Ko je junak dana?

Bravo Ico! Stajem u red za reparaciju. Poverenje se ne može dovoljno platiti.

Homoljske planine. Ždrelo-šuma treset-Debeli lug-Neresnica-Ceremošnja-ždrelo / oko 120 km Još jedna vožnja po mističnom Homolju. Tamne šume, duboko suvo lišće, splet brdsko-šumskih puteva i odlično društvo je upotpunilo događaj. Toliko da smo preskočili večernje kupanje u toploj banji Ždrelo sa omatorelim gaster-bajterkama Smeštaj. Pristojno i pristupačno. Ima i malo bazenče ispred za one koji nisu zimogrožljivi. Šuma Treset. Vilenjaci i homoljske vradžbine u jednom. Jedno od prebrojavanja.. Dosipanje goriva.. Vraćanje u Ždrelo taman u mrak (svetla uveliko rade), zadovoljni i prilično umorni. Dan 2: Manastir Vitovnica-Hajdučka pećina-Pogana pećina-Miljuća pećina (dva otvora),-Osanica-Ravnište-Manstir Vitovnica / oko 90 km. Varijanta poznate ture po homoljskim pećinama, malo produžena i modifikovana prema zahtevima grupe. Hajdučka pećina Ispred Miljuća pećine. Iz Miljuća pećine voda izvire (Komnenska reka), dok u Hajdučku i Poganu pećinu voda uvire. Tamne homoljske vrleti. Gremlini i zli patuljci čekaju da se izgubite a dobre homoljske šumske vile vas vraćaju na poznate staze.. Enduraši u naletu. Još malo istraživanja i traženja prolaza kroz potoke i ćuvike i povratak u Vitanovicu taman na vreme.. I nazad kući, umorni i zadovoljni.

Šta mislite? Da li bih ja to mogla? Da vozim neki kros po stazama i bogazama naše lepe Srbije i moje Crne Gore. Da dosegnem do svih onih skrivenih bisera prirode do kojih nema puta, ili ima šumskih, zemljanih ili ovakvih...Da se popnem na vrhove, iznad oblaka, odakle pogled puca na koju god stranu se okreneš, da vidim jezera koja nalazim samo na karti, stare mostove i reke, da sretnem ljude još poneke one retke koji su ostali da žive daleko od civilizacije... Mislite li da bih mogla? Bolje nisi mogla opisati, to je ono što nas pokreće. A i ti si spremna Zadnjih meseci je vreme uglavnom bilo dobro i mi smo dosta vozili. Ako si zainteresovana, na nekoj od sledećih (ne-zahtevnih), vožnji bi se mogla pridružiti? Našli bi neko motorče za tebe.

Lisine-V Brezovica-Prerasti-Straža-Beljanica-Lisine / oko 150 km. Biće ovo priča sa što manje reči. Slike govore same. Duga tura u najlepšem jesenjem ambijentu. Da je više takvih.

Beograd-skela Ivanovo-nasip-peščara-kroz njive do Pančeva-Beograd / oko 205 km. Čeka se prevoz preko reke.. Dunavski rukavci, raj za ribolovce. Seljaci u Srbiji spaljuju na jesen svoje njive kako bi ih "očistili". Na nekoj TV emisiji sam čuo obrazloženje da se posle spaljivanja lakše ore i troši manje goriva... To što se uništava ceo jedan mikro-kosmos i ugrožava gomila (inače zakonom zaštićene), flore i faune izgleda nikoga nije briga. Pa ni državu. Treba nas devastirati do nivoa ameba! Spaljena zemlja na Zagaljičkim brdima. U njivama između Peščare i Dolova je nikla šuma vetro-generatora. Nadam se da će lokalna komuna imati od toga neke koristi. U Beograd se vratili taman u mrak.

Još jedna opuštena oktobarska vožnja u lokalu tj, neposrednoj blizini Beograda. Ovog puta nas je Vlada ("Vozač"), sproveo kroz njemu poznate šorove, stazice i šumarke podnožja Avale. Većina nas misli da su misteriozni i skriveni dragulji tamo negde daleko. Nije uvek tako. Na primer stara železnička pruga pored koje su nemci napravili bunker kako bi branili svoju ratnu infrastrukturu... Al im nije mnogo pomoglo jer su ih Tihi i Prle provalilli i sve je otišlo u ku..., tj znate već gde

U septembru smo Ica, Seve i ja, još jedared obišli Kučajske planine i ponovo iskoristili priliku da se popnemo na Rtanj. Smestili se u selu Sisevac, hotel, termalni izvori, otvoreni i zatvoreni bazen... Po vrlo pristupačnim cenama. Provozali krug po Kučaju (negde sam zaturio trek, ali pošto je ovo Icina tura, neka on stavi koju sličicu i trek..), i vratili sa uveče na zasluženo kupanje Sledeći dan smo krenuli od kafane Balašević na magistralnom putu prema Paraćin-Zaječar. Ica je pronašao sjajan prolaz ka Rtnju od magistrale prema jezeru Vrmdža, i posle poznatim makadamima na južne padine Rtnja. Odmor pred glavni uspon.. Kulirali na vrhu, razvlačili se i uživali.... i vratili se na magistralu po debelom mraku. Malo žive slike:

Ujutro posle brzog doručka (dečija radost, uključena u cenu smeštaja), vozimo neko vreme pored Dunava i u mesu Eselnita skrećemo na sever u guste Karpatske šume. Put je dobar i ravan makadam. Osim na par mesta 100 do 200 m, prolaska kroz jedan potok, gde smo morali da razradimo opcije i bolje se skoncentrišemo (nije snimljeno). Na pola puta izbijamo na deo Rumunskog TET-a koji sam poznavao od prošle godine. Pred veče smo na granici sa Srbijom. Klopa u kafani u Beloj Crkvi i paljba kući. Odličan vikend!