Super put! I siguran sam da nema veće sreće nego usrećiti dete... U narednom periodu BJB će se više baviti ovakvim stvarima, treba biti od koristi kada god se to može.

Super, ko je zainteresovan neka kontaktira Josku radi dogovora, došlo je vreme, može se... A sad pitanje: regler je značajne cene kada se pogleda da su ostali koji nisu od MZ-a dosta jeftiniji (od 15-25 evra naspram 2-5). Da li možemo da napravimo neku listu supstituta, zamena, za ovakve ključne delove? Ima jeftinih delova od Opela, Zastave i sl. pa ako je nešto ''zamenjivo'' zašto ne bi pre sezone sredili struju?

Dragice, super je ovo priča sa sve fotografijama. I iskustva su korisna, ne bi mi palo na pamet da vozim gumu ''na cveće''. Niko od naših članova koji dolaze u Srbiju bilo kojim povodom a naročito na sastanak BJB MZ Svet-a neće imati problema! > Iako mislim da je Gordan u pravu i da razloga za strah nema, doček na granici je planiran i radi budala i radi nas, možemo da se izljubimo još na prelazu a i nema potrebe da neko iz HR tumara ovuda tražeći nas kada nas već ima ovoliko. Ako bi mnogo pričali o takvim pojedincima dali bi im na značaju a nisu značajni. Voleo bih kada ne bi trošili prostor na ružne emocije, ovde smo ipak radi sličnosti a ne razlika. A naravno, još više bih voleo da vidim ostatak Dragicinog materijala, ovo je super i treba nastaviti.

Mislim si možda si zgotovio prikolicu pa te zato nema Nisam ja te sreće. Za prikolicu sam napravio dogovor sa Bokilicem. Bio je, video je, može da uradi dobro, cena je prihvatljiva jer je korektna i napravili smo dogovor. Međutim, Bokilic je u Svilajncu, ja mogućnost prevoza donde nemam a on ima ali periodično i neredovno. Do tada, dok se ne pojavi neki karavan, pick-up ili ''mrtvak'' ;D, prikolica trpi sneg na terasi.

Stali smo kod uređaja pa ne bih da rasplinjavam diskusiju, ne bih se vraćao na prežvakane teme od pre ko zna koliko meseci a nemogu da sečem nekoga ko se interesuje za iste stvari kao i mi, samo pre tih više meseci. Vizuelno, uređaj izgleda dobro, lepo štekeće mašina samo što je sada nisi navrtao kao prošli put, više je apostrofiran ler rad nego obrtaji. Poštujem. Pitanje: Ko ti se javi telefonom ili na PP verovatno možeš da objasniš kako se do uređaja i uputstva za montažu može doći? Iskreno, voleo bih da završimo sa tim, ko hoće da dođe do uređaja neka to uradi pa da tema ide dalje.

Greškom provajdera ostao sam bez Interneta par dana. Krizirao sam. ;D Nedostajali ste mi. Tu sam, valjda neće opet da crkne... ??? A možda i hoće jer se nezna šta je bio kvar ali se na sreću ''sve samo popravilo''.

Dobro došao Danijele! Zaista se radujem što si sa nama, ti si nam prvi član iz Makedonije i nadam se da će se tako nastaviti. Motor ti je zaista lep, ne bih rekao da je puno prešao...

Jel netko bolestan na statistiku kao ja, pa da prati sve parametre vožnje? Nije to bolest, to je super osobina koja se kod ljudi koji nisu tome skloni izgrađuje. Strane kompanije od domaćeg menadžmenta uglavnom očekuju jedino report, retko da ih mišljenje o nečemu zanima. Direktor značajnijih novina u Srbiji je za vođenje posla nestručan ali se uključio analizom, brojkama, ciframa i povremenim angažovanjem konsultanata. Taksisti koji imaju pare beleže sve, broj km, bruto i neto promet, amortizaciju pa ih nikada nijedan kvar ne iznenadi, imaju budžet za to i ne sekiraju se. Tako ekonomija pravi razliku između onih koji su skloni štednji i onih koji su skloni kreditima a u osnovi se na isto svodi, razlika je jedino u samodisciplini. Ja na žalost nemam u sebi tazvijenu tu osobinu, naučen sam da razmišljam strateški pa me sem danas ni sutra ne interesuje, to je već prošlo, rade se stvari za prekosutra. To jako lepo zvuči ali ima čitav niz negativnih osobina, nikada neznaš na čemu si trenutno, sve što se iznenada desi kvari planove, glava je kao baza podataka samo strateški bitnih a trenutno nevažnih pa uglavnom neznam gde su mi ključevi, koliko imam para u novčaniku, da li imam kod sebe sva dokumenta... Mozak je čudna sprava i svaki je ispravan samo drugačije radi od ostalih. Zato se mozgovi udružuju, da bi jedan drugom pomogli kod otklanjanja nedostataka. Zato se i timovi formiraju, jer su efektniji od neznam kako darovitih pojedinaca. Zato bi i ja trebao da razmišljam o neispravnoj prednjoj kočnici i polomljenoj ručici kvačila umesto da prođem pored motora kao da nije moj, znam ga, upaliće na treću kurblu... Ali nemožeš protiv sebe, kada bih znao da može da se okupi nas 50 sa MZ-ima u Beogradu tukao bih iz svih oružja po medijima, da znaju da postojimo, da prenesemo svetu poruku da mašine još rade i to dobro, da smo otvoreni za sve nove prijatelje pa bih o tome obavestio i fabriku koja ovde nema ni uvoznika, ni servis ni originalne delove... I džabe čekam sastanak BJB urednika, nemogu oni da mi obezbede 50 ljudi sa MZ-om, ima samo da ih udavim... A možda sam nerealan, tek što smo dobili podforum, nismo se videli nijednom a ja bih već okupaciju Beograda. Eto manjkavosti mog mozga, umesto da razmišljam kako uz delove koje imam treba da kupim i AT ulje (koje kupujem danima, nikako da se setim) meni je u glavi slika o poređanim mašinama na Trgu Republike da bi se posle sat vremena ćaskanja između sebe, sa novinarima i prolaznicima trijunfalno provozali do Slavije. To Beograd sa MZ-om još nije video. A u kafanu na ždranje i lokanje možemo uvek, tu ne treba neki plan a verujem i da dobre volje ne manjka... Kao i na bilo koji skup, svaki će se organizator obradovati... E, to su prava bolesna razmišljanja sa još gorim ambicijama. Neću da smaram više, treba da kupim to AT ulje i da vidim kada mogu da popravim motor...

Idemo dalje i u dubinu i u širinu

Verovatno da si u pravu, ovaj NSU je radio neko ko zna radnju. Taj trotočkaš sa ladinim motorom mi nije poznat, doduše slabo ih i pratim ali znam za dva zaista dobra. Jedan je bio u poseti kod Mikija u Ratkovu povodom Krsne Slave Sv. Ilija i u sebi je imao Bubin motor, nemam fotografiju, samo video zapis. Ovaj drugi je bio letos na skupu na Adi koji je organizovala Familija i isto neznam koji motor ima ali deluje MOĆNO i kada ne radi. Eto i fotke. Izvinjavam se za OFF.

Bojimo se mi za tvoju glavu a ne za tuđ kamion, kakav god bio...

2 Floyd Molio bih te da kontaktiras Josku putem PP-a ili telefonom pa da razgovarate. MZ podforum bi trebao da ostane rezervisan za MZ.

A i ovo je naš oglas, savetujem da pogledate fotografije http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_adsmanager&page=show_ad&adid=433&catid=13&Itemid=62

Ovo je naš oglas, ovde u oglasniku BJB-a: Pređena kilometraža: Registrovan: Ne NA PRODAJU MZ 150 ES ZA VISE INFORMACIJA NAZVATI 063 888 22 19 Cena: (EUR) 250 Kontakt: LJUBA 0638882219 Grad: NS OKOLINA

I u povratku pred samo uključenje na auto put kod Male Krsne na BMW-u crče sajla od kvačila. Naravno, drugu sajlu nemamo. Ustvari, ja sam na put krenuo sa rukama u džepovima i nemam ništa, ni delove ni alat dok ponosni vlasnik BMW-a ističe kako ima sajlu samo neodgovarajuću, od gasa je. To je situacija potpunog očaja koja se pretvara u komediju iz očaja, šta ćeš drugo... Kako smo se dovukli do pumpe, bili smo lako uočljivi svima koji idu ili se skidaju sa auto puta. Zaista je vredno pohvale, stalo je baš mnogo bajkera u nameri da pomogne ali je sudbina htela da svi koji su se tu našli nemaju nikakve sajle. Dobra je bila upadica jednog tipa koji se vraćao sa moto skupa, kaže čovek ''pa zar nemaš ti neku sajlu za MZ-a kad već niko od nas nema''. Napad na BMW bio je žestok, rečnik još gori i gle čuda, dok kosu izgubiš, bez živaca ostaneš, ruke licnama trajno upropastiš, ožiljcima se obogatiš, dobiješ kojih 10.000 sedih dlaka po telu više, kvar je otklonjen, kao rukom odnesen pa vozi dalje, sajla je sajla kakve veze ima koja je, sve su iste samo ne treba da gledaš u nju... Deonicu auto puta prešao sam sa Natašom pozadi u nameri da olakšamo BMW koliko se može, jeste to ispala jedna predivna sajla ali treba izbegavati teret i šaltovanje... Po auto putu sve super samo sam se neverovatno smrzao, putna brzina je bila oko 100-110, motor savršeno ide, prosečna potrošnja tokom celog puta 4 l, viljuška sluša i nije bila suviše mekana, samo ZIMAAAAA.....

Još dok smo krenuli oko Srebrnog Jezera ka Ramskoj tvrđavi upao sam u par jako gadnih rupetina. Ustvari, to rupe nisu već su krateri, upadne točak do pola u njih. U početku nije bilo nekih problema mada sam primetilo prvo lagano a onda sve jače poniranje kod prednjeg kočenja. Znao sam šta je i nije me interesovalo da gledam, nisam hteo da stanem pa sam svoje sumnje potvrdio tek kada smo stigli u tvrđavu. Nemogu da se nerviram, neću da stajem, boli me uvo... vraća mi se neraspoloženje sa početka putovanja. Desni štap viljuške mokar, provrištao semering mada levi drži i to jako dobro. Nastavkom putovanja očekivao sam da će levi otići svaki čas, pazio sam na rupe kada se već jedan štap držao samo na federu... Posle mi moj majstor kaže da on nema te semeringe, vozi na federima godinama i ''ništa mu ne fali''. A to me najviše nervira, kada se tako pametni pojave da ubeđuju kako je nešto ''višak'', ''ne treba'', ''može bez toga'', ''evo ni ja nemam''... Ipak, levi semering drži do danas, štap je prav a valjda je i semering bio nemački jer kada sam ih kupovao nisu bili identični i upareni, jedan stalno crkava dok drugi savršeno radi i ni suzu ne pušta.

Ramska tvrđava mešavina je Turskog i Srpskog vojničkog utvrđenja i predstavlja skladan odnos dve arhitektonske celine, značajna jer je jedna od prvih Evropskih utvrđenja projektovana za korišćenje vatrenog oružja.

Krenuli smo oko Srebrnog jezera do Rama i Ramske tvrđave, prelepog utvrđenja na uzvišenju, takođe zapuštenog. Ovde je sve divno, Dunav se širi i pravi deltu koja gledano sa obale liči na more. Iz sredine reke izviru peščani sprudovi, veliki brodovi oru mirnu i snažnu Dunavsku vodu dok se horizont suprotne obale spaja u beskrajno daleku ravnu liniju po Vojvodini. Voda, izvor svakog bogatstva ovde je prisutna svuda i u svakom obliku. Priroda nalikuje Rajskoj jer je sve postojeće plodonosno i rodno samo se Božjem skladu suprotstavljaju ljudske tvorevine koje služe borbama, ratovima i osvajanjima...

Iz Golubca posle ručka vratili smo se nazad na Srebrno jezero radi kupanja. Srebrno Jezero je dobro poznato, veliko je izletište sa odličnom infrastrukturom, tu ima sve. Ono što posetioci sa ponosom ističu, to je tekuća Dunavska voda koja se u ovom delu savija u rukavac pa je voda mirna i čista za kupanje. Plaža nije jedino mesto gde se ljudi kupaju, neko voli gužvu a neko ne pa se mogu sresti i jedni i drugi na različitim ali prostorno bliskim lokalitetima. Kamp kućice su uglavnom u vlasništvu posetioca ali sam čuo da postoji mogućnost najma onih što nisu mada se za to nismo raspitivali.

Dakle ovaj narod je stvarno čudo, šta reći za ideju ''kioska'' na brodu! ''Kiosk'' je u stvari moja gradska asocijacija, negde se ova naprava zove ''hladnjak'' ili ''venjak'' a verovatno ima i drugih naziva u zavisnosti od kraja do kraja. U svakom slučaju, siguran sam da za ''kiosk'' nema mesta na ozbiljnom brodu.

Stiže riblja čorba. To forsiranje ribe i riblje čorbe ima za cilj poštedu organizma od prejedanja, ožderavanja i samoubistva kalorijama. Riba je laka, zdrava, ukusna i uvek prija u prirodi. Jebi ga, nevalja što se retko ostane na ribljoj čorbi i zdravlju, slede palačinke u šatou u ogromnim količinama pa što se uštedelo na slanom višestruko se premašilo na slatkom.

Sem tvrđave Golubac ima lep nasip pored Dunava pa je ceo gradić okrenut ka vodi i svuda se peca, sve je u znaku rečnih riba i alasa. Po nasipu šetaju ljudi koji nigde ne žure, rasterećeni su briga i urbanog života a mogu da se sretnu i lepe devojčice kako se pri povratku sa kupanja kikoću na ko zna kakve gluposti. Sve to u čoveku može da pobudi razna osećanja ali kod nas eto, vidi se moja fotka pa onda ostvarenje zamisli...

Sa ovim čičom sam pričao dosta dugo, super je lik. Kaže: ''šta ću da pecam iz čamca i da se klatim po Dunavu kada mogu ovde iz tvrđave, sedim lepo u 'ladovini i uživam, pijem rakiju i nikada nisam sam, uvek neko dođe. Mala mi plata al' i ne radim ništa pa dođem ovde, zabacim i zadovoljan sam, dobro uhvatim''. Ja se mislim ala laže čiča, mene je našao sa ribolovačkim pričama, kad on poturi kantu, kaže to je uhvatio za pola sata pa ako mi treba za roštilj ili kotlić da nosim, uhvatiće on druge ribe... Posle me stvarno bilo sramota, po takvim ljudima zaključujem da pokvarenog sveta ima samo po velikim gradovima, nije smak sveta još blizu zahvaljujući njima...

Da se razumemo, tvrđava je krajnje zapuštena. Čudo je od građevine i divota je pentrati se po njenim zidinama ali kako je ona zaista izgledala može samo da se naslućuje, celo zdanje propada vekovima. Objekat je kao utvrđenje jako složen, trebalo je to graditi jer je sve ukopano u veliku padinu, rekao bih čak liticu dok se drugim delom pruža u Dunav pa tako položajem omogućava da se vojnički kontrolišu putevi ali i prolaz Dunavom. Put je zanimljiv i opasan, usečen je u brdo i tvrđavu ali je i pored toga što je slabo saobraćajno propustan jako prometan, valjda zbog blizine granice. Kamioni kao sa fotografije su na ovim putevima najviše prisutni pa ko bi tamo išao neka mu ne pada na pamet da jurca po krivinama i tunelima, na fotografiji se jasno vidi da i jedan kamion jedva prolazi dok na slučaj da se dva kamiona sretnu nismo naišli i radujem se zbog toga.

Golubačka Tvrđava je deo na kome se ulazi u prostor Nacionalnog parka Đerdapska Klisura. Ovde su moje fotografije table i motora sa tablom dok je cela tvrđava preuzeta sa net-a, nisam nikako celu mogao da fotografišem sa obale, na vodu nisam imao kako da izađem a šteta je govoriti o tvrđavi bez celog pogleda na nju.