Gledam, a ti gledaj da dođeš na Cer u utorak. Čeka te tvoja bara! Ajde malo da napravimo posla za @abarth_maniac. Dosta ti je taj CRF mažen i pažen

Iskljucujem se. Izvinjavam se na talasanju

Kriticko razmisljanje je neophodno. Za kriticko razmisljanje ti treba pouzdana informacija. Nemas je. Enmam je ni ja. Imamo sazete tekstove obojene miljenjima onih koji ih prenose. Time se baviti na taj nacin nije zdravo, bar za probleme na drugim kontinentina.

Informacija je toliko razredjena i prosla je ko zna koliko prepiski po novinama da je svaki napor da o ovome mislimo na osnovu par recenica samo gubljenje vremena. Svaki naslov se moze okrenuti na rasne, politicke i ostale podele. "Ruska kampanja" stvara "anti rusku" kampanju koja stvara "anti anti rusku" kampanju i to ide u nedogled. Budimo iznad toga.

Ovim je priča za ovu godinu završena! Tema je malo lutala, ali se svela na vožnje TET-om sa @maxx i ostalima. Primetili ste da su mnoga imena pomenuta u ovoj priči. Tih imena ima još, ali moramo negde stati, bar do nastavka koji sledi sledeće godine! Ostaje nam još da se vozimo Južnom Srbijom, Starom Planinom i ostatkom istčnog TET-a, dakle veći deo zelene linije sa slike: Obećao sam i snimke. Uglavnom sve vožnje su snimljene i postavljene na Youtube. Trudio sam se da putopis ne zatrpam snimcima. Ko želi da ih vidi sve može da ih nađe ovde: https://www.youtube.com/channel/UCVso9crMnck7NLBNb1WO9NA Snimci su namenjeni meni i najbližima, a javni su jer me ništa ne košta da ih podelim. Ne očekujte klasično vlogovanje i slično. Kanal nije komercijalne prirode, nije mi cilj da se time bavim, ali će mi biti drago ako je još nekom koristan. Svi budući snimci vožnji će biti tamo, a najpre serijal o TET-u koji je u posebnoj play listi. Prvi TET snimci lošijeg kvaliteta. Biće snimljeni ponovo, sa @maxx. Ako vam se sviđa, znate kako kažu, like share subscribe! Par reči i o srpskom TET-u. U poslednje vreme kod nas a i van Srbije, o TETu se govori dosta. Pozitivno, a nekad i negativno. Ima žalbi da je lak, da je težak, da ima previše asfalta... Za mene kao početnika u ovoj priči i kao nekog ko ne poznaje ove terene u Srbiji, TET je savršen izvor ideja za buduće vožnje! Težina staza je takva da ima izazova, ali da nije sve teško, bar po suvom. Nisam još vozio sve ali jesam dovoljno da budem zahvalan što postoje ljudi koji su spakovali jednu takvu neprekidnu stazu koja prolazi kroz dovoljno terena dovoljno detaljno da vas inspiriše na buduće poduhvate. @Gliga hvala na ovome! @maxx hvala na svemu ostalom! Značilo bi mi da čujem utiske o ovom piskaranju. Nadam se da je vredelo! Dajte znak ako jeste, a i ako nije! Ovo kucanje baš dugo traje! Ušli smo upravo u 31.12.2022. Srećna vam svima Nova Godina i hvala na pažnji!

Ujutru se nalazimo na doručku i pada još jedan dogovor. Napadamo "12 minuta brdo" sa druge strane! Uzbrdo! @Gliga, čuješ li? A pre tog brda, treba dotle i doći! Da se ne bi vozio isti track po ko zna koji put, setih se da mi je poznanik dao jedan track koji je vozio sa @Alp i koji vodi baš tamo gde hoćemo da stignemo ali trasom koju nismo vozili. Dogovor pada u sekundi i krećemo! Posle sjajne i ni malo jednostavne vožnje po kamenju, dođosmo i u podnožje "12 minuta brda"! @nvic Kreće junački, ja za njim! Uspeva iz prve! Obojica iznenađeni uspehom, idemo ponovo! Silazimo niz brdo, pa se penjemo. E ovog puta ja pravim glupu grešku i izvrćem se! Snage više nema, ali idemo još jednom! Brdo je dalo ozbiljan otpor ali ovog puta pobeđujemo mi! Krajnji rezultat je: Brdo: 3, Đorđe: 5 ! Ovde slika nema puno, ali je snimak fin. Ima i akcije, kao što uvodna slika na snimku kaže!

Poglavlje 12: Epidemija je nezaustavljiva Ostaje jos ovo poglavlje da se ispriča. Dok smo @maxx i ja bili kod dr Kaća u smeštaju nakon medveđih avantura, ja previjam koleno, a on je u prepisci na forumu sa @nvic. Znaju se površno, a ja ga ne znam uopšte. I @nvic je na TET-u, ali ne gde i mi. Mislio sam da sam ja nulti pacijent u ovoj bolesti, ali izgleda da je žarišta bilo više. U narednim danima dolazi do sklapanja Viber grupe vlasnika CRF-a koja već sad ima dvocifren broj članova! Oktobar je 2022. Na toj grupi se pominje Maljen, Suvobor, Divcibare. nvic najavljuje da bi vozio tu rutu. Ja sam je već nekoliko puta vozio ove godine, ali kad to mi je slaba tačka i dajem sve od sebe da se do sutra stvorim na Divčibarama! Bez davanja ikakvih obećanja najavljujem mogućnost da ču tamo biti. nvic takođe. Sutradan, krećem, ništa mu ne javljam, ni on meni. Naravno, put do Divčibara vodi preko "12 minuta brda". Svraćam da ga vidim (brdo) i nastavljam dalje već dobro poznatom TET trasom ka Maljenu. Stižem u smeštaj na Divčibarama i dobijam sliku kojom me motiviše da dođem: Na šta mu odgovaram slikom koja kaže da sam već tu! Ovo praktično znači da je dogovor pao i da smo sutra ponovo na najboljem delu TET-a!

Nakon ove "slike dana" izlazimo na asfalt, i u trenutku izlaska, asfaltom proleću dva motora. @maxx ih prepoznaje, staju, ne verujemo da smo se tako sreli. Šansa za to je nikakva! Pozdrav za @MilanS i drugara! Eto, još par imena je postalo deo ove priče! Hvala za sjajnu preporuku za večeru u Jošaničkoj Banji! Bila je savršena za kraj ovog puta!

U narednim satima vozimo asfalt, i to kakav asfalt! Krivina za krivinom, a podloga nova! CRF-ovi vriste! Sve do Raške. Iz Raške šimskim putem se penjemo do Kopa, a tamo prvo mesto za odmor i uživanje je izletište Kadijevac. Malo zanimam @maxx-a testirajući vodootpornost čizme, a on preprema ručak, klasični enduraški! Idemo dalje šumom. Nemam mnogo šta reći o sledećim pejzažima sem da pokažem slike. I možda najbolja slika dana:

Sledeći dan je i poslednji u ovoj turi. Preko Golije i Raške treba doći do Kopaonika. Asfalta ima puno. Nema veze. Prija ovaj put. A pre tog asfalta - Pešter! Nismo duboko zašli u visoravan, ali i ovo što smo vozili nam je stvorilo trip kao da smo u Mongoliji! Odmah za tim stiže i Golija, Jankov Kamen

Kakav bi to bio obilazak Sjeničkog jezera a da nema ovoga: Nakon malo klasičnog turizma (i mi smo ljudi) idemo nazad ka smeštaju kod dr Kaća. Na tom putu, @maxx u se opet otvara gas i cepa ga po makadamu tako da ga ne mogu stići! Srećom isprečila nam se kafana na putu, pa mi nije utekao! Nemojte mi zameriti što sam rekao da ne volim da kačim slike tanjira. Možda sam vas malko slagao, a i sebe. Tanjir je jednostavan, ali radi posao! I posle krkanluka, dođosmo nazad u smeštaj, ali pre toga malo igranja po terenu preko puta, čisto da razradimo to koleno!

Nikom neću reći, obećavam. Nemoj ni ti da kažeš @maxx-u! Po ovom letnjem suvom danu prolaz tuda je baš avantura. Po tom lepljivom blatu - ne mogu ni da zamislim

Iz mog ugla izgleda kao da je "neko" ko je pravio ovu rutu tačno dozirao težinu terena onako kako nama odgovara! Posle svega ovoga, kolenu treba malo mira, a taj mir i dobija jer naredna deonica vodi uglavnom lokalnim asfaltnim putem koji kruži oko Sjeničkog / Uvačkog jezera. Nemojte zaboraviti, @maxx je tu, ali se na slikama slabo vidi jer je on taj koji pravi bolje fotke, a selfije ne vole! Na krugu oko jezera, na Kalipolju, nalazi se spomenik vezan za bitku u Javorskom ratu. Izgleda da smo za malo propustili priliku da se sretnemo sa Jednim Čovekom. I bolje.

Skontao na teži način, ali srećom ne i na najteži! Medo nam je toliko začinio ovu godinu da sam mu čak zahvalan! Ostadosmo živi, a ostade i jedna priča za pamćenje

Posle stavljanja bezbroj ledenih obloga ipak se budim sa trećim kolenom. Stopalo ne boli, ali koleno da. Nije toliko strašno. Volan je ispravljen, ručica kočnice skoro pa korektna. Imam dovoljno prednje kočnice da se osećam bezbedno na off-u. Rešavamo mi da ipak da se vratimo na mesto susreta sa medvedom i nastavimo put. Bar da probamo. Brine me vožnja stojeći ili još jedan pad. Jedva vozim. Krut sam, plašim se. Užasno napedujemo. Još do Jadovnika nismo stigli, a prošlo je sat vremena. Ovako ne može, ovo je patnja i nema uživanja u ovakvoj vožnji. Skupljam ovo malo mošnica što mi je ostalo, ustajem i zavrćem gas. Ignorišem strah i ignorišem bol koji srećom nije toliko jak. 10 sekundi kasnije ovo daje efekta! Zvuči kao najveći kliše ali ovo fantastično radi! Strah je nestao posle 500m agresivne vožnje. Čak i gumi koja me neobjašnjivo izdala ponovo verujem! U tom nekom novom optimizmu stižemo i na Jadovnik! Tamo nailazimo na mnogo zanimljiv vojni objekat. Slikanje i snimanje zabranjeno pa tu zabranu i ispoštovasmo. Umesto tofa evo malo pejzaža. Na slici iznad, može se videti da stojim! Noga funkcioniše i ja sam presrećan! Hvalim se @maxx-u o tome na svakom koraku u nadi da me neće naterati da idemo nazad kući jer je on u ovoj ekipi onaj pametniji, racionalniji! Imam utisak kao da me posmatrao i čekao prvi znak slabosti da nas pošalje kući. Nisam smeo da ga pokažem!

E dosta je bilo uživanja! Zakon o održanju sreće u prirodi nalaže da posle 3 bisera moraju da dođi i tri sranja. Namerno ne tražim lepšu reč! Još uvek se motamo po ovim fantastičnim putevima, ali fantazija za mene prestaje kada bez meni jasnog razloga prednji točak kliza levo, ja padam desno i udaram od zemlju kao da me neko gurnuo. Pad je trajao pola sekunde i nisam bio svestan šta se dogodilo sve dok nisam osetio bolove! Ne mrdam, ne zbog bolova, nego zbog zbunjenosti i šoka. Udario sam desnom stranom tela od zemlju, a motor mi je prignječio nogu. @maxx nailazi za desetak sekundi, vidi da se ne mičem i pritrčava. Ustajem, pregledam se. Nije sjajno. Sranje broj 1: Koleno duplo veće nego inače, podlivi na stopalu. Boli. Sranje broj 2: Ručica prednje košnice ukrivljena, ne koči. Volan ukrivljen na levo. Ne može da se vozi pravo, bar ne lako. Sranje broj 3: Medved! Koliko puta smo se sprdali na temu da ćemo pasti, polomiti se, polomiti motor i da će nas nešto pojesti? E pa desilo se. Sa tako krivim motorom krenuli smo dalje polako. Noga boli, ali trpim. Motor jedva upravljam. Stajemo da odmorimo i u tom trenutku čujemo glasnu riku! Ja mislim krava, @maxx viče medved! Sviramo da ga oteramo. Maxx pali motor, i kreće, a ja za njim! Volan kriv, kočnicu nemam, u bolovima. Uh kakva avantura! Ako ništa drugo, bar je adrenalin skočio što, kažu, pomaže da manje boli! Očigledno da moramo hitno u civilizaciju. Tražimo najkraći put u Sjenicu. Stajemo na reci da ohladim nogu i da ispravimo volan. I kad to obavismo, bežeći od medveda, završismo u Dolini Vukova, gde nam vlasnik kafane na osnovu snimka na kom se čuje rika, potvrđuje da je reč o medvedu. Kakav dan! Tu kreće borba za traženje smeštaja. Jedva ga nalazimo kod doktora Kaća. Čovek sjajan! Vidi kakvo je stanje, nudi medicinsku pomoć, daje nam prenoćište besplatno i sve to uz jedno gospodsko držanje i uz minimum reči. A smeštaj fantastičan! To otkrivamo ujutru kad se probudismo i pogledasmo napolje, a tamo:

Treći biser u nizu su Ozren i Jadovnik! Sve nijanse zelene na jednom mestu! Da efekat oduševljenja bude bolji, postarao se teren koji je oblikovan tako da se čitav ovaj pogled naprasno otvori bez prethodne najave kad se popnete na brdo kojim put vodi A to je samo početak jer nastavak puta ne oduševljava ništa manje! Ima nešto u tim zelenim pejzažima kroz koje vodi putić...

Obično do sad u danu smo nailazili na jedno mesto koje je ubedljivo lepše od ostalih. Danas ih je bilo tri. Probijanje kroz šumu je prvo, ali odmah iza šuma naiđosmo na sledeće! Otvorio se tu jedan od lepših pogleda. Scena na ovom travnjaku levo urezala mi se u pamćenje. za trenutak mi je izledalo kao scena iz starijeg američkog filma! Moju fantaziju o filmu prekida pećina koju ugledah levo u podnožju ovih brda koje vidite na slici. Pećinu smo slučajno spazili. Za malo da nam promakne, a to bi bila šteta! Pećina ima 3 ulaza a, a nije velika. Istražujemo je na brzinu. Unutra vazduh hladan. Prija. Eto mesta za ručak! Pećina je drugi biser tog dana!

Poglavlje 11: Medveđi dani na TET-u Dvadeseti jul 2022. KONAČNO @maxx nalazi vremena i za malo zemljanih radova! Nalazimo se u Radoinji ovaj put i krećemo na TET deonicu koja izgleda kao na mapi ispod. Iz Radoinje idemo ka Priboju, zatim preko Jabuke i Kamene gore u Brodarevo i onda preko Ozrena i Jadovnika na krug oko Uvačkog Jezera. Osetićemo i kako izgleda Pešter, pa preko Golije i Raške na Kopaonik. Uh kolike rečenice... Umorih se samo od uvoda, a treba sve ovo pisati. Nadam se da još neko ovo čita i da trud nije uzaludan Slobodno se javite klikom na neki lajkić, čisto da znam da ste tu Veče u Radoinji baš fino. Domaćini nam spremili pošrenu večeru, a i doneli rakijice bocu! Nismo preterivali. Ujutru otresosmo krušku, napakovasmo je u ranac i polako krenusmo ka Priboju. Uh kako su dobre te kruške kad uhvati glad na terenu! Tri dana su mi vraćale energiju! Sad kad smo već prešli toliko terena zajedno kroz ovaj putopis, osetiću slobodu da preskočim neke delove koji jako liče na ono što smo već pisali, pa ću se fokusirati samo na ključne momente. Jedan od tih momenata je negde u između Kamene Gore i Brodateva, zaboravih tačno gde. U šumama smo. Put vodi sa dobrog šumskog puta u jedan jako sumnjiv putić kojim kao da niko nije prošao bar nekoliko godina. U početku beše samo sumnjivo, ali ubrzo se to i dokazalo! Šiblje postaje sve veće. Onoliku paprat nisam video u životu. Do ramena nam je. Guramo mi kroz to polako (Ima snimak, budite strpljivi) ali postaje sve gore. Paprat uskoro biva zamenjena mladim drvećem, a put se više ni ne nazire. Signala za mobilni nema. @maxx zastao, sleže ramenima, gleda pravo, ali njegova 4 oka put ne vide! Ne vide ni moja, ali nema mnogo izbora nego nastavljam da se probijam u pravoj liniji tamo gde mi je najlogičnije da se put nalazio. Maxx, prati. Šta drugo... Idemo polako. Trajalo je to nekoliko stotina metara, i onda se ispred nas otvara livada koja izgleda kao da nema izlaz. GPS linija nije baš jasna ovde. Gledamo više puta ali se sve svodi na to da krenemo i probamo tamo gde nam je najlogičnije. Put se ponovo pojavio stidljivo. Avantura prve klase! Ovaj snimak moram da vam dam odmah!

Sutradan krećem od Divčibara ka Suvoboru i pomenutom brdu. Ne slikam, ali snimam! Sve snimke vam dajem na kraju kao što sam obećao! Ne bih vas sad time zasipao. Ovo je ista ona ruta kao iz prvih priča, samo u obrnutom smeru! Sve one teške uzbrdice su sad nizbrdice! Potpuno drugačiji izazov. Borbe je bilo i snimak će vam to pokazati. Ja samo želim da se pohvalim da ovog puta savladavam brdo za 20ak sekundi i rezultat se konačno popravlja! Brdo: 2 - Đorđe: 1 Ovo nije kraj utakmice, samo da znate! Ali jeste kraj ove vožnje. Sledeća je 20 dana kasnije, ovog puta sa @maxx !

Krug po Tari dalje vodi kroz ujednačeno lepe terene. Nema mnogo toga novog za pokazati. Ono što je meni novo je sam izlaz na magistralu pred Kotroman. Reka Beli Rzav! To je reka na čijem putu je nekoliko jezera pa i Zaovinsko. Mesto fantastično. Opet sam dobio sjajnu nagradu za kraj dana! Pogledajte samo ovo mesto! Ne treba ga dodatno opisivati. Slika kaže sve! Po senci na slici vidite da je veče blizu. Ostaje dovoljno vremena da krenem kući, ali, ono brdo! Znate već koje brdo, "12 minuta" brdo... Previše je usput da bi se tek tako propustila prilika da smanjim razliku, jer ako se sećate rezultata: Brdo: 2 - Đorđe: 0 Dve sekunde mi treba da potvrdim sebi da je to dobar plan! Gas i pravac Divčibare, a ujutru posle Divčibara idemo na 12 Minuta Brdo opet!

Krenuh dalje, a onda primetih da ovo mesto ima još nešto da mi da! Još jedan objekat upitne statike. Primamljivo je, ali jako opasno. Konstrukcija klimava, ali prelepa. Pogled isti kao sa kule. Još jednom proveravam pogledom gde li su one srne mogle pobeći i divim se koliko su sposobne, jer sve je izuzetno strmo.

Desetak minuta kasnije, eto ga putokaz koji pokazuje desno, na stranu gde su i srne bile, a na putokazu stoji Sjenič. Skrećem. Nikad tu nisam bio, niti sam znao kako izgleda. Za razliku od već izlizanih komercijala za Instagram fotkanje (Banjska Stena), ovaj vidikovac je prazan - nema ljudi! I dobro je. Ponovo počinje ona kiša "niizčega" a sunce nikud nije ni odlazilo. Kakav momenat za pauzu i ručak. Tišina, a pogled fantastičan! Čuje se tek pomalo neka živuljka, verovatno srna, kako šuška tu negde okolo. Ostajem ovde više od sata! Izvinite ako vam Zlatiborac kvari pogled.

Morao sam da krenem posle 2 sara čekanja. Kiša nije stala do Zaovina. Bilo je čak i grada. Slika sa Zaovina je obavezna, bez obzira što smo je svi videli milion puta, a i nije baš bilo prelepo u datom trenutku. Nivo vode je ružnjikavo nizak. Ne vozim standardni krug oko jezera. TET track vodi preko Gornjih Karaklija do vidikovca Sjenič. Ne prolazi daleko ni od vrha Janjač, pa ko je voljan može da svrati. Pre samog vidikovca vozim se klasičnim divnim tarskim putevima nasutim sitnim tucanikom tako da kiša nije stvorila blato. Vozi se lagano. Svaki motor ovo može da prođe, a verovatno i automobil. Čula su mi naoštrena, snimam sve okolo. Snimih i par srna koje su desno od mene, na 50ak metra bile u šumi. Snimile su i one mene i laganim korakom odskakutaše u daljinu. Krenuh za njima kao omađijan iako je to značilo silazak sa puta i ulazak u šumu bez staze. Pratio sam ih neko kratko vreme, a onda ih izgubio. Pošto je u sred šume strma litica na dole, izgleda da su tamo i pobegle. Stao sam na ivicu, tražio ih pogledom i nisam našao. Na slici ispod se može naslutiti ta litica jer šuma naglo prestaje. Vidi se nebo u ravni očiju. Zašto sam krenuo za njima? Ne znam! Nije bezopasno ovde. Vraćam se na put!

Na Tari sam bio nebrojeno puta, ali nikad nisam prišao sa ove strane. Realno, nisam imao ni čime. Sam početak TET-a je za mene priličmo izazovan. Nagib je jak. Tek nasut labav i krupan tucanik upravlja mojim motorom. Ja sam samo putnik. Malo se mučim, ali i uživam. Prilika za padanje ima, ali ih ne koristim. Tek što sam izašao na čistinu i lak put, kreće kiša, ona letnja za koju niste sigurni ni iz čega pada jer su oblaci prilično tanki i sunca ima koliko volEš. Oprema mi nije kišna, a i izgleda kao da će prokletinja stati, pa se sakrivam ispod malog krova koji propušta. Nije mi dosadno. Sedim, gledam, mirišem! Zbog toga sam tu. Nije ni bitno koliko će se kilometara nakupiti. Uskoro stiže i društvo! Portugalac. Mlađi od mene. Vozi rentiranog stroma. Sleteo je u Beograd, iznajmio motor i krenuo. Nije mi jasno otkud on ovde baš u ovoj zabiti. Objansio mi je. Njegov način putovanja ranije nisam ni od kog čuo! On uzme motor, kupi šator i pita ljude na koje nailazi gde dalje da ide. Ne postavlja potpitanja, samo posluša i krene! Pričali smo 2 sata. Pitao me da li je bolje da ide u Albaniju, Crnu Goru ili Hrvatsku. Zajedno sastavismo rutu ispod te nadstrešice. Ruta prolazi kroz sve nabrojane zemlje. Ispostavlja se da je lik to stvarno odvozio! Rastali smo se tako što me je pitao na koju stranu sad da krene jer smo na raskrsnici. Ja mu pokazao rukom odakle sam ja došao i on ode tuda bez pitanja. Kakav car! Žao mi što nemam bolju sliku!