Maroko, zemljo obećana....

[Oroku 1394 Napisano Januar 31, 2013]

Ne znam da li se mogu postavljaju putopisi, ako nisu pređeni motociklom...Ali mislim da fotografije koliko-toliko vrede, pa da ne propadnu.

Zato bi predstavio jedan putopis iz novembra 2012. , a vi odlucite da li da nastavljam. Razmišljao sam kako, pa na kraju odlučio da će to ipak najbolje biti sa nekoliko fotografija.

 

 

 

 

 

 

 

[Mina 545 Napisano Januar 31, 2013]

Shto se mene tiche, go go go !!!

 

[Mr. No 569 Napisano Januar 31, 2013]

Moze

[Cedo11 2460 Napisano Januar 31, 2013]

[Mrva 541 Napisano Januar 31, 2013]

Samo šibaj

[Oroku 1394 Napisano Januar 31, 2013]

Planirano je putovanje u Tunis ove godine, motorima, ali je zbog nekih komplikacija otpalo, i pošto smo svakako na godišnjem odmoru, moramo naći alternativu.

 

Još pre Tunisa, imao sam želju da posetim Maroko, ali motociklom bi me izašlo dosta skupo, a i vremenski je bilo ne prihvatljivo. U zadnji trenutak se odlučujemo za tu destinaciju, ja na brzinu zapisujem neke ,,tačke'' koje želim da obiđemo, karte kupujemo bukvalno u zadnji čas, pa je čak i viza dobijena samo par sati pre polaska.

Bojan skoro direktno iz Beograda, hvata kombi za Budimpeštu, ja ih čekam u Subotici, gde sam pre samo par časova završio sa poslom, i upućujemo se ka aerodromu.

Letimo prvo u Španiju, odakle ćemo trajektom preći u Afriku.

 

 

Ne znam da li nam je negde duboku u mozgu usađena želja da letimo, ali , ja već dugo, možda i celog života, maštam da vidim zemlju iz ptičije perspektive. Već odavno planiram skok sa bandžijem, padobranom, let zmajem .... konačno, poleteli smo , divan osećaj odvojiti se od zemlje i otići u oblake.

 

Budimpešta je to jutro izgledala impresivno u svim onim svetlima, putevima, naseljima.

 

 

 

Često, na kad se na poslu zateknem u nepreglednim vojvođanskim njivama u zoru, izlazak sunca u maglovitoj ravnici , ostavi me bez daha, ali izlazak sunca , na ovoj visini, iznad oblaka , jedan je od trenutaka koji ću, nadam se ,pamtiti celog života. Žao mi je što nisam uspeo fotografijom da vam prenesem bar delić mog osećanja.

 

 

 

Vrlo brzo stigli smo do Španije, vrlo lako , iako je oblačno vidi se i Afrika sa svojim planinskim vrhovima.

 

Andaluzijske plaže

Brod, ide u pravcu Maroka

 

Vozovi u Španiji, čisti , tačni , brzi, udobni pre svega, pravi su izbor za proputovanja u toj zemlji. Još kad se na to nadoveže da ja imam ogromne popuste kod njih, jer sam radnik železnica, postaje jasno da voz nema alternativu.

Plan je bio da vozom odemo do Granade gde ćemo razgedati dvorac Alhambra, jedinog preostalog muslimanskog dvorca u Španiji, ali nažalost, ispostavilo se da su svi kreveti u tom mestu zauzeti. Tek kasnije smo saznali da je tog vikenda u toku neki veliki španski praznik, pa mnoga mesta vrve domaćim turistima.

Kad već ne možemo tamo, odlazimo u Rondu. To nam je ionako na pola puta do luke iz koje ćemo putovati u Maroko.

Par fotografija iz Malage

 

 

[img ]http://i289.photobucket.com/albums/ll238/Oroku_Saki/IMG_4278.jpg[/img]

 

 

Ne smem ni zaboraviti da uslikam vozove

 

AVE , najbrži vozovi Španije, dostižu brzine do 300km/h, i ono što mi je posebno bilo zanimljivo da u slučaju kašnjenja dužeg od 5 minuta, železnice vraćaju novac u punom iznosu karte.

 

 

 

Mi smo išli sporijim, lokalnim vozom , brzine do 160km/h.

 

 

Presedali smo u Bobadilji, simpatičnom , malom andaluzijskom mestu, sa malom crkvicom, kafanicom, okružen maslinama. Građevine, pa i sama železnička stanica spoj je arapske i španske kulture, sjajan spoj.

 

 

Par fotografija andaluzijskih polja maslina

 

 

 

 

 

U Rondi, smeštamo se u hostel, malo ragledamo grad i znamenitosti, pronalazimo radnjicu sa lokalnim pivom, i smeštamo se na terasu hostela sa neverovatnim pogledom . Hteli smo malo da se odmorimo od jurcanja, jer samo dan pre ja sam se ustao u 4h ujutro, ceo dan vozio, i 30tak sati od tad, bez spavanja, bio mi je potreban odmor. Bojan, takođe, nije spavao oko 30 sati, pa nam ništa osim lenčarenja nije padalo na pamet.

Ali, putovanja ne bi bila zanimljiva da nema upoznavanja i druženja, pa nas posle vrlo kratkog vremena ekipa iz hostela poziva da izađemo sa njima. Tako nešto se ne odbija, umor zaboravljamo, i sa ekipa sastavljena od čeha, korejanki, francuskinje, kineza i srba, naravno, zaglavljuje u maloj birtiji sa šarenim stoljnjacima do ranog jutra. Šta se tu sve izdešavalo, verovatno i nije za forum, ali ostaće mi zapamćeno kao jedan od najboljih izlazaka u životu.

 

Glavna znamenitost grada je Puente Nuevo, koji je između ostalog , građevina koja je najviše fotografisana u celoj Španiji.

Izgradnja mosta Puente Nuevo počela je 1751. godine, do završetka gradnje, uzeo je 42 godine i 50 života radnika. Most se uzdiže 120 metara iznad kanjona reke Guadaletin. Negde oko sredine mosta, nalaze se prostorije koje su za vreme civilnog rata u Španiji (1936-1939) korištene kao zatvorske prostorije, pored toga kao i prostorije za mučenje neistomišljenika sa gen. Frankom

 

 

 

Nažalost u koridu nismo ulazili , jer je prva borba bila zakazana tek za 2-3 nedelje . Kažem nažalost, jer korida ovog grada je poznata već dugi niz godina. Čak su Hemingvej i Orson Vels,koji su mnoga leta proveli baš u ovom mestu, pisali o čuvenim borbama sa bikovima.

 

 

Pošto je se ceo grad nalazi na uzvišenju, pruža se odličan pogled na okolne njive i brda.

 

 

 

 

Najstariji most, jedan od tri izuzetno važna mosta u Rondi - Rimski most.

 

 

Ulice Ronde

 

 

 

 

 

_________________________________________________

 

Ovime se završava moja kratka poseta Španiji, dan kasnije, još uvek pod dejstvom alkohola, ustajemo se u 8h, bukvalno tričimo na železničku gde nas put vodi u Alhesiras, i već u 13h smo u Tanžiru, Maroko.

 

[Oroku 1394 Napisano Januar 31, 2013]

Stigli smo ... Dvadesetak kilometara od Evrope, atmosfera se menja u potpunosti. Hvatamo prvi taksi koji smo videli, i to ne bilo kakav, nego afrički simbol stari mercedes, u poluraspalom stanju, ali ide ... a kako nam je vozač tvrdio, ide na sve.

 

Hostel smo uzeli u samom centru starog grada, u Medini. Kao i većina starih delova marokanskih gradova, Medina je opasana zidinama, i isprepletana bezbrojnim uskim ulicama. Prve šetnje kroz grad bile su poprilično paranoične, gomile tipova nude vam sve i svašta, od pomoći u istraživanju grada, ručkova, marama, hašiša, cigara, alkohola, bukvalno sve. Za prvi dan u Maroku nismo baš izabrali pravi grad, jer su nam i marokanci tvrdili da je Tanger poprilično ne siguran grad, jer je blizu najveća luka u koju se stalno ukrcavaju sveži turisti iz Evrope.

 

 

 

Šetali smo čitavo popodne, obišli dobar deo grada, pa smo i ogladneli.

 

 

 

 

Stalnim razvitkom i rastom ovog grada, ostao mi je utisak da skoro i neoseti starost ovog grada, osnovanog još u V veku p.n.e. , ali po stanovnicima vidi se uticaj raznih naroda koji su to prošli vekovima pre nas. Tanger, zbog svoje blizine sa Evropom, Gibraltarskim moreuzom razne robe, pa je pijaca prilično velika i raznovrsna. Eto, ja sam npr. kupio sebi starke za samo 7.5 evra, i to bez cenkanja, a u poređenju sa ovim koje sam u Srbiji platio skoro 40e, nema razlike, ni u platnu ni samoj izradi.

 

Kako je sneg ovde baš i ne zalazi, niko nema krov kakav je kod nas, pa su stanovnici kuca koriste svoje krovove za terase. Sa vrha našeg hostela mogli smo videti luku, veliku peščanu plažu , kao i mnogobrojne kuće. Poseban doživljaj bio je poziv hodže na molitvu, jer su nas okruživale tri džamije, a i ove dalje su se sasvim dobro čule.

 

 

 

 

Posle nekoliko stranica pročitanih na terasi/krovu hostela, umor čini svoje, pa smo prilično rano legli u krevet, a valja se i pripremiti za sutrašnji put.

Ujutro, krećemo za Chefchaouen (Šefšauen) , plavi grad u planinama Rif. Autobuska priča za sebe, jer izabrali smo da putujemo lokalnim busom, ne onim skupljim sa klimom. Takav haos još nisam video, samo kupovanje karte je ogromni doživljaj, jer sa toliko ljudi u roku 3 minute nisam pričao nikada. Sve ih zanima, svi nude bolje , a niko ustvari ništa nema, a nama samo trebaju dve autobuske karte i mesto da spustimo torbe. No, ništa nije lako u toj zemlji, tek posle nekoliko redova i šaltera, objašnjavanja pazarimo karte. Naravno, karta je na arapskom, pa dok smo saznali peron, opet je prošlo dosta vremena.... Čekamo, autobusa nema. Polazak je u 10h, a 10h je prošlo za 15min. Ljudi nas uveravaju da će stići, nemamo šta da brinemo. Tešimo se , kasni, nemamo šta da brinemo. Sad je već 10.45 , nema ga i dalje, pitamo nekog službenika gde je, objašnjavamo rukama , nogama, pokazujemo sat. Ovo zadnje, izgleda je bilo ključno, u Maroku je sad 9.45, kod nas 10.45 , kako kad smo već vratili sat. Ništa, sa ne vericom prihvatamo to, i stvarno , autobus u 10,odnosno 11 stiže nam prevoz. Kasnije , na internetu saznajemo da se u Maroku sat menja dva puta godišnje, pa je nekad razlika sa Evropom dva sata, a nekad samo jedan. Koji je razlog , stvarno , nisam uspeo da sazna.

Koliko smo se nadali autobusu, jer je sama stanica poprilično zaudarala (a ja meni stvarno takve stvari ne smetaju, ali ovaj put je miris baš bio jak), sledi razočarenje. Autobus ''miriše'' još jače.

 

I onda, posle nekoliko časova vožnje, posle nekoliko policijskih kontrola stižemo u Chefchaouen, simpatični gradić, koji je pre svega, jedan od opuštenijih u Maroku.

 

 

Nastavak sutra...

[doktor 4802 Napisano Februar 1, 2013]

Vec sam uputio pohvalu, ali 'ajde i ovde ponovo!

Svaka cast!

[Creative biker 1453 Napisano Februar 1, 2013]

Tvoje fotografije govore stvarno vise od 1000 reci!

[Phantom UK 1035 Napisano Februar 1, 2013]

[shlem 8582 Napisano Februar 1, 2013]

Fotke su ti profi, a izbor Maroka za putovanje pun pogodak. Idemo dalje

[Јаџа 30 Napisano Februar 1, 2013]

strava

[zlaya 238 Napisano Februar 1, 2013]

Bravo kolega! Drago mi je da nas zeleznicara ima svuda! Pozdrav!

[s a n j a 130 Napisano Februar 2, 2013]

Oroku,fantastične fotke,samo nastavi sa postavljanjem.

:takoje:

[jager 3446 Napisano Februar 2, 2013]

Lepo, lepo.... obožavam tvoje putopise! Samo nastavi

[mile fazer 4464 Napisano Februar 2, 2013]

Lepo, lepo.... obožavam tvoje putopise! Samo nastavi

Jageru, ljencino. malo te razmazila Afrika a ja znam da i ti znaš ljepo pisati.

[Sr3ck0 2224 Napisano Februar 2, 2013]

Екстра си ово одрадио. Свака част!

 

[Oroku 1394 Napisano Februar 2, 2013]

Na naše oduševljenje, konačno izlazimo iz autobusa, i jedan od onih lokalnih vodiča velikodušno nam pokazuje hostel koji smo rezervisali. Hostel se nalazio u blizini centralnog trga, starog grada, gde se nalazi tvrđava i Velika džamija, ali u uskim, plavim ulicama nije ni to što je blizu lako naći.

 

 

Iako se nalazimo samo 3 minuta hoda od tog trga, do njega dolazimo za desetak minuta, jer smo , naravno, promašili nekoliko skretanja. Na povratku u hostel, iako smo bili ubeđeni da smo išli istim putem, posle nekih pola sata, ispadamo na skroz drugi kraj grada, nemajući pojma ni gde se nalazimo. Sjajno iskustvo, jer smo tako došli u deo gde žive lokalni stanovnici , daleko od silnih trgovaca , kafića i hostela.

 

 

Velika džamija

 

 

 

 

U ovom gradu sve je plavo, fasade, prozori, vrata, pa čak i stepenice. Grad je osnovan u 14. veku kada su mnogi muslimani i jevreji proterivani iz Španije. Kako sam negde pročitao, jevreji su prvi počeli da farbaju sve u plavo, iz razloga što ih je to podsećalo na nebo, i asociralo na Boga. Tako su uvek bili usresređeni na religiju, jer gde god da se okrenete sve vas je na to podesećalo. Vremenom, i muslimani su to prihvatili, što je na kraju i postala svojevrsna tradicija ove medine.

 

 

 

Moram napomenuti, da je , bar po našem viđenju Maroko poprilično mlada nacija, puna dece. U toku celog putovanja, stalno smo viđali gomilu dece kako odlazi , odnosno ide u školu bukvalno u svakom delu dana. Kasnije su nam objasnili zašto...Imaju velik broj dece koja idu u školu, a u nedostatku sa infrastrukturom, pa njihova deca u mnogim mestima idu u tri smene, da bi sve postigli.

 

 

Posle lutanja ovim uskim ulicama, na centralnom trgu Uta el-Hammam , u neku od kafanica, stali smo na marokanski viski. Naravno, to nema veze sa alkoholom, jer im vera to ne dozvoljava, nego sa čajem. U Maroku, čaj se pije stalno, svuda i uvek sa stilom. Postoji poseban ritual sipanja čaja, ukrašavanje sa mentom , dodavanje enormnih količina šećera . Viski ga zovu lokalci, predpostavljam , jer im to dođe kao nacionalno piće.... Da ne bude zabune, kasnije, sam pio i pravi viski, proizveden u Kazablanci, ali o tome malo kasnije.

Ovaj čaj mi se toliko svideo, da sam zasadio nanu u svoje dvorište, pa ću sad i sam moći spraviti ovu poslasticu.

 

 

Jedan od lepših trenutaka putovanja, desio se na tereasi hostela. Ponovo, imamo sjajan pogled, nema gužve jer je kraj sezone. Kada smo seli, sunce je upravo zalazilo, mrak je padao, i počeo je poziv za molitvu. Kakav osećaj....sve je počelo od Velike džamije, i onda, kao kad se eksplozija širi , jedna za drugom, u pravilnim razmacima pocinju sa pozivom za molitvu i ostale. Kad na jednoj džamiji počne poziv, na drugoj ne prestaje, nego zajedno, kao jedan veliki usklađeni hor čine savršenu celinu. Nisam toliko rečit da vam opišem ovaj događaj kako treba, ali nadam se da sam preneo bar delić atmosfere.

Jedina stvar , koja mi se nikako nije svidela, je modernizacija koju su uradili na svim džamijama, a to je što se hodža više ne peva uživo, već te to odradio jednom , snimo , i sad pušta svaki dan. Bezveze , zar ne?

 

 

Odlazak na autobusku stanicu, i izlazak i starog grada, donosi nam još jedno lutanje po ulicama Chefchauen-a . Opet se gubimo, a bili smo ubeđeni da znamo put napolje. Ovaj put, zeznulo nas je što su još uvek sve radnjice bile zatvorene, a skretanja smo pamtili po tome šta koja prodaje. Srećom, tu su bila deca. U trenutku kad smo već videli da smo se ponovo pogubili, odlučili smo da pratimo horde dece, koja se slivala u jednu glavnu ulicu i bezbroj onih, uskih, slepih ...Tako smo izbili na čistinu, na mesto gde je dozvoljen promet vozilima, i taksijem otišli do stanice.

 

 

Ono što bih dodao na kraju teksta, osim lepota Chefchaouen-a kao plavog grada, mirnoće života, važno je napomenuti, da je ovaj grad, najpopularnije zbog Kif-a. Naime, u okolnim planinama, nalaze se plantaže najkvalitetnije konoplje, ili marihuane, od koje se pravi najkvalitetniji hašiš. Preko 45% Evropskog tržišta proizvodi se ovde. Maroku je to, nezvanično, najunosnija privredna grana.

 

U nastavku, upoznajemo se sa parom iz Hrvatske, šetamo ulicama Feza, probamo tagine , nacionalno marokansko jelo.

[Oroku 1394 Napisano Februar 2, 2013]

Na autobuskoj u Chefchaouenu , jedno iznenađenje...Dok smo kupovali karte, jedna žena iz reda na našem jeziku pita nas odakle smo , a burazer već navikao da svima odgovaramo na engleskom , objašnjava da smo iz Srbije, gde se to nalazi i sl. U pola reči preki ona ga prekida sa rečima da razume engleski, ali više voli da priča na našem.

Tu se upoznajemo sa Senkom i Krunom, parom iz Hrvatske, pravim svetskim putnicima, jer za svog života, videli su jako puno različitih zemalja i zavirili u neke kutke naše planete koje mnogi ne bi videli ni za 3 života.

 

U Fezu, smeštamo se u neki stariji hotel, koji mnogo više podseća na komunističke hotele, nego na nešto što se nalazi u starom delu ovog grada.

Uz kratke instrukcije našeg domaćina upućujemo se u medinu Feza. Moram napomenuti, da su nam mnogi govorili, da su medina i male ulice Chef-a najlakše za snalaženje u celom Maroku, a da Fez drži ubedljivo prvo mesto u komplikovanosti i teškoći snalaženja. Od domaćina smo saznali da medina ima preko 900 uskih ulica, a pritom sa visokim građevinama u njima. To najviše i otežava snalaženje nekome ko je tu prvi put, jer nema ni jedne građevine oko koje bi se orijentisali. Kako su ulice uske, to bi otežavalo kretanje automobila, vlada je zabranila da automobili uopšte i prolaze tim ulicama. Medina u Fezu, poznata je kao mesto koje je najduže slobodna od automobila na svetu.

Sad, već odomaćeni, jer ovde smo par dana, upuštamo se u ovu avanturu, bez predrasuda. Namerno, kažem avanturu, jer samo 100% skoncentrisani, uspevali smo naći pravi put ka željenim lokacijama, naravno uz često pitanje za smer, i svakava lutanja.

 

 

Šetnjom, ni sam ne znam kako, dolazimo do Bou Inania Medrase (islamske škole), koja je jedna od retkih mesta vezanih za islam u koja smo mogli ući. Zanimljivo je bilo videti arhitekturu građevine stare skoro 700 godina, a pored toga, ubacili smo se u grupu koja je imala vodiča na engleskom , pa smo dobili i informacije o Medrasi.

 

 

 

 

 

 

Potom, daljim lutanjem ulicama medine, nailazimo na Bab Bou Jeloud , ili Plavu kapiju, koja predstavlja kapiju na koju se ulazi u medinu. Iz tog razloga, izuzetno je popularna kao atrakcija Feza , i preplavljena je turistima i kafićima oko nje. Meni nije bila ništa posebno.

 

 

 

Igrom slučaja, dok fotografijšem slike iznad, Bojan nailazi na par iz Hrvatske. Fez ima milion stanovnika, sama medina , bar nekoliko stotina hiljada sa turistima, i mi od svih ljudi nailazimo baš na njih, sjajno. Odlučujemo da zajedničkim snagama obiđemo grad....Ne prekidno šetanje od nekoliko sati, pomaganje raznih my frendova, koji vam prvo pokažu ''pravi put'', a zatim kad skrenete gde ne treba, dolazi i nudi vam usluge da vas izvuče na pravi put. Hehe, možda bi mu zapadnjaci nešto i dali, ali mi smo mu se zahvalili tome, i sami pronašli izlaz i ono što želimo da posetimo.

 

A na ulicama, možete kupiti sve, bukvalno. Mnogi ljudi ručno, na licu mesta, proizvode ono što prodaju, neki to rade u prostorijama u blizini tezge. Tako smo videli proizvodnju tepiha, od ovčije i kamilje dlake, pa i od kaktusove svile, koja nije zapaljiva i sl. Ostaje žal što nisam uspeo pazariti neki tepih, cena je bila prihvatljiva, još uz obavezno cenkanje, dobio bi ih poprilicno povoljno, ali nisam znao kako to preneti avionom, stim, da bi ostao problem, jer smo tek na početku putovanja, i trebalo bi ga vući sa sobom sve vreme.

 

 

 

Kao što sam već i napomenuo, osim nekoliko lokacija, u sve ostale islamske ulaz nama ne-muslimanima je zabranjen. Tako, samo s' vrata uspevam da vidim kako iznutra izgleda Karaouine džamija, koja je pored toga i univerzitet. Ona važi za najstariju islamsku školu koja još uvek radi. Ovaj kompleks izgrađen je 859. godine, i od tada podučava mnoge mlade ljude, takođe predstavlja jedno od glavnih duhovnih i obrazovnih središta muslimanskog sveta. Karaouine džamija , najveća je u Africi , i može da primi 22 000 sledbenika.

 

 

Jedan od minareta Karaouine džamije

 

 

U neposrednoj blizini džamije nalazi se centralni trg medine, koji je centar dešavanja ovog kraja grada. Gomila dece, fudal, ljudi na konjima , magarcima, prosijaci, supa od puževa, sastavni su deo ovog mesta.

 

 

 

Za kraj šetnje, jedna grupna slika i večera. Ja sam probao tagine, njihovo nacionalno jelo, koje sam posle toga jeo još nekoliko puta, ali sa različitim mesom. Svaki put je bilo potpuno drugačije, i zanimljivije , na neki sebi svojstven način.

 

 

Sutra ujutro, napustili smo Fez, po meni , iako je ovo jedna od najpopularnijih marokanski turističih lokacija, grad nije imao šta više da ponudi. Verujem da sam u zabludi, i da sam ostao i mesec dana, uvek bi našao nešto novo, ali , kako nemamo neograničen broj dana, prioriteti su bili da bolje i lepše obiđemo njihov saharski deo, i bolje upoznamo prirodu. Gužvu, baš i nepodnosim, valjda jer sam iz malog grada.

 

 

Ne smem zaboraviti kolegu, koji vozi istu lokomotivu kao i ja ovde, pa valjda zaslužuje da se pokaže ovde.

 

 

U nastavku, celodnevno putovanje vozom do Marakesa , sa malim izletom u Kazablanci.

[jager 3446 Napisano Februar 2, 2013]

Jageru, ljencino. malo te razmazila Afrika a ja znam da i ti znaš ljepo pisati.

 

 

Bice, obecajem!

[Gliga 4474 Napisano Februar 2, 2013]

Sjajno. Lepo osvezenje

[zextreme 1286 Napisano Februar 3, 2013]

Odlicno!

 

[Oroku 1394 Napisano Februar 3, 2013]

Vozovi u Maroku su potpuna suprotnost od onoga što očekujete u nekoj Afričkoj državi. Tačni , čisti, brzi, sa klima uređajima. Mi smo u dva navrata ukupuno prešli oko 600-700km, za samo 8h, bez kašnjenja bar jednog minuta. Voz od 15 vagona, svi klimatizovani, na pruzi sa prelepim krajolikom. Brzina dostiže i 160km/h, dok je počela gradnja od sredozemnom more, tj. od Tangera do Kazablanke , brzih TGV vozova za brzine do 300 km/h, i biće gotovo već sledeće godine.

 

 

Plan je da dođemo do Kazablanke, obiđemo džamiju sa navećim minaretom na svetu, i vratimo se nazad na stanicu, pa ćemo za Marakeš. Razlog tako brzog odlaska iz Kazablanke, jer u sve jednom vodiču piše da nema šta da se vidu osim te džamije i okeana, i da nema potrebe spavati u tom gradu. Kasnije, saznali smo da nismo pogrešili, jer , zaista sve je tako kako i na internetu piše, nema ništa od kafića sa Hemfri Bogartom, tu je grad od 4 miliona stanovnika, i ima ogromne gužve u saobraćaju. Nama je sa železničke do džamije trebalo više od 30 minuta, za možda 2 kilometra.

 

 

Podatci od petoj najvećoj džamiji na svetu, svakako su impresivni, jer osim što ima najveći minaret na svetu, visok čak 210 metara, ona može da primi 25 000 vernika unutra i čak 80 000 ispred. Izgrađena je 1993., i to za samo 6 godina, jer je 12 500 ljudi radilo 24h! Pošto se nalazi delemično iznad okeana, a talasi stalno zapljuskuju obalu okolo, vrata su izrađena od titaniuma, da me bi bilo korozije i promene boje.

 

 

 

 

Ovde možete videti koliko je minaret zapravo visok, jer jedna žena prolazi baš ispod minareta.

 

 

Naravno, tu je odmah i okean, nekoliko starijih su upravo surfovali, a gomila klinaca je skakalo u vodu, i plivalo ispod talasa.

 

 

Izgradnja, ionako siromašnu zemlju koštala je 580 miliona evra, a restauracija , samo posle 12-13 godina, još 50 miliona evra.

 

 

 

Uveče dolazimo u Marakeš, nalazimo hostel prilično lako , iako je bio ne obeležen i zavučen. Vlasnik je dao odlične instrukcije, ali prilično su stare. Sve se zasnivalo na tome da nađemo cafe Argana i odatle počinju instrukcije, par ljudi nije znalo, a kad nam je prvi objasnio, začuđeno je pitao šta će nam, jer se renovira, da nemamo tamo šta da tražimo...Nije mi izgledalo ništa neobično u tome, dok nisam pročitao da je pre samo godinu dana u tom kafiću bio teroristički napad. Bombaš samoubica ubio je 15 ljudi, ne znam više iz kog razloga.

 

[Oroku 1394 Napisano Februar 3, 2013]

U Marakešu iznajmljujemo automobil.... nismo mogli da propustimo neke divne pejzaže i prevoje vucarajući se autobusima, i kako bi ja uslikao sve ovo da nismo imali auto.

 

Posle nekih možda i sat vremena, izlazimo na čiste puteve, daleko od saobraćajne ludnice Marakeša , i uostalom svih velikih gradova. Putevi Maroka su odlični, bez rupa, odlično obeleženi, možda jedino pretrpani policijom koje ima na svakih 100 km. Tu ima jedna zanimljivost, kad naiđete na njih, morate stati nekih desetak metara od policajca, i možete proći tek kad vam on da znak da možete dalje. To u praksi izgleda prilično bezveze, jer kad vozite otvorenim putem, morate bezveze da stajete, jer vam , obično odmah mašu da nastavite vožnju. U početku to nismo znali, pa je Bojan prvi put proleteo pored policije, obišavši i njih, i stop sa jedno 40-50km/h, sa sve mlataranjem rukama od strane organa reda. Još smo se čudili šta mu nije jasno, jer smo ga samo obišli. I sledećih par put smo ih prošišali , dok nismo uvideli , da svi staju, i da je zakon takav.

 

 

Verovalo se da Atlas drži stubove na kojima počiva nebeski svod, i to na krajnjem zapadu u vrtu bogova. To zaduženje ili kaznu dobio je posle neuspele pobune titana protiv bogova Olimpa, kada ga je Zevs osudio na držanje nebeskog svoda do kraja života. Atlas planine, tako dobijaju ime, jer te visoke planine koje sežu u samo nebo, izgledaju kao kakvi stubovi, podupirači neba. Ovaj planinski venac, prostire se na 2300km severnoafričkog tla, osim u Maroku i u Alžiru i malim delom u Tunisu.

 

 

Da bi smo stigli do veličanstvenih saharskih dina, iz Marakeša moramo se uputite preko Atlasa, njegovog središnjeg dela. Izabrali smo prelazak preko prevoja Tizi n'Tichka, sto u prevodu znači ''teško je'' ili ''težak prelaz'', zbog velikog broja serpentina .

 

 

 

 

 

 

Vozeći se ovi krajem, svakako da uživate u planinskim vrhovima koji vas okružuju, ali stalno u glavi, bili su nam motori. Stoje kući, dok mi ovim slabašnim autićem sečemo krivine i zamišljamo kako bi to bilo da su oni ovde. Jesmo se lepo proveli vozeći u moćnom Atlasu, ali na kraju , imao sa osećaj, da je mogli i bolje.

 

 

 

[Oroku 1394 Napisano Februar 3, 2013]

Put je izgrađen 1936. godine , još za vreme kad su francuzi vladali ovom zemljom, doseže 2260 metara nadmorske visine.

 

 

 

 

Polako, spuštajući se sa vrha prevoja , uz kanjone povremenih reka nižu se sela, ali za razliku od naših , puna dece, i ljudi. Da, uvek je tu i džamija, u najvećem postotku i najviša , najsređenija građevina, ne retko i jedina lepo okrečena i renovirana.

 

 

 

 

Polako grabimo ka Ouarzazate-u, kapijom Sahare, poslednjim velikim gradom pred pustom Saharom. Najpoznatiji je po tome, što su se mnogi holivudski filmovi upravo ovde snimli, počevši od Lorensa od Arabije, pa sve do novijih kao što su Mimija, Gladijator , Nebesko kraljevstvo i sl. Grad je pun filmskih studija, a poseduje i divnu okolinu sa nekoliko utvrđenja nedaleko od grada.

 

 

Tamo se nismo zadržavali, hteli smo još večeras da vidimo dine, jedino što smo stali u neku radnjicu, i prvi put, za razliku od turističkih centara, gde smo čak i vodu plaćali oko 100din, ovde je sve koštalo kao i kod nas. Jedino, ostaje žal što nisam poneo domaće maslinovo ulje, po nekoj zanemarljivoj ceni, ali sa očaravajućim mirisom i kvalitetom. U Somboru, teško se nalazi bilo kakvo kvalitetnije, a da cena nije ogromna.