Italija - sever

[Slaninar 630 Napisano Maj 21, 2011]

Hvala svima na savetima pre puta. Evo putopisa (Forward sa foruma Apostola).

 

Pripreme za put. Pošto sam išao sam, morao sam sve vredne stvari spakovati u kofer (zbog zaključavanja) i teže vredne stvari u tank torbu (lako se ponese kao ranac). U bisage su stale lake kabaste stvari za kojima neću plakati ako ih neko "pozajmi". Ovako je to izgledalo:

 

 

Poneo sam sveže meso za put (pored vode i sendviča):

 

 

Krenuo sam po usranom kišnom i hlanom jutru. Na našoj granici sam čekao nekih 20ak minuta da provere motor, je li kraden, traži li ga interpol. Onda nastavak kroz HR autoputem (ka ZG). Na nekih 300 km stajem sipati gorivo. Sunce se pojavljuje i prati me sve do Treviza. Pobegao sam oblacima. 3:)

 

 

Autoputevi su čim izađeš iz Srbistana prelepi. 150 se može voziti bez problema. Nije bilo gužve, a levu traku su svugde ostavljali slobodnom za preticanje i niko nije vozio u njoj. Ni jedna jedina neprijatna situacija.

 

 

Hrvatska je proletela na autoputu. Prošao sam prelepe puteve i krajolike u Sloveniji. Tu mi je bilo žao što nisam uzeo više slobodnih dana, provozao se laganije i posetio Postojnu. Neki drugi put. Nemam slika sa tog puta, sve su mi ostale u glooovi.

 

Granica? Na to sam zaboravio. Posle prolaska naše policije na izlazu iz SR, sve ostalo je bilo samo mahanje rukom da prođem, uz pogled pasoša radi reda. Ništa gužva, ništa provere, pregled prtljaga i sl. Milina. Jedino sam u SLO morao kupiti vinjetu pri odlasku. Samo gotovina, evri ili hrvatske lasice one.

 

Stižem u Italiju i posle par km stajem na pumpi (neki šiptar, Agip ) da sipam gorivo i popijem prvi italijanski kapućino.

 

 

Spakovao sam se super, sve je bilo OK. Kada nema kvarova i nevolja, lako je putovati sam. Možda čak i najlepše. Prijala mi je tišina, vetar, put. Brzina. Postalo mi je lepo na 160 na sat. Nailazio sam na grupe motorista, mahao i nastavljao dalje. Njihova putna brzina od 130 mi je bila malo spora, žurilo mi se. Nisam hteo čekati pakovanje i raspakivanje na stanicama, žene koje čekaju u red za wc i slično. Kad smo kod WCa, neke pumpe (pogotovo u SLO) su toliko lepe da me prosto sramota ne otići u WC gde je predviđeno. Tada je bila jedina komplikacija. Kaciga na glavi i tank torba o ramenu. Malo su me čudno gledali. Ne znam, kod nas kradu, navika. Stao sam u IT na putu samo da bih slikao, barem jednom:

 

 

Put kao put je bio bez ikakvih uzbuđenja i neprijatnosti. Stigoh u Trevizo. Tu nastaju problemi. Naime, imao sam kartu Evrope, ne Italije. Nema malih mesta. U IT na silascima s autoputa često ne piše prvo veće mesto kuda put vodi, već najbliže mesto. Znači, ako idem za NS autoputem iz BG, ne piše odvajanje za NS, već samo Kać. Na taj fazon su zajebi. Jebao sam si mater što nisam uzeo bolju kartu. Ovo me je pratilo naredna tri dana (ja sam uporan dečko i nisam uzeo kartu do kraja). Odvajanja su okolo naokolo, tako da ne možeš odma videti ideš li u pravom smeru. Kada Alpi i sunce postanu upotrebljivi kao orijentir, već si 10ak km na pravom, ili pogrešnom putu. Ipak, stigao sam svugde. Puno petlji i kružnih tokova, tako da se lako vratiš na put ako pogrešiš. Malo, veoma malo semafora. O vožnji u Italiji kasnije, to je posebna priča. Stigoh na kraju u Trevizo, za nekih 10 sati puta i 760 km:

 

 

Prelep grad, ali sve jednosmerne ulice. Problem vožnje motora u Italiji je što ne možeš voziti kao auto. Onda si u problemu. Guraju te s puta, ubacuju se i sl. Tamo postoje:

1) posebna staza za bicikle (najčešće). Ako nije ucrtana, zamišljena je i tuda voze opušteno bajsevi. Niko drugi.

Ostale staze su zamišljene, ali to svi, pa i policija, poštuju i podrazumevaju:

 

2) posebna staza za motore, sa desne strane puta. Ako svi voze 50 na sat, ti tuda treba da ideš 70, inače te skuteri i drugi motori seku, a vozači pizde što praviš zastoj.

 

3) posebna staza za male skutere sa leve strane, između pune i sredine puta kuda idu kola.

 

Tako svi voze kao ludi, nema zastoja i nema sudara. Kada sam se navikao, niam imao ni jednu jedinu neprijatnu situaciju, niko me nije isekao, gurao, trubio i sl. Milina. Posle se teško navikneš na Srbistan. Putevi su dobri od ivice do ivice. Nema rizle, staklića, rupa, šahtova i SL. Ne na tom severu Italije, ne znam kako je drugde.

 

Problem po stizanju u Trevizo su bile jednosmerne ulice. Nema ni jedne dvosmerne. Našao sam deo grada gde mi je drugarica, ali u ulicu nisam znao odakle ući. Jednosmerne, mostovi, bedem i čudan način vožnje.

 

 

Njen cimer je sa kacigom dopešačio tih 500 metara i onda smo se vozili nekih kilometar okolo naokolo da bismo stigli do adrese. Parkinzi za bicikle i motore postoje svugde, u samom centru i džabe su.

 

Na kraju sam sretno stigao u Trevizo, kod Ivete:

 

 

Pogled sa terase:

 

 

 

 

Pivo. Puno dobrog piva. To je bio prvi dan i put. Pretpostavljam da bi iskusnom Makiju za ovo bilo dovoljno:

 

"Krenuli ujutru, stigli uveče. Standardno, laganica". Jebiga, meni ovo prvi put motorom van Limana. Kao mali majmun sam, meni je sve bilo novo i zanimljivo.

[Slaninar 630 Napisano Maj 21, 2011]

Drugi dan. Posle gadnog, gadnog, gadnog mamurluka. Opet jebem si mater glupu. Propašće mi dan. Idem peglati, gutam aspirin i pakujem se za veneciju. Nisam u stanju voziti, ali vozi voz. Krećemo na stanicu. Usput jedem najgoru picu u životu. U Italiji ne treba jesti picu. Naše su bolje. Kod njih je pica ostala sirotinjska hrana. Pelat, pomfri i viršla isečena - WTF, što bi rekli Ameri?!? Bilo je i drugih, bolesnijih kombinacija, ali ću se suzdržati zbog male dece & penzionera.

 

Dvorište Ivetine zgrade u plasku:

 

Inače, sve zgrade su starinskog izgleda, očuvane, prelepe i moderne (uvedena dobra izolacija, osvetlenje, liftovi i sl). Moderne zgrade od 100 godina. Savršen spoj. Imaju ljudi stila. Na ulici su elegantno i lepo obučeni. Naše žene su lepše.

 

Još par slika Treviza na mamooornom putu do ž. stanice:

 

Setio sam se Jamane:

 

I Makija:

 

I Dalmatinca:

 

A u vozu, a u vozu pijani smo skroz:

 

 

 

Stanica u Veneciji. Stigli smo:

 

 

Autentični srpski heroj:

 

Gondole:

 

Najveći most u selu:

 

Najskuplja i najbolja kafa u celom univerzumu:

 

Sat koji pokazuje sve osim onog što sat treba da pokazuje

 

Veliki trg i golub u letu:

 

Most uzdaha, kroz čiji prozorčić su osuđenici poslednji put gledali svetlost dana pre pogubljenja. Tako barem kažu. Renovira se, a više nego ironično deluje reklama "50 godina uspeha". Možda direktor marketinga te firme treba da prošeta mostićem

 

 

Santa Marija pozdrav i tebi:

 

 

Renovirala se i ona, nema ulaza:

 

Ovo ne znam šta je, bilo je zatvoreno, ali sve devojčice su bile u fazonu: "jaaaaooo, Pegi Gugenhaaaaajm, jaaaaao."

 

Cigan električar (neka poslastičarnica, zapravo):

 

Jeb'o Japan!

 

 

Povratak u Trevizo. Ovo na slici ispod je spricoapero, tako nekako se vabi. To tamo svi piju kao aperitiv. Neka blaga žestina sa kiselom vodom, narandžom, maslinom i ledom. Lepo je, malo slatko, ali ne otužno kao ona ženska pića. Služi se sa čipsom i prija. Bili smo baš umorni:

 

 

Vole 'talijani motore, pa i u izlozima:

http://cdn.bjbikers.com/images/imported/ej/fxrSf_slika192.jpg

 

To je bio drugi dan.

[Slaninar 630 Napisano Maj 21, 2011]

Treći dan smo planirali Gardalend, ali je ispala Verona. Ovaj put se lepši deo ekipe zapio, pa je zbog kasnog ustajanja morala pasti bliža destinacija Dakle, Verona:

 

Van pikčr vid srbijan kolig, jeees?

 

Ljubazni su ovi 'talijanski panduri, nasmejani i zabole ih za sve. Opušteno. Zaljubio sam se u ove lepe crvene motore, mnoogo su cool:

 

Kokoloseum:

 

U svim ulicama Verone oseti se miris antičkog Rima.

 

Mesto gde turistima govore da je Julijina kuća. Ja sam hteo uzeti pare da im pokažem kuću paje patka, ali za njega nisu hteli poverovati da je postojao i da ima kuću. Dizni mora poraditi na marketingu:

 

Neke bitne stepenice, ali ne sećam se zašto. Slikao se magarac:

 

Trg i Danteov spomenik:

 

Ovako se pušta voda. Shvatio već za 2-3 minuta, retko bistar dečko:

 

Bunar želja. U ovim zgradama okolo žive ljudi, prolaze svaki dan svojim poslovima, opušteno. Dok smo tu sedeli prošla neka majka sa ćerkom i kerom. Nekako mi je sve to nestvarno i lepo.

 

 

Čuveni italijanski kroasani. Lep slatkast ukus, podseća na babine kiflice sa džemom od kiselog testa, ali ovo je lisnato testo za kroasane. Savršeno idu s kafom:

 

Vratili se autoputem za grad. Pošto smo žurili autoputem, imao sam sve vreme osećaj da sam teleportovan u grad. Nekako izgubi čovek osećaj daljine. U Italiji sam, a kao da sam se provezao do Vršca, ne dalje. Spooky. Lepše je polako, biciklom, kažem ja.

 

Ostao još jedan dan, za Gardalend. Treći najveći luna park u Evropi. Petkom je karta u pola cene popodne. A sumnjam da ćemo ustati dovoljno rano za celodnevni obilazak.

[Slaninar 630 Napisano Maj 21, 2011]

Gardalend. Jeeee! To vole sva deca!

 

OGROMAN luna park. Bili smo tamo nekih 4 sata, a nismo probali sve vožnje. Rolerkosteri svih vrsta, bajkovite vožnje za manju decu i jako strašni rolerkosteri za matore. Na jednom nisam smeo podići ruke, usrao sam se kao grlica. To mi je sve u .avi formatu, svega par slika.

 

Mesto gde se lepe žvake pre ulaska u rolerkoster. Potrebno je pljunuti žvaku, oooo da.

 

Pošto smo promašili u svom ludilu info pult, zamolili smo nekog turistu da nam dozvoli slikati njegovu mapu. Koristili smo moderne tehnologije navigacije pomoću foto aparata.

 

 

Ovo je WC:

 

 

To je bilo to od slika. Vratili se po mraku, ostali do zatvaranja. Vredi ovo videti. Ulaznica petkom popodne (od 2 do 6) je nekih 17 evra, inače je oko 35 e za ceo dan (od 10 do 6). Vredi svaki dinar.

 

Jezero Lago di Garda je prelepo takođe. U sklopu ovog luna parka postoji i neki Movieland (ne znam šta je) i Sea Life vodeni park (takođe posebna priča koju nisam stigao videti).

 

Na putu iz Gardalenda za Trevizo neprijatnost na mi je priredio auto koji je pokušao da prođe kroz mene. Bila je baš gužva i zastoji. Bio je sa slovenačkim tablicama. Sakrio sam se između dve kolone i pogledao okolo. Drugi motori su pičili nekih dobrih 80 na sat zaustavnom trakom. NI JEDAN auto se nije probao tu ubaciti i praviti pametan, samo motori i skuteri. Tako smo i mi nastavili put. Bez ikakvih problema.

 

 

Put nazad je bio bez uzbuđenja. Slikao se sa nekim slovencima na pumpi, dolaziće u Avgustu za Srbiju, da obiđu uzduž i popreko.

 

 

To je bilo to. Da, na putu nazad su me Hrvati ovaj put detaljno proveravali da motor nije ukraden. Posle (a ni pre) nije bilo zastoja. Pitali iz koje sam bande (posle skontao da je skup u Slavonskom Brodu). Rek'o iz vaše, a vozim za svoju dušu.

 

Rupe na putu, loši vozači, nadrkani ljudi, a ja sretan u PM, stig'o kući!

[mungos 910 Napisano Maj 21, 2011]

Svuda podji kući dodji. Extra ti je putopis

[balkanlover70 690 Napisano Maj 21, 2011]

lepo lepo,nema sta.

a evo i prepoznatljive junakinje...

i svi je nesto pipaju za sis.. ops,grudi!!!!

[Slaninar 630 Napisano Jun 2, 2011]

Više ljudi pitalo je za cene.

 

Klopa: manje više isto ako se kupuje u velikim marketima (kao naš Rodić, Maxi i sl.). U radnjama u samom Trevizu je bilo dosta skuplje.

 

Putarine: ima na Internetu, može se izguglati, ukuca se početna i krajnja destinacija pa izbaci cenu. Grubo, oko 10e za 100 km autoputa, ako sam dobro izračunao.

 

Benzin: oko 1,6e litra - boliiiii.

 

Voz nije bio skup, par evra od Treviza do Venecije.

 

Ulaz u Gardalend: 35e ceo dan, oko 20e samo popodnevna (od 14 do 18). Petkom je ta popodnevna nešto jeftinija.

 

CIgarete: oko 4 i kusur evra za paklu Lakija, pa ko neće da mota, neka ponese barem jedan boks (više i ne daju na granici po čoveku).

 

Pivo je nešto skuplje (u kafićima tuku po ušima, ali u radnji je prihvatljivo).

 

Lake žene: na žalost ne znam.

[mAkInJo 112 Napisano Jun 2, 2011]

Svaka cast za putopopis

[doktor 4775 Napisano Jun 2, 2011]

Osvezavajuce...lepo...Italija!

[bagzi_obr 184 Napisano Jun 3, 2011]

Skupa ali lepa Italija