BigRider 1659 Napisano Januar 21, 2014 МК Братство, 1943 postova Lokacija: НОВИ САД СРБИЈА Motocikl: BMW R 1200 RT Prijavi odgovor kao problematičan Каква дескрипција !!! Свака част!!! Посебно ми се свиђа како описујеш само скупљање кинте за овакав подухват и колико се види у том описивању свега колико је слађе када се полако скупи неки динар и то све кнап, али нема везе иде се и тако и треба!!! Ја никада нисам имао пара да кад кренем на неку вожњу да кажем е имам колико ми треба и за сваки случај још толико него је све на кнап!!! Шта да радимо када је тако али нема везе више се и цени и где си био и више се ужива јер знаш колико одрицања је било да би себи приуштио овако нешто!!! Ја још од Октобра скупљам за наш други поход на Хиландар,Крф и Кајмакчалан ако бог да ... а путовање је тек у Мају... полако мењам на мотору све што треба и полако скупљам паре .. и све ми мило када скупим 10 евра па их ставим у штек који је за то предвиђен!!! Само настави јако добар путопис !!! МАКСИ ПОЗДРАВ!!! 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Vuleta 799 Napisano Januar 21, 2014 Drug član, 865 postova Lokacija: Obrenovac Motocikl: X11 Prijavi odgovor kao problematičan Idemo, svka cast! Samo napred Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Cedo11 2460 Napisano Januar 21, 2014 Drug član, 1292 postova Lokacija: Lazarevo Motocikl: Suzuki V-Strom 650 XT, Transalp 600 pd10 Prijavi odgovor kao problematičan Posle par minuta, sa leve strane se naziru prepoznatljivi vrhovi Komova. U tom trenutku nisam nešto pretraživao, ali bio je jedan put koji je vodio tik uz Komove. Neki drugi put sigurno ću ići tim putem. Ovaj put se ne koristi baš puno, što pokazuje naredna fotografija. Sav je ispucao, ima puno kolotraga, rizle, blata, koji se nanosi od lokalnih kamiona, koji izvlače drva iz šuma. Tim putem, od Mateševa prema Podgorici, pratila me je reka Tara. U neposrednoj blizini, tu izvire, pa je njen vodotok veoma mali. Priroda i dalje fenomenalna. Staje se svakih 15 minuta da se slika, prosto mami da se izvadi fotoaparat. Sunce je polako počelo da pada iza okolnih planina, ali nije još uvek mrak. Već je nekih 5 sati poslepodne, a ja do mora imam barem još 180-200 kilometara. Put mi ne dozvoljava da idem brže, jer je veoma uzak. Usput nailazim da neki mini vodopad, gde sam iskoristio da napravim pauzu od 5 minuta, čisto proteglim noge i naravno da slikam, tj snimam. Stižem i do Lijeve reke, odakle put počinje polako da se uspinje. Put je zadržao svoju širinu, ali sam prema njemu imao neko strahopoštovanje, jer nije bilo zaštitne ograde. Nisam vozio nešto agresivno, taman toliko da mogu okolo da zveram. Neposredno posle slike, stajem da se malo odmorim. Gledam na pređenu kilometražu oko, 550kilometara. Gledam okolo, pogleda puca nekih 20-tak kilometara u daljinu u svim smerovima, pa čak i na dole. Dole je bukvalno provalija, a put bez zaštitne ograde. Adrenalin samo puca. U daljini se nazire most i pruga Beograd-Bar. Jedan pokušaj autoportreta... I motora... Ovde je bila najviša tačka. Dalje put silazi ka Podgorici. Počinje da bude malo širi, pa samim tim i bezbednije se osećam, pa koristim trenutak da malo snimam iz ruke... Sunce polako zalazi. Oseća se da je malo prijatnije, nije više žega, kao što je bila tog dana. Ovaj put se priključuje na magistralni put kanjona Morače, nekih 20-tak kilometara pre Podgorice. U kanjonu Morače je počelo da bude malo hladnije. Konačno stižem u Podgoricu. Opet gužva u saobraćaju. Nisam je osetio još od Beograda. Prolazim brzo Podgoricu i upućujem se ka Skadarskom jezeru. Na izlasku iz Podgorice me hvata mrak. Tu koristim priliku da nazovem moje, čisto da ih obavestim da sam dobro i da ću se javiti kad dođem na odredište, a gde će i kad će to biti, nemam pojma. Prolazim pored aerodroma Golubovci. Sećam se da mi je otac pričao da je tu služio vojni rok, kao aviomehaničar. Mrak je već uveliko. Plan je bio da preko Skadarskog jezera dođem do Virpazara, pa od Virpazara, idem levo planinskim putevima uz Skadarsko jezero, skroz do granice sa Albanijom, pa da se spustim do Ulcinja. Kako sam se približavao Virpazaru, sve mi je više bilo jasno da se ne upuštam u tu avanturu da idem tim putem, već da preko Sozine odem do mora. Tako je i bilo. Stigao sam do Sozine, platio 1€ putarinu i ubrzo sam već bio na moru. Još kad sam dete bio, uvek sam se radovao prvom pogledu na more. Tako i ovog puta, s tim da je ovoga puta pogled bio malo drugačiji i lepši, More je bilo mirno i okupano mesečevom svetlošću. Sam pogled je pucao daleko do udaljenih brodića na pučini mora, koji su stajali poređano, kao udaljena mesta na drugoj strani obale. Iskoristio sam priliku da se psihički odmorim nekih pet minuta, iako je motor radio, a ja toga nisam bio svestan. Tek kad sam se osvestio, sam to uvideo. Ovo je ujedno i bila poslednja pauza do mog konačnog odredišta, a to je bila Ada Bojana. Ne znam kako, ali sam opet napravio grešku. Da li je to bilo od umora ili nepažnje, verovatno i od jednog i od drugog. Već je uveliko pređeno 650 kilometara i, bez obzira koliko sam mlad i otporan, osećaju se bolovi u mišićima. Nakon kretanja, put me je vodio desno, prema Petrovcu. Svestan toga, nastavio sam putanju, vodeći se mišlju da ću naići na put, koji vodi prema Baru. Nailazim na Buljarice i od tog momenta sam bio siguran da sam pogrešio. Stigao sam do raskrsnice; dole je put za Petrovac, gore je put za Budvu. Na ovoj raskrsnici se vraćam nazad istim putem kojim sam došao. Prolazim opet Buljarice i vozim dalje ka Baru. Već je prošlo 20h, a ja aktivno vozim već nekih 15 sati. Telo kaže stani, ne mogu više, razmišljanka kaže nastavi, možeš ti to. Poslušao sam glas razuma. Nastavio sam dalje, jer ima svega 40-tak kiometara do krajnjeg odredišta. Prošao sam Bar, i sat vremena kasnije sam bio u Ulcinju. 10 minuta, pre no što sam stigao u Ulcinj, krajičkom oka sam video da mi je mobilni zasijao. Stajem na ulazu u Ulcinj i vidim poruka od drugara, zove me da idemo negde da pijemo. Samo sam mu poslao MMS sa slikom table Ulcinja... Nije mi ništa odgovorio, mislio da se zajebavam. Ulazim u Ulcinj. U Ulcinju sam bio, pa otprilike pre 20 godina. Grada kao grada se ne sećam, bio sam klinac. Sećam se samo plaže, na kojoj smo bili, a u blizini je Ulcinja. Tražim i nalazim putokaz Ade Bojane i pre no što sam izašao iz Ulcinja, stao sam u prodavnicu da uzmem dve limenke piva, neke čokoladice i hleb. Kada sam stao ispred prodavnice, silazim sa motora. Dok sam skidao kacigu, izlazi stariji čovek iz prodavnice, gledajući mene kao vanzemaljca. Tek kad sam skinuo potkapu, čoveku je laknulo. Taman je krenuo da zatvara, kad sam se pojavio od niotkuda. Uzimam šta mi treba, pitaju me je l´ mi hladno na motoru. Rekoh nije strašno, veoma je prijatno. Pitaju me odakle sam, kažem iz okoline Zrenjanina. Oni izbečili oči, ne veruju ljudi. Kažem ja mladost,, ludost. Posle par minuta razgovora, reših da krenem. Pitah ih koliko ima do Ade Bojane, kažu mi da nema još puno, samo da držim pravac. Posle pola sata stigoh konačno i do Ade Bojane! U glavi mi je samo da nađem kamp da postavim šator i da legnem, neću ni jesti ni popiti čak ovo pivo koje sam uzeo, koliko sam bio umoran. Posle petnaestominutne potražnje za kampom, konačno ga nalazim. Recepcija radi do 22h, a ja došao u 21:30, ali nema nikoga. Nema veze, postaviću šator, pa ču ujutru platiti ako šta treba, a treba (to sam pomislio u tom trenutku. Nakon što sam našao adekvatno mesto za šator, krenuo sam u postavljanje. Nisam sve izbacio iz kofera, već samo ono što mi je potrebno. Popih ono jedno pivo natenane i rekoh sebi dobar sam, veliki put je bio preda mnom. Vreme je bilo idealno, nekih 22 stepeni, vetrić je malo pirkao. U mom krugu od 1km nije bilo žive duše, sam samcat i kao takav sam se i osećao. Nakon što sam legao, pola sata sam se nameštao da nađem adekvatan položaj. Tek kad me je polako san počeo hvatati, čujem neko loljenje granja tri metra od mene. Šta je sad?! Otvaram šator, a neprijatan zvuk je sve bliži i bliži. Mislio sam da je tenk u pitanju, mada nisam puno omašio. Pet krava i bik! Kako sam uperio baterijsku lampu, ekipa je stala i gledaju me njihovim ogromnim svetlucavim očima. Počeo sam da se smejem od muke (a u stvari sam se sasrao). Nakon neprijatne dobrodošlice, konačno sam mogao da zaspim na miru. Utonuo sam u dubok san... 20 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Cedo11 2460 Napisano Januar 21, 2014 Drug član, 1292 postova Lokacija: Lazarevo Motocikl: Suzuki V-Strom 650 XT, Transalp 600 pd10 Prijavi odgovor kao problematičan Mape prvog dana Srbija Crna Gora Pređeno negde oko 740 kilometara za 16 sati sa pauzama. 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Phantom UK 1035 Napisano Januar 21, 2014 Zvrk, 411 postova Lokacija: London, UK, (ZG,BG) Motocikl: ER-6F 2012 Prijavi odgovor kao problematičan Super - nastavi dalje ! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Zeleni 65 185 Napisano Januar 21, 2014 Svrati ponekad, 269 postova Lokacija: Svedska Motocikl: Silver wing 400, Suzuki AN 650 Executive, Suzuki GSX 1100 R, Suzuki DR 350 SE, Kawasaki KLX 300 R, Yamaha Majesty 250 DX, Yamaha TT-R 250, Puch Korado 50 Prijavi odgovor kao problematičan Sto "volem" kad mlad covjek ima normalan pristup motoru a ne koristi isti za zujanje kao musica bez glave , pa na kraju .... I sam sam u mladosti krpio sa parama ali se vozilo stalno. Danas kad kinta i nije neki problem nema se uslova - citaj vremena. Samo nastavi momcino i sretno u buducim voznjama. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
BigRider 1659 Napisano Januar 21, 2014 МК Братство, 1943 postova Lokacija: НОВИ САД СРБИЈА Motocikl: BMW R 1200 RT Prijavi odgovor kao problematičan Чедо КРАЉУ!!! Нестрпљиво чекам наставак... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Cedo11 2460 Napisano Januar 21, 2014 Drug član, 1292 postova Lokacija: Lazarevo Motocikl: Suzuki V-Strom 650 XT, Transalp 600 pd10 Prijavi odgovor kao problematičan Hvala vam drugari na veoma pozitivnim komentarima. Idemo dalje... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
doktor 4607 Napisano Januar 21, 2014 Ne silazi, 5496 postova Lokacija: Kraljevo Motocikl: XT1200Z Super Tenere Prijavi odgovor kao problematičan Letos...jednog vikenda odem ja do Ade Bojane sa zenom...kupanje, kuliranje, a za povratak skoro tvoja ruta, samo jos zamrsenija...a napolju 41 stepen. Krenem od Ulcinja putem pored Skadarskog jezera do Virpazara (ceo put se vozi drugom, kad prebacim u trecu na konju sam), pa predjem preko magistrale prema Rijeci Crnojevica (isti rezim voznje) i dalje prema Podgorici, pa kad sam izasao iz Podgorice u Biocu skrenem na taj put kojim si ti isao preko Mateseva na Andrijevicu i dalje Berane i prema Kraljevu ibarskom. Sva ludost je bila sto sam posao sa Ade Bojane oko 12-13h, zao mi bilo da propustim kupanje taj dan... nema potrebe ni da kazem da sam vozio od Pazara po mrklom mraku. Kad sam dosao kuci, zenice se prosirile, nisam video nista, a iscrpljenost od voznje lokalnim puteljcima i dehidriranost od temperature na nivou. Sve se desava u terminu petak posle posla odlazak, a u nedelju posle plaze povratak. Jbg. prvenstveno sam otisao da se vozim...i vooozio sam se. Samo cepaj! 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
milutko 13 Napisano Januar 21, 2014 U prolazu, 17 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: yamaha fzs 600 fazer Prijavi odgovor kao problematičan Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
SADAN 862 Napisano Januar 21, 2014 Zainteresovan, 641 postova Lokacija: Mataruska Banja-Klina Metohija Motocikl: MZ ETZ150,Suzuki Bandit 650N Prijavi odgovor kao problematičan Sve pohvale za putopis Samo da dodam da put Andrijevica-Podgorica po mojem misljenju predstavlja pravo uzivanje za voznju,i svaki put neko novo iskustvo mi donese. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Cedo11 2460 Napisano Januar 21, 2014 Drug član, 1292 postova Lokacija: Lazarevo Motocikl: Suzuki V-Strom 650 XT, Transalp 600 pd10 Prijavi odgovor kao problematičan 2. dan Ovaj dan je na mene ostavio najveći utisak na ovom putešestviju. Prethodnu noć sam zaspao negde oko 12h. Na svu sreću po mene, spavao sam odlično, kao u krevetu. Ujutru ustajem negde oko 7h. Gledam kroz šator, tu je motor. A ko da ga dira, kad nema unaokolo žive duše (dobro, tu su krave i bik, al´ ga valjda neće oni ). Izlazim iz šatora. da se malo proteglim i da odem do sanitarnog čvora. Mislio sam da se bacim pod tuš, ali bi ladno, tako da sam ipak odlučio da to ostavim za kasnije. Ubrzo sam počeo da pakujem šator i oko pola devet sam već bio spreman za polazak. Palim motor i odlazim do recepcije. Na vratima recepcije piše da radi od 10h, a u tom trenutku bi 8:30. Gledam okolo i u tom trenutku dolazi čovek, koji drži prodavnicu pored. Kaže mi da čekam do 10h. I ovde počinje peripetija. Pametan bi se istog trenutka okrenuo i otišao, ali ne i ja. Ceo život sam teška poštenjačina i šta god sam koristio, uvek sam uredno platio, bio to čak i kamp na par sati sa sve smrdljivim sanitarnim čvorom. Kažem mu da sam kratak sa vremenom i da moram da idem. Sinoć sam došao, nije bilo nikoga, ni sada nema nikoga. Nisam koristio kamp ni 8 sati. Sad će on da zove gazdu, da vidi šta da radimo. Nakon završenog razgovora, kaže mi da u blizini ima neki hotel i da odem na recepciju da platim "smeštaj". Ništa, odem ja do tog hotela. Ulazim u hotel, a na recepciji nadrndana recepcionarka, koja mrzi samu sebe. Nisam ni krenuo da je pitam, ona meni "Šta oš?" E Čedo budalo, trebao si istog trenutka da se okreneš i odeš. No, kažem ja njoj da me je poslao gazda kampa kod vas da platim za smeštaj u kampu. Ona meni, pa što kod mene, kakve ja veze imam sa tim?! Gledam ja nju i pomislim da li je ova normalna?! Ma jeste verovatno... Meni je rečeno da dođem kod va, a pošto sam vremenski ograničen, ja bih odmah pošao i krenem ka izlazu. Sedam ja polako na motor, kad eto ti nje izlazi iz hotela, sa štiklama od 20cm (kako uopšte neko može da hoda u tome). Ide gospođica, nabada s guza na guz, a okolo farma (otud i one krave i bik). E seljanko jedna, mislim se, mene si našla da za*ebavaš. Kaže mi da je čekam ispred recepcije. I tako i bi. Posle pet minuta čekanja, eto ti nje. Otvara vrata i ulazimo. Traži mi ona lične isprave, predajem ih. Pita me kad sam došao, rekoh sinoć oko pola deset. Pa što niste onda platili?! Pa nije bilo nikog, rekoh. Dobro, kaže ona meni (ali nije bilo dobro). Krene ona nešto da piše, pita me kako sam došao, rekoh motorom. Piše ona motorom. Šatora koliko imam, kažem jedan. I piše ona nešto i piše... Šta li piše koji moj. Pritom ja brojim neku sitninu iz džepa, što mi je ostalo od sinoćnog kusura, prilikom kupovine piva i ostaloga. E sad je usledio šok! Kaže ona meni 10.5 €! Ja onako gledam, šta 10,5€?! Kaže toliko košta sve ovo. Nisam se bunio, već odoh do motora da uzmem papirnu od 10€ i predajem joj. Dobijam ja priznanicu, a na priznanici ko da je crtala smajlije koji me za*ebavaju i govore Čedo budalčino! Zamislite šta je sve pisalo na priznanici: - osoba 1 - 1.5€ - šator za 1 osobu - 1.5 € - mesto za šator 1.5€ - motor 1 - 1.5 € - osiguranje za osobu 1€ - osiguranje za šator 1€ - sanitarni čvor - 2.5€ Sedam na motor i sa ogromnom gorčinom u ustima odlazim. Dok sam izlazio iz kampa, psovao sam ispod kacige ko nikad u životu! Kako da me tako zahebu, pa to nema nigde. U životu nisam nikog za*ebao, platio sam i zadnji dinar uvek. Ali dobro, to mi je za nauk. Za mene autokamp više ne postoji! Pored puta, pored puta, barem je časnije, nego na ovakvim mestima. Idemo dalje, šta da se radi. Na izlasku sa Ade Bojane, pravac se prostire nekih 10-tak kilometara do Ulcinja... Idem 60 na sat, dok se malo razbudim i saberem od malopređašnjeg događaja. Pritom mi motor poče da trza, gledam na sat, vreme je za rezervu. Ulazim u Ulcinj, tražim pumpu. Na izlazu iz Ulcinja stajem na pumpu i sipam gorivo. Transalp je uglavnom trošio od 4,5 do 5,5 litara na 100km, što mi sasvim odgovara. Opet odgurujem motor sa strane i vadim kartu, dnevnik putovanja, prebrojavam ostatak para. Još kad sam krenuo, bilo mi je bitno samo da dođem do mora, posle ću u hodu da vidim gde ću šta ću. Gledajući kartu, reših da odem prvo do Budve, pa do Kotora, pa ću videti gde ću ići dalje. Pakujem kartu, dokumente, navlačim opremu i sedam na motor. Možemo da krenemo. Izašao sam iz Ulcinja. Posle kraće vožnje primetio sam jedan znak, zbog kog sam i krenuo na more. To je bio putokaz za plažu Valdanos. Naglo kočim i skrećem sa magistralnog puta. Pogled ka Ulcinju... Opet jedna kratka priča. Preko čaletove firme smo mi, kao porodica, išli par godina u Valdanos. Smešteni smo bili u kamp prikolice u kampu sa velikim sanitarnim čvorom. Nakon nekog vremena, taj kamp je morao da se preseli u Budvu, jer je ta površina, na kome je bio kamp, bila u vlasništvu vojske. Tada sam bio malo dete, ali ipak mi je nešto ostalo u sećanju. Put je prijatan za vožnju. Konstantno se penje. 10 minuta posle ugledah i uvalu. Stajem i koristim priliku da uživam u pogledu, propraćeno kojom fotografijom. Sedam na motor i polako vozim. Prva, druga čisto da se kreće motor. Baš mi prija vožnja. Ubrzo stižem do raskrsnice, levo je Ulcinj, desno je plaža Valdanos. Skrečem desno i za 5 minuta sam kod rampe. Nešto se ne sećam da je bila rampa. Izlazi čovek iz kućice, ja stajem, gasim motor i silazim. Pozdravim se ja sa čovekom i objasnim mu moju situaciju. Čovek kaže nema problema, samo nemoj ići puno daleko od plaže. Dogovoreno! Silazim ja do plaže, kad pre plaže red četinara, baš kao što je i bilo. Prolazim motorom kroz njih i stajem na pločnik ispred plaže. Silazim sa motora i prvo što sam primetio je pomešan miris šume i morske vode. Nigde nisam osetio to, samo na ovom mestu. Nisam verovao da sam zapamtio taj isti miris, koji datira još od pre dvadeset godina. Ushićenje je ogromno. Na plaži su bili neki ronioci, vežbali su valjda. Prilazi mi čuvar, pitamo se. Kažem mu ja da sam bio ovde pre dvadeset godina, dok je još kamp bio. Uglavnom mi kaže da je tad i bilo živo, sad nema ništa, pustoš. Pričali smo tako deset minuta i čovek ode svojim putem. Koristim priliku da ocu pošaljem MMS sa slikom table Valdanos. Bilo mu je jako drago što sam otišao tamo. Potom sam seo pored motora i sa uživanjem posmatrao okruženje. Što više gledam, sve više se sećam stvari i događaja iz tog perioda. Sećam se i na kom smo mestu stalno bili na plaži i prodavnice gde smo se snadbevali, i pristaništa gde me je rak ujeo za nogu, i kajaka što je ćale iznajmio da se vozi sa mnom i bratom, svega se sećam! Ukratko, vratio sam se u prošlost, u neka lepa sećanja iz detinjstva. Posle pola sata, rešio sam ipak da polako krenem, dug je put predamnom. Oblačim opremu, sedam na motor i okrećem se ka plaži, sa obećanjem sebi da ću se opet vratiti jednog dana, ali i da se okupam. Palim motor i krenuh... Kako odmičem od plaže, nekako mi je sve drago srcu. Drago mi je što sam obišao neka mesta davno zaboravljena tamo u nekoj vijugi mozga. Dolazim do rampe, svirnuh čuvaru i odlazim. Silazim do magistrale i skrećem desno prema Budvi. Usput nisam nigde stajao, tek sam u Budvi stao. Vožnja je bila fenomenalna. Prosto sam uživao. Nešto nisam bio gladan, ali me glad polako stizala pred Budvu. Davno bejah u Budvi. Setio sam se da dole na obali ima jedan bajkerski kafić. Odoh dole, da izgluvarim sat, dva, možda naletim na nekoga. Dolazim do Beer Bike Cafe-a, vidim pored jedna Afrika i jedan Street Triple. Parkiram pored njih i ulazim u kafić. Kafić je lepo namešten, u bajkerskom duhu. Sedam za sto i naručujem kafu (zamisli opet ). Nedugo zatim prilazi mi jedan čovek, upoznaje se sa mnom. Čovek se zove Jocke (mislim da je vlasnik kafića). Njegova je Afrika, koja stoji napolju. Zove me da se pridružim njemu i njegovim (našim) kolegama bajkerima. Prihvatam poziv i prelazim za njihov sto sa sve kafom. Za stolom su bili Vlada (vlasnik Street triple-a, koji stoji napolju) i gospodin Vasa, koji inače vozi Dragstara 650. Upoznajemo se svi ponaosob i ispričam im ja ukratko odakle sam, čime se bavim i tako to. Bilo je to negde izjutra oko 10h, kada sam došao. Zatim, posle nekih pola sata, čuje se još jedna Afrika. To je bio gospodin Vesko iz Podgorice ili kako on voli da kaže iz Titograda. On je inače član našeg foruma, pod nickom VeskoTG. Seda za naš sto i naručuje se još jedna tura pića. Tu smo pričali o putovanjima, gde oni spomenuše kolegu Mikelija i kolegu Mimi Vinča. Kažem im ja da ih znam preko ovog foruma i da imaju lepe putopise. Na njihovo pitanje gde sam se uputio, kažem ja idem do Kotora, pa ću videti da li da produžim do Risna ili ću ići preko Lovćena do Ostroga, pa do Durmitora. Kažu mi da je putanja odlična, samo malo spora, jer je put u lošem stanju i uzak je. Bilo je negde oko pola dva popodne, kada sam ipak morao polako da krenem, iako bih još sedeo sa kolegama. Pozdravljamo se, i rekoh im da ću opet doći kad me put nanese. Izlazim iz Budve i krećem ka Kotoru. Put je malo dosadan, ali šta da se radi. Stižem u Kotor. Grad je prelep. U luci je velika krstarica, visoka 4,5 spratova. Iz nje izlaze stranci u koloni. Ima ih svuda, mahom penzioneri, koji znaju da uživaju. Nisam pravio pauzu, već sam produžio prema Dobroti. Ulazim u Dobrotu i slučajno pogledah na sat. Bilo je skoro 15h. Tu stajem, pravi polukružno i vraćam se nazad, nema se vremena da idem do Risna, neki drugi put. Vraćam se u Kotor i na izlasku iz Kotora tražim put koji se penje na Lovćen. Posle nekog vremena ga i pronalazim uz pomoć GPS (morao sam da ga uključim). Jedna pesma, čisto da se upotpuni sa zbivanjem. Počinjem polako da se penjem... Kako su mi kolege iz Budve rekle, ima čak 25 serpentina do samog vrha! Sa leve strane vidi se aerodrom u Tivtu... Usput, dok sam stajao na svaku serpentinu, sreo sam trojicu mladih kolega bajkera iz Kotora. Idu u osnovnu školu, i došli su da provozaju krug do Lovćena i nazad. Kažem ja njima blago vama, kada imate sve to na jednom mestu. Kod mene sve ravno. Jedino ako se u jesen duboko uzore, onda nije... Pozdravih se sa kolegama i ja nastavih svoj put do poslednje serpentine. Nisam brojao svaku serpentinu, pa sam na svaku stajao, vodeći se mišlju da je to posledenja... Ovo je na kraju bila poslednja! Jedna autopozerska! Nakon toga koristim priliku da nešto pojedem, s obzirom da nisam ništa jeo još od Berana prethodni dan! Pojeo sam pola kofera, koliko sam bio gladan. Dalje se ide prema Njegušima i Lovćenu. Tako može da bude orijentir za poslednju serpentinu. Nastavak puta preko Lovćena sledi... 14 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Cedo11 2460 Napisano Januar 21, 2014 Drug član, 1292 postova Lokacija: Lazarevo Motocikl: Suzuki V-Strom 650 XT, Transalp 600 pd10 Prijavi odgovor kao problematičan Letos...jednog vikenda odem ja do Ade Bojane sa zenom...kupanje, kuliranje, a za povratak skoro tvoja ruta, samo jos zamrsenija...a napolju 41 stepen. Krenem od Ulcinja putem pored Skadarskog jezera do Virpazara (ceo put se vozi drugom, kad prebacim u trecu na konju sam), pa predjem preko magistrale prema Rijeci Crnojevica (isti rezim voznje) i dalje prema Podgorici, pa kad sam izasao iz Podgorice u Biocu skrenem na taj put kojim si ti isao preko Mateseva na Andrijevicu i dalje Berane i prema Kraljevu ibarskom. Sva ludost je bila sto sam posao sa Ade Bojane oko 12-13h, zao mi bilo da propustim kupanje taj dan... nema potrebe ni da kazem da sam vozio od Pazara po mrklom mraku. Kad sam dosao kuci, zenice se prosirile, nisam video nista, a iscrpljenost od voznje lokalnim puteljcima i dehidriranost od temperature na nivou. Sve se desava u terminu petak posle posla odlazak, a u nedelju posle plaze povratak. Jbg. prvenstveno sam otisao da se vozim...i vooozio sam se. Samo cepaj! Zanimljiva stavka ovog mog putovanja je ta da se ni nisam kupao u moru... Imamo okolo prirodnih lepota. Dovoljno je da se samo ode nekim drugim putem i video si nešto novo. Sve pohvale za putopis Samo da dodam da put Andrijevica-Podgorica po mojem misljenju predstavlja pravo uzivanje za voznju,i svaki put neko novo iskustvo mi donese. Ja sam samo video da je put Andrijevica - Podgorica ucrtan na mapi i ništa više mi nije bilo potrebno. Hvala za pohvale, pokušaću da večeras završim drugi dan... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hard_rock 7446 Napisano Januar 21, 2014 Ne silazi, 6084 postova Motocikl: GS1250Adv curi ulje na semering Prijavi odgovor kao problematičan Svaka cast, odlican stil. Samo nastavi Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
milutko 13 Napisano Januar 21, 2014 U prolazu, 17 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: yamaha fzs 600 fazer Prijavi odgovor kao problematičan Poznavao sam jednog tipa iz Lazareva, Baja su ga zvali, radio u "Zlatici" i vozio BMW. Cak sam mu i prodao jedan R50 posto je skupljao te starine. To je bilo pre 15ak godina . Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Cedo11 2460 Napisano Januar 21, 2014 Drug član, 1292 postova Lokacija: Lazarevo Motocikl: Suzuki V-Strom 650 XT, Transalp 600 pd10 Prijavi odgovor kao problematičan Idemo dalje... Posle poslednje serpentine, nailazim na selo Njeguši. Odmah posle table nalazi se kao neki restoran, nisam obraćao pažnju, jer sam samo prošao. Ulazim u nacionalni park. Priroda je prelepa. Setih se opet onog kampa i žalim što nisam na ovakvom nekom mestu kampovao. Žali bože zašta ljudi uzimaju pare... Jako mi se sviđa ovde. Iako je prijatno vreme, oseća se miris sveže zapaljenog drveta, koji me opija. Nailazim na etno sela pokraj puta i van puta, kao i etno kuće sa domaćom proizvodnjom kajmaka, šunke, pršute,... Šteta što sam knap sa parama, da ih imam dovoljno, ne bih žalio centa na kupovinu ovih đakonija. Put je fenomenalan za vožnju. Lepo drži guma, može da se fino pegla. Krivina za krivinom... Ubrzo, zelenila je sve manje i manje i okruženje postaje da bude krševitije... Već odavno sam van civilizacije. Skoro da nema ni jedne kuće, i to što ima, sve je napušteno, ruinirano... Put počinje da se sužava i da bude lošiji, što je propraćeno malopre navedenim činjenicama. Polako stižem do sela Čevo. Čevo je teritorijalno najveće selo katunskog područja Lovćena, u kom se nalazi. Spominje se u kotorskim pisanim izvorima još 1335. godine. Na severo-istoku se prostire do planine Kopitnik, na zapadu do Papratnog Dola, u severnom uglu i po stranama oko njega se prostire selo Križev Dok, a istočno od Križev Dola, u krajnjem severo-istočnom delu dopire do sela Kuti. Na jugo-zapadadnoj ivici čevskog polja je seoce Zaljuće. Čevo je udaljeno od Cetinja na oko 27, od Podgorice 57, a od Danilovgrada oko 30 kilometara. Danas retko da ima ljudi u ovom selu. Prošao sam pored sela ko da ga ni nema, a ranije je bio centar ovog regiona. Dalje me put vodi do Danilovgrada. Put je sve gori i gori i samo sam jedan automobil sreo na ovom putu, Put je toliko loš, da trava od 10tak cm raste iz njega... Nije samo problem kod nas da ljudi napuštaju sela. Genaralno problem je u svim državama bivše Juge. U selima mahom ostaju ono malo naših starih, koji su jedva živi. Dok je njih, biće dobro, posle, ne znam, videćemo... Četiri sata je popodne. Iako je plan bio da kampujem na Durmitoru, to se u tom trenutku činilo nemoguće. Pošto sam svakako planirao da odem pod Ostrog, tamo ču i noćiti, znam da ima konak.Stižem do Danilovgrada. Tražim pravac za Nikšić. Put Danilovgrad-Nikšić je bukvalno staza za formulu 1. Crni se, nov novcat put. Koristim ga da malo brže stignem i već posle par minuta sam bio blizu Nikšića. Nailazim na tablu "Ostrog" i tu skrećem desno. Puta se sećam kroz maglu. Ubrzo se u planini pojavljuje i manastir Ostrog. Prizor je spektakularan. Pokušavam da nađem pravi put i po treći put na ovom putovanju grešim smer. Vozim ja i vozim i mesto da mi manastir bude sve bliži i bliži, on je meni sve dalji i dalji, dok nije skroz nestao sa vidnog polja. Znao sam da sam pogrešio, ali gde ovaj put dalje vodi? Opet sam dospeo u Danilovgrad! Stajem ja na pumpu, da sipam gorivo i da se konsultujem sa pumpadžijom. Kako mi reče, vratio sam se starim putem Nikšić-Danilovgrad. Kaže da se nebi vraćao ponovo istim putem, imam novi put koji vodi do Ostroga. Pokaže mi smer, pozdravih ga i odoh. Put je nov i širok i kao takav vodi do samog Ostroga. Kako mi pumpadžija reče, pre tri, četiri godine je izgrađen. Sećam se kao klinac, da je put prema Ostrogu uvek bio strašan, kad se setim da su se jedva mogla obići dva automobila. Stižem do donjeg Ostroga. Još jedna kratka prilča. Kad god smo se vraćali kolima sa mora, obavezan je bio odlazak pod Ostrog. Dugi niz godina smo išli i otac je rešio da nas sledeće godine krsti pod Ostrogom. I tako i bi... Bilo je to 2001 leto gospodnje. Jul mesec. Vraćali smo se sa mora, cela porodica. Otišli smo prvo u donji Ostrog, da se konsultujemo sa sveštenikom oko krštenja. Trebali smo da se krstimo sestra, brat i ja. Sve može, ali nam treba kum. Pošto naš kum iz sela nije bio u mogućnosti da dođe, krenuli smo u potragu za kumom. Nedugo zatim, smo ga i našli. Čovek, takođe sa porodicom, traži kuma za svoje dvoje dece, mojih godina su bili. I tako, moj otac je pristao da bude kum njegovoj deci, a on je pristao da bude kum nama troma. Pre nego što je ceremonija krštenja počela, seli smo u hlad da se malo bolje upoznamo. Čovek je poreklom iz Tuzle, ali živi i radi u Kanadi. Na odmor je došao sa porodicom u Krašiće, pa je nakon toga odlučio da ode pod Ostrog da krsti decu. I tako i bi. Ceremonija je počela i trajala nekih tri i po sata, što je nama deci teško palo, s obzirom da je bilo veoma toplo. Kada se ceremonija završila, pao je dogovor da svratimo do restorana, koji se nalazio blizu Ostroga. Na nesreću, taj restoran nije radio. Pošto moji uvek negde žure i nikad se ne svraća usput, dogovorili smo se sa kumovima da se sledeće godine vidimo na moru. Razmenili smo kontakte, on nam je dao njegovu e-mail adresu (u tom trenutku mi nismo ni znali šta to znači). On nam je objasnio da ga možemo kontaktirati preko te adrese, ali moramo da imamo kompjuter. Koji bre kompjuter, prvi put sam Segu Megu dobio četiri godine posle... I tako prođe i ta godina. Naš kum iz Zrenjanina je kontaktirao našeg kuma u Kanadi preko e-mail adrese par puta. Naredne godine, kad smo pokušali da ga kontaktiramo, nismo uspeli, jer adresa koju nam je dao, više ne postoji. I tako. Par godina posle, kad sam dobio prvi kompjuter i internet, pokušao sam da ga nađem, ali nigde ga nema. Moraću ipak malo ozbiljnije da se potrudim, ipak mi je on kršteni kum. Da nastavim dalje.Dolazim do donjeg Ostroga. Silazim sa motora, skidam opremu i ostavljam je na motoru. Peške prilazim Donjem Ostrogu. Odlazim da se pomolim i da upalim sveću. Nisam se puno zadržavao. Vraćam se do motora, oblačim opremu i idem do konaka da pitam za smeštaj. Na samom ulasku u konak bila je velika gužva. Dođem nekako do recepcije da pitam za smeštaj, kažu mi da su puni, nema mesta. Uputili su me da odem do Gornjeg Ostroga, da pitam tamo za smeštaj. Nešto ne mogu da se setim da je tamo neki konak, ali dobro. Prilazim Gornjem Ostrogu, gužva je sve veća. Nalazim mesto za parkiranje i tu ostavljam motor. Polazim ka manastiru. Odlazim prvo da posetim sv. Vasilija čudotvorca. Ispred mene red. Stojim u redu i čekam svoj red da uđem kod sv. Vasilija. Kako sam poslednji put bio daleke 2001. godine, a tad sam bio malo dete, nisam znao da treba nešto da donesem sv. Vasiliju. Za sledeći put znam. ubrzo dolazim u grobnicu, pomolim se i izlazim napolje. Nakon što sam izašao, reših da odem da vidim za konačenje. Dok sam prilazio platou ispred manastira, videh da ljudi uzimaju sunđere i nameštaju ih na platou. Nađoh se u čudu, pa ne će valjda ovde spavati?! Na kraju sam i ja sam uzeo sunđer i dva ćebeta i našao prikladno mesto za spavanje. Nakon što sam namestio "krevet", otišao sam do motora da uzmem iz kofera nešto da jedem. Vadim salamu, krišku hleba, luka i udri. Kad sam večerao, uzeh ono pivo što mi ostade od sinoć i sve to poklopim u stomaku. Ležem u krevet i ne može mi san na oči. Gledam u zvezdano nebo i sabiram utiske današnjeg dana. Nisam puno prešao, ali sam proživeo štošta. Dok sam to pomislio, već sam zaspao. Sutra je dug put prema kući... 19 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
rogec 112 Napisano Januar 21, 2014 Svrati ponekad, 187 postova Lokacija: Ivanjica Motocikl: Suzuki Inzuma 250 Prijavi odgovor kao problematičan Mogao si potpuno besplatno da izreklamiras taj "jeftini" kamp sa "ljubaznim" osobljem, kako bi ga i mi redovno (za)obilazili. Inace, gledaj sta ces i kuda ces za sledeci putpois, posto si ovim divnim opisima postavio sebi tezak zadatak, a mi cemo sigurno imati visoka ocekivanja. Lepo bi bilo da sledece leto utvrdis gradivo i ponovis ovo putovanje, ali sa nekom zgodnom pratiljom 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Cedo11 2460 Napisano Januar 21, 2014 Drug član, 1292 postova Lokacija: Lazarevo Motocikl: Suzuki V-Strom 650 XT, Transalp 600 pd10 Prijavi odgovor kao problematičan Mapa 2. dana Pređeno oko 360 kilometara. 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Cedo11 2460 Napisano Januar 21, 2014 Drug član, 1292 postova Lokacija: Lazarevo Motocikl: Suzuki V-Strom 650 XT, Transalp 600 pd10 Prijavi odgovor kao problematičan Svaka cast, odlican stil. Samo nastavi Hvala kolega! Poznavao sam jednog tipa iz Lazareva, Baja su ga zvali, radio u "Zlatici" i vozio BMW. Cak sam mu i prodao jedan R50 posto je skupljao te starine. To je bilo pre 15ak godina . Znam Baju! Mislim da je i dalje lud za BMW-jcima. Ima ih baš dosta... Mogao si potpuno besplatno da izreklamiras taj "jeftini" kamp sa "ljubaznim" osobljem, kako bi ga i mi redovno (za)obilazili. Inace, gledaj sta ces i kuda ces za sledeci putpois, posto si ovim divnim opisima postavio sebi tezak zadatak, a mi cemo sigurno imati visoka ocekivanja. Lepo bi bilo da sledece leto utvrdis gradivo i ponovis ovo putovanje, ali sa nekom zgodnom pratiljom Nema puno kampova u okolii, tako da većina zna o kom se kampu radi. Bez lažne skromnosti jako sam se dvoumio da li da uopšte krenem putopis. Mislio sam će putopis biti "Deja vu" za većinu ljudi, pa zbog toga. Ipak sam na kraju rešio da napišem kako je bilo, da na što slikovitiji način opišem splet događa, koji su me pratili tokom putovanja. Pokušvam da mi svako putovanje bude urezano u moždane vijuge. Ko zna šta će biti kroz dvadeset godina, možda opet nešto slično pokrenem. Nikad se ne zna! A za zgodnu pratilju si u pravu, radim na tome. Sutra ću završiti putopis... Hvala svima još jednom na praćenju. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Kraljevic Marko 93 Napisano Januar 21, 2014 Svrati ponekad, 117 postova Lokacija: Kragujevac Motocikl: Baotian speedy 49ccm, Yamaha Majesty 250, Elektro skuter made in China, eletricni trotinet, Suzuki VL800, Capriolo mountbike Prijavi odgovor kao problematičan Svaka cast, pravi bajker . Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
priest77 26 Napisano Januar 21, 2014 Svrati ponekad, 113 postova Lokacija: Vrsac Motocikl: Piaggio Beverly 250ie Prijavi odgovor kao problematičan Super ti je putopis, samo nastavi Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Mind Resetting 442 Napisano Januar 22, 2014 Svrati Svaki Dan, 883 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: brm brm brm Prijavi odgovor kao problematičan Odlicno, odlicno, zaista uzivam. Kad budes sredjivao onu stazu na nasipu/kanalu kod tebe, zovi obavezno Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Spajk 827 Napisano Januar 22, 2014 Vikend motociklista, 676 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Honda pantheon 125.. Prijavi odgovor kao problematičan Bravo..iskreno,duhovito,lepo.. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Mimi Vinča 2861 Napisano Januar 22, 2014 Hit the Road, 1415 postova Lokacija: vinca, beograd Motocikl: BMW R1200GSA Prijavi odgovor kao problematičan Odlicno, samo tako nastavi ...Neko vec napisa, nametnuo si sebi obaveze i zadatke za ubuduce Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
stenik 9 Napisano Januar 22, 2014 U prolazu, 43 postova Motocikl: Honda Prijavi odgovor kao problematičan Ovo jeste Tvoj prvi putopis, ali je odličan. Svaka čast. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
