Cabana Balea Lac je mesto za svaku preporuku! Imaju divnu terasu na samom jezeru, a enterijer bas odaje utisak kao da ste u nekom planinarskom domu, sve kamen i drvo uz poneki lovacki suvenir. Napolju magla, kisica, ostaci snega i dim iz dimnjaka - potpuno zaboravis da je jun i da si se do malo pre krchkao na +50.

Moram malo iskustva da steknem pre nego sto nju povedem na dalji put Sledece godine A ni 3 rumunke nisu kao jedna srpkinja

I eto nas na severnoj strani! Desno put vodi jedno 300m ka Balea jezeru i kafani (ili kako se vec Cabana prevodi) sa istim imenom kao jezero. Nije nam trebalo mnogo dogovaranja da bismo se uputili ka njoj. U pozadini se dize magla i obecava avanturu. Kisa je polako pocinjala

Do tunela vozimo lagano i ne stajemo. I evo slika: Do juce smo se kuvali na skoro 50 stepeni na asfaltu - a danas drzimo sneg u rukama! Na vrhu smo! Tunel: Put u samom tunelu nije los, za razliku od onog gde za malo izgubismo motore.

A evo i jednog malog video snimka sa tog mesta

Prva pauza je negde na pola puta kod vodopada. Neka baba se natrcila odmah tu ispod da prodaje perece pa malo kvari dozivljaj, ali sve u svemu divno mestasce da se "napune baterije" i nahrane oci pogledom. Kome svez planinski vazduh smeta, mora da nosi lekove sa sobom

Ne umem da opisem osecaj kad ispred sebe vidite tu silu od planine dok vozite vijugavim putem bez ograde. I oblaci su se skupili da pojacaju onu pozitivnu napetost - i dobro im ide. Malo smo zbunjeni, ne znamo da li da stiskamo gas, jer put to prosto mami, ili da vozimo polako i sto duze ostanemo na putu do gore. Nekako smo se precutno dogovorili da ipak vozimo lagano i uzivamo u pogledu. Ipak, nismo mi bas neki moto strucnjaci da jurcamo ovuda.

A u jednom momentu, iza krivine, pojavio se sledeci prizor! Prepoznajemo tunel, ako se tako moze nazvati, sa tudjih slika i snimaka. Tu smo!

Put do samog uspona na najpoznatiji deo ovog puta je prilicno jednolican ali ni malo dosadan. Evo malo slika i iz Mirkovog ugla.

Posle one provalije nastupa divan put za voznju! Nije mnogo opterecen, krivina koliko hocete, a ni sam asfalt nije los. Neretko prolazite i pored nekih potocica. Motorista ima dosta i svi se uredno javljaju. Imate osecaj kao da ste zajedno tu sa istm ciljem. Samo povremeno naidjete na nesto ovakvo, pa nije bas preporucljivo jurcati

Jedva cekam prve izvestaje Inace zanimljivo je to kako se motoristi raduju i kad njihov kolega koga i ne poznaju krece na dalek put. Nema toga mnogo na svetu. Drzite se, navijamo za vas!

E ovde moram da stanem. Nemam vise snage. Nastavicu sutra!

Na Fagarashu takodje ozbiljno shvatiti znak za rupu na putu!

Nakon ovog mesta je tunel sa OGROMNOM rupom! Bukvalno je motor celom duzinom upao u nju. Pravo je cudo da nista nije osteceno. Dobro smo se istresli. Par km kasnije, put vodi preko zanimljive brane

Most! Zanimljvo mesto da se razmene prvi utisci o putu! Dok pricamo i slikamo primecujemo most iznad nas kojim cemo kasnije proci. Kroz par minuta eto nas gore, i sada vidimo most na kom smo se slikali malo pre. Pada li vam bandzi na pamet?

Moram priznati da nije bilo svejedno voziti se ivicom ovog puta, a jedina ograda (na mestima gde je uopste ima) je visoka manje od tocka motora. Blaga pozitivna nervoza je ponovo prisutna, a to je dobar znak - znaci da ce biti sta da se pamti i prepricava Na vrhu planine se nalazi tunel koji vodi na severnu stranu. Iza tunela je jezero Balea Lac, a do njega: Prva pomisao: "Dobro je, nije blizu! Imamo citavih 60km voznje cistog uzivanja!"

A onda polako pocinje suma, a nesto kasnije i prvi usponi. Put kroz sumu, par desetina kilometara je odlican i moze se relativno brzo voziti, ako je to nekom cilj. Ova deonica je izuzetno dobra za kampovanje! Par km put prati reka cija obala je prosarana drvecem a opet dovoljno je daleko od puta da kampovanje ucini bezbednim i prijatnim. Zatim tu je prvi tunel i uspon pocinje!

Opet nas ceka (kilometarski) kratka deonica, ali namerno je kratka kako bismo mogli osetiti svaki njen deo u potpunosti! Evo kako to izgleda velikom Google-u dok nas posmatra odozgo: Odrediste je grad Sibiu, motoristima poznat po takmicenju Romaniacs, a neki ga znaju i po tome sto je jedne godine bio prestonica evropske kulture. No, idemo redom. Prvo je trebalo doci do Fagarash planina. Put vodi kroz sela. Pristojnog je kvaliteta i izgleda ovako:

Prvi put sam za ovaj put cuo pre nekoliko godina od Snezane Radojcic, zene koja sama i ovog trenutka obilazi svet biciklom. Koristim priliku da vam je izreklamiram http://gea-tour.com . Ona ima hrabrosti da uradi ono sto je vecini nas cilj, i to radi na tezi nacin nego sto bismo mi radili, a jos je otezavajuca okolnost biti zena kada putujete sami kroz ne tako civilizovane predele. Uredno pise putopise na svom sajtu, pa ako citate ovaj, pretpostavljam da bi vam se svideli i njeni, verovatno cak i vise!Sa njom sam stupio u kontakt sasvim slucajno, prilikom prodaje neke stvari na Limundu i isplatilo mi se Nakon sto sam saznao za ovaj put i prvi put uspeo da pravilno izgovorim njegovo ime, sve cesce mi je upadalo u oci na forumu kada ga pomenu, pa je na kraju sinula ideja da i sam podjem njime. Mirka nije trebalo dugo ubedjivati. I eto - tu smo. Samo da napunimo stomake i rezervoare i krecemo.

Dan treći - Transfagarašan!

Izgleda da sam pokvario forum koliko se raspisah.

I predvece, ulazimo u Curtea de Arges. Hotel pristojan, recepcionar odlicno govori Engleski, ali je sav ustogljen i krut. Malo nam nedostaju Bogdan i Oana. Vidimo da na recepciji nema pijancenja, pa se raspitujemo za mesto gde mozemo da predahnemo i preporucuju nam Old House Pub. Sam gradic, bar taj deo koji smo obisli, je veoma lepo sredjen i uredan. Voze se bolja kola nego u Petrosaniju i ljudi deluju bolje obuceni.. Oseca se da je grad bogatiji. Odradismo par piva, i po picu. Nije bilo snage za mnogo pijancenja. Ipak je sutra dan za Transfagarasan! Treba biti spreman 100% za to!

Izmorio nas je onaj tezi deo puta u startu, iako je svega 100-ak km iza nas. Stali smo na jos jednom mestu, popili kafu, ali vec smo jedva cekali da stignemo u hotel. Cilj drugog dana je grad Curtea de Arges ili Argeš, nisam siguran. To je gradic u samom podnozju Fagaraš planina i od njega krece cuveni put, Transfagarasan. Nismo mnogo slikali i snimali do tamo. Ukratko, put je dobar do poslednjeg skretanja ka pomenutom gradu. Nije ni dalje toliko los, ali je uzan i vodi kroz brdovita sela i nije nesto specijalno zanimljiv. Evo jos malo slika pre Curtea de Arges-a.

Malo malo pa hidroelektrana u Rumuniji. Nije ni cudo kad na sve strane imaju reke. Ova nam je privukla paznju bukom koju pravi, te smo stali malo da joj se divimo, prospemo po neku "pametnu" o fizici i struji kao pravi studenti tehnickih nauka.