@alexanto Znam da ovo najviše voliš

Sta sve spada u taj servis? Pretpostavljam da je to redovan godisnji... ulje, filter ulja, filter vazduha i nekakav pregled / kontrola osnovnih stvari?

Ima . Gospodin @m.milivojevic , ali njega izbegavamo...niko nece s njim da se vozi vise

Red bi bio da predstavim i ja svoju Yamahu FZS600 '99 godiste. Tek predjenih 100km sa motorom za sad sve okej. Kasno registrovan i oteran kod Cakija u Zarkovo. Nadam se da cemo se vidjati na putu. Ukoliko sam promasio temu premestite/obrisite nije nikakav problem.

Prodali su mi hidraulicno ulje SAE10(6900din), ne znam tačnu marku ali isto miriše kao i ovo što sam izvadio. Misliš li da treba da ga promenim? Nisam mislio taj ravni deo šrafa, vec je blajznula glava(imbus), šraf sam jedva izvadio uz pomoć bušenja i konusnog kontranavoja. Cilindar sam uljem i vodenom smirglom ispolirao. Gumice i ako ne izgledaju loše ću naručiti nove kao i šraf. Za prvo vreme sam na strugu napravio šraf. radi testiranja sipao dot4 pa ćemo videti da li će od sledeće plate da se registruje motor jer bez prednje kočnice teško da će proći tehnički.

Dan 1. Sarajevo-Drač/Dures Ponedjeljak, 7h ujutro. Plan: stići u luku Drač na vrijeme za trajekt za Bari u 22h. Realnost: nikad se nisam vozio trajektom preko mora, a kamoli na međunarodnoj ruti – dakle, pojma nemam kako to funkcioniše. Na sajtu piše: čekiranje, pasoška i carina – sve to mora dva sata prije. Pošto nemam kartu, ne želim da mi trajekt maše iz daljine, pa odlučujem igrati na sigurno – bolje ranije doći nego brodolom. Izlazim iz Sarajeva kroz jutarnju gužvu, preko Lukavice, pravac Foča. Vozim kanjonom rijeke Bistrice i divim se bosanskim planinama, gudurama i prirodi koja oduzima dah. Kako malo čovjeku treba da shvati koliko je lijepa rodna gruda. Da je ovo tuđe, kakva bi to poetika bila prilikom opisivanja, a ovdje je normalno da u 50 km puta prođeš pored Bjelašnice, Visočice, Treskavice, Zelengore, Maglića i Sutjeske... Sreća da nije tuđe. Ispred mene se ukazuje Drina, ljepotica, čista, zelena, bistra... Punim rezervoar na pumpi, još brzinska kafa i mogu krenuti prema Crnoj Gori. Put od Foče do Šćepan Polja više liči na test izdržljivosti nego na granični prelaz. Put? Hajmo reći da je to više koncept nego konkretna stvar. Kao da je neko rekao: "Neka priroda sama napravi trasu". Sustižem dvojicu Nijemaca na GS-ovima, ko pačići uredno voze iza auta na makadamu i punim plućima udišu prašinu. Nije im dugo trebalo da poprime balkanska pravila vožnje, valjda ohrabreni njemačkim tablicama kod mene, eto ih za mnom. Malo li im treba . Prolazimo u grupi BH carinu i dolazimo kod CG carinika. Carinik, iako sjedi, golim okom se vidi da je to oko 2 m / 120 kg, sjedi u nekoj limenoj kućici veličine 1 m², ako nije i manje – više sigurno nije. Logika nalaže da mora biti ljut... Na prvu pokušava da mi fakturiše "preticanje kolone"... – "Jaro, znaš li da je pod kacigom i u jakni jedno 50 stepeni? E haj zamisli, majke ti, da se ja sad izvrnem ovdje... Ko bi bolan hitnu zvao, mene poljev’o vodom, nakupi ti se auta, valja ti raditi pod stresom... Treba li to tebi? Al’ budi pošten." Jaro se u tom trenutku malo prekonta, nasmija: "Dobro si ti to... haj vozi." Ne da mi đavo mira, moradoh još malo: "Jesi ti, jaro, sam ušao u tu kućicu, il’ su oni tebe postavili na stolicu, pa kućicu oko tebe sastavili?" Jaro puca od smijeha i maše rukom da idem . Nastavljam dalje kroz kanjon Tare i uživam. Slikam boju rijeke (ko bi mi ovdje u Njemačkoj vjerovao da je takva), snimam kamerom one tunele, branu i Pivsko jezero. Ne mogu da se nagledam ljepote. Put prema Nikšiću i dalje prema Podgorici prolazi u nevjerici – kako u CG voze... Mislim, nismo ni mi u BiH sjajni, al’ ovo je, brate, previše. Uživam u pogledu i vrućini. Sasvim solidnih 37°C. Nema da fali. Ne mogu jesti, a već je prošlo podne odavno, al’ vodu pijem barelima. Btw, jedna od pametnijih stvari koju sam naručio sa Aliexpressa je onaj nekakav držač za flašu, što se montira na crash bar. Još sam ja to dodatno vezicama pritegao – nema da mrdne. Inače sam ja mjera za naručivanje gluposti sa Aliexpressa. Ja to samo otpakujem i nikad ne upotrijebim. Podgorica i ja gorimo na +40°C, preusmjerenje zbog radova, a na sve to još me navigacija skrene kroz neke podgoričke mahale, pa još i upadoh u jednosmjernu ulicu. Kud će sreća, na raskrsnici ulice brko policajac, zaustavlja me. E jbg. Dižem vizir i, k’o sav sretan da razbijem tremu, pitam ga: "Jel’ se ovuda ide za Budvu?" Ne da brko ni da se zaustavim, koluta očima i samo maše da bježim dalje. A realno, ko bi sad sa mnom razgovarao na +40. Sam sam mu još ja trebao. Podgorica – Tuzi, granica sa Albanijom, prolazim bez problema. Nastavljam kroz Albaniju do Skadra na Bojani. Zemlja kontrasta, ali lijepa. Vile, objekti – mermer, inox, a odmah pored favela i makadam. Lijepa je Albanija – planine i krš okolo, plodne ravnice u sredini. Liči mi malo na Hercegovinu, onaj dio kad se krene od Stoca prema Trebinju. Super su mi one prodavnice voća i povrća sa strana ceste. Stajem kod dvije. Na jednoj se divim izboru maslina – brat bratu jedno 15 vrsta. Voća i povrća – nema šta nema. Uzimam flašu cijeđene narandže iz nekog lavora u kojem teče voda iz šlaufa – valjda da bude hladno. Pijem i razmišljam o izreci: "Sjeda k’o budali šamar". Izlazim na autoput prema Tirani. Aerodrom "Majka Tereza" neposredno pred Tiranom. Uključujem se na cestu za Drač/Dures. Još malo – i luka. Navi je podešen da vozi pravo do luke, pa kroz Drač samo proletim jer me već kopka hoću li naći kartu za brod. Na ulazu u kompleks luke su neke male kućice kao turističke agencije, piše da prodaju karte. Ja sam još u Sarajevu izguglao kartu za mene i Suzu, screenshot nekih 79 eura. Parkiram u sred kružnog toka, poučen primjerom albanskih vozača, i uđem da pitam za kartu. Kaže mi žena koja radi: 110 eura. – "Tetka, evo vidi sliku", i pokazujem joj online kartu. Tetka nešto gleda u kompjuter, "Eh evo uspjela sam naći jednu jeftinu kartu, samo za tebe – 85 eura." – "Tetka, ja baš tu tražim. Prodata." Još mi reče da dođem 2h prije plovidbe da se čekiram. Znači imam nekih 3,5 h. Pravac južno od Drača, nekih 10 km od luke, neko turističko mjestašce. Gledam restoran da je blizu plaže, da mogu nešto jesti, parkirati motor i okupati se. Nalazim neki restoran, malo sa gazdom pričam, njegov sin nam prevodi. Raspitujem se šta nude za jesti, može li se plaćati u eurima i dogovaram da mi čuvaju motor jer su sve stvari na njemu, a da ću se ja vratiti kod njih na večeru kad se okupam. Plaža – onaj najsitniji pijesak, baš kakav mrzim. Draže mi je stati u g... nego da mi se to lijepi po nogama. Poslije današnjih vrućina i puta – ma nema nazad. Presvlačim se. Sam čin presvlačenja nekog od 100+ kg sa nekakvim malim peškirom za plažu ne izgleda baš graciozno, na opšte zadovoljstvo publike sa tribina tj. ležaljki . Konačno ulazim u more! Ček, jbt, pa ovo sve plitko. Kako idem sve dalje i dalje, a mahove se dubina mijenja. Te preko koljena, pa odjednom ispod koljena... Nikad u dubinu ući. Išao bih ja, al’ se sjetim da mi je pasoš u koferu, pa me strah da ne izleti odnekud talijanska carina koliko sam se odmaknuo od obale. Elem, završi se kupanje, mokar, bos i u gaćama – pravo u restoran. Pitam da se presvučem u WC-u – ma sve može, i sve sa osmijehom. Donesoše jelovnik – na albanskom je, al’ dosta se može skontati "pleskavic"... A imaju i slike. Cijene simbolične – 5–6 eura porcija ćevapa, pljeskavica, riba 8–9 eura. Dok ja gledam i biram, pronesoše jelo nekim Talijanima za sto pored. Ne izgleda mi kao da ću se ja od toga najesti, a uhvatila me glad baš. Naručim neku pljeskavicu sa pomfritom i neki sudžuk kao kobasica kod nas. Da se odmah razumijemo – nije neki gastronomski doživljaj. Ja sam se najeo i utalio glad. Druga stvar mi je bila sjajna – toliko su uslužni i žele pomoći da je to, nakon naših konobara, otkriće. Npr. pitam gdje imaju utičnice jer hoću da napunim kameru, telefon i komunikaciju. Dečko kad je vidio da vadim 3 punjača – ode negdje iza i vraća se sa produžnim kablom. Ne treba ništa više. Vjerujem u albanski turizam. Vrijedni su, uslužni i siguran sam da je to dovoljno za početak. Ono što ne znaju o turizmu – siguran sam da će u perspektivi naučiti i da će postati ozbiljna turistička destinacija. Plaćam račun i polako se pakujem za povratak u luku. Usput kupujem vodu, grickalice da imam na brodu. Ubrzo sam u zgradi luke i čekiram se za brod, carinska i pasoška kontrola – i ukrcavam se. Nakon što sam uzeo neophodne stvari, mornar je došao sa španerima i ankerisao motor kako treba. Ja se penjem prema gore. Brod ima 8 paluba. Stjuardese me upućuju na moj sprat. Imam mogućnost da budem u nekim avionskim sjedištima ili u restoranu. Obzirom da sam među prvima ušao, imam luksuz da biram mjesto. Izabrao sam neki kožni dvosjed sa dvije fotelje. Namjestio sam sebi da mogu fino leći kad mi se prispava jer se putuje cijelu noć do Barija. Dolazak je predviđen u 8h ujutro. Nakon raspremanja, odlazim na palubu i gledam Drač u iščekivanju da zaplovimo prema Italiji. Noć na brodu je prošla ugodno, nije bilo puno ljudi, pa sam mogao leći na taj dvosjed i noge pružiti na fotelju. Spavao sam sigurno nekih 5–6 sati, s kraćim prekidima. Jutro, 7h – uplovljavamo u luku Bari... A ja tu završavam pisanje za danas. Pišem vam ubrzo – prava događanja tek slijede

@TrickY Au prijatelju! Ja ne bih časio ni milisekunde! Ako je u dobrom stanju uzeo bih odmah. Čak i ako ti ne legne, ako imaš gde čuvaj ga. Za par godina ima da im krene vrednost na gore, garantujem. Strašna mašina!

Da se zapljunem i ja u temu, doduše po službnoj dužnosti. Prošle godine u proleće sam imao priliku da isprobam 450MT na Tari i baš mi se svideo. Danas sam napravio i prve "ozbiljne" kilometre, i moram reći da se utisak apsolutno potvrdio. Moj stav je da ovaj motor svaka domaćinska kuća treba da poseduje. U vožnji me jako podseća na Tuarega, tačnije bebu Tuarega. Ima isti taj trip gde se masa uopšte ne oseti dok se motor kreće i to je jako lepo iskustvo u vožnji. Zašto beba Tuareg? Još je manji, osetno nižeg sedišta, dosta slabiji, lošijih kočnica i lošijeg ogibljenja. Da se razumemo, ništa od ovoga za šta kažem da je lošije ne smatram da nije dovoljno dobro. "Sasvim adekvatno" je recimo dobra definicija. Dakle, svi što vozite 450MT i razmišljate o većem motoru, Tuareg je direktan upgrade. Motor je u razradi, imao 100km na satu kada sam seo da vozim. To znači da je putna brzina nedovoljnih 80-90. Nedovoljnih da bih se usudio na BG_NS autoputem. Ali zato vrlo prijatno po atarskim i lokalnim putevima. Ogibljenje je nekako drvenasto. Nije mekano, gnjecavo, ali radije će da odskoči od džombe (ležeći policajac i slično. Nisam ga vozio po nikakvom terenu za sada) nego što će je upiti. Treba uzeti u obzir da su mi najsvežije reference Kove 450 rally i nova Tenere Rally 2025. Zaštita od vetra mi je odlična (vizir skroz podignut). Položaj za sedenje je ok, mada je upravljač suviše rotiran prema meni. Šrafovi su toliko jako zavrnuti da se uopšte nisam usudio da ih odvrćem, pukao bi ili imbus ili bi oblajznula glava... Pred kraj vožnje sam počeo da osećam umor između lopatica. To pripisujem direktno zakrenutosti kormana, dakle moraće da se sredi. I da, sedište je baš nisko, kolena veoma povijena dok se vozi (185-186cm visine). U mirovanju su oba puna stopala na zemlji, kolena i dalje povijena. Voleo bih isprobati visoko sedište. Položaj za stajanje mi nije legao. Upravljač je suviše nisko. Verovatno bi se i na ovo dalo navići. Rezervoar jeste širok, kao što je i @aca-pn spomenuo. Svetla su dobra sve dok ne krenu ozbiljnije krivine. Pod nagibom put suviše blizu ispred motora ostaje u mraku. Ovo ne bi trebalo predstavljati problem na magistralama i bržim putevima. Ovih dana ide na prvi servis, a sledeće sedmice idem njime na vožnju po Rumuniji. To će biti dosta iscrpniji test. E da, motor je iz salona izašao sa rezervoarom iz kog curi gorivo. Skroz dole-nazad, spoj gornje i donje polovine nije dobro zavaren/zadihtovan. Reklamacija je prihvaćena, čeka se zamenski rezervoar. Do tada će epoksi da radi pos'o.

Ne bih da protivurecim ali sredstva za pranje sudova sadrze so,i nisu preporucljiva za pranje auta...to mi je rekao covek koji se bavi autima iliti svercer...rekao mi je da vim cini cuda u estetici ali nisam nikad probao.

Koji motor je u pitanju? Ja sam na starom motoru gledao da mi neko napravi i kad sam sve izracunao, jeftinije mi bilo da kupim polovno na KP, malo ofarbam i sredim pa sam tako i uradio.

"Carinska stopa na robu koja se uvozi iz Kine u Srbiju varira u zavisnosti od vrste robe i može se kretati od 0% do 30%, sa prosečnom stopom od oko 10%. Carinska stopa se obično obračunava na osnovu CIF vrednosti robe, što uključuje troškove robe, transporta i osiguranja. Da biste saznali tačnu carinsku stopu za određeni proizvod, potrebno je konsultovati carinsku tarifu Srbije i proveriti odgovarajući tarifni broj za taj proizvod. Pored carine, na uvoznu robu se plaća i porez na dodatu vrednost (PDV). Dodatne informacije možete pronaći na sajtu Uprave carina Republike Srbije." Uzeo sam 12% kao najcesce primenjenu stopu u praksi. Kad god sam kontrolisao vrtela se oko 12%.

Pa dobro nije baš toliko jednostavno ali svakako nije raketna nauka.

Nas nekoliko iz Brusa i Aleksandrovca dolazimo !

Isto i meni rekli kao oko deset crvenih a na kraju 14,5.

Prodato

Generalno, tema je dobra. Primera radi, ja vozim motor od 2017-te a iz Šapca znam tek par ljudi sa kojima sam vozio. Sa druge strane Šabac pun motora. Možda bi takve grupe lokalnog karaktera bile kul, za organizaciju kratkih vožnji, radnim danima, tipa otići negde na kafu, da te želja mine ... Nisam istraživao dal postoje teme na forumu za organizovanje lokalnih vožnjica ... Sent from my iPhone using Tapatalk

Hvala svima na saradnji

Od Va na Mionicu, Banju Vrujci i Ljig, pa Ibarskom magistralom na Rudnik...posle Topola, Natalinci, Smed. Palanka i dalje ka Požarevcu i Dunavu....ja sam u G. Milanovcu, ako odlučiš ovuda ili na Rudnik, tu sam za sve što treba, slobodno se javi.... Sent from my moto g54 5G using Tapatalk

Kupis cev, 3 m ti dosta, fi po zelji. Odneses da ti neko iskrivi, nadjes da ti neko zavari. Posaljes na plastifikaciju ili ga ofarbas kako valja i eto. Nosac. Nije neka raketna nauka.

Sada znam ko zna da pravi

Tako je, Beta ćao, skuter sam vozio u Ostružnicu, sad ću i ovaj. Toliko sam platio prvi servis za 625 a rekoše oko 10-11 kad sam se informisao, malo bezveze.

Obicno je to kao sto @Darko Mihajlovic napisao, grupe se prave tek kad s nekim napravis nekoliko voznji ili s drugarima koje znas duze. Karakteri,prohtevi,nacini voznje, tolerancija uticu na vece grupe pa obicno se svede na manji broj, licno iskustvo je bilo da je jedna grupa brojala koju sam ja osnovao imala 12 vozaca i to smo svi iz istog kraja i znamo se dugo, trajala je 4 godine i broj se smanjivao vremenom i na kraju nisam ni ja bio vise clan grupe. Sad sam isto u grupi s manje vozaca i videcemo dokle ce trajati, za sad je sve ok.

Ima li neka grupa redovnih posetitelja moto manifestacija ,ukljucujuci i onih koje se ne nalaze na kalendarima moto skupova?ili neka fb grupa?