Mozda onaj "vento" model, takodje LS2.. One nisu dzakaste , vrv mogu u cizmu

Ne bre , ipak necu taj poklopac , nego okvir oko tog poklopca

Ja sam tražio nešto slično kod nas, mrka kapa. Najtanje mesh pantalone koje sam probao (ako se ne varam bile su LS2, Como Air ) opet nisu bile udobne da se upašu, barem meni, u poredjenju sa MX pantalonama.

pored ebay varijante iz Nemačke (£23.11 cover + £15.94 poštarina iz DE do UK = £39.05 imaš i link za £49,50 sa engleskog sportbikeshop, manje će da putuje nego ono iz nemačke, biće brže Givi Anodized Aluminium Cover - V47N / V47NT - FREE UK DELIVERY WWW.SPORTSBIKESHOP.CO.UK Givi Anodized Aluminium Cover - V47N / V47NT from the UK's leading online bike store. Free UK delivery over £25 and easy returns on our range of over 80,000 products. Ako rešiš, javi se u poruci da ti dam adresu gde da dostave ili da ti dam račun gde da mi uplatiš dinare

Ja i moj Tamnavski odred, nema nas mnogo ali smo lepi

Nije senzor brzine na točku pa ni točkovima ..... to su senzori ABS-a. Senzor brzine je baš taj sa slike usrafljen sa leve strane ageegata iznad izlazne osovine menjača.

Dakle, pretrazio sam postove i ne mogu da nadjem neku preporuku za letnje (prozracne) pantalone, barem AA klase koje mogu da se upasu u MX cizme (u mom slucaju tech 7). Mozda to ne postoji, ali ja da pitam nekoga od vas da li zna i da li moze nesto da preporuci. Znam da postoje mx pantalone, ali koliko razumem imaju nultu zastitu na asfaltu. Sent from my SM-A556B using Tapatalk

...rat Turcima!

Biće mu lakše kad prizna, pobjedio sam zato što je lik vozio rasturenu hondu i satelitski dukati...a honda treba da kaže nismo je razvijali jer je lik bio toliko brzi sa njom da nije bilo potrebe....neko vrijeme..

Ko je pratio temu o restauraciji ČZ 175 Sport iz 1974, zna da smo moj imenjak i ja imali prošle godine veću turu po Homoljama (Link teme). Imali smo nakon toga više zajedničkih vožnji, a ovaj prvi vikend Septembra 2025 smo rešili da iskoristimo za obilazak Nacionalnog parka Semenik u Rumuniji. Semenik se sastoji od dva dela: Semeničke planine i Aninske planine. 80% je bukova šuma. Park ima 10 rezervata prirode, mnogo vodopada, jezera i prelep je za vožnju motociklom. Što se vozila tiče, postavka je ista: ČZ 477 (175 sport), stara 52 godine i ČZ472 (350) stara 47 godina. Ja sam iz Vršca, imenjak iz Beograda, tako da smo se našli u Beloj Crkvi, i zaputili se na granični prelaz Kaluđerovo. Gužve tu retko kad ima, posebno sad van sezone, tako da smo i sada bili jedina vozila na prelazu. Odatle idemo za Oravicu, pa za selo Gradinari. Pre ulaska u selo, uz glavni magistralni put, može se videti most Marije Terezije: Skrećemo desno, i iz ravnice prelazimo u penjanje ka gradu Rešica. Šuma počinje da menja dosadašnja polja, i uživanje za vožnju počinje. Kroz Rešicu samo prolazimo jer idemo dalje uzbrdo ka jezeru Valiug. Put je predivan, krivina na krivinu, većinski u hladovini. Tu je već druga temperaturna zona, drastično niža temperatura, i ima delova puta koji su još mokri od ko zna koliko dana ranije. Nakon toga stižemo na jezero Valiug. Predivno uređen prilaz, drveni ponton sa ležaljkama, koji uz to ima i kafić, opciju za rentiranje kajaka, električnih čamaca itd. Iako je jezero relativno visoko, temperatura je i dalje bila dobra za kupanje. Maksimalno uživanje. U produžetku je jezero Trei Ape. Odmah uz jezero, nalazi se odličan restoran takođe u hladovini, tako da imate sve na jednom mestu. Takođe ovo jezero nudi i sjajne pešačke staze, a od restorana kreće žičara koja vodi do vrha planine. Nakon ručka, kupanja i odmora, spuštamo se dole u Rešicu. Rešica je grad sa oko 60.000 stanovnika. Između ostalog između dva rata bila je jako značajna jer su se u njoj pravile lokomotive i vagoni, tako da se smatra kolevkom železnice u Rumuniji. Opravdano ponosni na to, napravili su Muzej Železnice na otvorenom gde se mogu videti mnoge parne lokomotive, i između ostalog prva iz 1872. godine. Rešica je vrlo zanimljiv grad, sa velikim šetačkim trgom, gradski saobraćaj je odlično rešen linijama modernih tramvaja, i generalno je pun kontrasta modernog i elemenata iz vladavine Nikolaja Čeušeskua. Ako vas zanima glamur, zaobiđite ga, ima boljih opcija u Rumuniji. Ako vas zanima ulična fotografija i generalno motivi nekog prošlog vremena, preporučujem da ostanete malo i procunjate. Hrana je u Rumuniji generalno dobra, ne preterano skupa i više nalik nekoj domaćoj u Vojvodini. Slatkiši su potpuno drugačiji u odnosu na naše, i mene dosta podsećaju na one koje sam viđao u Rusiji. Npr ovo je sladoled od vanile: Iz Rešice idemo na sever. Pravac Farliug, Lugoj, Temišvar. Temišvar kao Temišvar, prelep grad koji nudi uvek nešto novo. Ovog puta odlučujemo se da obiđemo Muzej Revolucije. Revolt protiv Čaušeskuovog režima započeo je sredinom decembra 1989 u Temišvaru. Protest u Temišvaru je nasilno ugušen po Čaušeskuovom naređenju. Pobuna se brzo proširila zemljom, kulminirajući demonstracijama stotine hiljada ljudi u Bukureštu, posle pažljivo sročenog ali na kraju ipak neuspešnog govora koji je Čaušesku održao 21. decembra 1989. godine. Muzej jeste generalno posvećen tom dođaju ali prati i ostala dešavanja u svetu vezana za tu temu. Na ulazu u muzej možete videti pravi komad Berlinskog zida: Toplo preporučujem posetu istom, objekat je ogroman, na dva sprata, sa sjajnom kolekcijom predmeta, uniformi, fotografija detaljno opisanim na više jezika. Ima i celih soba koja su uređene da prikažu kako su izgledali stanovi u vreme tog režima itd. Odatle odlazimo na jedan krug po gradu i polazak za Srbiju ali ovog puta na granični prelaz Vatin. Bilo je tu još mesta koje smo obišli, ali ne bih da davim, mislim da je ovo dovoljno da se dočara vibe sa putovanja. Motori su naravno služili besprekorno, bez ikakvih kvarova. Potrošnja klasično oko 3.7 - 3.8 u mom slučaju. Pozdrav svima do narednog putopisa!

Ma vanzemaljac jbt!

Probaj sa pampersima za odrasle. „Poslato“ iz dijaspore sa novog „ajpeda“

Upali motor i špricaj sprej za čišćenje kočnica oko karburatora i prirubnica. Jesi gledao klipove za čok? „Poslato“ iz dijaspore sa novog „ajpeda“

Testirao ga malo po Fruškoj Gori. Pravi test će biti na Kučaju sledeći vikend. Definitivno vredi novaca. Lakše se vozi na malim obrtajima nema onog traktorisanja da tako kažem čini mi se i da radi na malo nižoj temp pošto sam vozio delove koje inače vozim pa pratim i temp ulja same mašine. Sve u svemu ja zadovoljan.

1. andrej. 2. Skittles 3. Severian 4. PremieRacing 5.Prašinar 6.(Bojan,nije na forumu) 7. Vaske4s 8. alexanto 9. Interceptor BP 10. piki i drugari 11. Kloktor 12. Tibor

11. Kloktor

10. piki i drugari

Kod Tumbeta sam sedeo na 690. Ja sam 183 ne oslonim se skroz stopalima. Ja ne bih to smeo voziti mozda ono ko usran lagano al nije to svrha. Deluje mi i cuje se kao da hoce da se rita kad se vozi

A na puno mesta krivine se smenjuju kao kad krivudamo S-ove po auto putu. Danas takve krivine u podnožju Tonale pasa, ja uživam u krivinarenju kad nakon jedne krivine majka izašla iz auta sa detetom 4-5 godina i drži mu čelo da dete povraća. Bem li ga, rado bih se menjao da ja povraćam kao 2020. godište nego da uživam u krivinama sa svojim JMBG

BiJo jutroske do Linde...završio kupovinu baterijA. Kad je stvar tako tražeća, reko' duznem ja više stvari. Sad imam viška bateriju....

Jel ovaj zavrsio u urgentnom ili je nestao u sumi?

Bravo Zoki, baš sam se pitao šta se dešava sa planom kad ono ti jezdiš italijanskim prevojima

Kao što Srbija više nikad neće biti ista nakon pada nadstrešnice tako ni moj (moto) život više neće biti isti nakon današnjeg dana. Možda je takav stav posledica života u tepsiji Evrope i Srbije, ali ovo je u pravom smislu reči VRH kada su u pitanju bajkerske destinacije. Dva protekla dana su trebala da se stigne u ove krajeve (podnožje Stelvio nac. parka) i ako se izuzme samo deonica AP od Županje do Zagreba (došlo je do promene putanje zbog promene smeštaja u Sloveniji) i sama vožnja kroz Sloveniju, Austriju i Italiju do hotela u kom sam smešten je bio prava uživancija. Sve vreme sam ispod kacige urlao Italijansku himnu (stvarno je najveselija) i staru pesmu od Bijelog dugmeta "Idemo u planine" koju inače organski ne podnosim od kada je izdata kao ni onu "Doživjeti stotu". Usput sam sreo na hiljade bajkera, a od toga veliki procenat Harley-evaca koji su izgleda imali onaj godišnji skup u Austriji. Zbog velike gužve pozdravljanje bajkera u vožnji često izostaje, a na Stelviu ga preko 2000 mnv praktično i nema jer bi to bilo kao da pozdravljaš sve prisutne na Slaviji 15. marta... Ja sam uz male izmene danas vozio planiranu rutu za drugi dan i to u smeru kazaljke na satu (što preporučujem). Do Passo Tonale je bilo lepo i prijatno za vožnju kao i malo posle. Kada se krenulo ka Gavia Passu kreće noćna mora. Uopšte mi nije jasno da se na onako uzak put puštaju vozila u oba smera. Put je širok bukvalno 2,5 metara sa proširenjima za mimoilaženje tako da nije prijatno za vožnju ni kada je pustoš, a kamoli kada je gužva kao što je bila danas (nekakav alpski reli fensi automobila). U toj deonici užitka u vožnji nema ni najmanje i sve se svodi na borbu da ostaneš na točkovima i na putu. Kada se pređe Gavia Pass i krene prema Stelviu onda je put znatno bolji i zanimljiviji za vožnju, mada su zapravo u nižim delovima nabolje deonice i rute za vrhunsko prženje po krivinama. Severna strana Stelvia (u mom smeru spuštanje) je u principu gnjavaža po serpentinama kao i severna strana Transfagarašana (jedino je bolji asfalt). Možda neko uživa u tim krivinama 180 stepeni, ali meni to nije. Kada se spusni malo niže onda za mene počinje prava žurka i ludilo Vreme je prethodnih dana bilo savršeno, ali od sutra izgleda sranje. Ja sam promenio prvobitni plan iz više razloga i krenuo odmah u subotu, prenoćio u blizini Dravograda i juče došao ovde u Monclassico (solidan i povoljan smeštaj) na tri noćenja. Posle toga sam planirao selidbu cca 150 km na istok bliže Dolomitima pa odatle nekoliko dnevnih ruta, ali sam sada u pat poziciji zbog nailaska lošeg vremena. Dobro je da nisam rezervisao (uplatio) ništa od srede do subote jer ko zna na šta će izaći sa vremenom. Možda sada izmenim plan i krenem na Jadranku...nemam pojma... Sve u svemu dragi bajkeri, za godišnji odmar treba pod obavezno kalkulisati Alpe (7+ dana) a za ostalo šta ostane. More je svugde isto, a ovde je svaka planina i prevoj novi užitak za pamćenje. Žao mi je samo što sam ovo tek sada spoznao...

Dobrodošao!