Planirali smo da dok je dan predjemo poslednji za taj dan prelaz, Timmelsjoch koji prelazi granicu Italije i Austrije ali nebo polako rumeni, ponestaje dana. Mi jos nemamo ideju koliko do tog pass-a ali nemamo izbora, pratimo gps. Posle nekog vremena od poslednjeg pass-a nalazimo se u sledecoj situaciji. Ne mozemo da verujemo da je put zatvoren! samo jos malo fali do odredista, a u ovo doba nije lako (jeftino) naci smestaj. Razmisljalo se minut-dva i nema nam druge, idemo pa sta bude

I jos jedan pass, Jauffenpass... I posle svega ovoga, motor zaboravi da ide pravo! Ne mogu opisati koliko samo krivina ima na putu koji smo prevalili taj dan. Tesko je pisati o bilo kojoj deonici posebno kada se ni jedna ne izdvaja. Sve su odlicne za voznju! Dan polako pocinje da nestaje i pocinje da biva zanimljivije, s obzirom da mi nikako da ugledamo nas poslednji pass za danas, Timmelsjoch.. Sve je izvesnije da ce nas uhvatiti noc a mi nismo sigurni ni gde smo tacno u odnosu na taj prelaz. O tome malko kasnije posto zahteva malo vise paznje pri kuckanju nadam se da pratite

I tako pass za passom... Sledeci je Sella. I opet, mi bez previse slika (ali gledacete snimak za dan-dva) na ovoj deonici. Evo malo poziranja (sa sve flekom na chelu od kacige)

Prava stvar bi bila da smo mogli odvojiti malo vremena za zicaru, al dobro, to cemo sledeci put

Slika iznad je na mestu neposredno pre vrha prelaza Pordoi. Evo i par nasih slika odatle

Ova deonica je stvarno za preporuku. Uzeo sam jedan screenshot sa googla koji ce malo docarati tamosnju atmosferu. Mi nismo stajali da bismo pravili slike na ovakvim mestima nazalost jer smo se vise oslanjali na snimak sa kamere i samu voznju

Nas slucajni izbor puta nas vodi ovuda: preko Passo Pordoi i Passo Sella. Prica je manje-vise ista, krivine, priroda, planine, tako da cu staviti nekoliko slika sa te deonice bez previse kuckanja.. Za one koji bi se malo prosetali ovom deonicom pomocu google street view-a, evo linka za to http://goo.gl/maps/gK7SN

Ovde imamo dilemu da li skrenuti na jednu stranu ili drugu. Svakako stizemo na isto mesto a izbor smo ostavili za ovaj momenat misleci da cemo biti pametniji kada dodjemo na lice mesta. Medjutim, nismo se osetili nesto previse pametnim i izbor je bio slucajan - onim putem koji se vidi na slici "ukradenoj" sa neta

I jedna panoramska same raskrsnice na vrhu prelaza

Sledeci prelaz na redu je Passo Falzarego. Ukrascu jednu sliku njega sa neta iz zgodnog ugla. A evo i par nasih

Narednih kilometara smenjuju se manje/vise iste scene. Put kroz gradic, krov crkve a iza njega planina i tako u krug...

Kad imate rezervoar u koji staje malo litara ovi automati umeju da zakomplikuju jer valjda ne vracaju kusur. Dzaba sve skole i diplome kad nam je trebalo poprilicno da skapiramo kako ovo radi

I to je bila prva trecina drugog dana. nema vise citalaca, proslo 00:00 vreme da se spava... Bice nastavljeno.

Nizemo gradic za gradicem i nije proslo mnogo do sledeceg pass-a

Polako izlazimo iz planinskih predela i ulazimo u malo civilizovanije i ravnije podrucje severoistocne Italije. Putevi siroki, s vremena na vreme prodjemo kroz poneki gradic. na snimku koji cu postaviti kada se uploaduje na youtube se da malo bolje osetiti kako izgleda ovaj kraj nego sto ja to umem recima opisati. Jedan mali kafic nam privlaci paznju i tu stajemo na jednu kaficu. Sad kad pomislim koliko smo kafa pili a koliko malo jeli cudi me da smo izdrzali put. Zanimljivo je da nema kuce bez crvenog cveca na prozorima. daje to neku svezinu kucama. Smrdljevak rekao bih, ali nisam neki strucnjak za te stvari..

I idemo dalje... Naredni deo puta zanimljiv! Kvalitetan i prepun krivina! Toliko krivina da pozelite malo pravca zarad odmora Pravi se jos jedna pauza kod jezera E u tim momentima odlucujem da cu se vrlo brzo vratiti u ovaj kraj na nekoliko dana i odraditi ovaj deo kako dolikuje a ne na brzinu. No sad ne mozemo da se zadrzavamo previse, upijamo okolinu koliko je moguce i vozi dalje...

Lepe se italijanske zastavice, patkica nadgleda

Kombinacija starog asfalta, zelenila i napustenih zgrada stvara neki cudan i prijatan ambijent. Valjalo je malo i predahnuti na ovako finom mestu

Nesto malo kilometara kasnije, eto nas kod italijanske granice. Da nije natpisa, ne bismo ni primetili da je nekada tu postojao pravi granicni prelaz

Odmah nakon spusta opet pauza da se utvrdi levo ili desno na raskrsnici. Navigaciju smo poverili kineskom telefonu sa iGo aplikacijom. Za divno cudo odradio je posao bez greske samo je rukovanje u rukavicama jako nezgodno a i prazni se baterija brze nego sto se puni pa je cesto bilo preslisavanja. No, tako je i zanimljivije a ne sve da nam bude svareno

I posle ovog momenta krece spust - i to kakav! kocenje motorom bas i ne pomaze previse, a gume jos uvek neoguljene i nove, ja neuigran i koci se dosta. Smrde kocnice nekog auta ili kamiona koji je prosao pre nas i to toliko da stajemo da proverimo da li smo mi to spalili svoje - ali nismo srecom. U svakom slucaju zahvalan sam sebi sto su plocice i gume nove. Ovaj deo ce se videti na snimku drugog dana koji cu postaviti kasnije

Vec posle neke 78. krivine ni ne secam se kuce, posla niti bilo cega sem samog puta! Potpuno priviknut na to da smo sad putnici imam osecaj da se ne secam zivota pre toga, a samo je dan prosao... No filozofiranje prekida znak "Vrsic pass" i da to je to - prvi pass (prelaz ili kako god...) u ovom nasem pohodu!

Spajk, moze naravno, samo kad se umorim od postavljanja slika pa cu onda

Ima na ovom putu jos sta da se vidi, ali zbog vremena koje imamo na raspolaganju zadovoljavamo se pogledom na okolinu sa motora. Ne stajemo ali upijamo koliko mozemo