Beograd-skela Ivanovo-nasip-peščara-kroz njive do Pančeva-Beograd / oko 205 km. Čeka se prevoz preko reke.. Dunavski rukavci, raj za ribolovce. Seljaci u Srbiji spaljuju na jesen svoje njive kako bi ih "očistili". Na nekoj TV emisiji sam čuo obrazloženje da se posle spaljivanja lakše ore i troši manje goriva... To što se uništava ceo jedan mikro-kosmos i ugrožava gomila (inače zakonom zaštićene), flore i faune izgleda nikoga nije briga. Pa ni državu. Treba nas devastirati do nivoa ameba! Spaljena zemlja na Zagaljičkim brdima. U njivama između Peščare i Dolova je nikla šuma vetro-generatora. Nadam se da će lokalna komuna imati od toga neke koristi. U Beograd se vratili taman u mrak.

Još jedna opuštena oktobarska vožnja u lokalu tj, neposrednoj blizini Beograda. Ovog puta nas je Vlada ("Vozač"), sproveo kroz njemu poznate šorove, stazice i šumarke podnožja Avale. Većina nas misli da su misteriozni i skriveni dragulji tamo negde daleko. Nije uvek tako. Na primer stara železnička pruga pored koje su nemci napravili bunker kako bi branili svoju ratnu infrastrukturu... Al im nije mnogo pomoglo jer su ih Tihi i Prle provalilli i sve je otišlo u ku..., tj znate već gde

U septembru smo Ica, Seve i ja, još jedared obišli Kučajske planine i ponovo iskoristili priliku da se popnemo na Rtanj. Smestili se u selu Sisevac, hotel, termalni izvori, otvoreni i zatvoreni bazen... Po vrlo pristupačnim cenama. Provozali krug po Kučaju (negde sam zaturio trek, ali pošto je ovo Icina tura, neka on stavi koju sličicu i trek..), i vratili sa uveče na zasluženo kupanje Sledeći dan smo krenuli od kafane Balašević na magistralnom putu prema Paraćin-Zaječar. Ica je pronašao sjajan prolaz ka Rtnju od magistrale prema jezeru Vrmdža, i posle poznatim makadamima na južne padine Rtnja. Odmor pred glavni uspon.. Kulirali na vrhu, razvlačili se i uživali.... i vratili se na magistralu po debelom mraku. Malo žive slike:

Ujutro posle brzog doručka (dečija radost, uključena u cenu smeštaja), vozimo neko vreme pored Dunava i u mesu Eselnita skrećemo na sever u guste Karpatske šume. Put je dobar i ravan makadam. Osim na par mesta 100 do 200 m, prolaska kroz jedan potok, gde smo morali da razradimo opcije i bolje se skoncentrišemo (nije snimljeno). Na pola puta izbijamo na deo Rumunskog TET-a koji sam poznavao od prošle godine. Pred veče smo na granici sa Srbijom. Klopa u kafani u Beloj Crkvi i paljba kući. Odličan vikend!

Rumunski vikend, oko 380 km. Izašli na prelazu Bela Crkva i odmah skrenuli desno prema Neri i Dunavu. Neko vreme voziš sporednim putem uz Dunav, onda kod mesta Moldova skreneš na levo u brda Put je uglavnom širi makadam, tako da mogu i veći motori.. Kod mesta Liubcova ponovo izađeš na đerdapsku magistralu ali vrlo brzo (kod Berzasca), ponovo skreneš levo u brdo i tim putem "presečeš" rumunski deo magistrale koji ide prema jugu. Taj put izlazi pored statue Decebala (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Децебал), na magistralu i manastir Marconia. Prijatan smeštaj smo našli u mestašću Dubova. Uslužni domaćin, čisto i jeftino. Na žalost pansion nema usluge večere, ali zato par stotina metara dalje.. Za prvi dan, oko 205 km prijatne vožnje.

Pre par nedelja sam se Peđom malo vozio po Karpatima. To je uglavnom relaksirana vožnja po šumskim putevima i makadamima sa par orijentacionih problema. Ali da se osvrnem na moju neslavnu predhodnu turu koju je Kepo organizovao na julu a ja se priključio kao "mali od palube". Trajao sam (po video materijalu), odprilike 6 minuta A evo i zašto: Srećom, momci su se posle nekog vremena vratili po mene, i uz pomoć traktora izvukli motor nazad na put. Bolna noć u Banji Herkulani (distorzija skočnog zgloba), mi je jasno rekla da od dalje ture za mene nema ništa, pa sam se naredni dan pozdravio i podvijena repa vratio u Srbiju. Tako da su sledeće ture pored čistog uživanja i delimično lečenje kompleksa..

Evo i mog doprinosa popularizaciji Kukavice: Milane, piši još o tvom kraju, možda će baš tvoj tekst nekoga inspirisati da ti obiđe parohiju

Durmitor i Sinjajevina... Crnogorske lepotice, tu sam proveo (i nadam se da ću i ubuduće), provesti dosta vremena. Užitak je uvek zagarantovan! Evo kako izgleda prelaz preko Sinjajevine zimi pre godinu i po, u 3 duuuga dana. :) Extra su slike, hvala !

Voliš da voziš i lepo pišeš, ali mislim da već predugo sebe ograničavaš na asfaltne puteve. Veruj mi, ceo novi svet će ti se otvoriti sa krštenim enduro motorom Kakvi bi to tek putopisi bili..

Kako je bilo, neka sličica?

Jastrebac 1.491 m. / oko 85 km. Planina južno od Kruševca. Iako sam odrastao u Kruševcu i bio redovan "gost" planinarskog doma na Jastrebcu u to vreme (neću reći koje), samu planinu nisam dovoljno poznavao. Razlog je bio da su sva događanja koja su me interesovala (žurke i provodi), bili u domu ili okolini, a planina je bila tu kao foto tapet u mojoj kasnijoj studentskoj sobi, da upotpuni ugođaj i smanji temperaturu u toplijim letnjim mesecima. Zato sam ovaj put iskoristio priliku da obiđem glavni greben Velikog Jastrebca i pogledam malo južnu stranu. GPS uključio u Ribarskoj Banji, varošici koja uglavnom živi od zdravstvenog turizma. Odatle krenuo uskim seoskim putem preko Vrćenovice ka selu Supovac (blizu Niša), odakle sam uhvatio glavni Jastrebački greben. Ali i seoski putevi nisu baš idealni, izgleda da i tu treba enduro motor? Put kakav se samo poželeti može.. Na prevoju "Grebac", sam zastao u lokalnoj kafanici da se osveži i uživam u tišini. Odatle prema vrhu isto vrlo korektnim makadamom. Česma za stoku i po nekog umornog putnika. Na vrhu Velika Đulica je vojska postavila svoju radarsku stanicu, tako da nisam mogao kroz kapiju (pogledaj trek), a ovako izgleda civilna komunikaciona postavka.. Malo ispod vrha ide prečica na sever ka Ribarskoj Banji, put delimično nije najbolji (izvlačenje balvana), ali je u osnovi skroz ok. Preporučeno za sve tipove enduro motora.

Vozim WR400f, godište 2.000 Nije mi jedini motor, ali za šumu i nezgodniji enduro je keva. Prvih par godina sam pravio greške pa me povremeno i bacao na leđa (mož misliti kakav je 450..). Podesio suspenziju za sebe, sredio sve što je predhodni vlasnik zapustio ili zasrao i sada sam negde na 500 radnih sati. Otvarao ga skoro, sve je u redu, ne troši ulje, pali ko mina. Ulje menjam na 20-30 r sati, lance, lančanike i potrošne delove regularno, sve što slomim zamenim ili popravim. Nikad se nije pokvarila ili me negde ostavila. Pouzdan motor.