Uskoro pocese da se pojavljuju i kucice, pa zatim i naseljena mesta. Ponovo u civilizaciji! Oko 10h se spusatamo konacno u Solden gde nam je i smestaj. Gazde nas primaju, pomalo hladno i negostoljubivo ali sve je ok. Smestili smo se i onda se provozasmo do picerije ne bismo li pojeli prvi pristojan obrok za taj dan. Posle dobre pice, nazad u smestaj i na spavanje. Tek nam je drugi dan a vec smo zaboravili da postoji ista sem puta ispred i iza nas. Presli smo prvih 1000km!

U jednom momentu kapiram da je usporio. Ne bi on usporio bez dobrog razloga u ovim momentima. A onda kapiram i zasto. Ispred nas rampa! U neverici vozimo jedan pored drugog jedno 15km/h, gledamo malo jedan drugog, malo rampu pitajuci se pogledom da li se tamo moze proci ili je to - to.. kraj.. Prilazimo rampi. Gasimo motore i dok Mirko izvidja okolo trazeci nekog da ga pitamo za prolaz, ja pravim par slika. On zagleda kucicu po kucicu, prozor po prozor i ne nalazi nikog. Svasta prolazi kroz glavu. Posle malo razmisljanja odlucujemo da se provucemo kroz rampu. Ja prolazim prvi. Vidim 2 osobe kako pakuju nesto iza neke kucice i pocinje da radi neka panika. Razmisljam hoce li zvati nekog. Mirko se nesto zadrzao iza. Cekam ga, a ovi me gledaju. Cim je prisao gas i odosmo. Nije nam bilo do rizikovanja da se zadrzavamo iako smo imali sta da vidimo na tom mestu.

Od jednom se otvorio pogled i vidimo put a ne vidimo mu kraj. Iako je to svega par kilometara, cini nam se kao 100 i da sam Bog zna koliko do naseg cilja ima. Davno smo prestali da ocekujemo kraj puta. Pustam mirka da odmakne malo da mogu opet da uzivam u osecaju da sam sam u nedodjiji. Taj osecaj nesigurnosti i izolovanosti u zabacenom kraju me prilicno ispunjava! Put u dolini pocinje da se prati sa potokom koji se i pored zvuka motora moze cuti. Mali potok ali jak i brz, verovatno i leden! vise gledam u njega nego u put. U jednom momentu vidim na udaljenom usponu malo crveno svetlo. Mirkovo. Osecaj samoce u bespucu sjajan! Dobio sam sta sam trazio ali vec je odmakao mozda i kilometar i nema smisla vise da cekam, dajem i ja malo veci gas.

Poslepar stotina metara prelazimo u Austriju. Pored puta znak na kom kaze ne sme sevoziti izmedju 20h i 7h. I dalje nismo sigurni sta da ocekujemo. Prakticno smousli u drzavu u momentu kad pise da ne smemo. Ali kad dodjosmo dovde, ne ostajenam nista drugo nego da nastavimo - pa sta bude. Naidjosmo na malo visi nanossnega na jednoj krivini. Morao sam se slikati tu (u julu) po svaku cenu!

Da ne zaboravimo i verne masine. Nije ni njima lako u ovim uslovima, ali drze se odlicno

Po izrazima lica se da naslutiti temperatura

Posle par krivina vidim ga, sisao sa motora i ceka me. To je to! Popeli smo se na Timmelsjoch! Sjajan osecaj jos jednog osvojenog cilja od mnogih! Ja uzivam kao drogiran! Valjda zato sto je otvoreno, vetar ubija koliko duva! Nije ni cudo sto se sneg nije otopio kad je toliko ledeno! Pravimo nekoliko slika na brzinu ali smo primorani da odemo brzo sto zbog nedostatka vremena, sto zbog zestokog smrzavanja.

Uspon pocinje. Sve vreme se mesaju osecanja. Nisi siguran da li da se radujes sto si na putu o kom razmisljas danima ili da brines posto nigde nikog nema, pada noc a ti ides putem koji je zatvoren. Nismo sigurni hocemo li naici na zatvoren tunel, rampu ili cuvare koji ce nam onemoguciti prolaz. Kako kilometri prolaze zabrinutost se polako pretvara u uzivanje! Na putu nikog nema sem nas, mrak se spusta iako se to na snimku i slikama ne vidi najbolje jer kamera kompenzuje osvetljenje, ali mi to i te kako osecamo! Uz svaku ukosnicu, kako nadmorska visina raste (a raste naglo) postaje osetno hladnije. Mi vec umorni od voznje, uz napor savladavamo toliku razliku u visini puta pre i posle krivine. Osim motora i hladnog vetra ne cuje se nista. na vidiku niceg zivog. Sa jedne strane surove hladne stene, sa druge strma provalija. Oni oblaci oko vrhova planina u daljini postaju sve blize ravni ociju. Pustam Mirka da malo odmakne ne bih li jos vise pojacao tu pozitivnu napetost koju osecam. Poneki mracni tunel samo doprinosi tom sjajnom osecaju. Toliko mi se svidelo da me vise nije ni bilo briga sta ce biti sa smestajem i putem. Vozim sporo ne bih li sto vise upamtio te momente zbog kojih zapravo se i upustam u ovakve putesestvije. Iako je jul, mailazimo na sve vise neotopljenog snega i razmisljam o tome kako smo sigurno jedni od retkih koji ce iskoristiti letnji godisnji odmor da umesto mora odu u sneg! ne bih menjao osecaj sa Timmeljocha ni za 100 dana klasicnog letovanja! I kao slag na tortu, iza krivine, dok smo jos u usponu - vodopad! Zastajem na kratko da sagledam i njega a i provaliju sa druge strane puta i osecam kako je jos hladnije pored. Znam da zurimo, a ostao bih ovde bar 5 minuta. Mirko mi odmice previse pa krecem za njim.

Uistinu jesam. Uglavnom zato sto nemam sta mnogo napisati na tim deonicama. Ideja mi je da zbrzam delove koje smo provozali bez stajanja i koji se po mom ukusu nisu izdvajali od ostatka putovanja. Skoncentrisacu se na delove puta koji su mi posebno interesantni a za ostatak ide samo par slika i kratak komentar. Sugestija je na mestu, zahvaljujem. @Nemo, vas putopis je imao uticaja da se odlucimo za Alpe Neke deonice smo ocigledno "pokrali" od vas Samo, mi nismo imali dovoljno prostora za dovoljno stajanja, slikanja i klopanja kao vi, ali sledeci put ce biti! @profesore, hvala! Radim na tome punom parom @Ostali, hvala na podrsci! Nastavicu lagano post po post kako se ukaze koji slobodan momenat.

Preporucujem da se prosetate malo ovim streetview linkom: http://goo.gl/maps/f4L8V zaista vredi

Prolazimo pored rampe, ne znamo sta da ocekujemo ali nadamo se da cemo izbeci spavanje na otvorenom Tu ujedno zvanicno pocinje nase penjanje na Timmelsjoch pass - jednu od onih fiksnih tacaka u nasem planu. Evo jedne odozgo cisto da malo docara uspon

Planirali smo da dok je dan predjemo poslednji za taj dan prelaz, Timmelsjoch koji prelazi granicu Italije i Austrije ali nebo polako rumeni, ponestaje dana. Mi jos nemamo ideju koliko do tog pass-a ali nemamo izbora, pratimo gps. Posle nekog vremena od poslednjeg pass-a nalazimo se u sledecoj situaciji. Ne mozemo da verujemo da je put zatvoren! samo jos malo fali do odredista, a u ovo doba nije lako (jeftino) naci smestaj. Razmisljalo se minut-dva i nema nam druge, idemo pa sta bude

I jos jedan pass, Jauffenpass... I posle svega ovoga, motor zaboravi da ide pravo! Ne mogu opisati koliko samo krivina ima na putu koji smo prevalili taj dan. Tesko je pisati o bilo kojoj deonici posebno kada se ni jedna ne izdvaja. Sve su odlicne za voznju! Dan polako pocinje da nestaje i pocinje da biva zanimljivije, s obzirom da mi nikako da ugledamo nas poslednji pass za danas, Timmelsjoch.. Sve je izvesnije da ce nas uhvatiti noc a mi nismo sigurni ni gde smo tacno u odnosu na taj prelaz. O tome malko kasnije posto zahteva malo vise paznje pri kuckanju nadam se da pratite

I tako pass za passom... Sledeci je Sella. I opet, mi bez previse slika (ali gledacete snimak za dan-dva) na ovoj deonici. Evo malo poziranja (sa sve flekom na chelu od kacige)

Prava stvar bi bila da smo mogli odvojiti malo vremena za zicaru, al dobro, to cemo sledeci put

Slika iznad je na mestu neposredno pre vrha prelaza Pordoi. Evo i par nasih slika odatle

Ova deonica je stvarno za preporuku. Uzeo sam jedan screenshot sa googla koji ce malo docarati tamosnju atmosferu. Mi nismo stajali da bismo pravili slike na ovakvim mestima nazalost jer smo se vise oslanjali na snimak sa kamere i samu voznju

Nas slucajni izbor puta nas vodi ovuda: preko Passo Pordoi i Passo Sella. Prica je manje-vise ista, krivine, priroda, planine, tako da cu staviti nekoliko slika sa te deonice bez previse kuckanja.. Za one koji bi se malo prosetali ovom deonicom pomocu google street view-a, evo linka za to http://goo.gl/maps/gK7SN

Ovde imamo dilemu da li skrenuti na jednu stranu ili drugu. Svakako stizemo na isto mesto a izbor smo ostavili za ovaj momenat misleci da cemo biti pametniji kada dodjemo na lice mesta. Medjutim, nismo se osetili nesto previse pametnim i izbor je bio slucajan - onim putem koji se vidi na slici "ukradenoj" sa neta

I jedna panoramska same raskrsnice na vrhu prelaza

Sledeci prelaz na redu je Passo Falzarego. Ukrascu jednu sliku njega sa neta iz zgodnog ugla. A evo i par nasih

Narednih kilometara smenjuju se manje/vise iste scene. Put kroz gradic, krov crkve a iza njega planina i tako u krug...

Kad imate rezervoar u koji staje malo litara ovi automati umeju da zakomplikuju jer valjda ne vracaju kusur. Dzaba sve skole i diplome kad nam je trebalo poprilicno da skapiramo kako ovo radi

I to je bila prva trecina drugog dana. nema vise citalaca, proslo 00:00 vreme da se spava... Bice nastavljeno.

Nizemo gradic za gradicem i nije proslo mnogo do sledeceg pass-a