Vozio sam Pirelli Scorpion II i bio prezadovoljan sa tom gumom. Po mom licnom iskustvu i iskustvu nekih kolega, guma je vrhunska. Na Anglel GT sam presao jer je skroz putna guma, a ja licno sa asfalta ne silazim... GT 2 nisam probao jer za vazdusaru nema GT 2 vec samo obican GT.

Drugi set guma koristim Angel GT na GSA 1200 i lično sam prezadovoljan. Pre toga sam vozik Metzeler tourance next i Pirelli scorpion trail 2. Angel GT se odlicno ponasa na suvom, na mokrom na ubraznju i na kocenju... Nikada mi nije kliznula nigde... Jedino mi deluje da joj treba malo vise da se zagreje od pojedinih guma i nekako se drugacije trosi (ne ljusti gumu da se bas vidi kako guli slojeve, a opet se trosi dobro).

Austrian Alps

Hvala na ovako lepim informacijama. Imacemo to u vidu za nastupajucu godinu.

Hvala puno. Ponovo dogovaramo za sledecu godinu Sloveniju i sve okolne zemlje.

Hvala

Hvala

Treci dan: Bled - Kranj - Ljubljana - Ribnica - Delnice - Otok - Rijeka - Ljubljana - Bled Vreme je tmurno i kisovito... Jutarnja kafica, mir, tisina, pravimo plan i program. Danas je u planu Hrvatska i provozati se do mora. Spale gleda neku aplikaciju uz pomoc koje vidi kretanje oblaka... Ta aplikacija nas je posluzila kao ni jedna. Tih par dana boravka u Sloveniji, generalno svuda u okruzenju je bilo lose vreme, a mi smo pratili aplikaciju i vozili u suprotonom smeru od kretanja kisnih oblaka. Oblacimo opremu, stavljam kisnu postavu, palimo masine i krecemo. Posle par kilometara voznje, pocinje obilnija kisa i vidi se da nece skorije prestati. Stajemo pored puta, oblace se kisna odela i krecemo se starim putem ka Ljubljani koji ide pored auto-puta i tim putem nastavljamo dalje ka Hrvatskoj izbegavajuci auto-put. Asfalt svuda odlican, zelenilo, pregledne krivine, vozi se dobar tempo. Od Ljubljane prestaje kisa i krece razvedravanje... Na nekoj pumpi stajemo, poneli smo nas "dobar" dorucak, jedemo i vozimo dalje put Ribnice i Delnice... Guzve nema, vreme idealno, telefon mi je ugasen treci dan, osecam slobodu u vazduhu...vozim rasterecen sa potpunim uzivanjem. Stajemo na nekom odmaralistu pored puta gde se nalazi vodopad. Puš pauza, komentarisanje voznje, slikamo se i odmaramo... Prolazi ogroman broj motora, gledamo u njih i javljamo se jedni drugima. Pocinjemo da se oblacimo polako da bi krenuli dalje, kad pocinje da se odvija misterija. Spaletu je nestala kaciga sa motora. Gledamo jedni druge, gledamo gde je kaciga, nje nema nigde. Dolazimo do zakljucka da je neko ukrao kacigu dok smo zablenuti u jednu stranu svi gledali svi gledali motore.... Opet trazimo i gledamo da nije spala sa retrovizora, ali je nigde u krug nema. Ja i dalje ne prihvatam da je mozda neko ukrao kacigu i pocinjem da je trazim u toj sumici 10ak metara od motora gde smo bili parkirani... Kad posle malo razgledanja uocavam fluro grafiku kacige i iznosim je do motora. Izgleda da je pala sa retrovizora, da se odbacila, dobila ubrzanje i tako se neprimetno odaljila od nas. (Negde u desnom delu slike se nalazila kaciga ) Ulazimo u HR i pocinje put koji vodi ka moru.... Put u preglednim krivinama, nov asfalt, pocinje brijanje guma do kraja. Na prvom vidikovcu pauza i par slika. Sledeca destinacija ostrvo Krk. Prelazimo most koji povezuje ostvrvo Krk sa kopnenim delom zemlje i silazimo u Omišalj do mora. Parkiramo motore u marini do samih brodica i camaca, skidamo stvari da se rashladimo pre nego sto odemo da sednemo. Ivanu motor pali ventilatora, on dodaje malo gasa pre gasenja da pumpa okrene i spusti temperaturu vode, a u tom trenutku neprimetno mu kaciga spada sa sedista i upada u more. Nije im dan za kacige definitivno... Gledam i ne verujem sta vidim, pocinje kaciga da se puni vodom ja ulazim u vodu, tj. gazim neki plocnik na tom zidicu koji deli obalu u more, hvatam kacigu, ali vidim da cu i ja da upadnem u vodu. Kazem Spaletu da me hvata i izlazim sa ulovom iz vode. Kaciga puna vode, Ivan ludi...ne zna sta ce, skoro 250km smo od smestaja, ne bi da vozi bez kacige. Krece vadjenje elemenata iz kacige i stavljanje na sunce da se susi... Uzimamo neku duvalicu da pospesi susenje, a za to vrme gleda da li ima neka obližnja moto radnja da ode da kupi kacigu. Nema nigde nista. Sladoledi, voda, rashladjivanje i odmor pored mora... Trebamo poci, a kaciga je delimicno suva. Onaj deo oko obraza vezujemo na kofer da se dodatno osusi, a kacigu stavlja onako na glavu da mu mlatara... Vec smo odmakli 10ak kilometara, vidi da nema goriva, a vidi i da nemam pumpe nigde u blizini... Avantura se nastavlja, vracamo se nazad na pumpu pre Krckog mosta. Posto je dan vec odmakao, pada dogovor da izadjemo na auto-put i tako skratimo putanju da bi stigli na veceru i malo do grada. Auto put dosadan kao i uvek, ali GS-u i Africi ne pretstavlja problem. Samo plivamo dok drugima treba jos jedna pauza. Pre samog povratka. Stizemo u smestaj, motori su jos jedan dan bez greske posluzili. Oblacenje i izlazak. Klopa dobra, pice, druzenje i td. i td. Dan cetvrti: Bled - Arandjelovac Do 12 bi trebalo kucu da napustimo. Dogovaramo se da spakujemo motore na prikolicu, lepo povezemo, parkiramo kola i odemo u setnju, a ujedno da pokupujemo neke suvenire. Obilazimo jezero, razgledamo lepote Bleda, kupujemo neke stvarcice, klopamo i spremamo se polako za polazak. Pocinje kisa da pada i to sve jace i jace. Vreme nas je posluzilo bas kako smo pozeleli.... Bez ikakve greske. Vec je vreme odmaklo pa polako krecemo kuci porodicama i obavezama koje nas vec od ujutru cekaju. Stizemo na granicu sa Srbijom, odvajaju nas na stranu radi kontrole nas i motora, sve je cisto i transparentno. Carinik ugleda Africu i odmah upita gde je vlasnik. Odmah vadi telefon, pokazuje njegovu novu Africu koju je kupio skoro i tako sektasi pocinju pricu, a ja bih da krenemo dalje. Stajemo na pauzu i na stajalistu vidim dva motora i vozace. Upoznajemo se... Pitaju oni nas odakle idemo, pitamo mi njih. Ljudi idu iz Maroka motorima, a mi vozimo motore na prikolici do slovenije. Rekoh mojima, pakujte se u kola i krecemo... Ulazimo u BG, jos malo i kuci smo. Stizemo u AR oko 23h. Mene cekaju supruga i starija cerkica. Spustamo motore, pozdravljamo se i svako na svoju stranu i obaveze od ranog jutra. Hvala Bogu na lepom vremenu, na lepim i bezbednim kilometrima, a ekipi i motorima na voznji bez jedne jedine greske i problema. Malo posla i vozikanja po Srbiji pa idemo dalje...

Nemoj to da radis. Inženjeri su napravi kako treba i sta treba da stoji, ne ide da ih mi ucimo pameti sa nekim stvarima sa Alija. Ok neke sitnice, ali kaciti nesto sto nije provereno na pogonsku osovinu, mislim da nije pametno. Na GS-u taj blatobran stoji na kucistu kardana i skroz je plastican.

Drugi dan: Slovenija - Italija Bled - Vršić - Gorica - Trst - Sežana - Postojna - Bled Budimo se odmorni i raspolozeni, kafica u basti iza kuce, gleda se mapa i pravi se plan puta. (Iza ovog žbuna se sedi i planira. ) Plan za danasnji dan je proci kroz Nacionali park Triglav i popeti se na Vršić vrh, odatle se spustiti ka Gorici i otici do Trsta. Ne doruckujemo u smestaju, pakujemo hranu u mini frizider i planiramo da doruckujemo u prirodi. Gde god i na koju god stranu da krenemo put i priroda su nestvari i o tome ne znam sta vise da napisem. Kroz nacionalni park Triglav sustizemo dva motora ispred nas koji isto putuju i uzivaju, prihvatamo njihov tempo i kruziramo kroz prirodu. Penjemo se polako ali sigurno ka vrhu, nije bas mala cirkulacija vozila po putu, stajemo, slikamo, razgledamo. Tj. Spale i ja stajemo i slikamo sve i svasta, a Strahinja samo vozi, ne zeli da slika nista, a posle voznje trazi slike da mu se posalju... Stizemo na vrh, a pogled puca na sve strane. Dosta motora, planinara, turista i td. Tu pravimo pauzu, razgledamo, doruckujemo, kupujemo po neki suvenir i nastavliamo put ka Italiji. Silazak sa planine prelep, podnožje planine jos lepse, a vožnja pored reke Soče, mirisi i boje celokupne prirode daju zacin celoj prici. U mestu Bovec pravimo malu puš pauzu za ove zavisnike i nakon toga do Nove Gorice pun gas. Tu Ivan i Spale sipaju gorivo, jer ih muci zapremina rezervoara dok Lestra i ja tih problema nemamo. Tu vec po temperaturi osecamo da smo sve blizi moru... Sunce sve jace, nama u opremi sve toplije. Jos malo voznje i Ulazimo i italiju... Neki radovi na putu, malo lutanja po navigacij i izlazimo na pravi put. Posle planinskog puta i puta podnozja planine, put ka moru je dar za nas vozace motora. Velike pregledne krivine, asfalt vruc i dobar, gume nove i samo vatraaa. Stizemo na prvi vidikovac i tu stajemo da lepo pogledamo more i osetimo taj lepi miris primorja. Kratka pauza, polazak i ubrzo ulazimo u Trst. Grad pun, guzva na sve strane, kupaci, ljudi uživaju na plazi, a mi pod opremom kao kosmonauti... Trazimo parking gde da se parkiramo blize centru i da tu sednemo, popijemo italijansku kaficu i pojedemo neku pizzu. Parking na koji smo stali ne odgovara delu ekipe, krecemo na drugi koji smo prosli. Lestra daje gas, telefon mu ispada iz dzepa, a on to ne primecuje... Zato ima ko sve prati i zapaza... Stajem, kupim telefon i stizem na parking. Espresso odlican, pizza isto, birra moretti da ne pricam ( znam da ne treba piti, ali posle rucka, velike vricine jedno malecko je neosetno). Jeli, odmorili, prosetali, krecemo put Sežane, Postojne i nazad ka Bledu. Guzve nema, malo kisica pocinje da dodaje svoju aromu celoj prici, ali prolazimo i to. Vec smo se uvozali sa ili bez komunikacije sve je sinhronizovano u voznji. Predvece stizemo u Bazu vec dobro ogladneli... Raspremanje, spremanje i pravac grad. Nalazimo lep restoran preko Puta jezera, ali se blizi kraj radnog vremena (na Bledu skoro sve radi do 22h cak i taksi sluzba... Ima taksi i koji radi, ali su cene nocne). Ulazimo u restoran konobar kad je cuo da pricamo srpski i da smo iz Srbije, ugostio nas kao rodjene... Inace je nas covek iz Crne Gore. Upoznajemo tu i ostalo osoblje i vec unapred dogovaramo sto za sutra uvece. Okrecu nam ljudi turu pica, daju broj telefona da im samo javimo sutra pre nego sto dodjemo i tako mi upadamo u pricu, casu i ispracamo drugi dan putovanja.

Neka vam je srećan put, a sto se tice cena na Grossu... Ponesite kuvalo u supu iz kesice... 4 kafe i 4 tanjira supice oko 60e. Da nije bilo 'leba, ostasmo skroz gladni.

Prvi dan: Slovenija - Austrija - Italija - Slovenija Bled - Kranjska Gora - Grossglokner - Tolmezzo - Tarvisio - Podkoren - Bled "Po jutru se dan poznaje" Dan idealan za vožnju, nema kiše, nema vetra, nije vrucina. Polazimo sa Bleda i vozimo Kranjskom Gorom ka Austriji. Priroda nestvarna, recima neopisiva... Asfalt samo za pozeleti, motori rade kao sat, mirisi gore, mobilni iskljucen, prosto dan samo za pozeleti. Krecu krivine, dizemo tempo i krece totalno uzivanje u motoru i prirodi. Stajemo na pauzu, slikamo se i nastavljamo dalje put Austrije i zeljenog mesta Grossglokner. Na samom prelazu izmedju Slovenije i Austrije policajka nam gleda pasose i pita gde smo se uputili. Gleda nas, odmerava i smeska se. Posle samog prelaska nekada granicnog prelaza stajemo i slikamo tenka pored tenka i nastavljamo put ka Gross-u. Neverovatan utisak ostavlja netaknuta i ocuvana priroda koju ljudi neizmerno neguju i cuvaju. Sterilno sve cisto i uredno. Vozimo kroz Austriju i posle grada Lienza po navigaciji sa glavnog puta skrecemo desno i penjemo se ka Grossglokneru. Prirodu, predele, stil gradnje kuca i tih mesta ne mogu recima opisati, pokusacu po nekom slikom... Dolazimo do prelepog vodopada i odmaralista, tu stajemo, slikamo, snimamo ti lepotu, silazim do vode da bolje osetim i cujem huk vodopada i moc te planinske vode. Nastavljamo nas put ka vrhu, stizemo do rampe koju prolazimo i stizemo do samog kraja puta gde se nalazi veliki restoran i tu vec zakljucujemo da smo mi dosli putem kojim idu planinari i da je sam vrh Grossa ispred nas samih i da do njega mozemo samo peske. Sedamo u restoran narucujemo espresso i nakon toga najskuplju supu u zivotu.. Gledamo navigaciju i vidimo da nas je navigacija prevarila i da sada moramo dosta da kruzimo da bi stigli do samog vrha. Odustajemo od te zamisli i ostavljamo kao razlog vise i obavezu da sledece godine ponovo dodjemo na Gross samo sa druge strane. Okrepljeni picem i "hranom" palimo motore i krecemo nazad u bazu. Iz Austrije, ulazimo u Italiju i vozimo prelepu deonicu Tolmezzo - Tarvisio - Podkoren. Tempo voznje odlican kao sto je i sve ostalo gde god smo se okrenuli oko nas. Auto putevi su iskljuceni tako da koristimo sve puteve koje vecinom koriste samo motoristi i kamperi, a to su putevi kroz kanjone, planine, brda, pored reka... Sve sto vozaci motora i ljubitelji prirode mogu da pozele. Pravimo pauzu u mestu Tarvisio i nakon toga nastavljamo ka Sloveniji... U mestu Jesenice ulazimo i Lidl, kupujemo pice i neki deo hrane jer znamo da nas u smestaju ceka raznorazno suseno meso koje je nas drug Deki poneo iz svoje mesare. Stizemo na Bled, sipamo gorivo za sutrasnju voznju, zatim sledi kupanje, klopa, pice i druzenje....

Sezona 2022 u punom jeku, Avgust mesec @lestra i ja na voznji kroz Albaniju, Crnu Goru i BiH... Uvece nakon celodnevnog putovanja razgovaramo o voznji, motorima i td. Pricamo i o nekoj voznji za narednu sezonu gde bi mogli voziti u nekoliko dana i vec tada se dogovaramo da odemo do Slovenije i odatle pravimo dalje voznje... Do duse, prica o Sloveniji je pre mene bila planirana sa druga dva druga, ali nista nije bilo definisano. Slede odmori, poslovi, kraj sezone, dolazi zima... Sa sto jacom zimom i snegom jos vise maste o motoru i voznji. Predlazem neke rute, pricamo, ali nista konkretno i tako vreme prolazi.... Dolazi April-Maj i shvatamo svi da plan i dogovor bilo kakav moraju da se naprave ako smo reseni i voljni da idemo negde. Nas cetvoro je u prici. @lestra, Cika Iva, Spale i ja. Pravimo viber grupu u kojoj se nista ne dogovaramo. Planiramo vidjanje, danas - sutra, svi u poslovima, guzva, haos. Nalazimo se jedan dan, pijemo kafu i definisemo gde cemo i kako cemo. Imamo na raspolaganju 5 dana. Do Slovenije imamo 600-650km od Arandjelovca i to skoro sve auto put. Nikome se ne vozi 1300km auto puta i dogovor je da motore stavimo na auto prikolicu i da se tako prevezemo do Slovenije i odatle motorima vozimo sve ostale rute. Jedan od predloga je da se pronadje smestaj u Ljubljani jer je sve u radijusu od 200-250km (Austrija, Italija, Hrvatska). Plan je da po danu vozimo 300-400-500km i uvece se vratimo u bazu. Kroz dalju pricu shvatamo da je jos bolje pronaci smestaj u Kranju zbog same pozicije, svi glasaju za Kranj i na kraju nalazimo smestaj na Bledu, kaparisemo i tu se prica oko smestaja i baze zavrsava. Nakon samog planiranja puta Ivanov auto sa kojim smo planirali da prevezemo motore pretrpljuje havariju i nastaje pometnja... U istom trenutku moj auto koji koristim za vucu je na velikom servisu i vec planiramo da vozimo motore na tockovima preko Crne gore i uz Jadransku magistralu, ali nam u tom slucaju ne treba 5 nego 7-8 dana. Posto Ivan drzi auto servis, po hitnom postupku se napada njegov auto i radi popravka. Imamo na raspolaganju dve prikolice. Jednu veliku slep auto prikolicu i jednu manju koja je idealna za vucu. Na dva dana pred polazad Deki (Spale) javlja kako odustaje od puta jer se razboleo, ima temperaturu i ne oseca se zdravim da vozi. Krecemo probu da spakujemo motore na manju prokolicu zbog lakseg transporta, ali ne uspevamo da spakujemo lepo ni dva motora, a ne tri... Jedina opcija je velika prikolica. Pakujemo dva motora, a treci ne moze da stane zbog praznine na sredini prikolice.... Trci, juri, pravi metalnu plocu koja poklapa sredinu da bi motor mogao lepo da se naveze i veze. Uvece pred sam polazak Deki se javlja i saopstava da ipak ide. Ivan zove da se odmah dovezu motori i da ih lepo vezemo da bi sutradan lepo i normalno krenuli. Lestra komplikuje stvari nece uvece da natovari motor, vec hoce ujutru i tako nastaje svadja i carolije putovanja... A realno kakvo je to putovanje ako nema "varnica" pre puta? Motori i motoristi su: - Ivan (Yamaha tracer 900) - Dejan (Honda NC 750) - Strahinja (Honda Africa 1000 Adv) - Bojan (BMW R1200GS Adv) Uka, buka, jurnjava, motori su spakovani, mi spakovani i spremni za putovanje. Dogovor je da krenemo sutra 31.05. u 15h ali ja sa posla ne uspevam da izadjem pre 16:30. Od ujutru cim sam se probudio drzi me euforija samo da krenemo, a na kraju ja kasnim. Krecemo od Ivanove kuce i na 20km od polaska shvatam da sam zaboravio cizme. Pravimo prvu pauzu posle 15min voznje, zovem zenu da krene i da mi donese cizme. Stize komad opreme, smejemo se i idemo dalje. Nista ne ide kako je planirano i svi imamo osecaj da ce samo voznja biti vrhunska sto se kasnije i obistinilo. Zbog mog kasnjenja stizemo na Bled u dva - pola tri ujutu. Bled mesto kao iz bajke... Mir, tisina, cisto, lepota neopisiva. Stovaramo motore, pazimo da ne pravimo buku, jer na Bledu posle 22-23h se vise nista ne cuje... Ulazimo u smestaj, sredjivanje i spavanje.