Nizemo gradic za gradicem i nije proslo mnogo do sledeceg pass-a

Polako izlazimo iz planinskih predela i ulazimo u malo civilizovanije i ravnije podrucje severoistocne Italije. Putevi siroki, s vremena na vreme prodjemo kroz poneki gradic. na snimku koji cu postaviti kada se uploaduje na youtube se da malo bolje osetiti kako izgleda ovaj kraj nego sto ja to umem recima opisati. Jedan mali kafic nam privlaci paznju i tu stajemo na jednu kaficu. Sad kad pomislim koliko smo kafa pili a koliko malo jeli cudi me da smo izdrzali put. Zanimljivo je da nema kuce bez crvenog cveca na prozorima. daje to neku svezinu kucama. Smrdljevak rekao bih, ali nisam neki strucnjak za te stvari..

I idemo dalje... Naredni deo puta zanimljiv! Kvalitetan i prepun krivina! Toliko krivina da pozelite malo pravca zarad odmora Pravi se jos jedna pauza kod jezera E u tim momentima odlucujem da cu se vrlo brzo vratiti u ovaj kraj na nekoliko dana i odraditi ovaj deo kako dolikuje a ne na brzinu. No sad ne mozemo da se zadrzavamo previse, upijamo okolinu koliko je moguce i vozi dalje...

Lepe se italijanske zastavice, patkica nadgleda

Kombinacija starog asfalta, zelenila i napustenih zgrada stvara neki cudan i prijatan ambijent. Valjalo je malo i predahnuti na ovako finom mestu

Nesto malo kilometara kasnije, eto nas kod italijanske granice. Da nije natpisa, ne bismo ni primetili da je nekada tu postojao pravi granicni prelaz

Odmah nakon spusta opet pauza da se utvrdi levo ili desno na raskrsnici. Navigaciju smo poverili kineskom telefonu sa iGo aplikacijom. Za divno cudo odradio je posao bez greske samo je rukovanje u rukavicama jako nezgodno a i prazni se baterija brze nego sto se puni pa je cesto bilo preslisavanja. No, tako je i zanimljivije a ne sve da nam bude svareno

I posle ovog momenta krece spust - i to kakav! kocenje motorom bas i ne pomaze previse, a gume jos uvek neoguljene i nove, ja neuigran i koci se dosta. Smrde kocnice nekog auta ili kamiona koji je prosao pre nas i to toliko da stajemo da proverimo da li smo mi to spalili svoje - ali nismo srecom. U svakom slucaju zahvalan sam sebi sto su plocice i gume nove. Ovaj deo ce se videti na snimku drugog dana koji cu postaviti kasnije

Vec posle neke 78. krivine ni ne secam se kuce, posla niti bilo cega sem samog puta! Potpuno priviknut na to da smo sad putnici imam osecaj da se ne secam zivota pre toga, a samo je dan prosao... No filozofiranje prekida znak "Vrsic pass" i da to je to - prvi pass (prelaz ili kako god...) u ovom nasem pohodu!

Spajk, moze naravno, samo kad se umorim od postavljanja slika pa cu onda

Ima na ovom putu jos sta da se vidi, ali zbog vremena koje imamo na raspolaganju zadovoljavamo se pogledom na okolinu sa motora. Ne stajemo ali upijamo koliko mozemo

Ovako nesto nije redak prizor na ovim putevima:

na ovoj slici se moze malo bolje primetiti o kakvim se tacno krivinama radi Ispred nas je gomila kulica napravljenih od kamena. Dokoni pastiri (ovaca i krava koliko god hocete na putu) ili putnici koji tu odmaraju napravise ih na desetine. Zanimljiva ideja, pa evo i par slika odatle

Problem povremeno pravi kaldrma.. Ne znate kako ce se motor ponasati po tome u krivini, posebno sto je prohladno i pomalo vlazno od rose, pa se vozi kao po jajima na tim deonicama. To pomalo izmara. Nije bas krivinarenje, ali bar je ocima banja! No telo uskoro trazi odmor i stajemo na jednom zanimljivom prosirenju pored puta da malo odmorimo.

I krecemo polako ka tim brdima. Vrlo brzo se izlazi iz naseljenog podrucja i pocinje uspon. Put prepun krivina! Nema odmaranja, samo iz leve u desnu...

Jutro jeste lepo ali planine su to! prohladno je ujutru i stitimo se dobro

Patkica prati...

Kao i svaku pismenu vezbu u skoli, i ovaj deo putopisa moram poceti sa otrcanim "bio je divan suncan dan", jer zaista jeste Motorici su tu cekaju spremno da zavrsimo skromni dorucak i upustimo se u malo planinarenja Dorucak osnovni, ali dovoljan (posebno ako ukradete sendvic ili dva za kasnije)

Kranjska Gora - Solden Ovaj deo puta pocinje zanimljivo. Iz Slovenije se moglo izaci autoputem ka Austriji pa zatim Italiji ali postoji drugi put - zanimljiviji put! Vodi preko Vrsic prelaza, a sam pogled na kartu i te krivine obecava:

Hvala na lepim recima, idemo dalje! Primedba za uvazena, slike smanjene. Drugi dan

Dobro jutro! Evo snimka za prvi dan, Manje-vise isto kao na slikama. Posto youtube preti ako stavimo neku poznatu muziku, uploadovao sam snimak bez muzike. Utisati zvuk do kraja i pustiti nesto svoje u pozadini, podici kvalitet. Za ovaj prvi dan snimak je malko dosadan, da napomenem jos jednom...

greskom dodat visak post...

Tu je kraj prvog i najmanje zanimljivog dana. Sutra idemo dalje... Ako ima zainteresovanih... PS Svaki od dana prati i odgovarajuci namontiran snimak. Nisu svi snimci gotovi ali cu se truditi da budu u skorijem periodu. Sutra cu okaciti snimak za prvi dan. Uzgred, evo i albuma sa svim slikama sa prvog dana: Nastavice se...

Crvenilo oko ociju govori koliko lako mi je pao ovaj deo puta. Cirka se pivo, pa jos jedno u basti jednog finog puba koji nismo imali snage ni slikati. Dovukosmo se do smestaja negde oko ponoci. Prijatno iznenadjenje je bio zvuk potoka (ili omanje reke) pod samim prozorom. Steta sto se od cepica za usi, koje nosim zbog Mirkovog hrkanja, nije moglo uzivati u zuboru vode. Prijalo bi na sav taj umor.