Kucamo na vrata zaboravljenih asova - epizoda 2 - Randy Mamola

[Peki 1214 Napisano Decembar 9, 2007]

 

Randy Mamola se u krugovima zaljubljenika u moto trke smatra za jednog od najuzbudljivijih i najharizmatičnijih vozača svoje generacije. Mamola je bio jedan od najozbiljnijih kandidata za titulu svetskog šampiona u klasi do 500 ccm tokom 80-ih i početkom 90-ih. Pobedio je na 13 Grand prix trka i osvojio 4 titule vicešampiona. Tokom svoje 13-to godišnje karijere profesionalnog vozača ostvario je impozantnih 11 plasmana među prvih 10 takmičara.

Pre nego što je ušao u trke svetskog šampionata Randy je osvojio titulu AMA šampiona u klasi do 250 ccm 1978. godine.

 

 

Randy Mamola je rođen u San Jose-u 1959 godine i do svoje 12 godine, više se zanimao za muziku i sviranje bubnjeva u svom bandu nego za moto trke. Kao i većina trkača iz Amerike prve takmičarske porake je napravio na moto kros stazi.

U tim danima njegov heroj je bio “komšija” iz severne Kalifornije Kenny Roberts. Sa 14 godina Rendija počinje da sponzoriše Yamaha i on dobija čuveni žuto-crni kombinezon svog idola. Iz tog doba ostao mu je i nadimak sa staze “Baby Kenny”. Svoje prvo međunarodno iskustvo stiče uz pomoć svog trenera Rona Granta vozeći u toku zimske sezone šampionat Novog Zelanda u klasi do 125 ccm. Na proleće se vraća u Ameriku sa titulom šampiona Novog Zeleanda.

Ta titula i pobede u nacionalnom AFM šampionatu u drumskim trkama otvaraju mu širom vrata za napredovanje u karijeri. Sa napunjenih 16 godina započinje profesionalnu trkačku karijeru i dobija AMA “expertsku licencu” . 1977. godine završava srednju školu i počinje da se takmiči i AMA Grand prix šampionatu do 250 ccm. U svojoj “rookie” sezoni beleži 3 pobednička podijuma i završava kao vice prvak klase. U sledećoj sezoni beleži 2 pobede i nekoliko podijuma što mu obezbeđuje titulu AMA šampiona u klasi do 250 ccm. za 1978. godinu. U istoj sezoni je imao i nekoliko nastupa u najjačoj klasi AMA šampionata takozvanoj formuli 1, i ostvario jedan plasman na pobednički podijum.

 

Godine 1979 Mamola je vozio trku svetskog Grand Prix šampionata u klasi do 250 ccm u Dejtoni i vodio žestoku borbu za 1. mesto sa čuvenim Fredie Spencerom. Sa mašinom “na izdisaju” Rendy ipak uspeva da završi na 3. mestu. Nakon toga odlazi u Englesku i vozi u to doba jako popularnu trku “Anglo-American Match Race” i osvaja 2. mesto iza čuvenog zemljaka Mike Baldwina a ispred bivšeg svetskog šampiona Barry Sheen-a i višestrukog AMA superbike šampiona Wes Cooley-a

 

Sa “King” Kenny-em koji je u to doba žario i palio svetskim šampionatom, Mamola je uveliko smatran sledećim velikim imenom koje dolazi iz Amerike. 1979. godine pružena mu je šansa da nastupi u svetskom Grand prix šampionatu, vozeći Bimotu i Yamahu u klasi do 250ccm i privatni Suzuki u klasi do 500 ccm.

 

Pruženu šansu je iskoristio na najbolji način. Sa nekoliko podijuma završio je kao 4. u klasi do 250 ccm (1. mesto u poretku privatnika) i kao 8. u klasi do 500 ccm iako je nastupio samo u pola trka, Mamolin nastup nije ostao neprimećen. Dobre vožnje su mu donele ugovor za 1980. sa fabričkom ekipom Herron-Texaco Suzuki .

 

U julu 1980. u Zolderu na VN Belgije Mamola dolazi i do svoje 1. pobede u klasi do 500ccm.

Na VN Engleske u Silverstonu Mamola ponovo pobeđuje i ulazi u najuži krug pretendenata na šampionsku titulu. Sezonu završava kao 2 iza Kenny Robertsa, što je ujedno bila prva dvostruka pobeda za takmičare iz Amerike u klasi do 500ccm.

Već od samog početka karijere Mamola je postao omiljen kod publike i kolega vozača. U to doba GP trke su počinjale tako što su motori stajali ugašeni na startnim pozicijama a vozači bi ih nakon znaka startera palili “na gurku” i započinjali trku.

 

Mamola se seća da je u tim trenucima pre mahanja startnom zastavom, tenzija bila neverovatna. Iako je na tribinama bivalo po više desetina hiljada ljudi, muk je bio takav da si mogao da čuješ iglu ako bi pala na zemlju. Da bih smanjio svoju i napetost svojih kolega u tim tenutcima znao sam da “puštam” raznorazne zvukove u to vreme, priča Mamola kroz šalu.

 

Rendy je takođe bio jedan od prvih vozača koji je počeo da odaje priznanje svojim fanovima nakon trke u počasnom krugu tako što bi bacao rukavice, majcu ili čizme u publiku.

“ Odmahivao bih publici, aplaudirao im, mahao i tako to” priča Mamola “ i ne zadugo počeo sam da primećujem da navijači počinju da prave natpise sa mojim imenom i da nose boje moga tima. “Znam kako sam se ja dobro osećao kao navijač kada bi nas vozač otpozdravio, i samo sam želeo deo toga da im vratim”.

Strast za trkanjem bila je svakako jedna od najvećih vrlina Randyja Mamole i ono što su cenili i oni koji nisu bili njegovi navijači. Terao je sve svoje motore do same ivice a često i preko toga.

 

U Mizanu jedne godine, na izlasku iz jedne brze krivine zadnji točak ga je prosto katapultirao sa sedišta. Većina vozača bi u toj situaciji pustila korman motora van kontrole, ali ne i junak naše priče. Potezom dostojnim najboljih rodeo jahača Mamola se našao ponovo u sedištu i na opšte oduševljenje publike nastavio sa trkom kao da se ništa nije desilo. Cela scena je ostala zabeležena u tv prenosu i generalno se smatra jednim od najspektakularnijih “spasavanja” u istoriji GP trka.

Još jedna od scena za pamćenje desila se 1986. godine na trci za VN Francuske, kada je vozeći se iza Eddija Lawsona na 2. mestu bez šansi da ga uhvati do kraja trke, a opet dovoljno daleko ispred trećeplasiranog da bi ga ugrozio, odlučio da se fanovima koji su ga pozdravljali celog trkačkog vikenda oduži na način dotad neviđen na moto GP trkama.

Po izlasku na ciljnu ravninu za trenutak je skrenuo sa staze na pravac ka boxovima, napravio ”stoppie” za fanove a zatim se vratio u trku. Da to ne prodje tek tako pobrinuo se fotograf Don Morley koji je to snimio a zatim sledećeg trkačkog vikenda i dao Randiju inkriminisanu fotogrfiju. Legenda kaže da je oduševljeni Mamola dobio na mestu otkaz od svog tadašnjeg vlasnika tima Kennija Robertsa. Roberts je svoju odluku naravno promenio ali je ostala priča za pamćenje.

 

Karijera Rendija Mamole se protegla na 3 decenije, od 1979 do ranih 90-ih. Za to vreme je osvojio 3 vicešaampionske krune i 57 podijuma.

80-ih godina Laguna Seca je bila domaćin nacionalnog AMA prvenstva i to je bila prilika da se na jednom mestu skupe sve zvezde američkog superbajka i američki vozači u svetskomGrand prix šampionatu i odmere snage. Mamola je osvajao AMA nacionalnu titulu 1981, 83 i 85. godine

Vrhunac njegove GP karijere bile su godine 86 i 87 kada je vozio za Robertsov Lucky Strike Yamaha tim.

 

Posle toga prelazi u ekipu Cagive u njihovoj debitantskoj sezoni i pomaže u razvoju GP motora. U njihovoj prvoj sezoni donosi im i jedan podijum na VN Belgije. Na žalost Cagiva finansijski nije mogla da se ozbiljnije nosi sa svojim japanskim konkurentima i posle tri mršave sezone Mamola napušta italijansku ekipu.

 

Ne takmiči se 1991 da bi se vratio sledeće godine vozeći hondu. 1992. godina je ujedno bila i poslednja takmičarska sezona Randyja Mamole.

Sledećih nekoliko sezona provodi kao test vozač yamahe da bi se nakon toga posvetio sportskom novinarstvu. Danas on radi kao kometator motoGP trka na eurosportu i piše kolumne za nekoliko trkačkih časopisa.

2000-te godine primljen je AMA motorciklističku kuću slavnih, oženjen je i ima dvoje dece.

 

Osim trka Mamola je od  86-te posvećen i skupljanju sredstava za fondaciju “Save the Children” u Africi. U toku 1996-te postaje i jedan od osnivača humanitarne organizacije “Riders for Health”. Novac koji se skupi putem te organizacije obezbeđuje nabavku motora i trening osoblja koje zatim donosi hranu i neophodnu medicinsku pomoć stanovništvu u udaljenim ruralnim predelima Afrike do kojih se jedino motorom može doći. Jedan od načina skupljanja novca je i vožnja na trkačkom Ducatiju sa dva sedišta, na kojem Mamola vozi ljude koji su donirali odredjenu svotu novca.

 

To bi dragi prijatelji, ukratko bila priča o čoveku koji na žalost nikada nije bio svetski prvak ali je moto svetu i ljubiteljima trka dao mnogo više od nekih šampiona čija se imena danas pominju samo u statistikama.

 

 

 

 

[LUC1FER 4 Napisano Decembar 10, 2007]

Odlican text zaista sam uzivao!

[sstruja 115 Napisano Decembar 10, 2007]

BRAVO!!!!!! APLAUZ!!!!!! BRAVO!!!!!! APLAUZ!!!!!!

[Peki 1214 Napisano Decembar 10, 2007]

:)...služimo narodu.

[bokilic 6094 Napisano Decembar 10, 2007]

lepo opisano,,covek je bas ok,,,

[Cika Kure 177 Napisano Decembar 10, 2007]

Bravo Peki lepo si ga srocio.   Po nesto sam znao, ali sad sam dopunio znanje i podsetio se minulih vremena. Sledeci bi mozda mogao da bude Djakomo Agostini. 

[NeshaXX 285 Napisano Decembar 11, 2007]

Hvala Peki,

odlično napisano. 

[Dzoni-Sasa 0 Napisano Decembar 11, 2007]

Peki ako imas nesto i od Giacomo Agostini da uzivamo.

[Peki 1214 Napisano Decembar 11, 2007]

Peki ako imas nesto i od Giacomo Agostini da uzivamo.

 

Biće, biće...

[Guest diRRty Napisano Decembar 11, 2007]

Bravo Peki ,dvaput samo procitao tekst.Mnoge stvari sam znao , ali lepo je procitati.

Kakva slucajnost da sam bas juce sa prijeteljima pricao o tome koliko je Mamola bio showman.

[bmr27 33 Napisano Decembar 12, 2007]

Samo bih dopunio da je skupio 13 GP pobeda i dalje se nije dalo,tri puta je bio vicesampion sveta i to svaki put "natesno" u generalci.Definitivno jedan od mojih omiljenih vozaca i istinskih velikana moto sporta!

[doda 122 Napisano Decembar 13, 2007]

 

Covece,kao da sam se podmladio 25 godina dok sam citao ovo. Hvala, puno !!!

[Peki 1214 Napisano Decembar 13, 2007]

A evo i video klipa o kome sam pisao, jedno od najspektakularnijih "spašavanja" u motoGP istoriji...

 

http://www.youtube.com/watch?v=cOARPjMb6II&feature=related

 

....trku je naravno nastavio.

 

Kapa dole Mr. Randy :o

[mixa 806 Napisano Decembar 15, 2007]

Kapa dolje Mamoli,a i Tebi!

 

Imas li slik hostesa s pocetka 80-ih? ;D

[Cale 9 Napisano Decembar 20, 2007]

Jedan od najboljih GP vozaca koji nikada nije postao svetski prvak.