Jump to content

Moto Zajednica

Countersteering, teorija, sile...

Recommended Posts

  • Drug član, 1192 postova
  • Lokacija: Bg
  • Motocikl: Dominator

Countersteering, ili na srpskom, kontraskretanje je èest pojam u motociklizmu. Pokušaæu da objasnim šta to zapravo znaèi.

 

Ne postoji bolji žiroskop od èoveka, ne postoji bolja automatska regulacija ravnoteže od (zdravog) èoveka. To je moje mišljenje. Mi imamo toliko senzora, koji sreæom nesvesno deluju, da bi mogli da opišemo èoveka kao gomilu sondi koje šalju signale centralnoj jedinici. Mozgu. Razlikujemo se od robota samo u tome što robot ne bi sa sigurnošæu mogao da radi one proraèune za koje je potrebna pravilna pretpostavka. I robot je daleko skuplji za pravljenje. Mozak èoveka je savršena alatka, a bez alata nema ni zanata. Èesto nismo ni svesni koliko smo izuzetni. Vozila kao što su motori ili bicikle svojom konstrukcijom zahtevaju stalno održavanje ravnoteže. Pošto je za stabilno oslanjanje potrebno minimum tri taèke dodira, motocikl stalno traži tu treæu taèku (æopava, noga na semaforu), a mi uporno održavamo ravnotežu na (najèešæe) dva toèka.

 

Nisam bio neki fizièar u školi, ali su mi vektori išli dolièno. Zašto vektori? Zato što se sile u vožnja bicikla ili motocikla mogu opisivati vektorima. Ukoliko se kreæemo pravolinijski ne postoje (Uslovno reèeno, ustvari su vrlo slabe) boène vektorske sile. Za one koji ne razumeju pojam vektora, opisao bi ih kao proste strelice koje deluju u onom smeru gde pokazuje vrh strelice, a jake su onoliko koliko je strelica dugaèka. Vektori se sabiraju poligonima, poèetak jednog stavimo na kraj drugog i spojimo slobodni poèetk i kraj. Time dobijamo intenzitet i pravac sile koja deluje na taèku. Ako ja guram unapred dužinom od jednog krompira, a Evil gura mene sa leve strane u desnu, boèno, pod pravim uglom istom tom silom od jednog krompira, onda æu ja da se kreæem polu desno brzinom od koren iz dva krompira, ili 1.41 krompir ukoso... Kada idemo veoma brzo, vektor koji je u pravcu i smeru našeg kretanja je vrlo dugaèak, zato je teško izbaciti nas iz ravnoteže pri velikim brzinama. Zašto je to dobro što vektorima možemo da opišemo kretanje? Pa ja ne znam jednostavniji naèin da objasnim kako i zašto se mi naginjemo u krivini da bi skrenuli. Svi ste èuli za centrfugalnu silu koja suši veš u mašini za pranje, to je ustvari objašnjeni fenomen da se prilikom kružnog kretanja javljaju sile koje deluju od centra ka spolja i tako cede veš... Ista stvar sa skretanjem motocikla jer je svaka krivina ustvari deo kružnice pa i na njoj deluju centrifugalne sile koje teže da krivinu ispravimo. Kada vozimo pravo, imamo silu koja deluje sredinom tela (duž kième) ka putu, strelica na dole. Ok, ako skreæemo u levo imamo vektor, silu, odnosno strelicu koja nas vuèe u desnu stranu, zbog centrifugalne sile i inercije (Inercija je težnja svakog tela da održi stanje konstantnog kretanja ili mirovanja). Mi se onda naginjemo ka unutrašnjosti krivine i strelica, koja je dok smo išli pravo delovala niz kièmu ka toèkovima deluje ka asfaltu koji se nalazi pored nas, na unutrašnjosti krivine. Onda tu dolazi genijalni mozak koji sam rešava situaciju na taj naèin da reguliše nagib tako da zbir sila našeg naginjanja i sila centrifuge daju zbir kao strelicu koja ide kroz osu težišta motora i deluje tako da pritiska toèkove ka putu. Korman nam služi za skretanja, ali glavnu stvar radi samo telo koje se naginje da bi napravilo ravnotežu sila.

 

Postavite olovku da stoji uspravno. Kada je udarite u postolje, odnosno tamo gde dodiruje sto, ona padne suprotnu stranu od one u ka kojoj ste je udarili. To je klasièan countersteering. Kontrastiring. Kontrastraning. :wink: U principu istu stvar uradi vozaè, a ja sam siguran da ste vi do sada hiljadu puta uradili upravo to, pred krivinu, kada ste uvideli situaciju na putu i instiktivno sklopili u glavi idealnu putanju, i onda pred smao skretanje, malo cimnuli volanom u kontra stranu, sa motorom se desilo isto kao sa olovkom, nagnuo se na suprotnu stranu, odnosno na stranu u koju skreæemo u onda nam je bilo lakše da oborimo motor i proðemo krivinu. To je countersteering. Sreæom, veæinu ovih stvari radi naše telo bez naše intervencije, da radimo to svesno, verovatno bi padali kao kruške. Na isti naèin se i dižemo iz naginjanja, malo više skretanja ka unutrašnjosti krivine nas "izbacuje" u uspravni položaj.

 

Bez obzira što je veæina ovih stvari povezana sa onom stranom mozga koja se baš i ne reprogramira tako lako, vrlo ja važno da svako od nas razume na koji naèin funkcioniše vožnja motora. Lepo je kada znamo šta se tu sve dešava. Toliko o talentima. Ostatak je vežbanje.

 

Voleo bih kada bi se u ovoj temi nastavila prièa o silama koje deluju na motor u vožnji.

 

najzli

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U potrzi za performansama..., 3388 postova
  • Lokacija: Chemnitz / Beograd / Herceg Novi
  • Motocikl: KTM 690 SUPERMOTO ORANGE

:shock: Ti si stvarno totalni kralj! 8)

 

...Ako ja guram unapred dužinom od jednog krompira' date=' a Evil gura mene sa leve strane u desnu, boèno, pod pravim uglom istom tom silom od jednog krompira...[/quote']

Zasto bih ja to radio 8-[

 

P.S. Po tvojoj zelji, nastavak price slijedi malo kasnije, mrzi me sada da kucam :wink:

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • BMW GS is waiting for You...what are You waiting for????, 822 postova
  • Lokacija: YU jos uvjek u 36-oj...
  • Motocikl: Wee 650
Countersteering' date=' ili na srpskom, kontraskretanje je èest pojam u motociklizmu. Pokušaæu da objasnim šta to zapravo znaèi.

 

Ne postoji bolji žiroskop od èoveka, ne postoji bolja automatska regulacija ravnoteže od (zdravog) èoveka. To je moje mišljenje. Mi imamo toliko senzora, koji sreæom nesvesno deluju, da bi mogli da opišemo èoveka kao gomilu sondi koje šalju signale centralnoj jedinici. Mozgu. Razlikujemo se od robota samo u tome što robot ne bi sa sigurnošæu mogao da radi one proraèune za koje je potrebna pravilna pretpostavka. I robot je daleko skuplji za pravljenje. Mozak èoveka je savršena alatka, a bez alata nema ni zanata. Èesto nismo ni svesni koliko smo izuzetni. Vozila kao što su motori ili bicikle svojom konstrukcijom zahtevaju stalno održavanje ravnoteže. Pošto je za stabilno oslanjanje potrebno minimum tri taèke dodira, motocikl stalno traži tu treæu taèku (æopava, noga na semaforu), a mi uporno održavamo ravnotežu na (najèešæe) dva toèka.

 

Nisam bio neki fizièar u školi, ali su mi vektori išli dolièno. Zašto vektori? Zato što se sile u vožnja bicikla ili motocikla mogu opisivati vektorima. Ukoliko se kreæemo pravolinijski ne postoje (Uslovno reèeno, ustvari su vrlo slabe) boène vektorske sile. Za one koji ne razumeju pojam vektora, opisao bi ih kao proste strelice koje deluju u onom smeru gde pokazuje vrh strelice, a jake su onoliko koliko je strelica dugaèka. Vektori se sabiraju poligonima, poèetak jednog stavimo na kraj drugog i spojimo slobodni poèetk i kraj. Time dobijamo intenzitet i pravac sile koja deluje na taèku. Ako ja guram unapred dužinom od jednog krompira, a Evil gura mene sa leve strane u desnu, boèno, pod pravim uglom istom tom silom od jednog krompira, onda æu ja da se kreæem polu desno brzinom od koren iz dva krompira, ili 1.41 krompir ukoso... Kada idemo veoma brzo, vektor koji je u pravcu i smeru našeg kretanja je vrlo dugaèak, zato je teško izbaciti nas iz ravnoteže pri velikim brzinama. Zašto je to dobro što vektorima možemo da opišemo kretanje? Pa ja ne znam jednostavniji naèin da objasnim kako i zašto se mi naginjemo u krivini da bi skrenuli. Svi ste èuli za centrfugalnu silu koja suši veš u mašini za pranje, to je ustvari objašnjeni fenomen da se prilikom kružnog kretanja javljaju sile koje deluju od centra ka spolja i tako cede veš... Ista stvar sa skretanjem motocikla jer je svaka krivina ustvari deo kružnice pa i na njoj deluju centrifugalne sile koje teže da krivinu ispravimo. Kada vozimo pravo, imamo silu koja deluje sredinom tela (duž kième) ka putu, strelica na dole. Ok, ako skreæemo u levo imamo vektor, silu, odnosno strelicu koja nas vuèe u desnu stranu, zbog centrifugalne sile i inercije (Inercija je težnja svakog tela da održi stanje konstantnog kretanja ili mirovanja). Mi se onda naginjemo ka unutrašnjosti krivine i strelica, koja je dok smo išli pravo delovala niz kièmu ka toèkovima deluje ka asfaltu koji se nalazi pored nas, na unutrašnjosti krivine. Onda tu dolazi genijalni mozak koji sam rešava situaciju na taj naèin da reguliše nagib tako da zbir sila našeg naginjanja i sila centrifuge daju zbir kao strelicu koja ide kroz osu težišta motora i deluje tako da pritiska toèkove ka putu. Korman nam služi za skretanja, ali glavnu stvar radi samo telo koje se naginje da bi napravilo ravnotežu sila.

 

Postavite olovku da stoji uspravno. Kada je udarite u postolje, odnosno tamo gde dodiruje sto, ona padne suprotnu stranu od one u ka kojoj ste je udarili. To je klasièan countersteering. Kontrastiring. Kontrastraning. :wink: U principu istu stvar uradi vozaè, a ja sam siguran da ste vi do sada hiljadu puta uradili upravo to, pred krivinu, kada ste uvideli situaciju na putu i instiktivno sklopili u glavi idealnu putanju, i onda pred smao skretanje, malo cimnuli volanom u kontra stranu, sa motorom se desilo isto kao sa olovkom, nagnuo se na suprotnu stranu, odnosno na stranu u koju skreæemo u onda nam je bilo lakše da oborimo motor i proðemo krivinu. To je countersteering. Sreæom, veæinu ovih stvari radi naše telo bez naše intervencije, da radimo to svesno, verovatno bi padali kao kruške. Na isti naèin se i dižemo iz naginjanja, malo više skretanja ka unutrašnjosti krivine nas "izbacuje" u uspravni položaj.

 

Bez obzira što je veæina ovih stvari povezana sa onom stranom mozga koja se baš i ne reprogramira tako lako, vrlo ja važno da svako od nas razume na koji naèin funkcioniše vožnja motora. Lepo je kada znamo šta se tu sve dešava. Toliko o talentima. Ostatak je vežbanje.

 

Voleo bih kada bi se u ovoj temi nastavila prièa o silama koje deluju na motor u vožnji.

 

najzli[/quote']

 

Bravo covjece! ....ti bas imas vremena................

Mislim da je ovaj text dobar uvod u problematiku "krivinarenja" gdje krecu pitanja tipa:

kako se naginjati na motoru(da li samo tijelom ili silazenjem dupeta sa sjedista......)?

kada kociti,da li pre krivine ili u toku same inklinacije ili......

koliki je uticaj podesavanja vjesanja na hard ili soft...

koje gume na koje motore sa kojom sarom.....??????????

znacaj dodavanja gasa kad nas nadvladava centrifugalna sila.............

da li su problematicnije L ili D krivine....???????

.......itd...............

Jedva cekam sledeci text!!!!!!!!!!!!

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 419 postova
  • Lokacija: San Jose, CA
  • Motocikl: BMW S1000XR '16, BMW R1250GS HP ADV '19

Ja cu probati da ovo ispricam ukratko:

Kada se predje odredjena brzina (spominje se brzina od oko 10mph = 16kmh) tada pomeranjem kormana se ide u suprotnu stranu. Znaci kada se povuce desnom rukom ide se u levo, a kada se povuce levom rukom ide se u desno.

Countersteering je koliko sam ja shvatio posledica naginjanja motora povlacenjem rucice i samim tim i skretanje.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Teoreticar ..., 11929 postova
  • Lokacija: Lazarevac
  • Motocikl: BMW R1200GS Adv

" Kada idemo veoma brzo, vektor koji je u pravcu i smeru našeg kretanja je vrlo dugaèak, zato je teško izbaciti nas iz ravnoteže pri velikim brzinama."

 

Jedino se sa ovim ne bih u potpunosti slozio, mada postoji mogucnost da te nisam najbolje razumeo. Mislim da vozilu na dva tocka stabilnost pro brzinama daje rotirajuca masa tockova. Da li je neko probao da uzme tocak od bicikla, drzeci ga za osovinu jako zavrti i pokusa da naglo nagne rotirajuci tocak levo ili desno? Tesko da je uspeo da ga pomeri bez velike sile! Sto je tocak veci i sto se brze okrece, sila potrebna za pomeranje je veca.

Inace, o ovome sto si pisao sam se i ja spremao da pokrenem temu, jer sam skoro imao veoma zucnu raspravu o naginjanju u krivinama. Ja sam tvrdio (i jos uvek tvrdim, ako me neko ne razuveri) da bi Rosi i ja :) ulazili u krivine pod istim uglom, u istoj situaciji. Ova tvrdnja, pomalo smela, podrazumeva da Rosi i ja imamo istu tezinu (a ne x3), isti motocikl, istu krivinu i da smo u ti krivinu usli istom brzinom i putanjom. Jednostavno, to je fizika, uglovi su tako formirani da rezultantni vektor motocikla i Rosija :) i u krivini mora prolaziti kroz vertikalnu osu motocikla. Moji sagovornici (sem bogohulenja u vezi sa Rosijem) su zapenili tvrdeci da ce on oboriti motocikl u svakoj krivini vise od mene, bez obzira na uslove, to je Rosi! Odgovorio sam da su u pravu, motocikl bi bio oboren.

 

Sta mislite, Rosi ili ja?? :)

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U potrzi za performansama..., 3388 postova
  • Lokacija: Chemnitz / Beograd / Herceg Novi
  • Motocikl: KTM 690 SUPERMOTO ORANGE
...Mislim da vozilu na dva tocka stabilnost pro brzinama daje rotirajuca masa tockova...

Takoje, ziroskopski efekat tockova...

 

P.S. I dalje nemam vremena ze repliku, ali bice ovih dana ;)

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Teoreticar ..., 11929 postova
  • Lokacija: Lazarevac
  • Motocikl: BMW R1200GS Adv
Ja cu probati da ovo ispricam ukratko:

Kada se predje odredjena brzina (spominje se brzina od oko 10mph = 16kmh) tada pomeranjem kormana se ide u suprotnu stranu. Znaci kada se povuce desnom rukom ide se u levo' date=' a kada se povuce levom rukom ide se u desno.

Countersteering je koliko sam ja shvatio posledica naginjanja motora povlacenjem rucice i samim tim i skretanje.[/quote']

 

Sad citam ovu tvoju poruku i nista nisam razumeo. Kako da okrecem volan u levo u desnoj krivini? :shock: Snimim krivinu, odaberem putanju i brzinu, naginjem i idem do kraja, nikakvih manevara volanom tu ne radim (ko na ZZR-u). Ne kapiram.

 

Moze li opsirnija varijanta za nas iz drugog reda?

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U potrzi za performansama..., 3388 postova
  • Lokacija: Chemnitz / Beograd / Herceg Novi
  • Motocikl: KTM 690 SUPERMOTO ORANGE
Ja cu probati da ovo ispricam ukratko:

Kada se predje odredjena brzina (spominje se brzina od oko 10mph = 16kmh) tada pomeranjem kormana se ide u suprotnu stranu. Znaci kada se povuce desnom rukom ide se u levo' date=' a kada se povuce levom rukom ide se u desno.

Countersteering je koliko sam ja shvatio posledica naginjanja motora povlacenjem rucice i samim tim i skretanje.[/quote']

 

Sad citam ovu tvoju poruku i nista nisam razumeo. Kako da okrecem volan u levo u desnoj krivini? :shock: Snimim krivinu, odaberem putanju i brzinu, naginjem i idem do kraja, nikakvih manevara volanom tu ne radim (ko na ZZR-u). Ne kapiram.

 

Moze li opsirnija varijanta za nas iz drugog reda?

Sve ce vam biti jasnije za koji dan :wink:

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1249 postova
  • Lokacija: underlittleforest
  • Motocikl: nekakvo motokros sokocalo

ovaj kanterstiring je uvijek u svakoj raspravi i temi, famozan , odprilike se do kraja ne izracuna shta je to tacno, svi ga pojmaju drugcije

 

Intro

 

Složenica "countersteering" ("obrnuto upravljanje") izvedena je iz engleskih rijeèi "counter" ("obrnuto") i steering ("upravljanje"). U daljnjem æemo tekstu koristiti izraz obrnuto upravljanje, iako je kod nas široko rasprostranjen izvorni izraz "countersteering".

 

Obzirom na vrlo šlampav i neadekvatan pristup educiranju buduæih motociklista u autoškolama, mnogi motociklisti poèetnici, a nerijetko i oni "iskusniji", nisu svjesni što je i èemu služi obrnuto upravljanje, odnosno zašto i kako se odvija.

 

Objašnjenje procesa i tehnike

 

Obrnuto upravljanje tehnika je preciznog upravljanja motociklom. Od vas zahtijeva ponešto drugaèiji koordinacijski pristup/razmišljanje jer se odvija naizgled nelogièno - upravljaè se usmjerava u pravcu suprotnom pravcu željenog (s)kretanja. Iako je cijeli postupak krajnje jednostavan, od vas traži stanovito vrijeme privikavanja na "obrnutu logiku" i mnogo vježbe kako biste mogli svjesno, a kasnije i refleksno, inicirati ono što je do sada motocikl uglavnom èinio sam.

 

Dakle, obrnuto upravljanje je namjerno zakretanje upravljaèa u smjeru suprotnom od željenog pravca (s)kretanja.

 

Važno je razumjeti da je obrnuto upravljanje svjesna, a sam proces, odnosno ponašanje motocikla u tom procesu, više-manje automatska radnja.

 

Što to znaèi? Motocikl, razumljivo, ne može kontrolirano i precizno skrenuti ukoliko su mu kotaèi poravnati. Zanemarimo li prebacivanje težišta i/ili zakretanje upravljaèa i kotaèa u smjeru pravca (s)kretanja prilikom manjih brzina, jedini naèin na koji motocikl može precizno i kontrolirano skrenuti je zakretanje upravljaèa i kotaèa u smjeru suprotnom od pravca (s)kretanja.

 

Drugim rijeèima, motocikl, odnosno vozaè, gotovo uvijek automatski skreæe procesom obrnutog upravljanja. U pravilu, vi zapravo upravljate na taj naèin. Jedina je razlika jeste li toga svjesni ili niste. Da biste mogli motociklom upravljati precizno i pravilno reagirati u kriznim situacijama, nužno je postati svjestan obrnutog upravljanja, razumjeti ga i svjesno inicirati.

 

Mnogi motociklisti tvrde kako upravljaju samo prebacivanjem težišta, obrušavajuæi motocikl u zavoj. Ta je tvrdnja u osnovi netoèna. Toèno je jedino da tako misle. Zašto je tome tako i što se dogaða s motociklom prilikom upravljanja, proèitajte u sljedeæem odlomku.

 

Uzmimo za primjer lijevi zavoj. Prilikom skretanja, naginjemo se u lijevu stranu i motocikl poèinje skretati u lijevo. Buduæi da prilikom skretanja držimo ruke na upravljaèu, povlaèimo (ka sebi) desnu ruku/ruèicu, odnosno guramo (od sebe) lijevu te se upravljaè pomièe u desnu stranu i motocikl skreæe u lijevo. Nakon što popustimo pritisak, motocikl æe zadržati stupanj nagiba u kojem se nalazio do popuštanja. Pri izlasku iz zavoja, radi izravnavanja (podizanja) motocikla, upravljaè zakreæemo u smjeru sretanja.

 

 

 

 

 

 

 

Da ponovimo, želimo li skrenuti u lijevo, povlaèimo desnu ruèicu ka sebi i/ili guramo lijevu ruèicu od sebe. Ukoliko želimo skrenuti u desno, povlaèimo lijevu ruèicu ka sebi i/ili guramo desnu od sebe.

 

Prestajemo povlaèiti/gurati kada ostvarimo željeni nagib.

 

Želimo li motocikl izravnati/podiæi iz lijevog zavoja (prestati skretati), povlaèimo lijevu ruèicu ka sebi i/ili guramo desnu od sebe.

 

Na opisani naèin, obrnutim upravljanjem (podizanjem i spuštanjem motocikla) vrše se i korekcije putanje u zavoju.

 

Pritom je posve svejedno guramo li jednu ili povlaèimo drugu ruku/ruèicu. Bitno je jedino da u poèetku to ne èinimo s obje, iako je tada moguænost doziranja u neku ruku poboljšana, kako nas motocikl ne bi iznenadio prebrzom reakcijom. Ova radnja, kao i svaka druga na motociklu, mora biti izvedena opušteno.

 

Kako ne bismo bili u zabludi, potrebno je objasniti koliko je to zakretanja upravljaèa potrebno. Recimo samo da zakretanje upravljaèa od 15 stupnjeva itekako osjetno "baca" motocikl u zavoj. Drugim rijeèima, dovoljni su vrlo mali impulsi na ruèice kako bi motocikl skretao. Koliko toèno, saznat æete jedino vježbom.

 

Kako vježbati?

 

Najbolje bi bilo otiæi na neko veliko i prazno parkiralište, pistu, poligon ili pronaæi drugu za to adekvatnu površinu (praznu, široku i ravnu). Vozite u pravcu brzinom od približno 60 km/h. Držeæi obje ruke na upravljaèu, lijevu opustite a desnu LAGANO i POSTUPNO gurajte prema naprijed, oèekujuæi skretanje motocikla u desno. Ponovite to tako što æete umjesto guranja desne ruèice povlaèiti lijevu prema sebi dok je desna opuštena i kontrolira gas, oèekujuæi identiènu reakciju motocikla. Sad sve to ponovite obrnuto, oèekujuæi skretanje motocikla u lijevu stranu.

 

Nakon što steknete stvarnu sigurnost, vježbajte izbjegavanje prepreke, a zatim vježbajte prilikom svake vožnje cestom i pistom.

 

Da bi odreðena radnja postala refleksna, potrebno ju je ponoviti oko pet tisuæa puta. Drugim rijeèima, morate puno vježbati.

 

Zakljuèak

 

Precizno upravljanje motociklom, korekcije putanje u zavoju i nagle promjene smjera u sluèaju iznenadne prepreke, najuèinkovitije se mogu ostvariti tehnikom obrnutog upravljanja.

 

Kod iznenadnih proklizavanja motocikla, odnosno stražnje gume, obrnutim upravljanjem u veæini je sluèajeva moguæe vratiti stražnji kotaè u liniju s prednjim i sprijeèiti iznimno neugodan pad (zakretanjem upravljaèa u stranu proklizavanja gume). Naravno, "powerslide" podrazumijeva "countersteering".

 

U prilog navedenom, zakljuèujemo ovu temu citiranjem motociklistièke legende, Keitha Codea: "Nemojte misliti kako æete u iznenadnim situacijama moæi dovoljno brzo i precizno promijeniti nagib motocikla bez primjene obrnutog upravljanja - to je jedini efikasan naèin! Vježbajte obrnuto upravljanje i postanite ga svjesni!".

 

 

c/p sa motori.hr

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 2143 postova
Countersteering' date=' ili na srpskom, kontraskretanje je èest pojam u motociklizmu. Pokušaæu da objasnim šta to zapravo znaèi.

 

Ne postoji bolji žiroskop od èoveka, ne postoji bolja automatska regulacija ravnoteže od (zdravog) èoveka. To je moje mišljenje. Mi imamo toliko senzora, koji sreæom nesvesno deluju, da bi mogli da opišemo èoveka kao gomilu sondi koje šalju signale centralnoj jedinici. Mozgu. Razlikujemo se od robota samo u tome što robot ne bi sa sigurnošæu mogao da radi one proraèune za koje je potrebna pravilna pretpostavka. I robot je daleko skuplji za pravljenje. Mozak èoveka je savršena alatka, a bez alata nema ni zanata. Èesto nismo ni svesni koliko smo izuzetni. Vozila kao što su motori ili bicikle svojom konstrukcijom zahtevaju stalno održavanje ravnoteže. Pošto je za stabilno oslanjanje potrebno minimum tri taèke dodira, motocikl stalno traži tu treæu taèku (æopava, noga na semaforu), a mi uporno održavamo ravnotežu na (najèešæe) dva toèka.

 

Nisam bio neki fizièar u školi, ali su mi vektori išli dolièno. Zašto vektori? Zato što se sile u vožnja bicikla ili motocikla mogu opisivati vektorima. Ukoliko se kreæemo pravolinijski ne postoje (Uslovno reèeno, ustvari su vrlo slabe) boène vektorske sile. Za one koji ne razumeju pojam vektora, opisao bi ih kao proste strelice koje deluju u onom smeru gde pokazuje vrh strelice, a jake su onoliko koliko je strelica dugaèka. Vektori se sabiraju poligonima, poèetak jednog stavimo na kraj drugog i spojimo slobodni poèetk i kraj. Time dobijamo intenzitet i pravac sile koja deluje na taèku. Ako ja guram unapred dužinom od jednog krompira, a Evil gura mene sa leve strane u desnu, boèno, pod pravim uglom istom tom silom od jednog krompira, onda æu ja da se kreæem polu desno brzinom od koren iz dva krompira, ili 1.41 krompir ukoso... Kada idemo veoma brzo, vektor koji je u pravcu i smeru našeg kretanja je vrlo dugaèak, zato je teško izbaciti nas iz ravnoteže pri velikim brzinama. Zašto je to dobro što vektorima možemo da opišemo kretanje? Pa ja ne znam jednostavniji naèin da objasnim kako i zašto se mi naginjemo u krivini da bi skrenuli. Svi ste èuli za centrfugalnu silu koja suši veš u mašini za pranje, to je ustvari objašnjeni fenomen da se prilikom kružnog kretanja javljaju sile koje deluju od centra ka spolja i tako cede veš... Ista stvar sa skretanjem motocikla jer je svaka krivina ustvari deo kružnice pa i na njoj deluju centrifugalne sile koje teže da krivinu ispravimo. Kada vozimo pravo, imamo silu koja deluje sredinom tela (duž kième) ka putu, strelica na dole. Ok, ako skreæemo u levo imamo vektor, silu, odnosno strelicu koja nas vuèe u desnu stranu, zbog centrifugalne sile i inercije (Inercija je težnja svakog tela da održi stanje konstantnog kretanja ili mirovanja). Mi se onda naginjemo ka unutrašnjosti krivine i strelica, koja je dok smo išli pravo delovala niz kièmu ka toèkovima deluje ka asfaltu koji se nalazi pored nas, na unutrašnjosti krivine. Onda tu dolazi genijalni mozak koji sam rešava situaciju na taj naèin da reguliše nagib tako da zbir sila našeg naginjanja i sila centrifuge daju zbir kao strelicu koja ide kroz osu težišta motora i deluje tako da pritiska toèkove ka putu. Korman nam služi za skretanja, ali glavnu stvar radi samo telo koje se naginje da bi napravilo ravnotežu sila.

 

Postavite olovku da stoji uspravno. Kada je udarite u postolje, odnosno tamo gde dodiruje sto, ona padne suprotnu stranu od one u ka kojoj ste je udarili. To je klasièan countersteering. Kontrastiring. Kontrastraning. :wink: U principu istu stvar uradi vozaè, a ja sam siguran da ste vi do sada hiljadu puta uradili upravo to, pred krivinu, kada ste uvideli situaciju na putu i instiktivno sklopili u glavi idealnu putanju, i onda pred smao skretanje, malo cimnuli volanom u kontra stranu, sa motorom se desilo isto kao sa olovkom, nagnuo se na suprotnu stranu, odnosno na stranu u koju skreæemo u onda nam je bilo lakše da oborimo motor i proðemo krivinu. To je countersteering. Sreæom, veæinu ovih stvari radi naše telo bez naše intervencije, da radimo to svesno, verovatno bi padali kao kruške. Na isti naèin se i dižemo iz naginjanja, malo više skretanja ka unutrašnjosti krivine nas "izbacuje" u uspravni položaj.

 

Bez obzira što je veæina ovih stvari povezana sa onom stranom mozga koja se baš i ne reprogramira tako lako, vrlo ja važno da svako od nas razume na koji naèin funkcioniše vožnja motora. Lepo je kada znamo šta se tu sve dešava. Toliko o talentima. Ostatak je vežbanje.

 

Voleo bih kada bi se u ovoj temi nastavila prièa o silama koje deluju na motor u vožnji.

 

najzli[/quote']

 

 

E sad, nisi bio neki fizicar....Tema je odlicna !!!

 

:lol::lol::lol:

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1192 postova
  • Lokacija: Bg
  • Motocikl: Dominator

Žiroskopski efekat kod toèkova pri velikim brzinama se takoðe može objasniti vektorima. Svaka taèka na obodu toèka se teži da se kreæe ka tangenti kružnice koju predstavlja toèak. Dakle, vektor kretanja, koji mora biti prava linija bi mogla da se predstavi na slici gde motor prolazi kroz baricu a voda prska sa oboda toèka svuda u osi toèka. Što je veæa brzina, to toèak dalje baca kapljice vode, vektori su duži. Prilikom zakretanja toèkova pri velikim brzinama, boèni vektori kojima mi delujemo su vrlo mali, pa zbir malih boènih vektora i dugaèkih vektora u pravcu kretanja daje rezultat teškog skretanja.

 

Veliku ulogu u vožnji motocikla ima i inercija. Inercija je težnja tela da održi stanje mirovanja ili konstatnog pravolinijskog kretanja. Druga stvar je trenje. Trenje je sila koja se odupire kretanju. Deluje uvek u suprotnom smeru od smera kretanja. Inerciji treba da zahvalimo što možemo da radimo countersteering jer u momentu kada uradimo kontra skretanje, pod uticajem inercije sve sem toèkova ostaje u liniji kretanja, morot se naginje i mi skreæemo. Trenju zahvaljujemo što toèkovi ne nastavljaju da se kreæu pravo kada okrenemo korman.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1192 postova
  • Lokacija: Bg
  • Motocikl: Dominator

Onaj ko je sposoban da se igra sa inercijom i trenjem, vrlo lako može da uèestvuje u Stunt vožnjama.Koristeæi inerciju, težnju tela da ostane u stanju mirovanja, i trenju izmeðu guma i podloge, naglim ubrzavanjem udaljeni delovi motocikla i vozaèa od podloge, pod uticajem inercije teže da ne ubrzaju a posebno zadnji toèak teži da ubrza.Naše telo ubrzava sporije od zadnjeg toèka, prednji toèak se propinje i vozimo na zadnjem. Ista stvar kada koèimo, kontrolišemo trenje prednjeg toèka i inerciju i podižemo motor na prednji.

 

najzli

 

P.S. Imam velikih problema sa postavljanjem odgovora, ne znam zašto, primoran sam da delim odgovore u više postova. Izvinjavam se zbog toga.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Teoreticar ..., 11929 postova
  • Lokacija: Lazarevac
  • Motocikl: BMW R1200GS Adv

"Najbolje bi bilo otiæi na neko veliko i prazno parkiralište, pistu, poligon ili pronaæi drugu za to adekvatnu površinu (praznu, široku i ravnu). Vozite u pravcu brzinom od približno 60 km/h. Držeæi obje ruke na upravljaèu, lijevu opustite a desnu LAGANO i POSTUPNO gurajte prema naprijed, oèekujuæi skretanje motocikla u desno. Ponovite to tako što æete umjesto guranja desne ruèice povlaèiti lijevu prema sebi dok je desna opuštena i kontrolira gas, oèekujuæi identiènu reakciju motocikla. Sad sve to ponovite obrnuto, oèekujuæi skretanje motocikla u lijevu stranu. "

 

Mozda ja ne razumem terminologiju. Kaze idi pravo, drzi ruke na kormanu. OK, idem. Ako levu opustim a desnu guram napred nikako necu ocekivati skretanje motocikla u desno!!!!

 

Inace, sve mi ovo lici na opisivanje voznje u spidveju! :)

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U potrzi za performansama..., 3388 postova
  • Lokacija: Chemnitz / Beograd / Herceg Novi
  • Motocikl: KTM 690 SUPERMOTO ORANGE

Jedan dan organizujte se svi, da se okupimo i evo ja cu svima zainteresovanima pokazati sve tehnike Countersteeringa, moze?

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1777 postova
  • Lokacija: Sibir

 

Mozda ja ne razumem terminologiju. Kaze idi pravo' date=' drzi ruke na kormanu. OK, idem. Ako levu opustim a desnu guram napred nikako necu ocekivati skretanje motocikla u desno!!!!

 

[/quote']

 

dobro si razumeo, probaj pa ces da vidis. ne treba ti pista niti bilo sta slicno, mozes bilo gde. kada gurnes desnu ruku motor se obara u desno. probaj slobodno

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Guest Cubric
Veliku ulogu u vožnji motocikla ima i inercija. Inercija je težnja tela da održi stanje mirovanja ili konstatnog pravolinijskog kretanja. Druga stvar je trenje. Trenje je sila koja se odupire kretanju. Deluje uvek u suprotnom smeru od smera kretanja. Inerciji treba da zahvalimo što možemo da radimo countersteering jer u momentu kada uradimo kontra skretanje, pod uticajem inercije sve sem toèkova ostaje u liniji kretanja, morot se naginje i mi skreæemo. Trenju zahvaljujemo što toèkovi ne nastavljaju da se kreæu pravo kada okrenemo korman.

 

Bas ovo sam hteo hteo da napisem jer sam ja tako najlakse shvatio zasto se to sve dogadja. Kada se motor krece pravolinijski brzinom od recimo 60 km/h, motor tada ima odredjenu inerciju zbog koje tezi da ostane uvek u pravcu vektora brzine kretanja. Zamislite recimo da celu podlogu ispod tockova pomerite u desno (paralelno kretanju motora), ovo bi naravno povuklo tockove u desno ali teziste motora bi i dalje tezilo da ostane u liniji u kojo se kretalo (zbog gore pomenute inercije). Kao rezultat bi se javljalo padanje (nakretanje) motora u levu stranu.

 

 

Znacaj obrnutog upravljanja mozete najlakse uociti na sledeci nacin. Probajte na nekom pravcu da se krecete kao da zagrevate gume (ili obilazite cunjeve), znaci levo desno. Prvo probajte to da uradite bez koriscenja obrnutog upravljanja, znaci samo presedlavanjem, a onda to isto ponovite tako sto cete koristiti obrnuto upravljanje, odnosno, dok ste nakrenuti u levo i prbacujete se u desno povucite korman levom rukom prema sebi i obrnuto kod ispravljanja iz desnog nagiba i videcete koliko se motor brze uspravi i prebaci u drugu stranu. Naravno, nemojte bas preterivati sa naglim zakretanjem kormana da se nebi posvadjali sa motorom.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1249 postova
  • Lokacija: underlittleforest
  • Motocikl: nekakvo motokros sokocalo

ovo zadnje je tacno skroz na skroz, dok ste obrnuti tj u lezeanju u krivini , suprotnim okretanjem odma se ispravlja motor , al je gadno za probati, to je najbolje posle tone km-ova kad samo dodje od sebe

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Zainteresovan, 577 postova

presedlavanje, kontrastiring, ... sad sam zbunjen skroz.

al evo mog misljenja. bez kontraupravljanja NEMA UPRAVLJANJA motorciklom. mislim na zatvoren sistem motorcikl-sofer, bez spoljnog uticaja i po (idealno) ravnoj podlozi (kakvi su putevi u nas :D )

ljudi brkaju stvari:

 

- ako bih zavario korman idealno pravo, gurnuo masinu napred, ona bi isla pravo. ako bih je gurnuo nagnutu u neku stranu pod nekim uglom, ona bi isla pravo i pala bi na stranu. ovo AKO je prednja viljuska fiksirana batalite ono kao smanjenje radijusa po obodu gume pri naginjanju - ne vazi za dva tocka kruto vezana. (zasto pominjem fiksiran upravljac? pa jer bez njegovog mrdanja NEMA skretanja.)

 

- presedlavanje. idem pravo, bacim se u stranu, recimo levu, masina ce da ode desno, ne diram volan, i dalje motor ide pravo. koliko cu se ja nagnuti levo, a masina desno, zavisi od masa, trenja, brzine pomeranja (akcija-reakcija) ovo AKO se ne uzima u obzir rad upravljacem, samo " presedlavanje" nema uticaja na upravljanje, tj. putanju, upravlja se SAMO i SAMO volanom. (presedlavanje je bitno zbog pomeranja centra tezista, pa dalje za drzanje masine za podlogu pa time vece ugaone brzine. (zasto i ovde pominjem fiksiran upravljac? pa jer bez njegovog mrdanja NEMA skretanja.)

 

- kontraupravljanje. idem pravo skrenem levo volanom i skrenem motor desno. MALO SUTRA! bice ovako: idem pravo skrenem levo volanom i padam na desnu stranu, prosipam se , lomim plastike GPZ-a, zbog cega me Bata dokrajcuje :lol:

pa moracu ovako: idem pravo skrenem volanom levo i padam na desnu stranu, al pre nego sto padnem, skrenem volanom desno (u zavisnosti brzine, mase, ugla, INERCIJE) da stvorim silu koja ce se suprostaviti padu, krenuti da me izbacuje tj. drzati me na putanji.

sto se mene tice, motor UVEK i SAMO postavlja nagib kontra-upravljanjem, jer je skretanje u kontra stranu bitno za postavljanje nagiba u zeljenu stranu , tj za putanju, radijus kojim ce se motor kretati(ako ne uzimamo u obzir spoljne uticaje, vetar, sut sa strane, rupe,...)

 

dzaba prica i dugacki postovi, slika govori hiljdu reci, a tek video zapis, ili dozivljaj uzivo.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • BMW GS is waiting for You...what are You waiting for????, 822 postova
  • Lokacija: YU jos uvjek u 36-oj...
  • Motocikl: Wee 650

Mislim da nije tacno ovo sto pticas!

Uzmimo da zavaris upravljac i gurnes motor a recimo za desnu stranu upravljaca ili recimo u desni kofer stavis 30kg tereta sta mislis u koju stranu bi motor isao?

Znaci nema veze sto je motoru upravljac zavaren vec je bitno gdje je teziste!

 

Sto se tice kontra upravljanja tu se slazemo i ja mislim da ovo nije do kraja objasnjeno! Kako to mislite da skrenete upravljac u lijevo a da motor ide desno? Jedino ako iteziste prebacimo na kontra stranu od upravljaca ali onda nesto mora i da proklizava! Zar ne?

Ja mislim da je u krivini bitnije teziste od samog upravljanja motocikolom!

 

Ako kazete da posoji fenomen kontra upravljanja onda i do kraja objasnite koje druge stvari radite u sedlu jer ta teorija da prostim upravljanjem u kontra stranu i dalje idete i istom pravcu ne pije vode!

 

Zimus sam jedva sacuvao auto na ledu od sudara sa drugim auto i to zahvaljujuci kontra upravljanju ali kod motora nisam bas siguran da to funkcionise!

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   0 članova

    • Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.


×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja