Jump to content

Moto Zajednica

Alp

Članovi
  • Broj tema i poruka

    842
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

1434 Excelent

2 Pratilaca

O članu Alp

  • Rank
    Zainteresovan

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Svud po malo..
  • Interests
    Šta je babi milo, to joj se i snilo..
  • Motocikl
    WR400F / LC4 640 ADV

Poslednji posetioci profila

2311 profile views
  1. Deliblatska Peščara - protiv-požarci vol 2 / 60 i par kilometara.. U prošloj etapi smo zaglavili u šikari i niskoj rastresitoj šumi. To nam je bio dobar razlog da se već umorni povučemo. Kući sam se malo dublje zadubio u lokalne mape i obeležio neke obilaznice u delovima kroz koje se (barem mi), motorima ne može proći. Tako sam spremniji dočekao naredni vikend. Za početak i kraj sam izabrao omladinsko naselje Čardak, smešteno u srcu Peščare a opet se do njega stiže regularnim asfaltnim putem. Inače, mislim da je to naselje idealna lokacija za gomilu dešavanja koje bi mi eventualno mogli da organizujemo (enduro školice, orijentacija, preživljavanje u prirodi i sl..), samo kada bi nam to dozvolili Ova etapa je izgledala ovako: Zimsko je vreme, temperature su u zasenčenim delovima su još uvek ispod nule, zemlja / pesak su zaleđeni i ponašaju se kao razrovana betonska podloga. Srećom suspenzija mi je setovana na meko, pa nije problem. Ali stvari se brzo menjaju. Ispred mene je osunčani peskoviti uspon, hvatam jači zalet kako bi lakše izašao na vrh dine (većinu treka vozim u 3. brzini). Na vrh dine izlazim malo brže nego što bih trebao i upadam u duboki kolotrag sa druge strane, ostavljen od bezuspešnog pokušaja nekog lakšeg terenskog vozila da se probije iz suprotnog smera. Mahinalno kočim prednjom. Greška! Prednji točak u rastresitom pesku se sklapa i ja letim preko kormana. Srećom, moje mlado gipko, zmijsko telo napravi precizan, kontrolisani salto u vazduhu i dočekah se ko Nađa Komaneči u najboljim danima... Ma važi.. Lažem naravno, prostro sam se ko klada! Sedim u pesku i oporavljam se od šoka. Motor nekoliko metara dalje još uvek radi. Brza inspekcija ne nalazi veća oštećenja (slomljen zadnji migavac koji sam inače stavio samo zbor registracije i malo pomeren korman). I umesto enduro, dobio sam putnu kacigu U daljem treku sam oprezniji, teže detalje napadam sa brzinom manje, imao bih dosta da pešačim (bauljam možda), ako bi mi trebala pomoć. Sad je dovoljno otoplilo pa je pesak popustio i nema više velike razlike u reakciji podloge. Par mesta zaobilazim jer iz nekih jaruga nema logičnih i laganih izlazaka. Opet imam jaki peščani uspon, odprilike na 30 stepeni. Stim što je na 2/3 uspona pao balvan pa bih i njega nekako morao da preskočim a da ne izgubim momenat.. ? Ma nema problema, sad ću ja to... Zalećem se optimistički, hvatam levu stranu nasipa peščane staze gde se balvan naslonio pa mi je prepreka najniža.. Balvan prolazim bez problema ali kako je zadnji točak pao na podlogu sa druge strane, tako se ukopao! Nedovoljna brzina prilaza.. Muljaj, izvlači, podvlači granje.. svi enduro fazoni su u igri.. I na kraju znojav izlazim na vrh dine. Ostatak treka nije imao nikakve "dramatične" momente, pa ga ne bih ni posebno opisivao, osim da sam uživao za sve pare! Na većini ulaza / izlaza iz protiv-požaraca sa "glavnih" puteva je zemljano-peščana brana (verovatno za ovakve ko što smo mi..), visine do 2 metara i prilično strme. Ali i Anđelkov poligon na Miljakovcu je upravo takav, pa tu nemam problema. Trek završavam u pravo vreme za videla sa temperaturom u blagom plusu. Idemo dalje, ima tu još barem 2 sekcije..
  2. Deliblatska Peščara - protiv-požarci / vol 1 Godinama vozimo po Deliblatskoj Peščari. Veliki izbor raznovrsnog terena ostavlja prostor da svako nađe svoje izazove, ma koliko misli da je dobar i spreman u terenskoj vožnji. Ipak, stalno ostaju neke deonice koje igrom slučaja ili preskačemo ili nevidimo. Imam puno trekova na više računara koji možda nisu sinhronizovani najbolje, tako sam rešio da krenem sistematski peglati svaki mogući protiv-požarac sa nadom da ću naći i delove koje do sada nismo vozili. Nacrtao sam preko 200 km "poprečnih" linija za koje će u zimskom periodu trebati 3 do 5 dana za istraživanje. Zašto poprečne? Jer su tu više izražene visinske razlike sa puno gore-doliranja, tehnički detalji su izraženiji a peščana podloga je zahtevnija za vožnju pri većim nagibima. Ovako bi izgledao radni fajl: A ovako je završen prvi radni dan: Oko 70 km "pravih protiv-požaraca", i kada su enduro junaci pri već istrošenim baterijama zaglavili u šikari, doneta je odluka o taktičkom povlačenu prema kafani Kada se projekat završi, ima šansi da postane ultimativna peščana tura! Nešto preko 80 km ukupno. Opet bih napomenuo da je Deliblatska Peščara zaštićeno područje kao "specijalni rezervat prirode". Vozila na motorni pogon, zbog uticaja na životnu sredinu (buka, emisija gasova, plašenje životinja, kopanje livada i sl..), nisu baš dobro-došla. Zbog toga apelujem da sve kolege koje nameravaju da uživaju u ovom prelepom ambijentu ipak imaju i malo obzira prema prirodi (vožnja u malim grupama do nekoliko vozača, izbegavanje lovnih ograđenih rezervata, skupljanje svog đubreta za sobom..). Tako ćemo moći da duže uživamo u nečemu što se inače u razvijenijem delu sveta polako i sigurno zatvara na nas. Pescara protiv-pozarci.km
  3. U doba letnjih vrućina, nema previše izbora za nekoga iz Beograda i okoline, za par sati u off vožnji u prijatnijem ambijentu. Kučaj i Beljanica na jugu, Valjevske planine na zapadu i kombinacija Rajac - Divčibare na jugo-zapadu.. To je ono što nam naša zemlja daje u okviru 1 - 2 h, vožnje do planine.. Tako sam i ja na pola dana skočio do Rajca, prijatnog letovališta za vikendaše i planinare, odmah iza Ljiga. Malo preko 60 km, taman za pola dana uživanja. 2019-08-04 1222__20190804_1222.gpx 2019-08-04 1222__20190804_1222.kml Polazak kao i uvek, od planinarskog doma na Rajcu, velik parking, prijatni ljudi, dobra kafana i (ko želi), jeftin smeštaj. Odatle 10 minuta do vrha Rajca, mali odmor i nastavak poljskim / šumskim putićem na jug prema Koštunićima. Posle nekog vremena taj put (na žalost), postane asfaltni ali je uzak i krivudav, pa mu se prašta.. Malo posle Koštunića sečem potok i napuštam ravne puteve. Tu ima malo zahtevnijeg terena pa su preporučljivi lakši motori.. Kod Družetića se izađe na široke šoder puteve, tu mu ga malo date po gasu.. .. do Velkog Maljena. Odmoriš oči i dušu.. Pogled prema Divčibarama.. Prema Rajcu.. Prema Koštunićima.. Prema Brežđu.. Onda lenjo, skoro bezvoljno se polako odkotrljaš poznatim grebenom ponovo na Rajac. Uz put svratiš do Suvobora.. I planinarskog doma "Dobra voda".. I jeste dobra! Popiješ pivo u restoranu i puna srca se miran vratiš kući!
  4. Alp

    Najmanji sator?

    Ja naručio ovaj, videću ovog leta kako će se pokazati. https://www.huskycz.cz/sawaj-ultra-2-zelena#
  5. Kučaj / još jedna šumska vožnja __20190622_1028.gpx __20190622_1028.kml Krenuli od pivatne benzinske pumpe sa puta Ćuprija - Despotovac. Vrlo brzo zabasali u neodržavane šumske puteve prema Resavici. Sve fotke by: Icatenej Posle Resavice krenuli poznatom dolinom prema vodopadu Prskalo i skrenuli levo na trek koji smo se nameračili. Slutio sam da ćemo posle kišovitih dana tu imati problema, ali sam barem očekivao kakat - takav putić / stazu. Ništa od toga. Polu-pokunjeni i znojavi se vratismo na glavne puteve i posle odmora na prskalu se vratismo nazad na polaznu tačku. Više sreće drugi put!
  6. Alp

    Deliblatska pješčara

    Ako se držiš glavnih puteva, verujem da nećeš imati problema. U protiv-požarce ne zalazi. Ipak si težak.
  7. Nizak nivo Save mi je omogućio da zavirim u delove Obedske Bare u kojima do sada nisam bio. Stanje savskog nasipa je vrlo korektno pa je i to bolje nego putem Široki šoderasti putevi po Obedskoj Bari su opušteni i brzi...
  8. Gasiš ga na dekompresoru, ne na dugme. To je sva mudrost.
  9. Za putovanja tipa TET i slični (znači nešto asfalta i šoder bez preteranog zavlačenja na "single trail" staze), se meni pokazao odlično!
  10. Kod ovoga vibracije počinju negde oko 6.000 obrtaja i ako na asfaltu duže voziš, zna biti neprijatno. Ali kad siđem sa asfalta, sve mu odma oprostim!
  11. Vozim ga zadnjih 5 godina. 2006 ili 7 godište, uvezao iz Slovenije. Praktično mi je sporedni motor jer uglavnom vozim šumu. Ako ga korektno održavaš, neće te nikada izdati. Težak u odnosu na novije motore te klase, visoko težište (posebno sa punim rezervoarom), trese, zveči ko da si seo na kantu sa ekserima... Ali ima neku svoju magiju koja te ne pušta. Igleda dobro za sve pare, suspenzija je neverovatna, autonomija (ako ne divljam ispod 5 l), je ogromna, obrtni momenat..., stvari za poneti.. Ipak, ako bi sada razmišljao o kupovini, pod uslovom da ti je enduro osnovna zanimacija, težište bi mi bilo na motor od 450 do 690 cc..
  12. Par puta prošao turno skijama od Virka (i od Njegovuđe), prema Gornjem Lipovu, pa prošao i pored ovog jezera. Zimi je još lepše (i zaleđeno). Inače ima više manjih jezera. Svet za sebe, posebno zimi. Treba 2-3 dana da se Sinjajevina pređe peške zimi, nema ljudi, smeštaja, tople vode, wirellesa... Očistiš mozak.
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja