Stigosmo na Srebrno Jezero pa za početak da negde nešto popijemo i odlučimo hoćemo li se tu zadržavati ili ne. Ustvari, iako smo se tu uputili u međuvremenu su se javile različite ideje pa se iz kafića lakše donose odluke nego iz usputnih kukuruzišta. Crne Svinje imaju crne motore samo što su ovom prilikom zbog silaska sa asfalta MZ i BMW u hladu, Bandit ostao na ubistvenom suncu a mi sedeli u kafiću. Kako je bilo popeti se kasnije na Bandita neznam, možda je procvrčala bulja od temperature samo što se kukanje nije čulo kroz kacigu. Ovde smo se dogovorili da se nećemo zadržavati na Srebrnom jezeru već idemo do Golubačke tvrđave kako bi obišli sve predviđeno. U povratku možemo da dođemo ponovo na Srebrno jezero da bi jeli riblju čorbu i kupali se pa krenuli nazad.

Najbolji deo puta pored samog auto puta je deonica pored Požarevca, sve novo i samo gazi. Ostatak je uglavnom ovakav, nije Bog zna šta ali nije ni loš, krpež je dobar pa nema ubistvenih rupa mada je bilo udara vetra zbog koga smo morali da usporimo tempo, mnogo je nosio.

Ovo su druga dva motora slikana na odmorištu pored puta: Bandit i BMW R 50/5. Prvih sat i dvadeset smo vozili super, možda čak i malo prebrzo a bez razloga, kao da se negde žuri... No, u tom vremenu nervoza je potpuno nestala a obaveze i problemi su ostavljeni u Beogradu. Sada smo tu gde smo pa da vidimo šta ćemo (onaj stari rezon da prvo treba da odeš na kraj sveta da bi razmišljao šta ćeš dalje).

Ko želi da izgubi glavu na motoru samo neka ovako ostavi lanac uz feder, ništa bolje za propast, čak ni krivine ne trebaju... Tako je motor izgledao kada smo pošli, ništa oko njega nisam radio i ništa me nije interesovalo. Razmišljao sam da ako se negde pokvari neću ni da se trudim da ga popravim ili vratim nazad, dubok je Dunav pa će ili proplivati ili neće.

SREBRNO JEZERO, GOLUBAC I OKOLO Ovo je put koji se dugo ugovarao, ne zbog dužine nego zbog obaveza koje je trebalo uskladiti. Učesnici su organi upravljanja MC-a ''Crne Svinje'' uglavnom sa suprugama izuzev mene koji je svoju suprugu vratio tamo odakle je uzeo iako joj je garantni rok davno istekao. Nisam se dobro ni spremio za put a odlučio sam da ću ići u poslednji momenat. Jebi ga, nisam sklon ali svakog omlati depresija ponekad. Na svu sreću, kod mene je to zaista retko. Na kraju je do ravnoteže u raspoloženju ipak došlo, dok sam očajavao u samoći u realnost me je vraćala vika ''ne vrpolji se'', ''šta sad mlatiš rukama'', ''nigde se ti ne naginji, samo sedi mirno'' i sl. Ruta je sledeća: Beograd, Grocka, Brestovik, kružnim putem oko Smedereva do Požarevca a odande do Velikog Gradišta i Srebrnog Jezera. Dalje smo nastavili do Golubca i Golubačke tvrđave. Povratkom smo išli oko Srebrnog Jezera preko sela Zatonje do Rama i Ramske tvrđave odakle ide skela za drugu stranu Dunava, ka Vojvodini. Od Ramske tvrđave išli smo ka Kostolcu, pa na Malu Krsnu gde nam se desio kvar. Kod Male Krsne izašli smo na Auto put do Beograda.

Sa ovog mesta obrisao sam jedan post koji je postavio MADDOGG jer mu nisam shvatio suštinu, sadržao je citat bez komentara pa nije imalo smisao. Verovatno greška u kucanju, nov je član.

Mator sam i teško mi kurblanje pada. Nije da nemam snage nego želim komoditet, ako mogu skuteri šta govoriti o Mz-u. No, pod najgorim mogućim uslovima, sa prezačinjenom mešavinom i ko zna kakvim gorivom, mašina pali na 3. kurblu. Uvek! To je na +40 i -20, uvek isto, treća kurbla. A i te prve dve ne mora da su ubedljive, onako falša radi, da povuče čorbu, treća je njegova... Inače volim da kurblam jer budale okolo uvek gledaju da li će da upali... I zajebu se. ;D Meni se da izbrojati kurblanje ali njihovo alanserovanje nikako, vrte ga dok imaju akumulator, a posle čađave gore od mene ali šta onda, imaju alanser, jel' to fora... ??? Sranje. Pitanje je koliko će meni motor da ide na 10.000 obrtaja u 5. brzini sa Joskinim paljenjem? To da vidim pa da odem u penziju.

Tačno je, putovao sam bez tablice jer sam odbijao da registrujem motor dok ne utvrde da ETZ 251 NEMA 251 ccm. Inat, ništa drugo. Bez tablice sam ostao jer su pokušali da ukradu motor, prvo su se rešili tablice međutim MZ treba upaliti i voziti, lopovi to očigledno nisu znali... Jes' a ja budala pa sve čekam da mi neko ukrade motor ;D

Vujo 032 je dobro došao, iskreni je ljubitelj i poznavalac MZ-a a pouzdan prijatelj za svaku vrstu pomoći. Jači smo za jednog zaista velikog čoveka!

a što se tiče kočenja toga se ne bojim, kamion protiv motora u kočenju nije jači! Ništa nije sukupo kao život, novi kamioni imaju diskove, abs i sasvim dovoljno jače gume od motora da ukoči bolje. Konstruisani su ne da koče već da koče sa teretom tako da prazni koče jako dobro. Ne zajebavaj se sa životom, drži odstojanje, puno je groblje hrabrih...

Ja nikada nisam imao kofere, ovo je za mene potpuno novo saznanje ??? Što ne trese kada neko lagan sedi nazad, neverovatno mi je da je razlika od 20 do 40 kg toliko bitna? Ustvari, neznam ni koliko se koferi ''prosečno'' opterećuju, možda nije 20 kg u pitanju. ???

zajeb napravit brtvu Ja sam taj dihtung platio 50 dinara i to na najskupljem mestu koje postoji. To se ne isplati praviti, na njega naneseš tanak sloj hermetika obostrano i pevaš, možeš čak naknadno šrafove pojedinačno da menjaš za inbuse a da ne procuri. TS Chopper, ovo si objasnio odlično ali za ukrštenicu ili kviz. Ko zna, možda nam treba nagradna igra ovde? ??? Šta da se radi kada se skine dekl?

Ali zato su počeli mjeriti ispušne plinove, razne eko norme i slično... Da li se tehnički pregled razlikuje od nekog ranije? Sada niko ne gleda izduv i gasove, interesuju se uglavnom za brojeve, kočenje po valjcima i elektro instalaciju sa signalnim uređajima... Tih gasova se najviše plašim, kada ja začinim mešavinu tu nema komaraca godinama... ;D

Sve zajedno gledano, ovaj put je bio super. Ograničen sam fotografijama, nisam bio vredan u slikanju ali je upečatljiv utisak ostavio horizont pun suncokreta, kao sa Van Gogovih slika, neverovatno nešto... Nema ni čitavog brda sa ovcama koje su od sunca pobegle u hladovinu viskog drveta. Nema sve najbolje ali naučiću se valjda za predstojeću sezonu. MZ nije imao nijedan kvar ali je mojom greškom stao na putu. Bespoštedno maltretiranje po pustinji nagnalo ga je da potroši onoliko koliko nikada nije. Kada malo bolje razmislim i tada je izuzetno malo potrošio obzirom na vožnju i iskazane mogućnosti. Dakle, motor je stao jer sam popravljao slavinicu za gorivo. Glupost, ništa ne treba popravljati što može da se kupi novo i u kompletu. Vozio sam a kada sam video da ostajem bez goriva samouvereno sam prebacio na rezervu... i sa njom prešao još 2-3 km (ako je bilo i toliko, ne sećam se više)! Šta sam koji moj čačkao cevku, visoka je ona meni, ne bih ja da se stvara talog u rezervoaru.., budala. Svaka demagogija ima cenu pa pre odvrtanja treba dobro razmisliti šta dalje.

U povratku glad i kajanje za propuštene ćevape, pljeje, vešalice... Tako to biva kada je riba ili ništa. Od Bele Crkve na Vračev Gaj, Dubovac, Gaj pa u Kovin. U Kovinu ''restoran'' ima tablu sa fotografije, super ambijent mirne vode u maloj uvali- rukavcu, alaski čamci, miriše riba na sve strane, krčka se čorba... Čorba, to je rešenje dok je apetit za oduševljenje, uz facu kuma naročito!

Prava je šteta biti u Beloj Crkvi a ne otići do graničnog prelaza. nema potrebe da me neko pita šta tražimo koji k...c na granici kada je ne prelazimo ali eto, kada je već tu... Ukratko, videli su oni budale, rekli da slikanje nije dozvoljeno i da mogu da se slikam ''tamo gore''. Ok, hvala dogovoreno. ;D

Iako su jezera prirodno dobro, ceo kompleks nije zapušten i ulaže se i dalje. Meni ceo ambijent jako liči na Adu Ciganliju u Beogradu samo je ovde gužva manja, ljudi opušteniji a tri jezera omogućavaju bolji izbor u sadržaju odmora. Naravno, nije za poređenje priroda nadomak Bele Crkve i milionskog Beograda ali pošto i ja nisam neki poznavalac flore i faune, nalikuje jedno drugom, priroda je i lepo je. Vodeno okruženje teralo nas je da jedemo ribu koje ovde nije bilo. Ima sve drugo, ali baš sve i to jako dobro izgleda ali nema ribe. Jebi ga, ili riba ili ništa! U predivnoj kafani popili smo piće pa nastavili dalje...

Po završetku vožnje razmišljali smo šta dalje. ??? Šteta je ići nazad kada smo već čuli da u okolini Bele Crkve postoje jezera, kupališta na kojima ljudi provode vikende ali i cele odmore. Tabla koja je prikazana ostavlja utisak ozbiljno organizovanog turizma što ovaj kompleks zaista jeste. Na drugoj slici vidi se parking za motore i bicikle koji je odvojen od parkinga za automobile. Sledeća slika pokazuje naš mentalitet, lepo ljudi napisali na 100 mesta da se ne loži vatra, opasno je a i nema potrebe kad ima restorana, kafića, kioska... pa kupuj šta hoćeš. No, zabrani ti našem čoveku nešto ako možeš, založio kotlić i roštilj a u glavi mu ražanj, sve mu fali, psuje državu i sistem... ;D

Dopao mi Bandit šaka pa da vidimo šta može... Prošao sam goreviđenu deonicu asfalta par puta kako bi se uverio da saobraćaja nema a na ključnim mestima stajali su prijatelji koji bi, u slučaju da neko nailazi, podigli ruke kako bih mogao da usporim. Koliko se može, bezbednost na prvom mestu. Bandit je potpuno nov, za ovaj put čekali smo da prođe prvi servis mada nismo morali ali eto, neka mu, ima pravo na sebe. Polazak polako, uočavam da je prva kratka i polako vozim prvom dok se razmišljam šta ću... Šteta, nov je... Ma kidaj! ;D Sa neverovatnom lakoćom čak i daleko od crvenih obrtaja motor dolazi do 160 a nakon toga ubrzava kao i sa 100, čudo od snage za mene koji sam tek sišao sa ETZ-a. Ovde se brzina ne oseća, na 160 + nešto oseća se dalji nedostatak brzine... :o No, put zaista nije za takve stvari, mator sam a i dalje blesav pa je vreme da se stane. (Ovde lažem opasno, ne bih u životu stao da kaciga nije htela da mi odleti sa glave). Na ovaj put smo krenuli sa dva motora, Banditom i MZ-om, dok su kolima išli dvoje golupčića koji su tada očekivali bebe blizance. Krenuli smo uz rizik, trudnica se super osećala ali su ipak blizanci u pitanju i poodmakli mesec trudnoće. Budući tata se lepo osećao uz porodicu i prijatelje ali je tiho patio za Yamahom koja je ostala da čeka srećnije dane dok je Ford Focus neuspešno menjao. Naredna fotografija je mislim najslikovitija, pokazuje gde smo krenuli kao i razlog zašto smo tu došli. TU NEMA NIŠTA! E, to je već teren za iživljavanje na MZ-u koji je radio savršeno. Malo sam se plašio tolikog maltretiranja zbog neverovatne vrućine, nisam znao koliko mašina još može da se ugreje, ne bih ostajao u ovozemaljskoj crnoj rupi. No, radi MZ kao sat bez kukavice, nema zajebavanja! Ustvari, ovakav teren je idealan za 251, mislim da su ga za to i pravili, prosto je savršen motorcikl. No, ja sam ipak pobornik asfalta pa makar i lošeg i preferiram na 250.

Posle vožnje ovo je mesto gde smo stali. To je odlika zbunjenog i neorganizovanog sveta, imamo mi kartu, sve potrebno a najviše dobre volje ali je izgleda potrebno da prvo dođeš NIGDE da bi video gde ćeš dalje. Šta ja znam, valjda to daje neki osećaj slobode... Naredna slika pokazuje kako asfalt i nije tako loš, ok ima rupa ali nije katastrofa, ovo je ipak put kroz nigde. Ovakav teren pruža mogućnost testiranja oba motora, Bandita i MZ-a, ima za svakoga po nešto, Banditu prija ovakava pustoš na asfaltu dok MZ vapi za peskom i peščanim dinama. Šteta bi bila kada bi govorili samo o motorima, ovo je na prvom mestu prirodni fenomen. Fotografija pokazuje rupe u pesku u kojima ptice prave gnezda. Ptica ima dosta a kako je reč o pustinji savršeno su se prilagodile životu u njoj. Table sa apelima za očuvanje prirode i ptica su postavljene na sve strane pa bližu fotografiju od ove nisam pravio.

Osnovna zamisao je kratki put(ić) u Deliblatsku Peščaru. Pravac Pančevo, Banatsko Novo selo do Alibunara... U Alibunaru si svuda po Banatu, sve je blizu, ima svašta da se obiđe ali izbor pada na jurnjavu po pustinji. Deliblatska Paščara je super teren za vožnju, ima potpunih kros deonica ali ima i slabo prometnih saobraćajnica pa dozvoljava raznoliko glupiranje motorom. POKRET!

Stvarno mi ništa ne pada na pamet, sve ste naveli, možda jedino ležajevi ili distancer... Mada nije, osetilo bi se to na okretaje na prazno... Moguce je i da ti je kriv disk.. Proveri disk, stavljao si druge obloge pa neznamo koju temperaturu one proizvode Mada kao sto rece RSVMillenian proveri i sipke prednjeg amortizera. Kada crkne jedan semering viljuške na jednom štapu a drugi ostane čitav onda točak više skače pa trese ceo volan. Pošto viljušku nisi skidao dobro bi bilo proveriti stanje semeringa i nivo ulja u štapovima, trebalo bi da je jednak. Mrle me uplašio, mislio sam da je ram nešto što ne može da izazove problem, to mi baš nije palo na pamet a i ne sviđa mi se kao kvar.

2 Fruškogorac Zaista vredne i lepe fotografije, ako možeš stavi ih u MZ-naši ljubimci, tu nam je ergela. Nash, svojevremeno sam o takvim oklopima pričao, slično je radio i onaj Slovenac samo je ovo baš, baš dobro urađeno, daleko bolje od MF ili MS, ne sećam se više... Ovo ti je baš luda kuća. Moja prikolica nema papire ali ne zato što sa njom nešto nije uredu nego zato što izgleda da papiri za nju i ne postoje, dokaz je kupoprodajni ugovor i račun prilikom prve kupovine koji uopšte nije morao da bude izdat. Račun o prvoj kupovini ne postoji, ko zna gde se to zagubilo od 77' pa Peacemaker i ja nismo ni pravili ugovor, bez računa ne vredi. Opet, i da postoji račun pa i da smo napravili ugovor to policija ne bi uvažila. Imao sam silnih problema da dođem do informacije kako da registrujem prikolicu. Tu informaciju u policiji niko nije mogao da mi da, kažu da je poslednji motor sa bočnom prikolicom registrovan 60' i da poima nemaju (mislim da to neko opako laže tamo, verovatno im se ne radi). Zvao sam tehničke preglede, objašnjavao da prikolica ima pločicu i da sigurno nije ukradena jer bi se po tome videlo, jedini greh je što ko zna koliko vlasnika nije sačuvalo papirčinu iz 77'. Na kraju, po savetu sudskog veštaka, ostalo je da kada sve uradim sa motorom i prikolicom odem na atest, kao kada se vrši samogradnja vozila i da mi tamo ''izađu u susret'' jer pločicom dokazujem da je reč o prikolici koja se serijski proizvodi i da nije protivpravno stečena. Taj problem nije izgleda prisutan samo ovde, proizvođač je dao atest ali gde kod nas da se nešto sa Interneta iskoristi kao dokument, to neće moći još 100 godina... Ništa mi nije bilo teško sem pribavljanja informacija, čim uzmeš neku stvar na njoj sigurno nemožeš da uštediš što je uredu ali nije uredu što niko ništa nezna, čekaš po redovima pa kažu dođi sutra, zoveš telefonom a taj nije tu, onda ga nađeš posle 7 dana a on kaže da mora da se posavetuje sa šefom, šefa nema jer je imao neke obaveze pa nije došao pa zovi za 7 dana, posle 7 dana niko nije tu, nov službenik pita ''kako mogu da pomognem''.. I u krug. Da nisu takvi ko zna šta bio mi sve imali i sačuvali, ovako presedne ti stvar koja je potpuno zakonski čista... Ima bre broj na pločici prikolice koji treba ukucati u saobraćajnu motora, šta je tu problem?

To je stvar pristupa kod održavanja motora ali ako imaš mogućnost menjaj sve što padne pod ruku.

Ko se loguje na neki drugi način nije imao prilike da primeti da je na HOMEPAGE postavljen tekst člana/ice MelloLeitao. http://www.bjbikers.com Ne bih ovo mesto opterećivao pokazateljima o broju ulazaka na sajt/forum ali svi govore da je BJB u samom vrhu po posećenosti u Srbiji. :) :)