Izašavši iz grada, krenuo sam kratkom deonicom autoputa, prema ukršanju sa zemljanim putem koji sam odabrao. Na jednom usamljenom delu autoputa naišao sam na katastrofalan sudar dva automobila. Neki udesi su očigledni, ali neke nikako ne mogu da shvatim; na primer kako se na savršeno ravnom putu sa kojim se ništa ne ukršta, po lepom vremenu i perfektnoj vidljivosti, mogu sudariti dva vozila, i toliko razbiti da se ne raspoznaje ni oblik ni boja ničega od čega su bili napravljeni. Ako je neko preživeo ovaj sudar, bio bih veoma iznenađen. Izbrojao sam ukupno osam policijskih i vatrogasnih vozila. Još nekoliko kilometara asfalta, onda silazak i – promašaj , pogrešan zemljani put. U Meksiku vlada nestašica putokaza. Konsultovanje mape, računanje GPS koordinata na marginama, konsultovanje Garmina... Dvesta metara na zapad, još jedna raskrsnica... Opet nikakvih znakova... Valjda je to pravi put...

Gde mi je mapa? Aha, u torbi. Naći valjanu mapu Meksika je iznenađujuće težak posao. O da, svaka knjižara u Kaliforniji ima meksičke mape, ali na njima su obeleženi samo asfaltirani putevi. Problem je to što meksička država Baha Kalifornija gde se nalazim ima ukupno pet asfaltiranih puteva; svi ostali su zemljani. Od svih mapa i atlasa koji se mogu kupiti, samo jedan ičemu valja – Baha Almanah. A on se više ne štampa i ne može se naći nigde, sem na eBay-u, gde košta do $100. Kopiju koju sam poneo sa sobom sam dobio na pozajmicu, od kolege sa foruma ADV Rajder. Postavio sam oglas da pitam jel' neko može da mi proda Baha Almanah, i pošto niko nije hteo, čovek iz Sijetla kojeg ni ne poznajem mi se javio i poslao svoj na zajam. Ovaj naš moto svet ne prestaje da me oduševljava. Baha Almanah je ultra-detaljan atlas svih mogućih puteva poluostrva Baha. Toliko je detaljan da ga je 90-ih godina koristila Meksička Armija, jer je imao više ucrtanih puteva i mesta nego njihove tadašnje mape. Putevi ucrtani na mapi su klasifikovani u pet kategorija. Doduše, ko je bio u Meksiku više od dva puta zna da je opis svake kategorije u stvari imaginaran; pravo stanje je malo drugačije: 1. Auto put. Prevod: Običan asfaltni put. 2. Dobro održavan zemljani put. Prevod: Zemljani put koji niko ne održava. 3. Sezonski održavan zemljani put. Prevod: Ovde je nekada postojao put. 4. Neodržavan zemljani put. Prevod: Kamenolom. 5. Staza. Prevod: Ovde koze dođu da izvrše samoubistvo. Iako opisi umeju da budu "malo" neprecizni, putevi su ucrtani precizno, i mapa takođe ima ucrtane GPS koordinate. To je čini nezamenljivom. Pošto sam ovo planirao kao opušten produženi vikend (tri dana), kategorije 3, 4 i 5 me nisu zanimale; a pošto asfalta ima na pretek u Kaliforniji, ni kategorija 1 mi nije bila interesantna. Dakle, kategorija 2: "dobro održavani" zemljani putevi. Moj plan je bio da krenem iz Tekatea jugo-istočno kroz brda, prateći put koji mi je na mapi izgledao kao najmanje zahtevan; nigde nije bio obeležen pesak, i prolazio je navodno kroz niz sela, tako da sam kontao da ako imam neki problem, imaću gde da potražim pomoć (bitna stvar kada se ide samostalno van asfalta u stranoj državi). Taj put prolazi i kroz jedan nacionalni park, i na kraju se spaja sa "autoputem" broj 3, jednim od pet asfaltiranih puteva Bahe. Odatle bih nastavio ka krajnjem odredištu – gradiću San Felipe na obali uvek toplog Kalifornijskog Zaliva, odnosno Kortezovog Mora kako ga Meksikanci zovu. Ručak gotov? Idemo!

Granični prelaz Tekate je najmanji i najbrži od tri granična prelaza između američke Kalifornije i meksičke Baha Kalifornije. Kada mi se ne žuri i mogu da biram, idem preko ovog prelaza. Čim se prođe kroz graničnu kapiju, do centra gradića Tekate ima samo sto metara. A u centru, veliki skver sa parkom u sredini, okružen prodavnicama, restorančićima, frižiderima sa svežim voćem, i takerijama. Takerija je – kiosk sa takosima. A ko krene iz Los Anđelesa posle doručka, u Tekate stiže tačno na ručak. Takerija koju sam odabrao je bila jednu ulicu dalje od centralnog skvera. Tekate nije turističko mesto, pa gringo sa debelim BMW-om štrči, i na trgu će me saletati prodavci svega i svačega. Ova takerija nije za turiste nego za lokalce; to mi savršeno odgovara. Ljubaznost i opuštenost radnika je nešto što prvo upada u oči nekome ko dolazi iz SAD. Parkiraj gde hoćeš; ostavi stvari gde hoćeš; ako nešto nema što hoćeš – otićiće u prodavnicu da donesu. Nema nikakve žurbe ni nervoze. - Kvatro takos, por favor. De karne asada. - Si amigo. I para tomar? - Una Fanta de naranha. Tako (jednina; množina je takos) počinje svoj život slično grčkom Girosu: Goveđe šnicle, začinjene i naređane na vertikalni ražanj koji se okreće. Miris je božanstven. Iseckano meso onda ide u tortilju, sa prilozima po želji. Ovaj narandžasti prilog u vazduhu je leteći ljuti sos: Aaaaaaaah... Bienvenidos a Mehiko:

Gde nema loših dana Kad 'oćeš da radiš nešto sumnjivo a okružen si pandurima, moja teorija je da to treba da radiš totalno vidljivo svima da te odmah provale. Onda si automatski manje sumnjiv jer panduri zaključe da si neka zamlata a ne neki lukavi krimos. Parkiran tačno na granici Meksika i Sjedinjenih Američkih Država, između dve kontrolne rampe a u blizini znaka koji na španskom i engleskom upozorava da je zabranjeno fotografisanje, izvadio sam prvo veliki fotografski stativ i nameštao ga jedno dobrih pet minuta. Onda je sledilo nameštanje foto aparata, pa pomeranje motora malo napred malo nazad da uhvatim kadar kakav mi se sviđa. Meksički graničari, naoružani do zuba, su me posmatrali malo nervozno, ali pošto sam taktički stajao sa američke strane žute linije koja obeležava granicu, nisu hteli ništa da mi prigovaraju. Amerikanci su me gledali namršteno ali ni oni nisu ništa rekli; okrenut sam im dupetom, dakle očigledno izlazim iz zemlje – uskoro više neću biti njihov problem. Tajmer na foto aparatu na deset sekundi, trk iza graničnog znaka, kez i – klik. Jednom nogom u Meksiku, drugom u SAD. Crta na sredini znaka obeležava tačnu granicu dve zemlje. Posle ove egzibicije naravno da će da sledi pretres, ali nema veze. Meksikanci su totalno opušten narod, pa već znam da će taj nazovi-pretres da bude više iz znatiželje nego zbog nekakve kontrole. Da ne pakujem aparat i ne navlačim kacigu, poguram ugašen motor ka kontrolnoj kućici. Meks u uniformi mi već maše i pokazuje prstom prema liniji gde je pretres vozila. O, vidi kako lep znak, ček' još jedna slika: Graničar sada već počinje da galami na mene. Dobro, da ga ne iritiram dalje, odguram motor tamo gde me čekaju njegove kolege. Kao što sam i očekivao "pretres" je trajao šest minuta i sastojao se od pitanja "BMW pravi i motore?", "koliko ima kubika?", "koliko brzo može da ide?", i "stvarno, može i off road?" Obožavam ovu zemlju.

Inspirisan "Mini putopisom iz kante za otpatke" kolege Squija koji sam tek nedavno pročitao, i ja odlučih da pogledam u moju kantu za otpatke da vidim dal' ima nešto interesantno. U stvari kod mene to nije kanta, nego više fijoka sa polu-napisanim i nikad dovršenim putopisima. Evo našao sam ovaj, i malo ga doterao. Jes' da nije skorijeg datuma, al' nema veze... Ranko, ovaj putopis je za tebe.

Pozdrav Bojane i dobrodošao!

ajde sad lepo da mi kazete ko je i zasto je na ovaj odg stavio minus ???? Ne uzbuđuj se oko toga; sastavni deo foruma. Nemaš više minus. Da li moze neki direktan link za tamo...posto se poprilicno ne snalazim ovde jos uvek....?? unapred hvala Skuter Caffe: http://forum.bjbikers.com/index.php?/forum/74-skuter-caffe/

Ja imam baš tu kombinaciju na drugoj slici - za agregat originalni BMW-ov crash bar a za plastike taj crni Touratech-ov. Skinuo sam oba odavno i stoje mi negde u nekoj kutiji. Nisam ubeđen da taj donji ima neku naročitu funkciju, sem ako baš ne uspeš da nasadiš motor na neki kamen. Takođe pravi dodatni posao kada menjaš ulje jer moraš da ga skidaš. Gornji je korisniji pošto štiti plastike od grebanja i lomljenja. Ako ideš na off road, onda ima smisla kupiti crash barove. Ako se više držiš asfalta, onda radije potroši pare na rezervne ručice kvačila i kočnice, i na rezervni migavac, pošto se to najčešće lomi.

Zdravo Nevena, i dobrodošla. Imamo sjajan podforum za skuteraše, tako da ćeš moći da upoznaš dosta kolega.

Đorđe, dobrodošao!

Bogdane, dobrodošao!

Kome namećem bilo kakvo mišljenje? Učestvujem u temi kao i svi drugi. Hvala na podsećanju na ožiljke i operacuju. Mene nije sramota da opišem i svoje padove, jer će neko možda da izvuče neku pouku iz toga.

Gledam i komentarišem ono što pišeš na forumu. Šta radiš uživo ne znam, i to ne komentarišem. U gornjem postu sam pažljivo napisao "ovde". Ti bi mogao malo da sjašeš. Ne znam koji je tvoj problem, ali znam da sam ti nedavno poslao dva pp-a da te to pitam, i da vidim da ljudski to raspravimo. A šta si mi odgovorio? Ništa. Ćutao si k'o zaliven. Redovno javno napadaš da bi ti drugari lupali plusiće i pružali podršku, a 1-na-1 ništa – k'o grlica.

Ako odbacuješ bilo kakvu teoriju, onda odbacuješ kompletno obrazovanje – sve razrede škole, sve knjige ikada napisane, celu nauku i sva ljudska dostignuća do sada. Najbolje se uči iz prakse? Da, tačno, ali se uz dodatak teorije uči *brže*. Baš da ne bi morao da basaš pare (i povređuješ se) nepotrebno isprobavajući tehnike koje drugi znaju da ne valjaju iz sopstvenog iskustva.

Na toj slici je školski primer pogrešnog položaja tela. Razlog zašto je već "oborio do nogostupa" je upravo što mu telo nije nagnuto isto koliko motor, ili još više od motora. Jer da jeste, onda bi pri istoj brzini morao manje da nagne motor i ne bi već strugao nogostupom. Da je ovakav način vožnje pravilan, ne bi ljudi silazili dupetom sa sedišta i spuštali koleno. Znaš šta je teorija? Teorija je ovo: Od farbacha ovde može mnogo da se nauči. Čovek ima decenije iskustva, vozi odlično, i njega treba slušati kada nešto priča. To je teorija. A ovo je praksa: Od farbacha ovde *ništa* ne može da se nauči. Zato što farbach pored svog iskustva i znanja ne želi da ikome ovde išta objasni, nego je ovde samo da se popiški po drugima, i da se hvali svojim znanjem i iskustvom bez da ikome bude od koristi. Pored sveg iskustva i znanja, ti samo druge omalovažavaš. Isto kao i još par "učesnika" ove teme. Samo se hvalite i pljuckate po drugima. - Najbolje se uči kada nekog "baciš u vatru"? Apsolutno netačno, tako se najbolje povređuje. Najbolje da čoveku lepo objasniš šta i kako, pa po mogućnosti da mu pokažeš uživo, pa po još boljoj mogućnosti da ga posmatraš dok vežba i ukažeš mu gde greši i šta radi dobro. - Samo pun gas? Čisto foliranje i hvaljenje kako ste fenomenalni vozači vi što zastupate taj stav. Neko nov ko bi nešto da nauči nema ništa od vašeg hvalisanja. I pun gas će ga samo dovesti do padanja, lomljenja motora kojeg je skupo platio, a možda i povreda. - Ništa ne vrede saveti sa foruma, iz knjiga ili kurseva? Manemoj. Valjda zato ljudi kao što je Keath Code pišu knjige, drže kurseve, i pokušavaju da pomognu mlađim generacijama – zato što to ništa ne vredi? - Teorija vs. praksa: Ja napišem dečku "kada izbacuješ nogu, savij malo koleno i okreni prste na gore". To je za njega teorija, ali i savet koji će mu pomoći da se ne povredi. Neko drugi mu kaže: "ma sve je to sranje, ta teorija, idi na livadu i samo gas do daske". I onda slomi nogu jer je ne izbacuje kako treba, i onda će mu taj isti prepametni iskusni vuk reći šta? "E, sad si na praksi naučio kako se noga ne izbacuje. Kada ti skinu gips, idi ponovo na livadu, pa da naučiš kako se lomi i vrat". Evo ispod screenshot koliko ljudi je do sada pročitalo ovu temu; šta su naučili od vas prepametnih starih vukova?

Evo moram samog sebe da iskritikujem... Pogledao sam sada ponovo slike i vidim da sam u žurbi uradio jedan detalj pogrešno na par slika... Kada se noga ne izbacuje, kolena treba da budu priljubljena uz rezervoar, jer se motor vozi i kolenima. Šta ću, fotoaparat mi daje samo 10 sekundi da otrčim do motora i zauzmem pozu...

Ja nisam pominjao prste, već "ball of the foot". Takođe, nisam jedini ko smatra da je to najbolje način držanja noge na fuzasteru – to je relativno rasprostranjeno učenje. Stajanje na sredini stopala nije pogrešno samo po sebi, ali ako posmatraš ljude kako voze videćeš da se kod većine noga neminovno pomeri više ka peti, i da stopalo onda stoji okrenuto prstima ka zemlji. Druga stvar… O kakvoj vožnji tačno govorimo? Off road vožnja je relativno širok pojam. Ja ne pričam o trkanju, a takođe ovo što pričam se odnosi prevashodno na vožnju van staze. Na stazi nemaš kamenje, panjeve, rupe i nepredviđene prepreke – obrneš jedan krug i znaš tačno šta te čeka u svakoj krivini. Vožnja van staze podrazumeva vožnju po raznolikom terenu, gde imaš dosta neočekivanih stvari. Ja ako nekome dajem savet, moj akcenat je na većoj bezbednosti pri vžonji po terenu, a ne toliko na najbržoj mogućoj vožnji na stazi. Elem, da se vratim na ovo što si rekao... Skretanje pri normalnoj vožnji (dakle ne trkamo se): zašto bi menjao brzine u krivini? Ne vidim potrebu. Takođe, pri vožnji van staze (i dalje se ne trkamo) u većini krivina i nema potrebe da se noga izbacuje. Štaviše, ako je šuma, na primer, u pitanju, izbacivanjem noge ćeš pre da nabodeš nešto nego što će ti pomoći da skreneš.

Nije na prstima, nego na "ball of the foot" kako se zove na Engleskom (izvinjavam se ne znam na Srpskom). To je ovaj zglob ovde: Menjaš brzine tako što pomeriš stopalo da klikneš menjač, i onda ga vratiš nazad. Isto i sa kočnicom. Ovaj položaj je kontra-intuitivan, ali je tačan, i zbog balansa, a i zbog toga da ti stopalo ne zapne za nešto pri skretanju. Mnogi stoje na peti pri čemu su im skoro uvek prsti okrenuti na dole. Sada zamisli skretanje, i kako zabijaš prste o kamen – stopalo će da krene *pod* fuzaster. Ovo je jedna od najčešćih loših navika, da tako kažem, pri vožnji, i na asfaltu i van (oslanjanje na petu). Što se tiče položaja noge pri izbacivanju... Da li je stopalo okrenuto u stranu ili u liniji sa motorom je sitan detalj i više stvar ličnog stila vožnje. Postoji logika zašto je bolje da bude u stranu – opet ako udari o nešto, noga će da se odbije u stranu. Stopalo koje je paralelno sa motorom će da se odbije na gore a može i prema motoru što je lošiji slučaj. No kao što rekoh, taj detalj i nije toliko bitan i više je stvar ličnog stila. Kod izbacivanja noge najbitnije je da koleno bude malo savijeno, i da prsti na nozi pokazuju na gore a ne na dole.

S' obzirom da imaš iskustva, mogao si lepo dečku da objasniš, umesto što pljuckaš po Forumu. Šta tačno pitaš; kros(off road), ili SM(asfalt)? Gde misliš da voziš; na stazi ili van? Evo ti odgovor za off road: Ako nemaš ultra-mnogo iskustva, i gledaš da naučiš nešto novo, (ovo će sada da zvuči kontradiktorno) nemoj da slepo kopiraš ono što vidiš da drugi rade. Jer ima ljudi koji rade stvari pogrešno, a ima oni koji rade stvari jako dobro ali su na mnogo visokom nivou i teško da možeš pravilno da iskoporaš njihovu veštinu. Takođe, određene stvari se rade samo u određenim slučajevima (baš to izbacivanje noge na primer), a u pogrešnim slučajevima mogu samo da ti naprave problem (na primer da zabodeš nogom u panj i padneš). Prvu stvar koju bih ti predložio je da odabereš ravnu zemljanu površinu za vežbanje. Površinu koju poznaješ, i na kojoj nema kamenja, žbunja ili rupa. Druga stvar koju bih ti predložio da nogu ne izbacuješ prvo vreme uopšte. U stvari, nekoliko mojih prijatelja koji voze fenomenalno dobro nogu nikada ne izbacuju. Postoji razlog za ovo. Uzmi i uvežbaj prvo skretanje bez izbacivanja noge. OK... Evo ti nekoliko slika sa položajem tela... Sedeći, pravilno: Obaraš motor; telo ostaje uspravno. Laktovi su povijeni, telo blago napred. Glava okrenuta ka skretanju i gledaš kroz krivinu. Oslonac ti je na nozi suprotnoj od skretanja. Obrati pažnju na položaj glave i očiju. Glava treba da bude *okrenuta* ka krivini, i oči moraju da gledaju *kroz* krivinu. Nepravilan položaj glave: Još gore, oči gledaju na dole: Nepravilan položaj ruku i tela: Laktovi su skroz ispravljeni, telo skroz nazad k'o na Harliju. Nepravilno. Pravilno je da telo bude nagnuto napred, i laktovi povijeni. Takođe nepravilan položaj tela: Ovako se ne skreće na off road-u. Telo je nagnuto zajedno sa motorom – to je za asfalt. Na off road-u telo treba da stoji uspravno. Još jednom, pravilan položaj skretanja sedeći: Izbacivanje noge... Prvo, to se radi na oštrim krivinama, i samo na stazi. Kada ideš da se voziš po šumama i kamenolomima, imaš dosta kamenja, rupa, panjeva, korena drveća, i svačega na šta možeš da zapneš izbačenom nogom. Zato ako ideš na enduro vožnju van staze, moja preporuka je da nogu ne izbacuješ. Pogotovo u šumi. Pravilno izbacivanje noge: Noga malo napred, koleno je savijeno, stopalo podignuto i okrenuto ka krivini. Nepravilno: Koleno je skroz pravo. Ako zabodeš kamen nogom, ovako ćeš da se povrediš. Nepravilno: Koleno je savijeno, ali stopalo je okrenuto na dole. Tako ćeš najlakše da zapneš. Još jednom, pravilno izbačena noga: Sa podignutim stopalom manje su ti šanse da zapneš za nešto. Sa savijenim kolenom imaš dodatnu fleksibilnost ako zapneš ili ako motor dodatno moraš da oboriš. Sa stopalom okrenutim ka krivini (ne paralelno sa motorom) ako zapneš noga ti neće otići ispod motora nego u stranu. Pravilno skretanje stojeći: Ovde nema izbacivanja noge. Telo stoji uspravno, nagnuto napred, motor je oboren, pogled kroz krivinu, laktovi povijeni i fleksibilni. Težište je na nozi suprotno od skretanja! Ovo važi i kada sediš i kada stojiš – težište tela ti je na fuzasteru suprotno od krivine. Nepravilno skretanje stojeći: Telo ne treba da bude nagnuto kao motor. Pravilan položaj stopala na fuzasteru, i stojeći i sedeći: Obrati pažnju gde je fuzaster u odnosu na sopalo. Nepravilno: Sredina stopala ili peta na fuzasteru – pogrešno. Na ovaj način prsti su ti bliže zemlji, okrenuti na dole, i veće šanse da zapneš za nešto pri skretanju. Takođe, imaš slabiji balans ovako. Ovo sam slikao sad na brzinu ispred kuće; bolje bi bilo na terenu u pokretu, al' šta da radim. Nadam se da će ti biti od neke pomoći.

Zdravo Guto! Reci prvo nešto o sebi a posle ćemo o motorima.

Mlin za kavu, haha... Dobrodošao!

Zdravo Bojane i dobrodošao. Za tvoje pitanje u vezi nalepnica, najbolje da otvoriš temu u podforumu Garaža i pitaš tamo jer će brže dobiti odgovor.

Dobrodošao i na Forum! Imamo odličan forum Garaža, sa podforumom za Jamahu, i verujem da će ostali ljubitelji tog motora voleti da čuju tvoje iskustvo sa restauracijom! Garaža: http://forum.bjbikers.com/index.php?/forum/13-garaza/ Jamaha: http://forum.bjbikers.com/index.php?/forum/89-yamaha/

Zdravo Mirko, i dobrodošao! Imamo odličan podforum o MZ motorima: http://forum.bjbikers.com/index.php?/forum/37-mz-svet/

Pozdrav Milane, i dobrodošao!