rafter 110 Napisano Jul 14, 2013 U prolazu, 90 postova Lokacija: zrenjanin Motocikl: Suzuki TS 125 (Suzana) Prijavi odgovor kao problematičan Na Majni ćuprija! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
rafter 110 Napisano Jul 14, 2013 U prolazu, 90 postova Lokacija: zrenjanin Motocikl: Suzuki TS 125 (Suzana) Prijavi odgovor kao problematičan Obraše se vinogradi, meni majka kažeeeeeee... oni momci iz Nemačku sve mornare tražeeeeee... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
rafter 110 Napisano Jul 14, 2013 U prolazu, 90 postova Lokacija: zrenjanin Motocikl: Suzuki TS 125 (Suzana) Prijavi odgovor kao problematičan Eto... svima koji su mi spominjali kojesta se izvinjavam i nece se ponoviti!!! 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
rafter 110 Napisano Jul 14, 2013 U prolazu, 90 postova Lokacija: zrenjanin Motocikl: Suzuki TS 125 (Suzana) Prijavi odgovor kao problematičan 32. dan Danas smo odlučili da Rumuna i Lakija naučimo da voze. Moša je bio zadužen za Rumuna, ja za Lazara. Voda je bila idealna za početak njihove kapetanske karijere. Bili su sasvim dobri za početnike pa smo odlučili da ubuduće češće voze. Naravno da smo ih fotografisali za kormilom. Laki je šmekerski nabio kapetansku kapu na glavu i već ga vidim kako, držeći tu fotografiju u ruci, kenja unucima:“...i tako vam ja provozam brod od Amsterdama do Zrenjanina. A od Zrenjanina do Žitišta vezanih očiju...u rikverc...bez ruku...“ Imali smo još oko 100km do izlaska iz Majne u kanal Majna-Dunav, ali za razliku od mučenja po Rajni put po Majni je bio prava uživancija. Ako sutra bude sve ok, ulazimo u kanal i pičimo ka Dunavu. Što smo južnije išli, vreme je bilo sve lepše i sve više vremena smo provodili na palubi sunčajući se. Kada za desetak dana budemo stigli kući, naše žene će imati priliku da po prvi put spavaju sa crncem. Mislim..boju smo dobili, ali dužinu nikako! 33.dan Prijatan put po Majni bi trebao da se završi danas. Poranili smo da bi prešli još tih 80-ak kilometara i najzad krenuli nizvodno kanalom Majna-Dunav. Na putu nas je zahvatilo nevreme za koje smo konstatovali da je šala u odnosu na ono koje smo mi doživeli na Rajni. Međutim kada smo prošli nevreme i odmakli nekih 20-ak kilometara naišli smo na drveće bukvalno počupano iz zemlje u onoj oluji koju smo mi doživeli. Na sreću, tada se nismo zatekli ovde. Najzad, ulazak u kanal Majna-Dunav! Zbogom Majno! Još jedna preplovljena reka u našem mornarskom dosijeu! Kad smo stigli u grad Bamberg, već je bilo 21h. Tu ćemo prenoćiti. Zavezali smo se nedaleko od centra u kome je žestoko gruvala muzika. Samu pomisao da odemo i vidimo šta se dešava, odagnala nam je kiša i umor. Jedino je Laki otišao da snimi par kadrova sa žurke, ali se i on ubrzo vratio. Prvu partiju karata smo odigrali pomalo usporeno, za vreme druge smo zevali a od treće smo odustali. Kada smo polegali po krevetima, nešto je počelo da šuška. Promrmljali smo nešto u fazonu „Jebeš brod koji nema brodskog miša...!“ i zaspali. 34. dan Rumun je baš morao da konstatuje da je petak 13. I ovako je padala ledena kiša a pred nama je bila najveća prevodnica od svih na koje smo naišli. Pošto smo, ušavši u nju, bili na dnu, osećali smo se kao u grobu (pu,pu, daleko bilo). Rupa u kojoj smo se nalazili bila je duboka oko 25 metara i zaista je jezivo izgledala. Jedva smo dočekali da se napuni vodom i bukvalno pobegli iz nje. Ceo kanal Majna-Dunav je veštački. Izgrađen je 90-ih godina prošlog veka i njime su spojene ove dve reke i napravljena važna vodna saobraćajnica Rajna-Majna-Dunav kojom je Evropa povezana od Holandije na severu kontinenta do jugo-istoka odnosno Crnog mora. Kanal je dugačak 175 km i računali smo da ćemo ga preći za 2 dana. Ipak, s’obzirom na naše dosadašnje planove koji su bili sve, samo ne tačni i ovo je bilo nagađanje. Prevodnice su se nizale jedna za drugom. Još se nismo ni osušili od kiše koja nas je okupala u prvoj a već se pred nama ukazala sledeća. I tako po kiši u nedogled... Iako smo planirali (opet naši sigurni planovi!) da do mraka pređemo 80-90 km, uspeli smo da „otaljigamo“ samo 56 km zbog velikog broja prevodnica u kojima smo gubili mnogo vremena. Svaka nam je „odnela“ bar po 30 do 40 minuta. Na kraju dana, uplovili smo u marinu u kojoj nije bilo nikog od „domaćina“ što je u prevodu značilo-sve besplatno! Ipak na jednom brodu pored nas bila je ekipa koja je danas stigla.. E, ti su bili luđi od nas! Pre godinu i po dana su krenuli iz Amerike, tačnije iz Vašingtona jahtom i Atlantski okean su prelazili skoro 6 meseci.Nakon toga, evo već godinu dana putuju brodom po Evropi i pojma nemaju kad će kući. S’obzirom da smo mi krenuli 6. Juna i već 37 dana smo na putu, ni mi nismo daleko od tog tajminga! Večeras imamo našu omiljenu zabavu „porodično gledanje filma“ na lap-topu a zatim spavanje. Osim ako neki „talenat“ ne predloži partiju karata! Ja, naravno! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
rafter 110 Napisano Jul 14, 2013 U prolazu, 90 postova Lokacija: zrenjanin Motocikl: Suzuki TS 125 (Suzana) Prijavi odgovor kao problematičan nista bez domaceg (nemackog) pasulja! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
rafter 110 Napisano Jul 14, 2013 U prolazu, 90 postova Lokacija: zrenjanin Motocikl: Suzuki TS 125 (Suzana) Prijavi odgovor kao problematičan jos malo pa nemacku zastavu menjamo austrijskom. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
rafter 110 Napisano Jul 14, 2013 U prolazu, 90 postova Lokacija: zrenjanin Motocikl: Suzuki TS 125 (Suzana) Prijavi odgovor kao problematičan ovaj je sigurni sedeo na ladnom betonu kad je ovo projektovao!? Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
rafter 110 Napisano Jul 14, 2013 U prolazu, 90 postova Lokacija: zrenjanin Motocikl: Suzuki TS 125 (Suzana) Prijavi odgovor kao problematičan Kapetan Rumun! Sklanjajte celjad u podrume! Narocito zensku!!! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
rafter 110 Napisano Jul 14, 2013 U prolazu, 90 postova Lokacija: zrenjanin Motocikl: Suzuki TS 125 (Suzana) Prijavi odgovor kao problematičan Mosha nabacuje boju. Oce da bude crnac pa to ti je!!! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
rafter 110 Napisano Jul 14, 2013 U prolazu, 90 postova Lokacija: zrenjanin Motocikl: Suzuki TS 125 (Suzana) Prijavi odgovor kao problematičan I mi kantu za kisu imamo! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
rafter 110 Napisano Jul 15, 2013 U prolazu, 90 postova Lokacija: zrenjanin Motocikl: Suzuki TS 125 (Suzana) Prijavi odgovor kao problematičan 35.dan Ništa sinoć ni od gledanja filma ni od karata! Hteli smo da se okupamo, ali su Rumun i baba sa američkog brodu spičkali svu vodu iz bojlera! Da su se bar kupali zajedno...Ništa, sačekali smo do ujutro da se bojler napuni pa onda krenuli da se „picanimo“. Svi smo mirisali ko nove mlade kada je Moša viknuo:“Polazak!“ Sale je na netu našao da je jedno mesto na kanalu Majna-Dunav najviša tačka na svetu kojom može da se plovi! Ostalo nam je još 23 prevodnice. Samo??? Ma, kesa, očas ćemo mi to! Međutim, već kod prve sledeće prevodnice je zapelo. Morali smo da čekamo veći brod jer nisu hteli da „drndaju“ celu prevodnicu zbog nas. Čekali smo, šta drugo? Ali kad „uhvatimo“ taj brod pičićemo za njim ceo dan. Razmak između prevodnica je oko 10-ak km i brod jednostavno ne može da nam pobegne iako ide par kilometara na sat brže nego mi. To znači da na sledećim prevodnicama nećemo čekati, osim eventualno da iz njih izađu brodovi koji dolaze iz suprotnog smera. I tako do uveče. Pred sumrak smo došli do Bejlngrisa (Beilngries). Hteli smo da pazarimo klopu, ali su već sve radnje bile zatvorene. A sutra nedelja! Ploveći tako do najbliže marine, maltene smo se sudarili sa jahtom koja je bila okićena sijalicama,cvećem i još nekim šarenim glupostima. Lagano je izmilila na vodu a za njom druga, pa treća... Pomislili smo da su svatovi i da umesto kolima idu brodovima negde. Međutim, dvojica trubača su stajala na pramcu prvog broda i svirali nešto što je ličilo na onu kuku-lele muziku koju limeni orkestar svira kod nas na groblju! Dogovorili smo se da u svakom slučaju kažemo :“mi smo sa mladine strane!“ pa šta bude! A lepo sam govorio pre puta da ponesemo 5 ruzmarina i 5 crnih florova! Nikad ne znaš kad može da zatreba! „Slučajno“ smo se ubacili u kolonu koju je burno pozdravljala masa sa obale. Kad su videli da Laki snima i primetili našu srpsku zastavu na brodu, počeli su da nam mašu i aplaudiraju! Bilo im je totalno „kul“ što smo mi tako ladno upali u celu ovu ludnicu! Tako smo se provozali dva kruga i najzad ušli u marinu. Vezali smo se ispred restorana a za minut se kraj nas stvorio pandur. Kakav je to lik! Raskopčana košulja, spušten pištolj do kolena (ko Bata Živojinović, jebo te!) a on tabla pijan i zarastao u bradu ko četnik. Mrzelo nas je da mu objašnjavamo ko smo i šta radimo pa smo jednostavno rekli da smo Holanđani i da putujemo do Crnog mora. Uskoro se pojavio i šef marine. Taj je bio gori od nas! Pokušao je da nas zavrne za 5 evra, ali, naravno nije uspeo! Objasni nam je da slave 20 godina od osnivanja marine i to proslavljaju. Srećom, nismo odvalili ono za „mladinu stranu“! Otišli smo do šatre gde je bila centralna proslava. Svirali su neki duvači (i duvačice!) i Boga mi, nisu bili loši! Osim niih, sve ostalo je bilo sranje! Stolovi su bili krcati punim pivskim kriglama i mi se nismo mnogo pravili fini! Pokupili smo po par piva i vratili se do broda. Uskoro je svirka završena i pijani Nemci su se lenjo razišli. Sutra, ako Bog da, eto nas na Dunavu! 36.dan Dok su mamurni Nemci još uvek lečili sinoćne rane (amateri!) mi smo isplovili. Još nekih 50-ak kilimetara i na Dunavu smo! Druga prevodnica na koju smo naišli imala je sa strane takozvanu sportsku prevodnicu, odnosno prevodnicu za sportske čamce i brodiće širine do 4 metra. Velika je dugačka 190 metara i u nju možeš ući samo kada u nju ulazi i veliki brod, a u malu 10-ak metara dugačku, mogli smo ući sami. To nam je uštedelo nekih pola sata i „guranje“ u prevodnici sa ogromnim teretnjacima. I treća, poslednja prevodnica na kanalu Majna-Dunav imala je sportsku prevodnicu. Najzad se pojavila i tabla sa brojem 171,1km koja je označavala kraj kanala i ulazak u Dunav. Prvi put od početka naše avanture, plovimo nizvodno! Čim smo ušli u Dunav, brzina nam se sa 8km/h povećela na 12-14, a zatim, kada smo dodali gas, „poleteli“ smo niz Dunav! Možda zvuči smešno kad se kaže: „jurimo 15 na sat“ ali s’obzirom da smo Rajnom išli 2km/h, ova brzina je bila bukvalno „brzina“! Naš drugar Rajko je radi u marini u Kapfelbergu i naravno, morali smo da svratimo do njega. On nas je stvarno srdačno dočekao. Uz pivo nam je ispričao da je ovde šef marine i da osim njega nema nikog sa prostora bivše Juge. Bilo nam je drago da imamo nekog svog na Dunavu u Nemačkoj i opuštali smo se pričajući o prošlim vremenima i ovom, našem putovanju. Za ručak, Rajko nam je u obližnjem restoranu naručio bratvurst sa pomfritom. To je klasična nemačka brza hrana. Bratvurst je tradicionalna nemačka kobasica koju smo i inače jeli tokom puta. Koliko je ona popularna, najbolje govori podatak da je na prošlogodišnjem „Oktoberfest-u“ u Minhenu, za vreme trajanja ove manifestacije pojedeno oko 2 miliona bratvursta! Uskoro su došla i dvojica biciklista, seli pored nas i naručili pivo. I, kao što to i inače biva kad smo mi u pitanju, za pola sata smo uz pivo i gitaru zajedno pevali. Jedan je bio Mađar, drugi Poljak. Obojica žive u Nemačkoj i prelaze biciklom Evropu uzduž i popreko. Pitali smo ih koliko dnevno kilometara prođu i oni su odgovorili „oko 150km“. Na naše, logično pitanje kako nemaju žive rane po dupetu od tankog sica na trkačkim biciklovima, izvadili su iz torbe „vazelin“ i počeli da slikovito objašnjavaju da time mažu „guzu“. Pomislili smo da su njih dvojica BAŠ, BAŠ drugari kad nose vazelin u torbi, ali su nas oni uveravali da je to samo zbog vožnje, Hmmmmm....ajde da verujemo na reč! „Betonirali“ smo pivom Jegermajster (nemački pelinkovac) i Boga mi, uskoro je biciklistima zaribala mešalica i jedva su uspeli da biciklove odguraju do hotela. Nakon njih je došao neki čičica koji je pitao da li sme da sedne za naš sto i mi smo ga ponudili pićem. Posle par tura sam ga upitao da li mogu da mu odsviram neku pesmu iz doba kad je bio mlad Hitlerov vojnik. Pogledao me je začuđeno u fazonu „ma nisam ja bio u Hitlerjungendu, Gebelsa mi...“, ali kad sam počeo „Lili Marlen“ pao je u sevdah! Ej bre čiča, pa po faci sam video da si isti Šicer! Sedeli smo do duboko u noć uz belo nemačko pivo „Vajcen“. 37.dan Ujutro je prvi ustao vampir Sale dok smo mi ostali spavali uljuljkani blagim talasima. Krenuo je da vrati gajbu sa pivskim flašama od sinoć. Prolazeći kroz marinu u kojoj se već okupilo stotinak ljudi, začuo je poznati glas. „Saša, bitte mein Vasselin!“ Bio je to jedan od one dvojice biciklista koji je sinoć, onako pijan izgubio vazelin i sad je jurio Saleta po marini i drao se na sav glas „gde je moj vazelin za dupe?!“ Džaba ga je Sale terao u tri lepe...ovaj je ko krpelj išao za njim i tražio vazelin! Nemci su ih razdragano gledali i komentarisali „ah, eto šta je ljubav!“ Padali smo u nesvest od smeha dok nam je Sale prepričavao ovaj doživljaj i zamišljali Sašu kako beži tegleći gajbu a za njim Švaba viče „mein Vasselin, mein Vasselin!!!“ Pošto smo se snabdeli klopom i cigaretama, oprostili smo se od Rajka i krenuli na Dunav. Put nas je dalje vodio ka Regensburgu. Još jedna prevodnica i onda je, najzad, Dunav ubrzao. Sad smo išli sasvim pristojnom brzinom od 15 km/h. Nakon Regensburga, znali smo da nailazi Valhala. Valhala (Valhalla) je po nordijskoj mitologiji rajska dvorana, dvorac boga Odina. U njoj borave ratnici poginuli u boju. Ova Valhala, osim po izgledu, koji podseća na Valhalu iz mitova, nema ništa zajedničko! Unutra su poprsja najslavnijih ličnosti iz nemačke istorije. Rame uz rame (bukvalno) tu su Gete, Bah, Bizmark, Kant... a u sredini prostorije se nalazi ogromna bista kralja Ludviga prvog. On je u nemačkoj istoriji nešto kao naš car Lazar. Naravno, naš car Lazar je lepši! Ako želite da posetite Valhalu, mislim dok ste živi, spremite se da se popnete uz tačno 365 stepenica! Mi smo dušu ispustili dok smo stigli gore, ali kao što to jedan viking u filmu „13-i ratnik“ kaže :“Put do Valhale je najteži put ratnika!“ I jeste brate! Do kraja dana, prešli smo solidnih 83 km iako na jednom mestu bukvalno fali 8 km!!! Naime, posle table na kojoj je pisalo 2330-i kilometar, trebalo je da sledi tabla koja obeležava 2329-i km, ali na sledećoj tabli je stajalo 2322-i kilometar! Znači, „nestalo je u akciji“ 8 km!? Pojma nismo imali kako se to desilo, uglavnom na obali je stojao znak na kom je pisalo da zbog greške fali 8 km! Inače brojevi na kilometar tablama idu od većih ka manjim kad se ide nizvodno. Na početku plovnog puta Dunava je tabla „2411“ km na ušću u Crno more je tabla „0“ (nula). Pošto nigde nije bilo ni marine, ni uvale, prenoćili smo na prvom mestu gde smo mogli da se vežemo. Pojma nismo imali gde smo dok se noć stapala sa rekom.... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
rafter 110 Napisano Jul 15, 2013 U prolazu, 90 postova Lokacija: zrenjanin Motocikl: Suzuki TS 125 (Suzana) Prijavi odgovor kao problematičan Bratwurst... ej, da im je malo nase sunke...svargle...bele kobasice... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
rafter 110 Napisano Jul 15, 2013 U prolazu, 90 postova Lokacija: zrenjanin Motocikl: Suzuki TS 125 (Suzana) Prijavi odgovor kao problematičan Laki i ja spremamo rucak. Na stolu je Rotwurst (Rot-crveno, Wurst-kobaja) onda im je izgleda Bratwurs (brat u kobaji?) Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
rafter 110 Napisano Jul 15, 2013 U prolazu, 90 postova Lokacija: zrenjanin Motocikl: Suzuki TS 125 (Suzana) Prijavi odgovor kao problematičan bas lepa crkva Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
rafter 110 Napisano Jul 15, 2013 U prolazu, 90 postova Lokacija: zrenjanin Motocikl: Suzuki TS 125 (Suzana) Prijavi odgovor kao problematičan Valhalla. Unutra je zabranjeno slikanje, ali mozes da kupis njihov cd sa slikama. Cijena? Prava sitnica! 40 evra! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
abarth_maniac 6041 Napisano Jul 15, 2013 Drug član, 2784 postova Lokacija: Zrenjanin Motocikl: SV 650S, Simson SR50, Cagiva Mito, CBF1000 Prijavi odgovor kao problematičan Napokon nastavak!!!!! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Šanke 92 Napisano Jul 15, 2013 Svrati ponekad, 121 postova Lokacija: Borča Motocikl: hooooonnddaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa Prijavi odgovor kao problematičan I to u istom maniru, idemo bravo! I da logika stvari ako deda ima sestru, to more bit da je ona baba! Ali bolje i to nego bruder mit vasselin! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Mind Resetting 442 Napisano Jul 15, 2013 Svrati Svaki Dan, 884 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: brm brm brm Prijavi odgovor kao problematičan Jos da Alkosa nahvatamo, eeeeee. Svaka cast, dosta nas je cekalo da nastavi sa citanjem ovog sada vec egendarnog putopisa Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
rafter 110 Napisano Jul 18, 2013 U prolazu, 90 postova Lokacija: zrenjanin Motocikl: Suzuki TS 125 (Suzana) Prijavi odgovor kao problematičan 38. dan Moša, Sale i Rumun su poranili, odvezavši brod oko 5h i bili su tako ljubazni da Lakija i mene ostave da još malo odspavamo.. Ljubi ih majka! Dunav je zbog visokog vodostaja bio izuzetno brz i table sa kilometarskim oznakama su „letele” pored nas. Gužva na reci je nagovestavala nailazak na grad Pasau, poslednji veći grad na našem putu kroz Nemačku. Posle Holandije, prepolovili smo i Nemačku, dijagonalno, najdužim putem. Sada je na redu Austrija. Do nje je od Pasau-a ostalo još nekih 30-ak kilometara. Posle Austrije idemo kroz Slovačku, Mađarsku i onda MAJČICA SRBIJA! Posle doručka, trebalo je oprati sudove. Međutim naš rezervoar za vodu je bio prazan. Potrošili smo za 3 dana 200 litara!!! Pralo se! Šta ćeš kad smo uredni! Odlučili smo da stanemo u prvu marinu na koju naiđemo, da sipamo vodu. Sa naše leve strane pojavila su se dva ulaza u jednu malu marinu i mi smo ko za onu stvar izabrali drugi. Kasno smo videli da su u marini samo mali gliseri i čamci kojima ne treba duboka voda za plovidbu. Na samom ulazu u marinu smo se nasukali u plićaku. Nismo mogli ni napred ni nazad. Za par sekundi obalom su do nas dotrčale dve devojke i doviknule nam da ne brinemo i da će njihovi drugari doći da nas gliserom izvuku u sigurnu dubinu. Uskoro su i momci stigli, zakačili svojim gliserčićem od par stotina kilograma naš, 10 tona težak brod i za minut nas vratili u maticu reke. Devojke su rekle da uđemo na prvi ulaz gde je veća dubina i možemo bez problema da dođemo do “parkinga” za goste i česme sa vodom. Međutim na samom ulazu Sale je rekao da je “jako sumnjivo što su tako ljubazni” (???) i da je bolje da produžimo dalje pošto nije sigurno da je dubina dovoljna za naš brod. Iako je sve ličilo na dobru šansu za novo poznanstvo, dobar provod i priliku za novu priču u našem filmu, mi smo se kao p…. pokupili i otišli! Nakon svega, Sale je rekao da je ustvari razlog zbog koga nismo stali to “što bi se najverovatnije dugo zadržali!” Pa??? Zar ovo nije trebalo da bude avantura koju ćemo snimiti ili ćemo od snimljenog materijala napraviti intermeco u kome će se smenjivati crkva, šuma, reka, zamak, crkva, šuma, reka, zamak, crkva... Nastavili smo dalje... Pošto u onoj m,ar5ini nismo stali sat-dva, to nas je strefilo već kod sledeće prevodnice! Pre svake prevodnice, (Šlajz- po nemački) na obali stoji telefon kojim mali brodovi, odnosno oni koji njima upravljaju, pozovu operatera na prevodnici i pitaju da li mogu da uđu. Kada smo mi pozvali, tip sa prevodnice je rekao da možemo da uđemo u nju tek za sat vremena kada naiđe neki veći brod. Što kaže naš narod “Ako ne platiš na mostu, platićeš na šlajzu” ... ili beše ćuprija? U sumrak, kada je već bilo vreme da se privežemo za obalu i nađemo mesto za spavanje, naišli smo na simpatični gradić Ašah (Aschach). Da ne bi zauzeli nečije mesto za vezivanje, odlučili smo da brod privežemo na samom kraju sela za jedan dok koji je sav bio zarastao u travu. Od početka do kraja gradića bilo je 50-ak vezova, ali ni na jednom nije bilo vezanog broda. Seli smo da večeramo kada nas je prekinuo zvuk brodskog zvona. Jedan brod tegljač nas je zvonom upozoravao da hoće da pristane i da smo se parkirali na njegovo mesto!? Neverovatno! Od 50 praznih mesta mi smo se nalazili baš na mestu jedinog broda koji se parkira! Popizdeli smo! Odvezali smo brod i u inat ga privezali u samom centru gradića ispred kafe-bara “Cuba libre”. Tri tipa ispred cafea imali su veze sa Kubom jedino po boji kože. Pomislili smo da su naši Cigani. Kažem “Cigani” zato što imam 100 drugara koji sebe zovu “Cigani” i kažu da ih “Romi” zovu samo političari koji im se uvlače u bulju pred izbore da bi dobili koji glas na njihovoj muci! “Romi” su valjda oni što se pojavljuju na mitinzima stranaka i služe za jednokratnu upotrebu!? Ti mi nisu drugari! Imam ja moju braću Cigane! Uh, odoh u politiku! E, da, stadoh kod “Cuba libre”. Uđemo mi u taj kafić (jedini otvoreni), popijemo po pivo “uživajući” u grobljanskoj atmosferi i pobegnemo u tišinu našeg broda. Odigrali smo partiju karata i uljuljkani talasima zaspali. Ona trojica su i dalje nešto žustro pričali na arapskom. E ti Kubanci, stvarno znaju sto jezika! 39.dan Dunav je bio sve brži dok nas je zorom nosio ka kući. Reka se sužavala probijajući se kroz austrijske planine. Ona dosadna kiša iz Holandije kao da se zalepila za “Joke”. Svaka prevodnica nas je spuštala od 10 do 25 metara i znali smo da polako silazimo ka mađarskim ravnicama i da smo sve bliži Srbiji. Još jedna prevodnica je ostala za nama. Ostale su još samo tri i onda je Dunav pred nama otvoren. Prolazili smo kraj idiličnih malih sela na obali u kojima su bile one male kuće sa omota čokolada. Znate ono- stoji krava a iza nje bajkovita kućica sa nekim drvenim detaljima i ukrasima po njoj? E,baš takve su ove bile! A krava nije ljubičasta kao ove moderne! Neee, ona obična, alpska, ali sa onim ogromnim vimenom ko u Samante Fox (ako si mlađi od 40 godina čitaj-Pamela Anderson!) i simpatičnom facom. Ma, one što nose čokoladno mleko! Divota! Došli smo do grada Kremsa i pošto se već bližila noć zamakli smo u jednu marinu na čijem nas je ulazu dočekala živahna vidra. Laki i ja smo požurili da po danu snimimo gradić i oduševili smo se njegovom lepotom i neobičnim izgledom ulica. Na trenutak smo pomislili da smo na Siciliji na jugu Italije. Ulice su bile „široke” jedva metar i po, dva a naši koraci su odzvanjali po Bog-zna-kad postavljenoj kaldrmi pod našim nogama. Prozori su bili visoko postavljeni i prolazeći kroz uske ulice izgledalo je da svaka kuća ima bar 20 metara. Stvarno smo imali osećaj da šetamo po nekom primorskom gradiću na čije krovove se polako lepio mrak. Na svakoj kući je bio fenjer, istina na struju, ali njegov dizajn se, pretpostavljam, nije menjao vekovima. Najinteresantnije od svega je bila boja fenjera, to jest stakala na njima! Svi do jednog su bili crveni! Kad su se, kao po komandi, svi upalili, kaldrma i visoki zidovi su se obojili u crveno. Da nismo, Bože me sačuvaj, uleteli u neku od onih ulica gde vesele domaćice “ćutu, pušu, prolaznike gledu!?” Ali, baš svaka ulica je blještala crvenilom fenjera. Nemoguće da svaka kuća ima po jednu ku... Neee, toga nema čak ni starom dobrom Amsterdamu. Šetajući po sablasno praznim ulicama naišli smo na mali tunel u kome su, obasjane nečim što je ličilo na električne sveće, stajale tri ploče. Sve tri su bile posvećene Austrijancima koji su učestvujući na strani Nemaca u bici kod Staljingrada, tamo ostavili svoje kosti. Pa, kamaradi, što bi rek’o naš narod:“Kuj vas ter’o u Moravu kad ne znate da plivate!“ Laki i ja smo napravili čitau priču o Kremsu kao vampirskom mestu i pokušavali smo da izrežiramo ceo film zezajući se na tu temu. Stvarno, tumarajući po uskim ulicama, naišli smo na samo troje ljudi. Da ste videli ta tri lika bilo bi vam jasno zašto nas je sve ovo podsetilo na Drakulu, vampire i ostale karakondžule. Uske, fenjerima tek pomalo osvetljene ulice i ova tri kvazimoda su se savršeno uklopili u našu horor priču “Srbi čiste Krems od vampira”! Na kraju posle sve zajebancije smo konstatovali da je konačan rezultat: Srbija 3, vampiri 0! Da ne zaboravim! U ovaj grad obavezno dođite danju! Kada smo se vratili na brod, zatekli smo Mošu, Saleta I Rumuna pred ekranom. “Sretna porodica” je gledala film. Hvala Bogu, ne horor već komediju! 40.dan Pokušali smo da se ranom zorom izgubimo pre nego što dođe šef marine, ali se skot pojavio minut pre nego što smo zaplovili. Taj “romantični” susret nas je koštao 15 evra pošto sinoć nismo platili boravak u marini. ’Bem ga vredna! Polako smo se približavali Beču i idilični,seoski pejzaž je uskoro bio zamenjen, prvo fabrikama u industrijskoj zoni a ubrzo i modernim kućama i visokim zgradama. Vać ranije smo se dogovorili sa Žikom Percom, Zrenjanincem i našim starim prijateljem da se nađemo u Beču gde on sa suprugom, sinom, snajkom i unucima već godinama živi. Tražili smo poznati lik među Bečlijama na obali Dunava i najzad ugledali njegovo nasmejano lice! Posle Rajka u Regensburgu, još jedan naš prijatelj nas je dočekao u tuđini iskrenom i srdačnom dobrodošlicom. Dok smo sedeli na travi kraj Dunava sa Žiletom i njegovom suprugom Verom pričajući im dogodovštine sa našeg puta u daljini se pojavila ljudeskara sa kartonom piva na ramenu. Prepoznali smo osmeh i facu Žiletovog sina Vanje. Moša i ja smo mu krenuli u susret. Zadnji put smo ga videli kad je bio momčić, pre desetak godina a sad smo jedva uspeli da preživimo njegov srdačan zagrljaj. Dok su ostali uživali u razgovoru i hladnom pivu, Moša i ja smo sa Vanjom i njegovom suprugom, koja je u međuvremenu pristigla, otišli po njihovog simpatičnog klinca Luku u zabavište a zatim svratili na kafu do njihovog stana. Čim smo ušli u zgradu u kojoj žive, na zidu smo ugledali auto-lakom napisana četiri “S”. Pogodite na koga smo posumnjali!? U međuvremenu je počela kiša i po povratku smo veselu ekipu zatekli na brodu na čijem ulazu zamalo nismo popadali preko još dva kartona piva. E, stvarno ovi Austrijanci...! Donesu par kartona piva i onda ih zaborave na vratima tuđeg broda! Mislim, stvarno nema smisla! Do duboko u noć, sa našega broda je Dunavske talase smirivao zvuk gitare i pesama koje smo nekada davno pevali na obali naše drage, mirne, najlepše na svetu Tise! Iako su sutra radili, Žile i Verka (kako je mi prijatelji zovemo) su se teška srca rastali od nas, više brinući o tome kako ćemo mi, onako mamurni, ploviti, nego kako će oni sutra raditi. Što bi rekao jedan pametan čovek: “Prijatelje ne biraš sam, bira ih sudbina!” Kada je sav normalan svet već odavno otišao na spavanje, Sale, laki i ja smo odlučili da odemo do najpoznatijeg bečkog trga Prater da vidimo da li se tamo nešto dešava. Moša i Rumun su legli a naša tročlana ekipa je šmugnula u bečku noć. Momci koje smo na našem indijanskom nemačkom pitali kako da stignemo na Prater su nam prvo po naški rekli: “ Pričajte srpski da vas ceo svet razume!” a zatim su nam pokazali voz, takozvani “U-ban” koji vozi direktno u centar noćnog života. Na Prater-u, tuga pregolema! Nigde žive duše ne računajući par alkosa koji su se vukli kući i nekoliko narkomana popadalih po travi. Hteli smo da uđemo u jedan kazino-klub, ali su nam ljubazno objasnili da tako obučeni ne možemo unutra!? Sale i ja smo se pogledali pošto smo se pre polaska baš picnuli a onda smo iza naših leđa ugledali Lakija u kratkoj majci i šorcu. Ljubi ga majka! Isti Angus Jang!!! Dobro, prokomentarisali smo, sad smo hteli u ovaj klub i nikad više. Pojma nisu imali koje poznate ličnosti su odbili da ugoste! Odjednom, dok smo išli prema vozu, začuli smo neko zavijanje i ukapirali da se iz jedne sale čuje neka arapska muzika. Po pevanju mnoštva ljudi shvatili smo da je unutra svadba nekih naših blisko-istočnih prijatelja. Odjednom je tip koji je pevao viknuo: “Ajmo, živo!” Pomislili smo da smo pogrešno čuli kada se začulo: “Idemo svi zajedno!” Lele, šta je ovo? Pošto smo shvatili da nećemo biti baš najsrdačnije dočekani ako uđemo sa podignuta tri prsta i sa vrata viknemo: “Srbija!” nastavili smo dalje. Lutali smo po praznim bečkim ulicama i ukapirali da je bučnije i življe na našem brodu gde su hrkali Rumun i Moša nego u sred izvikanog i nahvaljenog Beča. Zaspali smo blaženim snom dok su nam u ušima odjekivali “divni tonovi” one svatovske pesme... 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
rafter 110 Napisano Jul 18, 2013 U prolazu, 90 postova Lokacija: zrenjanin Motocikl: Suzuki TS 125 (Suzana) Prijavi odgovor kao problematičan i ajd' sad ti prodji pored njih! A ponele i cebad! Prave domacice! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
rafter 110 Napisano Jul 18, 2013 U prolazu, 90 postova Lokacija: zrenjanin Motocikl: Suzuki TS 125 (Suzana) Prijavi odgovor kao problematičan mala prevodnica. ni 30 metara! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
rafter 110 Napisano Jul 18, 2013 U prolazu, 90 postova Lokacija: zrenjanin Motocikl: Suzuki TS 125 (Suzana) Prijavi odgovor kao problematičan i danas je kišilo i sutra će kaže radio... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
rafter 110 Napisano Jul 18, 2013 U prolazu, 90 postova Lokacija: zrenjanin Motocikl: Suzuki TS 125 (Suzana) Prijavi odgovor kao problematičan kucice iz raja Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
rafter 110 Napisano Jul 18, 2013 U prolazu, 90 postova Lokacija: zrenjanin Motocikl: Suzuki TS 125 (Suzana) Prijavi odgovor kao problematičan Krems (bez vampira, spavaju!) Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
rafter 110 Napisano Jul 18, 2013 U prolazu, 90 postova Lokacija: zrenjanin Motocikl: Suzuki TS 125 (Suzana) Prijavi odgovor kao problematičan stigosmo u Beč u Nemačku! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
