržati 20 sati u sedlu. ;D

Slažem se sa svim što si napisao, i duguješ mi pivo. Samo ću da dodam jednu stvar zarad onih koji nisu često putovali u inostranstvo... Neposlovnost nije srpska bolest, ima toga svuda u svetu. I ovde u USA ima bezobraznih, lenjih i neprofesionalnih dilera i BMW-a i drugih marki. Nemojte da mislite da smo najgori.

Hmmm... Cope nije rekao da mu je dogadjaj opisao komšijinog brata drug, nego da je to video svojim očima. Malo mi se ne svidja to što insinuiraš da Cope laže ili preuveličava. Čoveka ne poznaješ lično. Da Srbi vole da pljuju, to stoji. Al' nije pljuvanje ako neko kaže da je žalosno to što ovlašćeni servis nema na lageru najosnovniju stvar kao što je filter za ulje. Jeste žalosno. Isto je žalosno da se zaposleni ponašaju arogantno prema mušterijama. A od ovoga što je Cope opisao meni se digla kosa na glavi. Nov GS ne sme da prelazi preko 4.000 obrtaja u prvih 1.000 kilometara ni pod razno. A kamoli da ide u crveno. To što je taj kreten uradio sa turiranjem tog motora je najverovatnije ostavilo trajne posledice koje vrlo lako mogu da postanu noćna mora novom vlasniku.

Pažljivo ljudi sa deterdžentima koji nisu pravljeni specijalno za kacige. Nemojte koristiti ništa prejako jer ima hemikalija koje mogu da nagrizu kacigu i spolja i iznutra. Ja kacigu uglavnom čistim samo mlakom vodom i peškirom, a ponekad koristim najobičniji sapun za ruke.

Ju ar velkam. Nadam se da će te lepo služiti.

Najudobnija kaciga koju sam ikad nosio, i koja je krasila moju glavu poslednje dve godine, juče je ispunila misiju za koju je napravljena i otišla je u zasluženu penziju. Da, ovo znači da sam juče zabo glavom u zemlju, i osim manjeg potresa mozga ostao čitav. Moj prijatelj Mark i ja smo odlučili da provedemo jučerašnji dan u prašini i kamenjaru blizu njegove kuće. Ja sam vozio moj novi dirt bike; Mark je jahao njegov quad (to je onaj "motor" sa četiri točka). Igralište nam je bilo nekoliko omanjih brda, ispresecanih zemljano-kameno-peščanim putevima, i dolina izmedju njih ispunjena silt-om. (Ne znam kako da prevedem silt; veoma fina prašina koja liči na talk ili brašno, al' crne boje.) Vožnja je bila prava uživancija, što zbog lepog vremena, što zbog dobrog društva, što zbog interesantnog terena (čas pesak, čas silt, čas zemlja, čas kamen). Najinteresantniji je bio upravo silt – zamisli 50-ak hektara lepo poravnatog brašna dubine oko 30-ak centimetara! Ako ljosneš nema veze, k'o da si pao na perjani jastuk. Tu sam i proveo najveći deo vremena vrteći se u krug, praveći osmice i vozeći cik-cak, trudeći se da skrećem što oštrije i obaram motor što više dok nije bio skoro vodoravan sa zemljom. Ma milina. Elem, po sred doline sa silt-om ide zemljani put. Tvrd zemljani put. Nekoliko puta sam prešao preko njega jurcajući sa jedne strane doline ka drugoj. Bez problema. Dok pri jednom prelazu nisam prevideo vrlo jednostavnu stvar, a to je da silt zbog svoje finoće može vrlo lako da sakrije kanal koji ide pored puta. Brzina nije bila mnogo velika, rekao bih 60-ak km/h. Prednji točak naglo trza u levo, motor me kao bik zbacuje sa sebe, osećam snažan udarac u potiljak, propraćen jakim bolom u prednjem delu lobanje iznutra. To se zove potres mozga, za one koji nisu nikada išli na kurs prve pomoći. Otvorim oči, kapiram da ležim na ledjima, glava me boli pa rastura, pred očima mi je mutno, reko' mora da su mi spale naočare. Al' naočare nisam nosio nego sočiva, znači vid mi se zamutio od udarca. I vrti mi se u glavi, ne mogu da ustanem. A trudim se da ustanem, znam da je Mark jedno 100-ak metara iza mene i da je video pad; možda malo glupo zvuči, al' hteo sam da odmah ustanem da se on ne nasekira da sam se ozbiljno sjebo. No ne uspeh da se podignem sa zemlje, samo sam mu pokazao palac na gore kad se uparkirao pored mene. Rekoh mu da sam lupio glavom o zemlju baš jako; on reče da je video i da ležim još malo dok se ne povratim. Posle jedno minut nebo konačno prestade da se vrti, pa se polako digoh na noge. Sve je na mestu, ništa slomljeno. Glava boli doduše, al' dobro, proći će. E sad, za one koji se do sada nisu lupali motorom da vam objasnim jednu stvar: pad se desi u deliću sekunde. To nije kao na filmu, ti kao vidiš da ćeš da padneš, pa kočiš, reaguješ, aaaaaaa – tras. Ne, tras se desi ne dok si rek'o "keks", nego dok si rek'o "k". Za tren oka. Druga stvar; i po sopstvenom osećaju i po Markovom vidjenju, ja sam pao direkt na glavu. Salto u napred, pa potiljkom o ledinu. I to ne u silt, nego na zemljani put koji je obilato začinjen kamenjem. Da naglasim: prvi deo tela koji je dotakao ledinu mi je bila glava. Pa tek onda ledja i sve ostalo. Da li treba da pričam šta bi bilo da nisam nosio kacigu? Treba. I dalje ima mnogo kurčevitih, žestokih momaka, koji misle da je kaciga za pičkice. Elem, udarac glavom direkt u zemlju pri brzini od 60-ak km/h (koja i nije neka brzina) bez kacige bi u najmanju ruku značilo kontuzija mozga i put u bolnicu. Verovatnije je da bi došlo do frakture lobanje. A u najgorem slučaju – večna lovišta. Misliš da je to nemoguće? Tebi se ne bi desilo? Potraži na internetu čoveka po imenu Indian Larry – vidi ko je bio on i pri kojoj brzini je otišao kod Manitua. Mark i ja smo napravili pauzu od dvadesetak minuta pre no što smo nastavili vozikanje. I dok smo sedeli i pijuckali vodu, pojavi se blizu nas grupa od jedno 7-8 quad-ova ("motora" na četiri točka). Par sredovečnih ljudi sa svojom decom. Deca od jedno 10 pa do 15 godina. Jurcaju levo-desno, zabavljaju se. Niko, ali NIKO nije nosio ni kacigu ni bilo šta od opreme. NIKO. Šorcevi, majce, cvikeri za sunce. Ljudi, da li ste vi normalni? Ima li iko od vas bar gram mozga? Nema. Očigledno da nema. Ovo ću reći bez dlake na jeziku, pa ko se ljuti nek se ljuti, ko se uvredi nek se uvredi: svako ko vozi motor bez kacige je kompletan idijot. Sve te priče o vetru u kosi, uživanju u vožnji, itd su čista folirancija. Vožnja bez kacige se svodi na jednu i samo jednu stvar: kurčenje da si nekakav opasan frajer, muškarčina, mačo men. OK, ako se slomiš, slomiš tvoja stvar - što bi to meni smetalo? Pa smeta mi iz nekoliko razloga, al' navešću samo najprostiji: deca. Da, deca. Mi smo uzor deci koja nas u neku ruku gledaju kao idole. Hteli mi da prihvatimo tu odgovornost ili ne, mi ipak svojim ponašanjem utičemo na to kako će se sutra ta deca ponašati. Vidi dete svog ćaleta, ujaka, komšiju kako vozi bez kacige, pa će i ono sutra isto tako. Da bude cool kao njegov idol. A ako to dete jednog dana tresne glavom o ledinu i završi sa trajnim oštećenjem mozga, ne znam baš da će se taj ćale, ujak ili komšija potruditi da mu gura kolica, hrani ga kašičicom i menja mu kesu u koju će biti primoran da kenja. Ne, ćale, ujak, komšija će sa svojim kurčevitim ortacima i dalje voziti sa vetrom u kosi, dajući nekoj drugoj deci primer kako biti cool frajer. Sjajno, zar ne? Meni takvi idijoti nisu nikada bili uzor, pa možda delimično zbog toga je moja glava i dalje cela. Do duše, moja kaciga je juče završila svoju karijeru. Spolja nema nikakvih vidljivih oštećenja, ali je iznutra verovatno "potrošena", tako da je više neću nositi. Malo mi je žao, al' ipak bolje ona nego ja. Hvala ti Shoei; sledeća kaciga će biti takva ista. I za kraj jedna poruka za mladje motoriste koji još nisu sigurni dal' je kaciga cool ili ne. Jako je teško biti cool u mrtvačkom sanduku. Takodje je jako teško biti cool dok sediš u invalidskim kolicima, dok belo gledaš ukrštenih očiju u zid ispred sebe, dok ti bala curi niz obraz, dok se ne sećaš kako se zoveš i kad ti se rečnik svodi na "taaaa" "daaaa" i "ngwaaa" jer ti pola mozga fali posle operacije glave. Daleko ćeš više biti cool dok se vozikaš po kraju sa kacigom na glavi, bez obzira na to šta kurčeviti momci iz komšiluka misle. Jer ti momci i nemaju čime da misle. Da imaju i malo mozga, nosili bi kacige. A pošto nemaju, mislim: dal' takvi trebaju da ti budu uzor?

Ovo je ubedljivo najbolje rešenje. Da bi neko zaista ostvario ovakav projekat (a i bilo šta drugo u životu) najneophodnije što mora da ima je - samoinicijativa. Ne treba čekati da ti neko drugi nešto organizuje, nego organizuješ sam. Podržavam, a od mene sci takodje imaš rezervoar goriva.

Auuu, do džadža slika! Ajd' meti je u onu temu Tvoja Omiljena Slika.

Vidi ti kako ovi iz Matice umeju da nam udare čežnju. U Eleju nema burek. :'( 15-20 krivina ? ? ? ? :o Očigledno si išao sa nekim ko ne vozi motor i ne poznaje Kaliforniju. Kad dodješ sledeći put, pokazaću ti put sa 1500-2000 krivina. A imaćeš i motor.

...kad ovo kaže čovek koji živi u Ca i vozi(i kune se u) 1200GS-a to onda stvarno dobije ''težinu''

Dobro došao BMW motoholičare!

Pozdrav imenjače i bivši komšija, i dobro došao!

Tenk ju. Ukratko: 1. Odabereš foto aparat koji ima brz i tačan auto-fokus. Na primer, Canon A700 je odličan; ovaj Canon A630 što ga ja imam ne valja ništa. 2. Foto aparat mora da ima VELIKO dugme za okidanje, da možeš lakše da ga koristiš dok nosiš rukavice. 3. Na motoru, foto aparat držiš u LEVOJ ruci, i to naopačke. Dugme za okidanje pritiskaš palcem. 4. Kad slikaš, pritisneš dugme nežno do pola (malo teže s' rukavicama), sačekaš sekundu da auto-fokus ukapira šta 'oćeš da slikaš, pa onda pritisneš dugme do kraja. 5. Ako tvoj foto aparat ima malo naprednije funkcije, potraži na njemu shutter speed priority funkciju. Ukratko, ovo odredjuje koliko brzo se aparat "otvara i zatvara" kad slikaš. Namesti da taj broj bude 1/500 ili 1/1000. Ovo pomaže da slike ne budu mutne, al' funkcioniše samo kad napolju ima dosta svetla (čitaj: kad je sunčano). 6. Slikaj DOSTA. Vežbaj, eksperimentiši. 7. Nauči osnovne osnovne fore u Photoshopu: kako da ispraviš sliku, popraviš svetlost/kontrast, i kako se crop-uje. I to je u glavnom to. Od svega ovoga najvažnije je ovo pod 6. Samo se ti teši. Jesi li ugradio plug za čišćenje snega na taj tvoj GS? U tom tvom Mičigenu to je najvažniji deo opreme.

Da pojasnim u vezi američke verzije... Four Corners Tour je organizovana u saradnji sa Iron Butt Association (Udruženje Gvozdenih Dupeta). Sve njihove ture su u suštini izazovi - takmičenja izdržljivosti. Na primer, za prijem u članstvo treba motorom preći 1000 milja (1600 km) za manje od 24 sata i imati dokaz o tome. Four Corners Tour konkretno je takodje izazov. Ako mislite da je 21 dan za obilazak četiri ćoška Amerike mnogo vremena, grdno se varate. Meni je od Los Andjelesa do Ki Vesta na Floridi i nazad trebalo 19 dana u opuštenoj varijanti. A to su samo TWO corners :o . Dakle Four Corners za 21 dan je naravno izvodljivo, ali podrazumeva da će se učesnik malo pomučiti da odveze, i da budemo iskreni, neće se baš nauživati. Dakle ova vožnja je donekle takmičarskog karaktera - definitivno ne turističkog. E sad, što se tiče srpske varijante, onaj ko organizuje treba da odluči jel' će Serbian Four Corners biti izazov, ili samo opuštena vožnja. Ako je ovo drugo u pitanju, onda naravno da ne treba da bude vremenski ograničeno, i neka komplikovana pravila i ograničenja nisu neophodna. Ali ako će biti izazov, onda treba da postoje pravila koja učesniku otežavaju put, tako da ne može baš svako da odveze. Konkretno u tom slučaju treba da postoji vremensko ograničenje, kao i pravila o tome šta učesnik treba da ispuni da bi njegova vožnja bila priznata od strane organizatora.

Dodatni izazov za odvažne... ;D

Odvratno. Ovo nisu motori. Podseća me na slike u novinama tipa rodilo se tele sa šest nogu ili ovca sa dve glave.

Meni se ideja mnogo svidja. Samo… mislim da treba da ostane 4 corners. Cilj američke verzije je da se obidju najudaljenije tačke u državi, pa bih predložio da i u srpskoj varijanti bude tako. Moj predlog za corners: Subotica, Kladovo, Preševo, Bajina Bašta (ili Loznica). Specijalan bonus za onog ko obidje i peti corner: Restelica (jug Kosova, ispod Prizrena). Trebalo bi napraviti i priznanja za one koji odrade turu… Srebrna medalja za one koji turu završe za 2 dana, zlatna za one koji završe za jedan, posebno priznanje za petu tačku.

Do džadža! Baš lepo izgleda, svaka čast! Vidi se da se trudiš da ga održavaš!

Evo 'vako... Doš'o ovaj zvezdaš u Kaliforniju i don'o sa sobom kišu. Čim je izašao iz aviona sa svojim groznim crveno-belim šalom, Bog se naljuti što mu na ovaj način skrnavi Kaliforniju, svetu Srpsku zemlju, i posla takav kijamet da sam pomislio da od vožnje motorom neće biti ništa. No taman kad je posle nekoliko dana RSVMillenian završio posao zbog kojeg ga je firma poslala ovde, Bog se smilova i na jedan dan zavrnu česmu. Taman. Pita me devojka "A šta planirate da radite?". Pa da se vozimo; sigurno nećemo u pozorište. Elem, imali smo samo jedan dan na raspolaganju, a i olovno nebo je pretilo da svakog momenta napravi potop, tako da smo ostali u okolini Los Andjelesa. Krenuli smo iz mog kraja krivudavim sporednim ulicama ka Beverli Hilsu (Beverly Hills) gde ova ekipa obitava: Njih nismo našli, pa smo se spustili niz Sanset Bulever (Sunset Boulevard) do okeana. RSV Millenian Kad smo natankali motore, nastavili smo uz okean, Putem 1, na sever ka Malibuu. RSVMillenian RSVMillenian Prohladno vreme nam nije pokvarilo uživanje, no uvek zeleno-plavi Malibu je ovoga dana bio ofarban u sivo. Obratite pažnju na rukav: RSVMillenian F650GS ima toliko konjskih snaga i toliko je brz, da ga je RSVMillenian jedva savladjivao. U jednom trenutku, kad je RSV samo malo dodao gas, motor ga umalo nije zbacio sa sebe: Kad nam je vožnja uz okean dosadila (ko će gledati onoliku vodurinu po ceo dan?) skrenuli smo u jedan od mnogobrojnih kanjona koji spajaju obalu sa unutrašnjošću. Ensinal Kanjon (Encinal Canyon) je jedan od nakrivudavijih u ovom delu Kalifornije... ...a za divno čudo za njega skoro da niko ne zna, tako da drugih vozila nema uopšte. Na ovoj slici RSVMillenian (levo) drži u ruci ključ od motora na čijem privesku piše "Volim Partizan". Pošto je asfalt bio mokar, a i blatnjav na dosta mesta, nismo divljali, već se vozikali opuštenim tempom. Na više mesta naišli smo na manje odrone blata baš na sred krivine, prouzrokovanje skorašnjom kišom. Zamenili smo se motora, tako da je RSVMillenian prešao na većeg GS-a... ...na čijem privesku takodje piše "Volim Partizan". Malholand Hajvej (Mulholland Highway) Zatim smo ponovo izašli na okean: Kratka pauza: Surferi Srbija! (RSVMillenian gleda prema Tokiju) RSVMillenian je odlučio da se preseli u Kaliforniju, kupi GS-a, i predje u Partizanovce. Ostatak vožnje protekao je bez zaustavljanja jer je kiša polako počela da rominja. Nazad kod mene u stan smo stigli uveče, taman kad je krenula provala oblaka. Sve u svemu, super dan. Krivo mi je samo što je RSVMillenian morao tako brzo nazad za Čikago. Dejane, kod mene si uvek dobrodošao! Sledeći put planiraj bar 3-4 dana, pa da obrnemo malo veći krug po Kaliforniji.

Bravo! Super fotke!

Samo zbog marketinga . Mislim da mu je jedno 800 sasvim dovoljno, al' ako će konkurencija da pravi veće agregate onda jbg, bigger is better. Slažem se s' tobom 1000%. Za motocikl su potrebna dva točka, setište, agregat i kočnice. Sve ostalo je čist luksuz ;D. Bilo bi lepo da više proizvodjača prihvati ovaj back to basics pristup. Nadam se da će pored Honde i Jamaha izbaciti svoj retro model koji je predstavila na istom sajmu prošle godine - Yamaha XS-V Sakura.

Slažem se da se treba raspitati u ambasadi, al' nije na odmet porazgovarati sa još nekim ko ima konkretnog iskustva sa Kinom. U najmanju ruku kontaktiraj ove dve firme: www.edelweissbike.com www.motodiscovery.com Takodje, ako već nisi otkrio www.horizonsunlimited.com to je još jedan dobar sajt gde se mogu dobiti sveže informacije. A s' obzirom da će uskoro imati travellers meeting u Australiji, možda ne bi bilo loše otići lično. Baj d vej, ima nas još na forumu koji smo kontemplirali slične rute.

Bravo za ambiciozan plan! Zvuči fenomenalno! Što se tiče Kine... Ne volim kad mi neko kaže da je nešto nemoguće, pa ni ja tebi to neću da kažem... Al' za ulazak u Kinu koliko znam ti treba ili (A) mnoooogo para ili (B) mnoooogo sreće. Toliko je komplikovano ući sa motornim vozilom da će ti se život smučiti. Na ovo što je dr.chala napisao treba dodati i to da i motor treba da se privremeno registruje kod njih. A zavisno od tvog državljanstva, možda će ti trebati i pratnja sve vreme dok si u Kini (obavezno za državljane SAD) što plaćaš naravno iz svog džepa. Preporučujem ti, kad već imaš vremena, da kontaktiraš nekoga ko organizuje moto ture po Kini i zatražiš savet/pomoć. Ako budeš bio primoran da tražiš alternativnu rutu, odmah da ti kažem da je situacija sa Burmom, odnosno Mjanmarom, još gora...