Unapred ili unazad?

Dodaj malo... ZRX1200... Trepno ne bi.

Бањају и Биндера померају за по три места уназад, па ће стартовати као 14. и 16.

Зарко био црвени у последњем кругу првих квалификација, али му је Биндер засметао. Пре тога је Савадори пао док је возио иза Биндера, сад да ли је Биндер укочио у сред кривине, или је Савадори омашио тачку кочења нисам видео, али су оба случаја под истрагом била. Такође, Бањаја и Марини су засметали Безекију у другом делу квалификација па се и то истражује. Сутра се помера све за сат унапред због временске прогнозе (ветар и до 45км/ч!), тако да ће трка бити у исто време као и спринт данас, у 6 по нашем (ако нисте у Румунији или Бугарској)

1. Pedro Acosta 2. Fermín Aldeguer 3. Alex Marquez

Ako ima neki bajker iz Kraljeva,Čačka da nam se pridruži bilo bi dobro Nisu valjda tamo svi ćacige boga mi poljubim

Samo da se javim prije puta i zahvalim svima koji su dali korisne informacije i svojim sugestijama pomogli da „oblikujemo“ put do „zemlje lijepih konja“, odnosno Kapadokije. Što se tiče smještaja, dobar dio hotela smo već rezervisali i, blago rečeno, oduševljeni smo cijenama – prosjek noćenja s doručkom je oko 20 eura, pretpostavljam jer je van svih sezona. Kod izbora hotela, prvi i najvažniji uslov bio je siguran parking za motore, zatim doručak, i treće – da je hotel pristojan i čist. Luksuz ne tražimo, ali se sigurno nećemo izgubiti ni ako nas zapadne nešto bolje. E-sim kartice za telefon kupujemo dan prije puta preko sajta mobilmeter (hvala @Mr_Wolf). Putarine ćemo plaćati debitnom karticom na licu mjesta, jer nam je to najpraktičnije (@ftp ). Ruta se mijenja samo četvrtog dana – umjesto Troje idemo u Asklepion i Pergamon. Sve ostalo ostaje po planu (vidi prvi post). Sve rute zajedno s parkinzima već su ubačene u navigaciju. Museum Card ćemo kupiti odmah na početku, da izbjegnemo čekanja i pojedinačne ulaznice. Očekivane temperature su između 5°C i 20°C. Polazak 23.10, povratak 02.11. Kad se vratimo, pišem utiske. Ostajte mi zdravi, bikeri, i s oba točka na cesti!

Videcemo Alex od kakvog je materijala sada bez batice...

Boga mi Bezzecchia ni dupla kazna ne može tek tako da skenja, ima šanse da dobije ovo.

MotoMundo.Net – All MotoGP Races in a Single Place MOTOMUNDO.NET

Momcovi, neki dobar stream?

Spuštamo se ka centru Portoroža i idemo do jedne pekare da uzmemo nekih potrepština za kasniji doručak. Junsko mirno jutro, more mirno, a mirisi autenticni za primorsks mesta. Iz Slovenije ulazimo u Hrvatsku i vozimo kroz Istru... Put odlican, pored puta vinogradi i maslinjaci, a zemlja crvenkaste boje... Paznju mi privlaci sve sto vidim i sve razlicitosti od našeg kraja. Prilikom polaska iz apartmana, popio sam na prazan stomak neke vitamine u kapsulama (koje inace redovno pijem) i nakon pola sata - sat voznje počinje da mi konstantno bude muka... Kako je put odmicao, meni je sve vise muka i stajemo na jedno prosirenje pored puta... Zavisnici pale cigarete, ja uzimam vodu i neki đevrek da se malo povratim nakon čega mi je odmah bilo bolje. Nastavljamo dalje, put Pule gde ćemo napraviti pravu malo duzu pauzu. Pre Pule stajemo u jedan veliki market gde kupijemo neke stvarcice koje ce nam trebati za dorucak, a takodje i gorivo sipamo na pumpi preko puta. Inace nas drug Spale je na put poneo puno domaćih vakumiranih suhomesnatih proizvoda iz svoje mesara što je nama pruzalo dodatni uzitak svakodnevnog dorucka u prirodi i mesta koje mi sami odaberemo. Stizemo u Pulu koja je puna turista, saobracaja i svega sto turisticko mesto nosi. Dolazimo do Pulske Arene (Amfiteatra) parkiramo se ispred slikamo i razgledamo... Vecina ekipe je vec posetila Pulu pa se nismo puno zadrzavali. Odlazimo do Rive i nalazimo lep kafic gde je vec bilo parkirano nekoliko motora pa i mi tu stajemo. Sunce je vec lepo ogrejalo, pijemo pice, telefoniramo, smejemo se i sve ide svojim tokom. Ubrzo se pakujemo i krećemo jer danas imamo malo vise kilometara da vozimo. Kako smo izasli iz Grada, gledamo pogodno mesto za dorucak... Nalazimo mesto pored puta u malom maslinjaku koje vec ima sto i dve klupe, a pored tog kompleksa vec je bio jedan kamper parkiran tako da nam je bilo pogodno za pauzu. Parkiramo motore, vadimo friziderčić i sve što smo kupili i postavlja se galantna trpeza... Malo mi je neprijatno jer imam osecaj da smo na privatnom posedu i da se na svoju ruku gostimo, ali šta da se radi kad stomak trazi svoje. Dobro nahranjeni, krećemo ka Opatiji... Asfalt savršen, vreme savrše, dodajemo gas i tempo je odlican. U mestu Plomin, stajemo na bajkerima dobro poznati vidikovac pre spuštanja do same obale i magistrirale koja ide uz samo more. Tu se slikamo, razgledamo tu prirodnu lepotu i izostravamo čula mirisa i sluha. Ponovo jasemo motore i vec smo sisli do Obale gde nas docekije neki vid manje guzve i nesto malo sporije voznje, ali ono zbog cega smo krenuli na put sada se otvara i nema mu kraja naredna dva dana, a to je ta Jadranska magistrala pored samog mora. Jadransko more posebno plavo, kamen na obalama bele boje, a granulacija asfalta na kolovozu krupnija sto sve čini jednu celinu koju vozaci motora u snovima priželjkuju. Ulazimo u Opatiju, gde se oseca luksuz, glamur i sve lepote mondenskog turizma na koje sad ne treba trositi reci. Sedamo u baštu hotela Milenij tj. Caffe-a Wagner koji je na samoj obali mora. Odmor za espreso, neki sladoled i kolac koji veoma gode po tako toplom danu. U Opatiji vec dugo godina živi nas sugrađanin iz Aranđelovca koji je tu kupio kucu i veci deo godine zivi u Opatiji. Saljemo mu lokaciju ne bi li ga iznenadili da se vidimo (jer nam je preko zime dok smo u Aranđelovcu sedeli i razgovarali rekao da ni slucajno ne prodjemo kroz Opatiju, a da mu se ne javimo) kako smo mi njemu poslali poruku i lokaciju, on nama odgovara lokacijom iz Aranđelovca tako da se ovoga puta nismo videli. Spale i ja krecemo malo da prosetamo noge i odlazimo do čuvene statue "devojke sa galebom". Spale zgodan i šarmantan čovek, odmah ga Ruskinje šaleću da ih slika, a on kao pravi džentlmen ne odbija da fotografisemo sredovečne dame i izadjemo im u susret...ali dobro sve u rok službe putovanja i voženje motora. Palimo motore, sunce već ozbiljno prži, okrepljeni i odmorni "peglamo" put i krivine baš kako treba. Ispred Rijeke smo, ali mapa pokazuje da je saobraćajni kolaps kroz sam grad.. putem komunikacije jednoglasno odlicuju da se Rijeka zaobiđe obilaznicom i nakon Rijeke ponovo spustimo do obale. Kažem jednoglasno su odlucili, jer ja nism imao mogućnost izbora jer mi je crkao mikrofon pred put, a u Barelu nisu imali na stanju mikrofon za Schubert kacigu do dana polaska tako da sam ja samo slušao i rukom mahao kada sam sa necim saglasan na sta su se svi smejali. Vozimo lep tempo, Bogu hvala sve ide kako treba. Dogovor je da sl. Pauza bude u Senju gde cemo jos malo odmoriti pored mora i odatle do samog smeštaja koji smo juce bukirali nema mnogo kilometara. Inace ta deonica puta Senj - Karlobag je ono sto vozačima motora treba... Put otvoren i pregledan, nema nikakvih uključenja ni sa jedne strane, levo je kamen, desno je more, pametna glava, dobre gume, dobre kočnice i sve to bude idilično. Strale i ja smo napred malo odmakli jer smo hteli malo jači tempo da izvozamo, a Spale iako voli da "potera" kao iskusni vuk pazi na našeg malo starijeg druga koji ima poteškoća sa nogom i ojedom butina kao u filmu Tito i ja. (Šala mala na koju se Ika nece naljutiti, ali sve se to saniralo i rešilo već sutradan ujutru). Kako smo Strahinja i ja kao dogovoreni krenuli da vozimo tu deonicu puta, ja sam malo oštrije pretekao Spaleta što ga je iznenadilo i vec umornog dodatno iznerviralo. Moja greška, priznajem... Vozimo tu deonicu putu dosta jak tempo što nije za pohvalu ali tako je kako je... Ja vozim KTM koji stvarno lepo pegla krivine, a iza mene konstantno ide Lestra koji vozi Afriku sa točkom 21"... Vozim i konstantno razmišljam u sebi da li je lud da ovako vozi sa tim točkom koji kad vidim ja se naježim... Sa druge strane znam koliko je iskusan vozač i znam kako vozi pa prihvatam to kao činjenično stanje jer kako narodna izreka kaze "Nije do frule nego do frulaša". Tako je izgleda i kod motora... Stižemo u Karlobag, nalazimo smeštaj, ulazimo u dvorište već umorni, a neki od nas i ljuti pa pada i po koja kritika, ali dobro ko je kriv red je i da prećuti malo. Vlasnica smeštaja je jedna gospođa ruskinja, koja nas je lepo ugostila i dočekala. Dvorište lepo uređeno, motori u dvorištu parkirani, smeštaj skroman ali uređen i to je sasvim dovoljno za boravište. Dogovor je da se ide na plažu pa na večeru. Ja danas preskacem kupanje i ostajem u smeštaju... Obavljam neke pozive, spremam se i cekam ekipu da se vrati sa plaže. Brzo se vraćaju, dinamično se spremaju i već smo krenuli u šetnju i na večeru ka centru Karlobaga... Turisticka sezons jos nije zvanicno počela, a u ovom mestu se to i oseća... Našli smo restoran, poručili Pizze i Ožujsko pivo, a pored nas sedi ekipa bajkera iz Nemačke u koznim kombinezonima i lepim godinama života koja pije pivo i uživa baš kako vole. Dok sedimo u restoranu, saznajemo da su nam par starijih prijatelja isto motorima nekoliko dana na ostrvu Pag nekih 25km od nas... Pošto smo se već otpustili, raskomotili i ugazili u flašu i smeh, nismo hteli ništa da komplikujemo jer ćemo se za koji dan svakako videti u Aranđelovcu. Veče odmiče svojim tokom, sve ide spontano i opušteno i svima je prijatno posle suncanog dana i dobrog putovanja. Sutra nas čeka deonica puta Karlobag - Neum sa obilaskom nacionalnog parka Biokovo u Makarskoj.

Znači i njega poljuljali Kinezi ili kao BMW mnogo narod kupuje pa mnogo i prodaje po oglasima.

240

Baš takvih koliko hoćeš u oglasima

Veliko hvala, ali ne bih.

VF 750 Sabre, 1984, jedna cela, druga u delovima?

Pošto me drugar @simovica venčao sa bivšom ženom, red je da mu vratim uslugu i zakačim oglas. Da krenemo sa cenom : 2699€ Motor se registruje kao A2, a blokada je skinuta i sad ima 42KW ili 56 konjića, Upravo je registrovan, a cena registracije je 15.100 din. Kod mene je 5 godina. Trenutna kilometraža je na 74.200km. Gume Pirelli Angel ST stavljene letos, a Givi nosač i Kappa kofer od 46L prošle. Lanac i lančanici zamenjeni pre 5.000 Uz motor dajem i dodatni LED far koji se lako montira, ukoliko to neko želi (ima ga na jednoj od fotografija) Motor i menjač su odlični. Od oštećenja ima manju ogrebotinu sa desne strane na rezervoaru i prednjem blatobranu, to sam ja neiskusno pao dok nije bila skinuta blokada. Od kad je skinuta blokada to se nije dešavalo. Prodaje se iz razloga kao i kod većine, malo mi je dosadio i kupuje mi se jače. E sad kad već postavljam oglas da ga i prokomentarišem (ako moje slabašno ali iskreno iskustvo nekom znači ) Meni se sviđa više kako motor izgleda sa LED farom sa Alija (poslednja fotka) nego sa fabričkim, ali Aca više voli fabriku. U odnosu na moj Versys (tu su negde po godinama) Honda ima extra menjač, dok je kod mene kao da menjam brzine na tenku. Ja sam se pre 15-tak godina ložio na naked-e i ko voli ovakve spravice ovo je dobar motor. Nas dvojica smo se svake zime, pošto je kod mene u garaži, igrali majstora... menjali ulje, podmazivali sve što može da se podmaže a od "ozbiljnijih intervencija" smo prve godine zamenili dihtung na vodenoj pumpi. A sad slike i bonus video sa trandžom.

'ce legne

17.10.2025. Sjenokosi, Trmanje, Jasenov do Dužina rute 49,5 km, kombinacija makadama i uskog seoskog asfaltnog puta. Najveća visina 1210 mnv. Proredile su mi se vožnje. Kako zbog vremena, tako i zbog nekih drugih aktivnosti. A bilo je još par lepih dana posle ove vožnje do Maganika, ali ih nisam iskoristila za vožnju motora. A onda kada sam juče konačno htela da napravim neki mali krug, pala je kiša. Prognoza je govorila da će se kiša nastaviti i pojačati, ali jutro je osvanulo suvo. Oblačno, maglovito, ali suvo. Gledam nebo i nećkam se, dal da isteram motor ili da verujem prognozi? Ali ako danas ne izađem, ili eventualno u nedelju, makar kratko, u narednom periodu neću biti u mogućnosti da vozim. Pojavio se i tračak sunca među oblacima, taman na vreme da me ubedi da se ipak malo provozam. Pa, ako bude trebalo, bežaću od kiše. Ili ću kisnuti, šta da se radi Gde ću, šta ću, aj mali krug preko puta. Isteram motor, spremim se i umesto da krenem u šumu preko puta, ja samo produžim uzbrdo u pravcu Maganika Nešto mi je tako došlo, da ponovo krenem naviše, ka Gornjim Rovcima. Usput sam odlučila da ne idem sasvim do Maganika, već da skrenem ka Sjenokosima, i onoj mojoj steni sa prelepim pogledom na selo Maničevo ispod, ali i kanjon Platije i razne vrhove planina koji se sada verovatno neće videti od oblaka. Nije to neka dugačka ruta, ali je kameni put koji se ne koristi često, pa ne dozvoljava opuštanje. Prija mi danas taj uspon po truckavom putu. Prvo do groblja, pa do Gornjih Rovaca, a onda jedno parče asfaltom, da bi se ubrzo isključila levo na nešto lošiji , pomalo i strm makadamski put koji me vodi u Sjenokose. Kad tamo, potpuno neočekivano me okružuju uz glasan lavež ovčarski psi. A tu je i stado ovaca. Iznenadili su me, pa nit da stanem, ni da produžim, a oni laju iz petnih žila. Srećom ne kidišu na čizme i nogavice. Predvodnici su tri prelepa ogromna bela šarplaninca. Uh, kako su lepi. Zaljubila sam se na prvi pogled. Sad i da me zgrabe za nogavicu, čini mi se ne bih marila Utom lavež prestaje i vidim čobanina kako mi se približava sa kozom. Darko , poznajem ga. Njegova porodica ima mnogo ovaca, a i krava i konja. To je ona jedina porodica koja još uvek izdiže stoku u katunu Maganik. Ali već je kraj oktobra, sišli su sa stokom u Sjenokose. Tu će još malo biti, pa idu da prezime zimu u još niže i toplije krajeve. A na proleće ponovo ovamo, a onda i na Maganik. Malo sam popričala sa njim. Psi su polegali okolo po travi. Prelepi su, ali nisam se usudila da ih pomazim. Darko žuri da potera ovce u pravcu kuće za slučaj da počne kiša, a ja da odem do stene. Nebo je oblačno. A priroda lepa, obojena raznim nijansama braon i žute boje. Ima tu još uvek zelene, ali i crvene boje, koja daje posebnu živost ambijentu. Magična stena, čarobno mesto. Spoj energije, prostranstva, visine i lepote. Dovoljno je samo sedeti na kamenu i pogledom upijati ono što se pred tobom pruža, da se osetiš preporođeno. Na putu za Sjenokose sretoh čoveka na konju sa praznim balonima. Krenuo je na izvor po vodu. Retka pojava u današnje vreme da se konj koristi na neki način kao prevozno sredstvo. Bele ovčice rasute po već požutelim pašnjacima na Sjenokosima Ah kakav lep pas! A tu je i kozica Milka Pogled na Maničevo obojeno nežnim jesenjim nijansama, sa jedne strane Snaga i energija koju emituju stena, i kamen, sa druge strane Prostransvo Jesen je zaista lepa. Ako ni zbog čega drugog , ono zbog predivnih boja. Kiša još nije počela da pada kad sam krenula nazad sa Sjenokosa. A bilo je i rano. Odatle nemam baš puno opcija gde bih se još mogla provozati, a da to ne bude na Maganik. Setih se da odavno nisam išla do Trmanje. Do tamo je sve asfalt , zato i ne idem češće. Mada je put veoma zanimljiv, ide rubom planine i ima sjajan pogled na kanjon Platije. Trmanje je selo na visoravni, na visini od nekih hiljadu metara. U tom selu se put završava, nema dalje. Inače veoma lepo, pitomo mesto. Mana je što ceo taj kraj oskudeva u izvorima vode, pa se zidaju bistjerne kako bi se sakupila kišnica. Kanjon Platije Pre Trmanja skrećem na neki šumski put. Zapravo na dva, ali nisam išla do kraja . To ću malo bolje da istražim neki drugi put. U selu Trmanje postoji spomenik u znak zahvalnosti Rovčanima koji su pružili utočište Kučima pred progonom od Turaka, 1781. godine. Trmanje Stara bistjerna za sakupljanje vode Platije, kakva je to upečatljiva kamena gromada Sa asfaltnog puta ima skretanje za jedno malo seoce od dve kuće duboko , dole u rupi. Pre tri godine sam prvi put sišla tim putem sa mojim tadašnjim motorom, klx-om. Iznenadila sam se tada, kada sam u kući, na kraju tog puta, dole u rupi, zatekla čoveka koji tu živi. Nisam verovala da je moguće da je on još uvek tu. To mesto je tako izolovano, da se pitam kako je moguće uopšte tu živeti. Naročiti zimi. Ali on je još uvek tu! Na kraju slepog creva, na rubu litice stoji mala kućica u kojoj živi ovaj stari meštanin. Živi sam. Žena mu je preminula prošle godine. Deca su po gradovima, imaju svoje živote. Obilaze ga, zovu da pređe kod njih. Ali on kaže, ovde mi je najlepše. Imam slobodu, vazduh, prirodu. Imam svoj dom. Ako odem u grad, to će biti moj kraj. Potpuno ga razumem. Iako se retko zadržavam , ovde sam posedela možda i duže nego što sam nameravala. Čovek je željan ljudi, društa. Baš mi se obradovao. A i setio me se od ranije. Kilometar, po kilometar i ispade na kraju lep ispunjen dan. A nije ni kiša pala. Dobro sam izabrala što sam ipak izašla motorom.

@brankoXM Stekao sam utisak da se strom lako prodaje kao polovan,ako ti ne legne prodaj ,zameni..S'njim ces se najmanje zeznuti ako vam veza ne bude funkcionisala.

Hehe znam. Lepo si primetio. Vlasnik ima i neke MZejce koje restaurira. Svaki put mi je milina da vidim radove.

Zvali ste me