Misija San Hoze Frimont, Kalifornija Sa Kristin

Jako lepo putovanje i jako lep putopis.

Pozdrav i dobrodošao.

Pozdrav Neđo, i dobrodošao! Sređuj taj A3, proleće će stići brže no što misliš.

Dobrodošao Ivane!

Peđa, javi mi se na pp da ti spojim naloge.

Dobrodošao Grega!

Ovo se zove putopis! I destinacija, i put, i opis, i slikeeee! Ne može bolje od ovoga! Hiljadu puta bravo!

Objasnio! Bravo!

Direktno ubrizgavanje naravno. Ono što meni lično smeta kod karbova je neravnomeran rad na različitim nadmorskim visinama. Iza moje kuće je planina visoka 3067 metara, ispred je okean visine 0 metara. Motor sa karbovima primetno gubi snagu sa većom nadmorskom visinom, dok je kod motora sa ubrizgavanjem druga priča jer elektronika to kompenzuje. Po meni baš kod dužih putovanja prednost ima ubrizgavanje, jer se putuje po različitom terenu, temperaturi, nadmorskoj visini, itd., i elektronika se samo-podešava konstantno. Što se tiče kvarova, kao što je već rečeno, direktno ubrizgavanje se koristi već decenijama i usavršeno je – nije neka eksperimentalna novotarija. (vrh Maunt Evans, Kolorado - nadmorska visina 4346,5 metara)

Prolazio je slon svuda, samo neki put više na mišiće. Ko će da se bakće sa menjanjem guma za samo jedan vikend... A ovako je i zabavnije. Hvala svima još jednom na tako lepim komentarima. Baš mi je drago da vam se putopis svideo.

Pozdrav Cile, i dobrodošao!

Bajkerski Humanitarni Konvoj BJB ponovo u akciji. Bravo svim učesnicima, svim donatorima, i svima koji su na bilo koji način doprineli da akcija uspe. Svaka vam čast.

Zdravo majstore! Ovde se prvo predstavi i reci par reči o sebi; onda pitanje postavi u odgovarajućem podforumu: http://forum.bjbikers.com/index.php?/forum/76-sport/

Pozdrav Bobo i dobrodošao!

Pozdrav i dobrodošao!

Pozdrav Radiša i dobrodošao. P.S. Ako hoćeš da ti spojim naloge, javi mi se na pp.

Pozdrav Ilija, i dobrodošao.

Dobro nam došao Danijele.

Sjajan slikopis! Bravo!

Glasao za broj 1. Crop je mogao da bude malo bolji; ne znam šta je ovo sa desne strane što viri. Slika je spontana, nije nameštena, potpuno odgovara na temu. Br. 5 mi je isto odlična; ne sviđa mi se što je jakna takve boje da se utapa u scenu. Slika deluje crno-belo iako nije. Br. 8 je mogla da bude perfektna... Super ideja, originalna... Ali ovi čudni nokti odvlače pažnju totalno. Mislim da treba voditi računa o tome šta je glavno a šta sporedno. Ako sporedni detalj odvuče pažnju sa glavne stari, to onda kvari sliku. Br. 2 i 3 su savršene. Odlučio sam se za br. 1 jer mi je, iako nesavršena, ostavila najbolji ukupan utisak.

Hvala još jednom na lepim komentarima. Što samo da sanjaš? Albanija ti nije daleko, Turska takođe, Moldavija, Pridnestrovlje... Sve su egzotične zemlje, samo treba ići dalje od velikih gradova. Nije daleko, nije skupo, ne trebaju vize...

Hvala najlepše na komentarima; drago mi je da vam se putopis svideo. Trebalo bi da završim još jedan uskoro... P.S. U mom profilu, tab "O meni", ima spisak mojih prethodnih putopisa, pa ko voli...

Vreme da polako krenem nazad prema motelu na spavanje, a i da privodim ovaj putopis kraju. Plandovaću ovde još sutra pre podne, a onda već popodne nazad za L.A. Već me bedak hvata što moram tako rano nazad. Kada ću ponovo moći za San Felipe? Što pre nadam se. Čim se ponovo uželim mesta gde vreme teče sporije. Gde na ćošku ima kuvani kukuruz kao nekad zimi ispred Centroproma u Bloku 45. Gde su limenke uvek ledeno hladne, i riba sveža i vrelo ljuta. Gde Gospa bdi sa vrha stene sklopljenih dlanova; gde sunce toplo sija; gde čavke ne beže od foto aparata. Gde svako može da se oseća kao lokalac. I gde nema loših dana.

Kad je pala noć, i čavke odoše na počinak, grad ožive od ljudi. El Malekon se napuni šetačima, i kolima koja su bila kao na nekakvoj paradi. Posadih dupe ispred one picerije koju sam ranije snimio, i provedoh tu ostatak večeri. Parada kola je bila najinteresantnija. Pošto je gradić mali, ulice uske i jednosmerne, vrlo brzo se stvorio krkljanac. Neprekidna kolona automobila je polako milela uz okean; a većina kola se ponovo vraćala i ponovo milela – i tako u krug. Videti i biti viđen – univerzalna ljudska potreba. Ono što je meni bilo interesantno za posmatrati je koliko različitih ljudi je prolazilo ispred mene. Neki matori beli Nisan, sa točkovima koji su bili skuplji od kola; iz kola piči neki tehno, i grupa starijih tinejdžera sa lepim košuljama i gelom u kosi. Matora crvena Tojota, čuknuta na nekoliko mesta; piči pop muzika neke Meksičke pevačice; u kolima grupa tinejdžerki peva na sav glas, našminkane da izgledaju starije, sa velikim miđušama i šarenim košuljama. Ševrolet spušten skroz do zemlje; trešti rep; prozori na zgradama se tresu; ćelavi klinci u atlet majcama sa maramama oko glave. Pikap; šiba umpa-umpa-umpa Meksičkih narodnjaka; dva momka u belim košuljama sa šeširima na glavi. Ogromni zeleni Hamer sa mitraljezom na krovu; za mitraljezom vojnik sa fantomkom, šlemom i pancir košuljom; iza njega u džipu još 6-7 isto opremljenih vojnika. Dodž karavan star sto godina; sredovečni čovek za volanom, lica tamnog od sunca, debele kože kao opasač; šešir na glavi; pored njega sredovečna debeljuškasta žena u beloj košulji sa čipkom; pozadi četvoro sitne dečice; farmerska porodica koja je izašla u grad. Mali beli skuter sa plavim rotirajućim svetlom, i oguljenim natpisom Policia Municipal. Još jedna kola sa narodnjacima; još jedna sa repom, sledeća opet sa pop-limunadama, i tako celo veče. Branik-do-branika; iz svakog prozora drugačija muzika; iza svakog volana drugačija lica i životi. A oko njih gradić koji za svakog čuva po nešto, iako je mali, pomalo uspavan, i pomalo daleko od svega što je ostatku sveta interesantno.