Jump to content

Moto Zajednica

Vozim oba roditelja

Recommended Posts

  • Drug član, 2888 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Kliks

Mile, ljubim ti tastaturu!

 

Kao i mnogi ovde, imam srecu da supruga ne zeli da se vozi motorom,

sto mi ne umanjuje odgovornost prema porodici. Apsolutno je nebitno koliko meni nedostaje voznja u dvoje.

 

 

Srecan je onaj ko procita ovu temu i nadam se da ce biti zalepljena!

  • Podržavam 5

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1020 postova
  • Lokacija: Sopot
  • Motocikl: BMW R1200RT Honda VFR 800 v-tec MotoGuzzi falkone NSU SuperMAX Tomos T12

Ja sam iz bajkerske porodice,moji su ujaci vozili motore.....moj otac.....i to baaaš vozili.

Moj pokojni sin Nikola je vozio motor,moja ćerka Nataša vozi motor.......Nataliju to ne zanima,mlađa ćerka.

Sneža,supruga,je samnom na motoru već 28 godina.

Imali smo samo jedan manji pad na Rudniku, u onoj velikoj krivini, pri brzini od 20-30 km/h,srećom bez posledica.

A prešli smo ohoho!

Kada je ona iza mene, i kada sam sam,imam svoju vožnju koju vozim i ne može niko i ništa da me natera da odustanem od nje.

Neka obilaze,neka pretiču na punoj.........što kaže Mimi,neka sam čkapi......ja se i dan danas vozim i planiram još dugo........a vozim se od 1978........i voziću se još dugo sa svojim načinom vožnje........e sada,đavo ne ore i ne kopa,što kaže naš narod,motor je đavolska rabota a i sudbina je uvek tu,ne treba je izazivati,pametno i oprezno,otvoriti četvoro oči i uzdati se malo u sreću..........kada smo prvi put seli na motor znali smo u šta se opuštamo..........ali kada se nešto voli onda se voli.....

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • ODUSTO OD DIJETE, 2628 postova
  • Lokacija: ZEMUN
  • Motocikl: GSX650F & NMAX155

Volim motor i vožnju na njemu,kao što Mimi kaže vozim za sebe i ne utrkujem se i ne dokazujem nekim napaljenim likovima.Pada se sa motora i pri brzini od 20/30km/h ali tu glava najverovatnije ostaje čitava ali sa brzinom od preko 100 prilikom udesa znamo šta biva,pogotovu ako imamo i suvozača iza.

Voziću se na motoru dok to budem u stanju i ne odustajem,ne razmišljam o nekoj nesreći u najavi jer mislim da tako sam prizivam zlo,vozim po meni korektno datim uslovima na putu,pogotovo ako imam nekog iza sebe.Prva i osnovna stvar mi je da držim rastojanje dovoljno da mogu koliko toliko da odreagujem ako ne dao bog zatreba,u nepregledne krivine ulazim opreznije kao da očekujem da vidim nekog da ide ka meni mojom trakom što mi se i desilo par puta.A ako mi je suđeno od sudbine se ne beži ako sudbina i postoji ili je nešto drugo u pitanju.

:moto3:

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Lord Sidious Tamni, 4841 postova

Svi mi pazimo, gledamo sa 4 ili 6 ociju, vozimo svoju voznju, mahnemo bogu, ne glupiramo se i tako dalje...dok drzimo djavola za rogove, jer nam pruza zadovoljstvo.

Ja se sad trenutno vadim na "bolje rizik i sretan i pozitivan otac, nego isfrustrirani terorista na kaucu".

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Hit the Road, 1415 postova
  • Lokacija: vinca, beograd
  • Motocikl: BMW R1200GSA

Jos veca dilema...da li dati deci da polazu A kategoriju...da li staviti dete na motocikl,mislim moja imaju 15 i 17...

 

E pa sad...mogu da iznesem moja licna misljenja, za koja ne moram da budem u pravu. I moja deca imaju 15 i 17 godina (cerka koju to uglavnom ne interesuje), koja od rodjenja gledaju u neke motore u dvoristu, upoznaju uz mene ljude koji voze, putuju, druze se... Stalno slusaju price sa nekih putovanja, stalno gledaju neke slike, i normalno je da i oni u svojim glavama mastaju o necemu slicno. Mislim da nismo u mogunosti da im to izbijemo iz glave. Ako je to vec tako, onda je bolje da ih mi sami edukujemo, da probamo da uticemo na pravilno razmisljanje. Mislim da cemo mi sami najbolje predstaviti sve opasnosti, ugraditi im svest o koriscenju zastitne opreme, o postovanju nekih pravila u saobracaju.

 

U suprotnom, "ucice zanat" od svojih drugara u skolskom dvoristu, na ulici, uzimace od njih kojekakve skutere da "okrenu neki krug", a ti drugari su uglavnom napaljeni klinci od kojih retko sta mogu pametno da nauce.

 

U mom klincu prepoznajem nekoga ko prihvata "pravila ponasanja", ne seda na svoj motor bez mog prisustva, iz kuce ne izlazi bez kompletne opreme, ne pametuje mnogo i pita ono sto mu nije jasno. Teram ga da cita dosta i sa ovog foruma, pokazujem mu teme iz Crne hronike i stalno mu pricam.

 

 

Misljenja sam da je ovo jedan od onih pravih puteva na koji treba uci u celu pricu, dati mu do znanja da "nije smeker onaj koji brzo vozi i onaj koji divlja, vec onaj koji se dugo vozi i predje puno kilometara".

 

Plod ovakvog visegodisnjeg "rada" sa klincom je to sto njegovi drugari sa kojekakvim skutercicima, koji ne koriste ni "O" od opreme u njemu ne izazivaju nikakvu dozu divljenja, jednostavno nisu mu idolne licnosti, gde mislim da bi u suprotnom bilo obrnuto.

 

Bas se raspisah, sorry 1oda.gif

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Integrisan, 8305 postova

Mile, da sam znao u koje te filozofije bacam, prećutao bih... :lol:

 

Šalu na stranu, ja sam neka svoja razmišljanja i odluke doneo ima već dugo.

 

Bez motora (i još nekih rizičnih stvari u životu) ne mogu. Bilo bi to kao da pokušavam da dišem bez vazduha, da plivam bez vode. Simulacija, groteska čak. Za mene, a svako ima svoj prag osetljivosti i odluke i moji stavovi nisu ni univerzalni ni apriorno ispravni, to nije život dostojan življenja. U svakom trenutku svestan sam rizika, itekako i prihvatam ga racionalno.

 

Ako mi se ikada nešto loše desi prihvatam to unapred, to je možda cena onoga što je za mene Sloboda i ne bih žalio ni sekund.

 

Sa druge strane, trudim se da vozim tako da ostavljam veoma veliku marginu za grešku (svoju ili tuđu). Bar ja grešim svaki put kada sednem na motor i svestan sam toga! Trudim se da mi motor uvek bude ispravan, da sam koncentrisan, baš nikada ne pijem kada vozim, ukratko - trudim se da ne smanjujem sigurnost nepromišljenim ponašanjem.

 

Kada vozim ženu, vozim dramatično defanzivnije (svi koji su bili npr. nedavno na Dolomitima videli su razliku između te dve vožnje :lol:). Nikada ne zaboravljam da je ona tu zato što voli da provodi vreme sa mnom, a mnogo manje zato što voli motor (ako ga voli uopšte!) i tome se prilagođavam. Bolno sam svestan i da šta god radio rizik po nju i dalje postoji. Opet, to je cena i ko je ne prihvata nepromišljeno je i sebe i suvozača stavio na motor.

 

I na kraju moram da kažem i još nešto: sve ove filozofije, makar u mom slučaju, kao u vazduh ispare onog trenutka kada sednem na motor. Tada se osećam sigurno, kao da sedim u fotelji sa daljinskim upravljačem... Uživam u svakoj sekundi i zato i važi ono iz trećeg pasusa. U protivnom, ako bih samo razmišljao o riziku, prosto bih ostavio motor...

  • Podržavam 4

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Lord Sidious Tamni, 4841 postova

Pa sad bas da je amin...ne znam. Ne radi se ovdje o licnom izboru....tj., radi se o pravu na licni izbor, ima ili nema.

Ja licno imam malu djecu i vozim motor, ali moram da kazem da to i nije bas najidealnija situacija.

Ne razmisljati o riziku nas nece spasiti od istog. A sto se tice pozitivnog razmisljanja kao "recepta" za smanjenje rizika, to je isto off-topic.

Jer kao sto kaze kolega:

 

I na kraju moram da kažem i još nešto: sve ove filozofije, makar u mom slučaju, kao u vazduh ispare onog trenutka kada sednem na motor. Tada se osećam sigurno, kao da sedim u fotelji sa daljinskim upravljačem... Uživam u svakoj sekundi i zato i važi ono iz trećeg pasusa. U protivnom, ako bih samo razmišljao o riziku, prosto bih ostavio motor...

 

I meni se sve ovo ispari kad sjednem na motor, ali se kondenzuje kad sidjem. ;)

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Integrisan, 8305 postova

Mile, znaš da se naše situacije razlikuju, oko toga je originalni razgovor i vođen - hrabrio sam te da je skroz ok i bolje da ne jurcaš za nama upravo tom rečenicom - da (u onom trenutku) na motoru voziš "oca i majku svoje dece".

 

NE postoji univerzlan odgovor, svako ovo mora da reši za sebe. Ali mora da reši, a ne da nepromišljeno seda na motor. Mislim, ako je zreo čovek/žena. I još nešto, nije ovo crno-belo, nula-jedan, ne voziti uopšte-voziti uvek punog gasa... znaš i sam, veliki si dečko ;).

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Lord Sidious Tamni, 4841 postova

Ma sta ja znam, mozda je faza. Neki midlife pubertet. Bemliga.

Nisam jos sazreo za bataljivanje, ali jednostavno ostanem bez texta kad mi neko uleti sa ovim argumentima. Brinucka me, moram priznati.

 

Evo dogovaramo neki Eifel za weekend, sa jednim spavanjem.

Mozda me prodje. :)

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ne silazi, 7362 postova
  • Lokacija: Smederevo
  • Motocikl: TDM 900

Uvek sam govorio o bajkerima: Lafcina od coveka, ili je suntav i pojma nema sta radi. Mislim na one, papuce, naocari, 200km/h....

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1015 postova
  • Lokacija: Novi Beograd-blok 63, Herceg Novi-Baosici
  • Motocikl: Honda CBR 900 RR

Svaki put kada pomislim na moju cerku, istog trenutka pomislim i kako sam joj duzan da nikada vise ne sednem na motor, a onda opet, setim se, njene srece kada sam je motorom sacekivao ispred skole a ona me molila da ne skidam kacigu! :nanana:

Egoizam u nekom proncentu nas vodi da i dalje vozimo!

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Kurblaj Khan, 3245 postova
  • Lokacija: Smederevo
  • Motocikl: motor, da

Ni sam ne znam... koliko je ova tema meni dugo u glavi, mislim oduvek.

 

Moja sestra i zet su otišli motorom u posetu prijateljima, a iz mladjih dana ostala im je velika ljubav prema vožnji motora udvoje...jednostavno cela zetova porodica je odisala ljubavlju prema dvotočkašima, a ni moja sestra se nije značajno razlikovala.

 

Taj dan je u stvari, odgovor na moje pitanje iz početka posta..... dan kada je sestra pravila tortu za sutrašnji rođendan starijem sinu... dan kada je zet obeležio 19 godina od pogibije rođenog brata na motoru...i dan kada se oboje više nisu vratili kući.

 

Imam dva sestrića , predivni momci, već svoji ljudi...kako je njima bilo da odrastaju bez oca i majke , samo oni znaju.

 

A ja, kad god sednem na motor sa suprugom...srećan što ćemo podeliti iskustvo i koji kilometar zajedno, ipak imam neku knedlu u grlu i misli sa kojima je i započeta ova tema.

  • Podržavam 5

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Zainteresovan, 954 postova
  • Lokacija: Batajnica
  • Motocikl: DL1000 K8

J...te krajnje zajebana tema, dotiče neka od naj dubljih ljuckih osećanja. Ali moram da kažem da svi mi u životu radimo neke stvari koje volimo i koje nevolimo ali smo primorani zbog potrbe za nečim sto se zove život da ne tupim dalje svi se trudimo da imamo normalne uslove života manje ili više i za to se žrtvujemo do neke granice. Kad tako ponekad ramišljam šta kako gde koliko trnsvormišem se u robota koji je stvoren da vodi brigu da kontroliše trenutnu situaciju i razmišlja o budućnosti onoga sto ima iza sebe i gde su mu misli najviše fokusirane a složićete se samnom da je to porodica.

Ja sam pnovo počeo da vozim motor posle pauze od 12 godina naime pauzu je prouzkovao moj poslednj pad i polomljena desna ruka... stariji sin u trećem mesecu života da ne spominjem komentare porodice.

Tako da stil vožnje i ražmišljanje o posledicama koje sam imao tada i kad malo pogledam sebe sada razlika je ogromna pogotovo kada vozim oba roditelja moje dece mogu jure sviraju oko mene obilaze pokazuju prste srednji ili palac meni je totalno isto opet sam u glavi fokusiran na ono sto mi je naj bitnije a to je PORODICA.

A dali ću ponovo na pauzu ili totalnu penziju to mogu neopozivo da izjavim NE ipak je motor naprava sa kojom sam odrastao i doživeo mnoge lepe trenutke i moram da priznam da me ispunjava i čini opuštenijim i zadovoljnim u svim pogledima na život 1moto3.gif

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Bivši baksuz :), 599 postova
  • Lokacija: Beograd / Leskovac
  • Motocikl: Yamaha FZS600 Fazer

Nakon Vladinog posta... Kao da sam izgubio argumente da pišem. Jer, šta je moje malo iskustvo u odnosu na to što sam upravo pročitao...

 

Ali, hajde da napišem one misli na koje me je navela ova tema.

Nisam roditelj, nemam ni kučeta ni mačeta, ali imam devojku koju veoma volim.

 

Za jako malo kilometara staža, imam zaista puno padova. :) U proseku, po pad na svake 2000 km.

Deo padova nastao mojom krivicom, deo krivicom drugih učesnika u saobraćaju.

 

Međutim, nekako, uvek ispadne da imam više sreće nego pameti, te sam uvek nakon padova ostajao nepovređen, ko što bi rekli iskusniji: "jeftino bih prošao":

 

Ali, za Prvi maj... zadesilo se da negde između Brusa i Pleha, Ana i ja popasemo travu sa neke poljane.

Ispravio sam levu krivinu, na nizbrdici, sa kontra nagibom, koja mi je bila zaklonjena nepreglednom desnom krivinom.

Tehnički zahtevan deo puta, a ja ga olako shvatio, i razgovarao sa Anom oko kadrova za fotkanje...

 

Nakon pada, osetio sam strahovit bes! Nekako, gledam da nikada ne vozim previše agresivno, ni u gradu, ni na otvorenom putu. Trudim se da uvek budem u bezbednoj zoni svojih sposobnosti. I tada sam vozio 80, ali previše opušteno, i sa isuviše malo koncentracije na to što bi trebalo da bude primarno.

Posledice pada: meni opet skoro pa ništa (mala oderotina na potkolenici), a Ana sa ugruvanim desnim kolenom.

 

Tog dana smo odvezli još preostalih planiranih 300 i kusur kilometara... Ali, već mesec dana, na svaki način pokušavam da izbegnem da je vozim. Jednostavno, osećam gotovo paničan strah kada iza sebe imam bilo kog, za čije zdravlje i život odgovaram. Ne mogu da zamislim kako je očevima koji voze svoju decu, muževima koji voze svoje supruge... Koliko je to "herca" u tim ljudima.

 

I da... Još jedan detalj: sa ocem kao suvozačem sam odvezao možda 1500-2000 km. On je vozio u svojoj ranoj mladosti, i nikad nakon toga. Nije zaljubljenik u motocikle, nije naročito srećan što sam "motociklista", "motorista", "bajker"... Svako jutro se preseče kada čuje glas Nade Macure. I nije mu svejedno kada se ne čujemo nekoliko dana. Ali razume da se po Beogradu brže stiže motorom, zna da sam sigurniji na istom nego u autu... I ćutke trpi moju odluku.

 

Njega mi je najviše žao. I neretko mi dođe, iako mi to nikad ne traži, da zbog njega batalim...

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 214 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Honda XL1000VA

Sve mi se cini da ova tema dodje kao grupna terapija :D svi smo na korak da prodamo motor, batalimo sve a ipak to ne radimo, caki oni koji prodaju naprave pauzu par godina i opet se vrate u sedlo.

 

 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 268 postova
  • Lokacija: Kraljevo
  • Motocikl: (Vertemati) Vor EN400 enduro

Grupna terapija, ali ne verujem da pomaze :neznam: osim sto vidimo da nismo jedini kojima se ove stvari motaju po glavi.

 

Ja stavio juce motor u oglase i prodacu ga ako neko bude hteo da kupi za te ili slicne novce... Ovo mi dodje kao provera da li treba da vozim ili ne, posto ni sam ne znam sta je pametnije.

Ovako stoje stvari kod mene:

1. Ako nastavim da vozim, svaki put kad krenem gledacu uznemirene face roditelja,devojke,sestre i prekorne poglede nekih nebitnih ljudi(tipa- koliko rizikujes nisi svestan...), imacu neopisiv osecaj sebicnosti. Pored ovoga, postoji i finansijska situacija koja nije bas najsjajnija, ali ja drugih izdataka nemam osim oko motora.

2. Ako prodam motor, ujedacu se svaki put za m... sto sam prodao i svaki put kad cujem zvuk oseticu toliku prazninu da mi dodje.>:(...

 

Mogu samo da zakljucim da sam u neku ruku sebican, ali ja drugi "ventil" NEMAM... Treniram i kick box, zivim sportski zivot i zbog toga dosta zdravije razmisljam, ali ja motor moram da vozim..

 

Malo sam sve ovo zbrkano napisao, ali tako mi je i u glavi.....

 

Ako je neko dosao do nekog pametnijeg zakljucka, neka me prosvetli........

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • ODUSTO OD DIJETE, 2628 postova
  • Lokacija: ZEMUN
  • Motocikl: GSX650F & NMAX155

Ako mi je suđeno pašću sa merdevina i slomiću vrat,ne razmišljam o tim stvarima i kad vozim razmišljam o onome šta se dešava oko mene tj uslovima saobraćaja i uživam u vožnji i predelima.

voziću motor dok god to budem mogao.

Da ne čuje zlo i da kucnem vo drvo,dok ovo kuckam,do sada za sve ove godine nisam imao pad ni udes sa motorom a nadam se i molim boga da tako i ostane.

Jednostavno ja imam neki takav stav da ne volim mnogo da razmišljam o onome šta bi moglo da bude kad bi bilo i o tome razvijam teorije kakve sve kombinacije mogu da se izrode na putu.

Vozim pametno i ne izazivam mnogo đavola,tako čuvam ,koliko je to moguće,sebe a i one koji sede iza mene.

Po meni,a možda i grešim,držite rastojanje,u nepregledne krivine ulaziti opreznije i najvažnije BRZINA - ne preterivati tamo gde nije bezbedno

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Zainteresovan, 635 postova
  • Lokacija: Beograd / Smederevo
  • Motocikl: Suzuki DL650

nikad nisam probao oba roditelja da vozim, sta znam to mi je malo preterano ipak

 

vozio sam prvo tatu, pa kad on sidje (jer ima vestacki kuk) onda mamu. ali nisam nikad hteo oboje u isto vreme !

 

ako je neko siguran da moze, nek posalje sliku pa da vidimo, ali mislim da ne treba preterivati

  • Podržavam 8

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   0 članova

    • Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.


×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja