lalajko 2021 Napisano Octobar 12, 2010 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Pod terminom Kucajske planine misli se u stvari na nekoliko planina - samu planinu Kucaj, zatim Beljanicu i Malinik. Kao celina, predstavljaju najvecu nenaseljenu teritoriju u Evropi. Zeleni omotac ove teritorije predstavlja najvecu sumu u Evropi, a sastoji se pretezno od listopadnih bukovih i zimzelenih suma. Ovo ogromno podrucje se prostire izmedju Zagubice i Cestobrdice po pravcu sever-jug i izmedju Despotovca i Zlota po pravcu zapad-istok. Pretezno se radi o krecnjackom terenu - sa svim osobinama koje takve terene krase - bezbrojne pecine, vrtace, ponori i reke ponornice. Ovde cete naci brojne prirodne lepote skoro potpuno nepoznate srpskoj javnosti. Tuzno je da se kod nas vise zna o lepotama Evrope i druhih podrucja, a o Kucaju malo ili nista. Najuzi kanjon Evrope, kanjon Klocanice, najvisi vodopad Srbije Veliki buk, po meni najlepsi vodopad Srbije Prskalo, mozda najspektakularnija prirodna lepota Srbije Lazarev kanjon - sve se to nalazi sakriveno u zelenim nedrima Kucajskih planina. Pravi gospodari ovog podrucja su vukovi, brojne lovacke ceke govore u prilog tome. Srescete i mnogo srna i nesto redje divlje svinje. Poslednjeg medveda na Kucaju su komunisti ubili 1982-ge godine (tacnije, prodali su nekom belgijancu dozvolu da ubije mucenika) i do nedavno ih ovde nije bilo, ili kako kazu, bilo ih je ali na bioloskom minimumu. Od pre nekoliko godina se medvedi uhvaceni na Tari i drugim podrucjima gde ih ima previse, dopremaju ovde, gde mogu da uzivaju u svom prirodnom stanistu. Zmije nisu retkost, a Lazarev kanjon je najvece evropsko staniste poskoka. Oporavak medveda U okviru projekta “Povećanje i oporavak populacije mrkog medveda Ursus arctos u severoistočnoj Srbiji” u oktobru 2006. obavljeno je prvo premeštanje mrkog medveda iz Nacionalnog parka Tara u severoistočnu Srbiju. Dvogodišnji mužjak mrkog medveda (Ursus arctos) uhvaćen je u Nacionalnom parku Tara, na lokalitetu Gorušice, na hranilištu za medvede. Medved, nazvan Đura, istog dana transportovan je na južni Kučaj u istočnoj Srbiji, gde je na lokalitetu Valkaluci - Nekudovo pušten u prirodu. Na ovom lokalitetu napravljena su četiri nova hranilišta za medvede i ostale divlje životinje. Posle hvatanja, medved Đura je uspavan anestetikom uz upotrebu puške za omamljivanje. Zatim je obavljen detaljan pregled a izvršena su i merenja morfoloških karakteristika. Utvrđeno je da je težak 103 kg, da je star oko dve godine i da je u izvanrednom fizičkom stanju. Kod nas postoji misljenje da su najhladnije zime u Srbiji na Pesteru. Medjutim, to nije tacno. Poslednjih godina se temperature mere i na Kucaju i utvrdjeno je da one zalaze u minus dosta vise od pesterskih. Ovde se zimi moze naci i najdeblji snezni pokrivac u Srbiji. Tajna je u sudarima vlaznih struja koje ovde dolaze sa juga i ledenih karpatskih struja sa severa. U Srbiji, te struje se sudaraju vecinom bas iznad Kucajskih planina izazivajuci obilne padavine i jako niske temperature. Obzirom na nenaseljenost ovog podrucja, Pester ce i dalje ostati u centru medijske paznje. Sa bajkerske strane gledano, ovo je pravi raj! Sumski putevi su vecim delom dobar makadam i mogu se proci ako treba i kruzerom. Brojni sporedni putevi, u stvari pesacke sumske staze, su ono pravo za crosiste i endurase opremljene odgovarajucim gumama. Na tim putevima ima dosta bara, blata, oborenih stabala i jakih uspona. Cesto se put gubi izmedju drveca i ponovo nastavlja nekoliko desetina metara dalje. Moje misljenje je da je ovde jako opasno doci nepripremljen za navigaciju - imate posla sa sigurno preko hiljadu kilometara sumke putne mreze, brojnim raskrsnicama, a kao sto rekoh, putevi cesto nestaju i pojavljuju se nesto dalje. Jedno pogresno skretanje vas moze odneti ko zna gde - treba li da kazem da tamo nema OMV pumpi bas na svakom koraku? Takodje, treba poneti hranu za bar dva dana, a voda je najmanji problem - potocima tece potpuno cista planinska voda. Jako retka su mesta gde postoje tragovi signala mobilnih mreza, vecinom po periferiji podrucja, retko na vrhovima. Ne preporucujem solo voznje - u slucaju pada ili ne daj Boze povrede, kvara motora, nestanka goriva... osudjeni ste na pesacenje od nekoliko desetina kilometara kroz sume prepune opasnih divljih zivotinja. Ovo podrucje nije za zezanje i treba ga shvatiti ozbiljno. Dakle: 1) Izbegavajte obilazak ovog podrucja sami 2) Obavezno ici sa punim rezervoarom goriva 3) Obavezno imati mapu sireg podrucja sa upisanim putevima 4) Poneti hranu 5) Nije lose imati uza sebe sator i vrecu za spavanje. Noci u Kucajskim planinama su obicno hladne, a vec pocetkom avgusta PRILICNO hladne. Ako sve ovo ispunite, mozete se prepustiti uzivanju u najdivljijem podrucju Srbije. Evo nekoliko primera 1.Resavica-Valkaluci-Velika Brezovica-Troglan bare-Pasuljanske livade 2.Strmosten-kanjon Resave-Vinatovaca-Klencus-kanjon Klocanice-Strmosten 3.Resavica-Valkaluci-Brezovica-Malinik-Podgorac-Zlot-Lazarev kanjon-kanjon Krnje jele-Vinatovaca-kanjon Resave-Strmosten 4.Uspon na vrh Beljanice 5.Poseta manastiru u sumi 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Octobar 12, 2010 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Prvi deo: Resavica-Valkaluci-Velika Brezovica-Troglan bare-Pasuljanske livade Neko detaljno istrazivanje Kucajskih planina je odlagano vec par puta. Nisam zeleo da se u to upustam sam, a mojim potencijalnim saputnicima su uvek iskakale obaveze u poslenji cas. Posto imam kucu u Cupriji morao sam ipak da skoknem da je obidjem i pokosim travu u dvoristu. Naravno, za to nisam morao da ponesem laptop sa detaljnim kartama Kucaja, ni pripremljene karte, pa ni u GPS nisu upisane tacke za orijentaciju - koristim iGo koji nema topografske karte Kucaja kao Garmin-InfoTim mape. Kad vec pominjem - preporucujem za ovo podrucje bilo koji uredjaj koji moze koristiti InfoTim mape, najbolje neki Garmin uredjaj. Tu su upisani apsolutno svi putevi i 95% sumskih pesackih staza, oznaceni planinski vrhovi i prirodne znamenitosti, kao i izvori i slicna mesta. Elem, posto su obaveze ispunjene, resio sam da posetim pog poznanika Racu u Strmostenu, kod kojeg inace cesto kampujem, a i ne samo ja! Put me je ovog puta vodio preko Senjskog rudnika i Resavice. Hm... Resavica. Setih se da je ovde, na ulazu u mesto iz pravca Ravne reke, pocetak jedne od planiranih trasa kroz Kucaj. Pa zasto ne bih samo malo zavirio u to podrucje, koje ceka da ga obidjem?? Pa hajde. I kako to obicno biva, sve sto sam spremao za putovanje kroz bespuce, sve je ostalo kod kuce. Sve sto sam imao je secanje na bezbroj puta pogledane terene iz Google Earth-a i nekakva orijentacija gde se sta nalazi i ka kom pravcu sveta se treba kretati. Naravno, put je los do prilicno los makadam. Prakticno odmah na pocetku, ulazim u tipicno okruzenje - kanjon kroz koji proticu put i reka. Vrhovi kanjona su vise stotina metara iznad puta... Vec odavde vozim kao omadjijan - predeli u okolini su predivni. Vec prolazim raskrsnicu sa koje znam da odlazi put koji ide ka kanjonu Klocanice. Po secanju, produzujem pravo jer do prve prirodne lepote na ovom putu ne bi trebalo da ima puno kolometara - do ponora reke Nekudovo, po imenu Uviralo. Suma u okolini postaje sve mracnija, drvece sve deblje. Onda sam ugledao neobican prizor: Nisam znao o cemu se radi, ali vidim da jeste nesto neobicno. Kasnije sam saznao da se na ovom drvetu, kada se gleda iz drugog ugla, ukazao Isusov lik. Ja iskreno to nisam primetio, ali pokusacu sledeci put da posmatram iz pravog ugla. Nastavljam... Moze se reci da ovde civilizacija jos postoji. Povremeno pored puta mozete videti staje za stoku ili ovce... ili videti cumurane! Da ulazim u divlje podrucje govore mi i prve ceke za vukove. Nekad se u ovom kraju cuvalo oko 15.000 ovaca - ovciji sir je bio najbolji na podrucju SFRJ. Sada ih ima samo nekoliko stotina. Nestankom ovaca i vukovi su se povukli dublje u planinu u potrazi za hranom. Vozim kilometrima dalje, predeli su potpuno pusti. Vec sam pomislio da sam ga negde prevideo kad... Kada se kaze ponor - onda se zaista radi o tome! Ispod ogromne monolitne stene zjapi crni otvor u koju se survava voda reke Nekudovo. Ne zna se koliko je ovo duboko, ni gde voda izlazi. Predpostavlja se da su sve pecine kojima se zaista ne zna broj povezane duboko pod zemljom u jedinstveni pecinski kompleks. Samo mali broj tih pecina je ispitan, ali opet samo delimicno. Do samog otvora ponora se nisam spustao, visinski je on oko 80 metara ispod puta i tacke gde sam parkirao. Sa same ivice puta se spusta strma padina ka ponoru i ne mogu da zamislim sta bi bilo da se neko oklizne na ovom mestu... Na levo se strmo odvaja sumska staza kojom se okolnim putem moze spustiti do ivice ponora. Posto sam ogranicen sa vremenom, nisam se spustao dole, a mislim i da je pametnije to raditi u grupi, tako da ce spust ostati za drugu priliku... Nedaleko od ovog mesta se nalazi takodje neobican prizor - dva drveta spojena jednom zajednickom granom... Ostaje za sledeci put da snimim! Nastavljam dalje. Jos se nisam sabrao od scene sa Uviralom, presao sam samo tri kilometra kad nailazim na ... ... po meni, najlepsi vodopad u Srbiji, cudesno Prskalo! Po ispustu jedne stene tece potok do samog kraja ispusta, odakle se survava sa visine od petnaestak metara! I pored toga sto je voda hladna, kao sve vode iz ovog podrucja, mesto prosto mami za tusiranje! Inace, da bi se doslo motorom do vodopada, mora se proci kroz poveci potok, pa strmom, vlaznom stazom uzbrdo. Staza izlazi na travnati plato pored vodopada - mesto je kao stvoreno za kampovanje. Od okolne sume imate hladovinu, imate suncane delove i naravno vodopad za kupanje! 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Octobar 12, 2010 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Ma koliko zurili, Prskalo ce vam odneti par sati... njegov sarm, lepota i neobicnost su razoruzavajuci i neodoljivi. Kada sam se konacno odvojio od njega, izlazim preko potoka na put i nastavljam dalje. Veoma bitna raskrsnicaje nekoliko kilometara dalje. Naravno, skrecem ka Valkaluciju, kad sam vec tu. Put odavde se konstantno penje, Valkaluci je na oko 1000 mnv. Gornja slika pokazuje da sam stigao nadomak podrucja Valkaluci. Odavde pocinje prava magija... Trava je bar metar visine, a uskoro ulazim u carstvo borova. Nekoliko stotina metara od ovog mesta je "Kapija raja" kako neki zovu ulaz na livadu Valkalucija. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Octobar 12, 2010 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Valkaluci je samo srce Kucajskih planina. Ovo mesto je jedno od najudaljenijih od bilo kakve civilizacije. Nije da nisam pomislio sta u slucaju kvara motora... Sama livada Valkalucija obrasla je je visokom travom i oivicena gustom borovom sumom koja po toplom danu ispusta u okolinu neverovatan miris. Kada iskljucite motor, zacucete hiljade zrikavaca. Obavezno pogledati i vrtacu na domak lovacke ceke - vrtaca je potpuno pravilan krug! Zanimljivo je da livadom proticu dva potoka - oba su ponornice! Sa ove tacke videcete put koji polovi livadu i na kraju dolazi do raskrsnice. Put desno, pored lovacke ceke, vodi preko Troglan bara do Velike Brezovice, a levo se ide dublje u Valkaluci, gde se nalazi i lovacki dom. Naravno da skrecem levo... ... i posle krace voznje ulazim u cuveni drvored Valkaluci. Ako za trenutak zastanete, mozete videti neverovatne prizore... Odmah iza drvoreda izbija se na malu cistinu sa zapustenom kucom, verovatno u vezi sa sumskim gazdinstvom. Odmah pored puta je podsetnik gde se nalazim! Sa leve strane puta, nesto malo zavucen u sumu, nalazi se lovacki dom Valkaluci. Dugo vec nisam video lepse mesto za boravak u prirodi. Iza pristojne zgradice sa sobama sa kupatilom, nalazi se brvnara lovackog doma. Unutrasnjost je fantasticno uredjena! Sve je u drvetu i kamenu, sa ukusom skockano u jednu celinu. Zanimljivo je da ovde postoji i struja i voda! Samim tim, tu su i kupatilo i kujnica, TV i ostale blagodeti civilizacije. Kad pomislim da ovde nisam hteo da dodjem jer sam zeleo da gledam finale svetskog prvenstva... Ispod kamina nalazi se fontana (!) a unutar kamina resetka kroz koju prolazi voda koja se kasnije vodi u radijatore! Da, ovde postoji parno grejanje! U brvnari ima oko 40 mesta za sedenje, a u samom domu oko 25 kreveta za spavanje. Iza brvnare se nalazi lep letnjikovac, unutar koga je veliki sto sa klupama, kao i zidani rostilj sa resetkom. Pored samog letnjikovca prolazi potok, iznad koga je terasa na koju se izlazi iz letnjikovca. U blizini je po mojoj proceni bar 5 kubika cumura za rostilj, kao i od kamena zidan prostor za kotlice ili przenje mesa u tanjiraci. Kako se vidi, drva ima dovoljno za logorske vatre u hladnim avguvstovskim nocima. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Octobar 12, 2010 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Sve ovo odrzava nekoliko entuzijasta iz Cuprije i Paracina. Jednog od njih sam upoznao jer je bas tog dana boravio ovde. Gospodin Kilibarda je umetnik, majstor za drvo i jedan od nekoliko ljudi koji su pravili ovu brvnaru. Ovde dolazi vrlo cesto, i ostaje sam u planini po nekoliko dana. Uglavnom, ovo mesto skoro nikad nije pusto, uvek ima nekoga ko nesto radi, popravlja ili uredjuje. Takodje sam saznao da uz dozvolu Srbijasuma, ovde mozemo organizovati nase enduro susrete na kojima bi se nocilo bas ovde, u Valkaluciju. Srecko je cuvar doma, bezopasan je! U okolini doma, postoji par ovakvih letnjikovaca: ... a sem njih ponegde su poredjana debla kao stolovi i klupice oko njih, tako da mesta za pijuckanje kafe ima dovoljno! Ipak, vreme je neumitno prolazilo, a ja jos pojma nisam imao kuda cu se vratiti. Po secanju sa Google Earth-a imam nekoliko varijanti. Od Kileta dobijam neka vredna uputstva, oprastam se i krecem dalje. Po povratku na raskrsnicu na livadi Valkalucija, normalan covek bi se vratio istim, poznatim putem. Ali, vas izvestac ne spada u takve... Krecem ka Troglan barama i Velikoj Brezovici! Taj deo puta pocinje prilicno mracnom sumom, koja brzo izlazi na cistinu, a ovde se opet nalazi lovacka ceka. Odavde se pruza divan pogled na Valkaluci, sa kojim se na ovoj tacki oprastam. Da, ovde me je prepala srna koja je iz nekog razloga istrcala iz sume kao metak. Opet ulazim u sumu kojom se vozim kilometrima... Sta znam, okolina je takva da bas ne volim previse da stajem, pa nisam puno ni slikao! 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Octobar 12, 2010 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Posle prilicnog broja kilometara, stizem na raskrsnicu - pravo se ide ka Pasuljanskim livadama, a ostro levo ka Velikoj Brezovici. Nije bilo sanse da prodjem ovuda a da ne bacim pogled na Brezovicu. Ovaj deo ovdasnji ljudi nazivaju Teskoba. Dakle, Teskoba me dovodi na Brezovicu. Sama Velika Brezovica predstavlja ogromnu livadu, najvecu na Kucaju, par kilometara siroku i nekoliko kilometara dugu. Obiluje travom pa pogoduje za napasanje stoke i ovaca, kojih ovde ima u mnogo vecoj meri nego u perifernim selima Kucaja. Brezovicom takodje protice potok i takodje je, pogadjate - ponornica! Velika Brezovica je i znacajno raskrsce vaznih planinskih puteva - odavde se moze nastaviti u pet pravaca! Na ulazu, na koji ja stizem, odmah se odvaja put desno koji vodi dalje ka Cestobrodici, a na drugom kraju put vodi dublje u planine. Na svakih par stotina metara, nalaze se katuni u kojima se preko leta cuvaju najcesce ovce, a ponekad i krupnija stoka. Dolaskom zime ovo prostranstvo opusti i vraca se svojim prirodnim vlasnicima... Zaticem jednog od ovcara na "poslu". Malo su me brinuli sarplaninci koji su cuvali stado, ali me na srecu nisu ni pogledali. Covek inace zivi u gradu, a leto provodi ovde cuvajuci ovce... Saznao sam da najkvalitetniji stari, slani ovciji sir kosta oko 300 dinara! Prvom prilikom dolazim ovde da kupim par kilograma... Pricamo o svemu i svacemu - covek zeljan razgovora sa necim sto nije ovca! Posto za koji dan planiram ispitivanje Malog i Velikog Malinika, raspitujem se za tacan pravac. "Vidi li se odavde Malinik?" "Vidis li ono veliko brdo u daljini?" "Vidim" "E, kad dodjes na vrh tog brda, videces u daljini Malinik!" Tokom razgovora, izvadio sam bocu sa vodom ali mi covek objasni da par stotina metara dalje postoji kladenac - zasticeno mesto gde izvire voda, koja je po njegovim recima izrazito hladna. Zahvaljujem se, pozdravljam i odlazim do izvora. Pritom, moram da predjem mali klimavi mostic za koji nisam siguran da li je atestiran na moju tezinu... sad znam da jeste! Voda je zaista ledena! Mali problem je sto se mora kleknuti i zavuci ruka prilicno duboko, a jel'te, ne zna se sta ima unutra i sta ce mi se za ruku zakaciti! U sred tog posla, gromoglasno "DOBAR DAN!!" me je kostalo godinu dana zivota. Naisao je vlasnik obliznjeg katuna koji je posao po vodu. I sa njim provodim neko vreme u prijatnom razgovoru, zivi u Zlotu, a preko leta je ovde... Morao sam da obecam da cu sledeci put svratiti na kafu i degustaciju sira i rakije... Raspitao sam se o mogucim pravcima za odlazak u civilizaciju (bilo gde!). Od njega sam saznao da do Cestobrodice ima oko 25km, a do Pasuljanskih livada oko 40. To mi je izgledalo malo previse, ali sam ipak resio da se u Cupriju vratim tim pravcem. Voznja na pocetak Brezovice, pa kroz Teskobu - na ovaj put. Kilometrima sam vozio kroz ovaj spalir! Da li ste ikad videli sumu u kojoj je i danju potpuni, potpuni mrak?? E pa, ako niste dodjite ovde! Dvadeset metara unutar sume je dovoljno da se uverite da takve sume postoje! Kilometri i kilometri prolaze... ... ali se okolina ne menja. Povremeno, i sve cesce, vidim tragove prisustva coveka. Put je iznenadjujuce dobar - na nekim deonicama sam vozio 80-100km/h! Konacno, u zamagljenoj daljini, pojavljuju se Pasuljanske livade. Kroz vojni poligon izlazim konacno na asfalt. Posto sam imao vremena, ipak sam se sjurio do Race u Strmosten da se pohvalim gde sam bio i sta sam video... presrecan sto sam ziv izasao odande! 6 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Octobar 12, 2010 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Resavica - Uviralo - Prskalo - Valkaluci Finalni uspon na Valkaluci: Valkaluci - Velika Brezovica: Kompletan put, Google Earth: Kompletan put nisam uspeo da nacrtam na MapSource programu jer InfoTim mape imaju jedan prekid na trasi ovog puta. Zbog toga automatsko rutiranje ide krajnje okolnim putem i dobar je primer koliko u ovim uslovima moze biti opasno poveriti se GPS uredjaju. Prilikom projektovanja rute na Garmin uredjajima obavezno, obavezno pregledati kako je uredjaj rutirao jer moze doci do velikih gresaka i lutanja. 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Octobar 12, 2010 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Drugi deo: Strmosten-kanjon Resave-Vinatovaca-Klencus-kanjon Klocanice-Strmosten Kucajske planine mogu biti, a nekako uvek i jesu, zadovoljstvo i za stomak! Hedonisticke ture kroz Kucaj pocinju obicno kod mog poznanika Race, u Strmostenu. Mnogi ga vec poznaju, ali za one kojima je nepoznat, Raca je penzionisani rudar koji je ceo zivot proveo u ovom kraju. Ima kucu u Strmostenu, ali veci deo vremena provodi na, kako on kaze, rancu. Ranc je malo imanje na izlasku is Strmostena ka kanjonu Resave. Raca je za mladjih dana prosao ceo Kucaj i zna ga kao svoj dzep! Kao takav, izvor je neprocenjivih informacija i ranih interesantnih prica o ovom kraju. Sem toga, neizmerno je gostoljubiv i uvek ce vas sacekati sa osmehom, sirom rasirenih ruku. Elem, ovog puta u posetu Raci dosli smo Andjelko i ja. Andjelko takodje vozi Afriku RD03 i jako je zavoleo voznje po planinama. Zato i jeste moja glavna meta kada mi je potreban kompanjon za voznu ovim krajem. Dosli smo relativno kasno, ali je ipak imalo vremena za cuveni krug: kanjon Resave - Vinatovaca - Klencus - kanjon Klocanice. Meso za rostilj smo nabavili jos u Cupriji, u mesari Djordjevic. Vlasnik te mesare je inace podigao onaj cuveni krst u Vinatovaci... Sta reci... Posle kraceg odmora uz cuvenu Racinu kafu kuvanu na vatrici, krecemo u planinu. Put zapocinje kratkom asfaltnom deonicom do pocetka kanjona Resave. Ovim kanjonom cemo se kretati sledecih 20-tak kilometara do izletista Vinatovaca, do cuvenog Krsta. Stizemo u Vinatovacu. Treba znati da je na ovom mestu vazna raskrsnica - stotinak metara pre samog Krsta odvaja se put u levo koji kroz kanjon Krnje jele vodi ka Borskom jezeru. Vinatovaca je izmisljena za kampovanje i vrlo cesto je istrazivaci ovog podrucja koriste kao bazni kamp. Ima dosta travnatih povrsina u senci za postavljanje satora. Napravljen je sjajan letnjikovac i pored njega zidani rostilj, a vode ima u izobilju u ledenom potoku odmah pored. Andjelko i ja nastavljamo putem koji ide kroz pravu prasumu. Penjemo se na podrucje koje zovu Klencus. I pored hedonistickog karaktera ove voznje, trasa koju vozimo je dosta teza od prethodno opisane. Put je makadamski ali sa jasno izrazenim kolotecinama izmedju kojih je pojas vlazne, blatnjave trave. Nije preporucljivo menjati kolotecinu naglim potezima i uz gas! To je i Andjelko uvideo kad mu se na jednom takvom prelasku Afrika ritnula i zavrsila na boku, srecom bez posledica po nju, ali uz pocepane pantalone. Na samom vrhu Klencusa je dobra prilika da se sedne i skuva kafica - u sumici pored puta postoji, pomalo skriven, sto i dve klupe okolo. Ovde smo na najudaljenijoj tacki danasnjeg puta i sada se vracamo nazad. Naravno, ne istim putem vec kanjonom Klocanice. Do kanjona nas vodi strmi makadamsi put koji je ovog puta bio prilicno tezak za voznju. Ovogodisnje kise su doprinele bujnoj vegetaciji koja polako jede put - drvece je vec tako blizu da moramo da vozimo spusteni iza vizira, a korov okolo puta vec izlazi na sam put. Ovo narocito vazi za koprive koje cesto udaraju Andjelka bas na pocepani deo pantalona. Sem toga, kise su sprale sitno kamenje te se vozi samo po krupnim komadima, a slag na torti je sto je leva kolotecina koju ja nekako uvek uhvatim puna vode - kroz nju se sliva sva zaostala planinska kisa. Kilometrima sam prakticno vozio kroz vodu, sagnut da me ne udara granje i izbegavajuci kamenje i koprive Negde pred kraj spusta nailazi se na raskrsnicu gde put desno izlazi u kanjon Klocanice, dok se ostro u levo penje ka Valkaluciju, lokaciji opisanoj u sledecem putopisu. Sam kanjon Klocanice je jedan od najuzih u Evropi - mestimicno se put i reka stiskaju na samo sest metara sirine, sto uz visoke litice zna da izazove klaustrofobicna osecanja. Na polovini kanjona se nalazi ponor u koji reka Klocanica ponire, pa je donji deo kanjona pretezno suv, sem u doba visokog dotoka vode iz planine. Po povratku u Stmosten odlazimo u posetu vodopadu Lisine, koga su jake kise ove godine ucinile prilicno atraktivnim. I tako... kad je Andjelko izvadio sve kamencice iz cipele, bilo je vreme da se krene kuci. Mapa ovog puta: 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Octobar 12, 2010 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Treci deo: Resavica-Valkaluci-Brezovica-Malinik-Podgorac-Zlot-Lazarev kanjon-kanjon Krnje jele-Vinatovaca-kanjon Resave-Strmosten Ideja putovanja je uspon na vrh Veliki Malinik, koji predstavlja najvisu tacku planine Malinik. Sa vrha se pruza najlepsi pogled na Lazarev kanjon. Visok je 1158 metara, a neposredno pored njega se nalazi vrh Mali Malinik sa 1019 metara nad morem. Ovaj put pocinje slicno kao prethodni. Razlikuje se po tome sto sam sada na BMW GS-u, i ne putujem sam. Samnom su Djura (Afrika 650), Marko sa Djurom na motoru i Andjelko (Afrika 650). Trebalo je da ucestvuje jos par motora, ali je dan poceo kisom, tako da su se mnogi setili da moraju tetki da odnesu lek. Na srecu, kisa nas je pratila samo do Kragujevca, gde nas jo docekalo plavo nebo. Morali smo da napravimo pauzu za skidanje kisnih odela. Dalji put je bio samim tim dosta prijatniji. Za onoga ko prvi put ide do Kucaja, najlepsi prilaz je preko Senja i manastira Ravanica... ... i Senjskog rudnika, pa zatim do Ravne reke i Resavice. Ovde je jedan od ulaza u ovo podrucje, a drugi takodje dobar je u Strmostenu. Prvobitno sam planirao da spavamo na Valkaluciju, ali sam iz nekih drugih razloga preomenio odluku i eto nas ponovo kod Race. Imali smo mozda jos oko sat vremena sunca pa saputnike vodim do Lisina u posetu vodopadu i tamosnjim atraktivnim restoranima - ipak su sada i oni deo Kucaja. Ovde smo imali interesantan susret! Bila mi je cast da se upoznam i fotografisem sa ovim covekom! Za one koji ne znaju, radi se o Bozi Risticu, ucesniku Dakar relija. Vec po potpunom mraku, vracamo se u bazni kamp i postavljamo satore. Ja prvi put koristim Quechua II second sator, malo je nezgodan za pakovanje na motor, ali sve nadoknadjuje brzim lakim postavljanjem, pakovanjem, kao i sveopstim kvalitetom i narocito vodonepropusnoscu koja je vec sledece noci stavljena na probu. Veceras smo ovde sami jer je Raca morao da ode na neku svecanost. Veceramo oko 19h, hranu kupljenu ranije u Cupriji. Raca nam je ostavio za probu fantasticnu rakiju i domaci, stari slani ovciji sir - dve stvari koje se izvrsno nadopunjuju, tako da je vece proteklu u smehu i razgovoru, do duboko u noc. A to je do oko 21h Noci u Resavi su cak i leti hladne, pa me je zabrinjavalo ono sto nas te noci ceka. Satori su vec bili spolja mokri, ali je iznutra sve bilo u redu. Tople vrece za spavanje ucinile su ostalo. 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Octobar 12, 2010 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan 06.20h. Jutro pocinje naravno doruckom i Racinom kafom sa ognjista. Satori su mokri od rose, ali je tamo gde treba sve suvo. Pakujemo u top-case ono sto mislimo da nam je neophodno i odlazimo do Resavice. Kao sto rekoh pocetak ide delom trase koju sam opisao u proslom putopisu, ali je ovog puta, uprkos prognozama vreme bilo neuporedivo bolje za fotografisanje. Zato smo cesto zastajkivali radi slikanja... Ove fotografije su sa neposrednog okruzenja ponora Uviralo. Moji saputnici se spustaju do same ivice ponora, sto je za moje povredjeno koleno bilo previse, pa sam se zaustavio nesto ranije. Nesto dalje, strpljivo je cekao vodopad Prskalo: Iza Prskala, pocinje lagani, pa sve jaci uspon ka 1100m visokoj visoravni Valkaluci. Andjelko pri tom na svakoj pauzi pokusava da aktivira track-log funkciju na svom GPS uredjaju... I konacno na Kapiji: Lovacki dom Valkaluci je ovog puta imao vise domacina, izmedju ostalog i direktora sumskog gazdinstva. Odmah smo ponudjeni kafom i rakijicom, a nesto kasnije posluzeni jelima baziranim na pecurkama. Eto, cak ni ovde ne moze bez slika krkanluka Jos malo detalja brvnare... Ovde moze i da se sprema za skolu! Proveli smo skoro dva sata sa ovim prijatnim ljudima. Sef sumske uprave Cuprija,Bata Djordjevic, rece da nije nikakav problem da se obezbedi poseta&prenociste ovde za bajkere koji to zele. Tokom razgovora dotakli smo mnogo tema vezanih za ovo podrucje. Ja sam se raspitivao za Micu i Djuru - Micin predajnik je pre nekoliko meseci prestao da radi, dok je Djura vidjen u sumama ka Troglan barama - dakle bas tamo gde mi idemo. Imali smo prilike da pogledamo i scenu pustanja medveda Djure iz kaveza za transport. Bata je celu scenu snimao mobilnim telefonom. Problem je bio u tome sto je prilikom otvaranja kliznih vrata Djura izgubio strpljenje i provalio napolje. Bata se uspentrao na krov Lade Nive, a ostatak ekipe u Ladi je skakao jedan drugom u krila jer je Djura malo potkacio ladu u prolasku ka sumi. Nekoliko dana po povratku kuci, Bata mi je poslao film o pustanju, pa sam ga konvertovao u .avi i poslao na Youtube: Mene je zanimalo i kako se gazduje sa drvetom u sumi, bilo bi mi zao da se ovo bogatstvo unisti. Dobio sam ohrabrujuce podatke, sece se 80% godisnjeg prinosa u materijalu, sto znaci da se sume sire. Tehnologoja je takva da se seku bukve oko 50cm u precniku, ali se u prostoru predvidjenom za secu prvo iskoristi 50% stabala. Zatim se saceka neko vreme da preostale bukve bace seme i da krenu sa rastom mlade bukve. Potom se isece preostalih 50% velikih bukvi, i taj teren se ne dira sledecih 50 godina. Priroda se postarala da iz semena koje bukve bace, ne raste novo drvece jer odrasle bukve zaklanjaju svo svetlo potrebno za prijem semena u zemlju. Zanimljivo je da je ovde prava pomama za detektorima metala. Bata nam je objasnio da je uzrok tome veliki broj bitaka koje su se ovde odvijale tokom nekoliko poslednjih vekova. U to vreme, vojnici su bili placani i pred velike bitke pisari su odvajali potreban novac za plate vojnika i zakopavali ga. Posle bitke, novac se otkopavao i delio prezivelima i porodicama poginulih. Ali desavalo se da tokom bitke pisar pogine i da se zakopani novac nikad ne odkopa... Dakle, ako imate detektor metala koji hvata do 1m, ne gubite vreme! 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Octobar 12, 2010 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Ma koliko bilo ovde lepo, morali smo da krenemo dalje. Vracamo se ka livadi Valkalucija... ... gde nastavljamo ka lovackoj ceki. Sve ceke su inace sjajno uredjene - opremljene su krevetima, i u dobrom stanju. Zanimljivo bi bilo provesti noc u nekoj od njih Odavde pocinje oko 20km duga deonica koja ide kroz gustu sumu. Prizori koje cete gledati su fascinantni i nema sanse da se sve ono fotografise. Verujte da ima toliko lepih delova da ostanete zabezeknuti i ne pomisljajuci na fotoaparat. Evo par scena koje sam i pored svega snimio. Raskrsnica gde se put racva ka Velikoj Brezovici i Pasuljanskim livadama. Odlazimo ka Brezovici. Brezovica, kao i uvek, mami da se da gas! Izlazak ka sumskom gazdinstvu Velika Brezovica: Na gazdinstvu se raspitujem za tacan pravac puta ka Maliniku. Indormacije se poklapaju sa onim sto sam pokupio iz MapSource. 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Octobar 12, 2010 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Pre puta sam napravio neku vrstu papirnog itinerera na kome je nulta tacka bas sumsko gazdinstvo Velika Brezovica. Na A4 listu su upisane udaljenosti bitnih raskrsnica sa opisom skretanja. Preporucujem pravljenje slicnog itinerera za sve koji prvi put prolaze ovuda bez vodica. Mada, pokazalo se, ni ovo nije bilo dovoljno. Sem papira, dobio sam i indormacije od ljudi sa gazdinstva - idi 4-5km do cumurane pa samo prati potok - tako stizes na Malinik. OK. Put pocinje gustom sumom, a kako bi drugacije. Prvih par raskrsnica se odlicno uklapa sa itinererom. Onda posle 5.6km, dolazimo na raskrsnicu koja na MapSource izgleda naivno: ... a u stvarnosti odavde polazi pet puteva na razlicite strane! Posle kraceg razmisljanja odlucujemo se da krenemo pravo. Put krece u vis, i primecujemo sa desne strane u dubini veliku cumuranu. Nekako mi se cinilo da smo morali da prodjemo bas pored cumurane, pogotovo sto se dole video i potok, kasnije sam saznao da se zove Vejska reka jer utice u krak Lazarevog kanjona po imenu Vej. Nekoliko kilometara je bilo dooljno da primetimo da se znatno odvajamo od pravca kojim je tekao potok. Onda stizemo na pocetak blatnjave nzibrdice, zakrcene iznetim deblima velikog drveca. Sad smo zakljucili da smo zaista na pogresnom putu - pregledom Google Earth-a kasnije sam saznao da je ovo slepi put, zavrsava se par stotina metara iza prosutih stabala. Nesto pre ove tacke, nalazi se raskrsnica gde je trebalo skrenuti da bi se stiglo do manastira Stjenik. Okrecemo se i vracamo na raskrsnicu sa pet krakova. Ovog puta zagledamo je pazljivije. Jedan od krakova se penje uzbrdo - taj sigurno nije onaj koji trazimo. Preostala dva se nekoliko stotina metara sastaju - znaci nebitno je kojim bi smo krenuli. Krecemo na dole, pored potoka, i ubrzo stizemo do cumurana, onako kako su nas savetovali na sumskom gazdinstvu. Odavde pocinje prilicno teska deonica, prolazi se kroz potoke, kroz bazene blata i ogromne bare. Nije bilo bas vremena za posmatranje okoline, jer svaki cas nailazimo na nesto za sta treba potpuna koncentracija. Prolazimo kroz deonice sa neverovatno dubokim kolotecinama - cesto covek ima dilemu da li da ide kolotecinom ili tankom trakom koja ih razdvaja uz rizik da se sklizne u dubinu Na jednom takvom mestu Andjelko se kasno odlucuje za stranu sto rezultuje ritanjem zadnjeg tocka Afrike, okretanjem u smer iz kog smo disli i padom na bok, na srecu bez ikakvih posledica. Vec smo blizu perifernog podrucja ove pustosi, tako da postoji i poneka kuca gde se boravi dok se cuvaju ovce... Posle cele vecnosti truckanja, balansiranja i manvrisanja stizemo na ovu raskrsnicu, takodje jako bitnu! Tokom projektovanja ove rute na MapSource sam ovu raskrsnicu nazvao Cvoriste, jer se sa nje odvajaju putevi na sve strane sveta! Na zalost, posto sam smatrao da smo skrenuli sa te projektovane trase, nisam ni znao da smo sada bas na njoj. Cak sam upisao njenu koordinatu na GPS i dovoljno bi bilo da bacim pogled na ekran i da znam gde sam. Put koji se odvaja na levo opet ide ka manastiru, a mi krecemo pravo kroz raskrsnicu, pa prasnjavim putem uzbrdo na serpentine. Treba reci da u slucaju kise, ovaj deo od cumurane do Cvorista moze da se predje okolnim brdskim, tvrdim putem. Zato i jeste vazno ici ovde sa nekim ko dobro poznaje lavirinte kucajskih puteva. Mi smo imali mnogo srece ovog puta. Opet prolazimo raskrsnicu i posle par stotina metara stajemo jer smo na mestu sa kojeg se pruza sjajan pogled ka Boru... 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Octobar 12, 2010 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Nekakav osecaj mi je govorio da smo morali da skrenemo desno uzbrdo na ovoj prethodnoj raskrsnici. Vracamo se i palimo strmom kamenitom stazom. Na zalost, na slici se ne vidi koliko je ovde strmo. Zanimljivo je da pri vrhu ove staze postoje kolotecine u kamenu, jako teske za savljadjivanje i tu sam bio na ivici pada - opet zbog kasne odluke. Put se stalno penje i sa radoscu primecujem da smo prilicno blizu Maliniku. Sjajan pogled unazad ka Kucajskim planinama... Primecujem ljude koji rade na seci drveta - otac i sin, i od njih dobijamo jako korisne informacije o pravcu. Saznajemo da postoji put do vrha Malinika, ali da je to slepi put. Dobro, to sam znao. Ono sto je problem su tamni oblaci na horizontu. Zaista ne bi bilo da nas sa teskim motorima zatekne kisa u ovom podrucju. Zato odustajemo od voznje do samog Malinika. Ovih 500 metara vazdusnom linijom je za sada najblize sto cemo mu se pribliziti, do sledeceg puta. Na slici se vide Mali Malinik (odmah iznad krosnji sa desne strane) i u pozadini Veliki Malinik. Dobili smo informacije da je do mesta Podgorac samo 7km, pa resavam da se spustimo do njega, popnemo do Zlota i nastavimo preko Kucaja do Strmostena. Drvoseca nas je upozorio da pazimo na putu do Podgorca, ali nas to nije previse dotaklo. Greska. Sledecih par kilometara je islo dosta ravno, a onda je put poceo strmoglavo da se spusta kroz kanjon. Nikad nisam prosao jezivijim putem - kamenje velicine pesnice je rasuto celom sirinom, i bukvalno je skoro nemoguce zakociti vec samo u letu birati liniju kojom se motor krece. Potreban je dobar osecaj za kocenje i paziti da ne dodje do blokiranja prednjeg tocka. Ja sam krenuo u spust sa ukljucenim ABS-om sto je greska. Medjutim, nisam uspevao da jednom rukom stisnem dugme za iskljucenje a drugom dam kontakt - u toj situaciji sam mogao da kocim samo noznom, sto nije dovoljno da bi se motor zadrzao u mestu. Dakle, sa ABS-om nizbrdo! Stvar dodtano otezavaju traktori sa prikolicama koji izvoze drvo. Zanimljivo je cega su se traktoristi dosetili - tockovi prikolice leze na nekoj vrsi sanki koje vuce trakor, tako da se ne okrecu. Ovo omogucava trakoru da se zaustavi i na najstrmijim delovima. Mozda je put bas zbog toga toliko izrovan. Na zalost, iz razumljivih razloga nisam stigao ovo da snimim Treba reci i da je svo ovo kamenje pokriveno bar 5cm debelim slojem prasine, pa mogu da zamislim u sta se sve ovo pretvara po jakoj kisi. Ako se na Google Earth-u pogleda ovaj put, vidi se da se za tih 4km visinska razlika spusta za skoro 400 metara! Posle spustanja kamenitim putem stvarno je bilo olaksanje izaci na ovo... U pozadini je ostao kanjon kojim smo se (jedva) spustili: Odavde smo isli asfatom do Zlota - Andjelko je kasnije izjavio da je to najlepsi deo puta U Zlotu se odmaramo pored cesme i presabiramo utiske. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Octobar 12, 2010 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Kad smo vec u Zlotu, steta je da saputnike ne odvedem do Zlotskih pecina - ima ih tri, a prva je Lazarevac pecina, na samom zavrsetku Lazarevog kanjona. Ranijih godina smo uvek nailazili na zakljucana vrata kojima se ulazi u pecinu. Zacudo, ovog puta pecina je "radila", a radice i u buduce jer sad postoji stalna postava za prodaju karata i vodic. Ulaz kosta 200 dinara a staza kojom se krecete je dugacka oko 700 metara. Ova pecina je rekorder po najvecoj dvorani u Evropi sa precnikom od oko 60 metara. Ako imate vremena, nemojte propustiti setnju do gornjih pecina uredjenom betonskom stazom koja pocinje odmah pored ulaska u pecinu. Posle kratke posete, krecemo ponovo u planinu, uz sve vece oblake koji dolaze sa zapada. Nekada je ovaj pocetak bio relativno lak za voznju, sada je sveze nasut krupnim tucanikom i kamenom sto znatno otezava voznju. Motori se bez prestanka vrckaju zadnjim delom, a ako negde stanu vrlo je tesko krenuti. Put je naravno opet jako strm. Na srecu, ovakvog puta je samo desetak kilometara. Kao i ranije stajemo na cuveni pogled u kanjon... Odavde put ide laganim usponima i nizbrdicama grebenom pored Lazarevog kanjona. Zaista zurimo jer vec vozimo po kisi - mene jako brine prolazak kroz kanjon Krnje jele. Tu postoje deonice koje su i po suvom vremenu u blatu... Na srecu, kisa nije jaka, a u kanjon stizemo brzo... ... ali skoro vec po mraku. Posledica toga je da i Djura na jednom mestu pada jer se zadnji tocak okliznu preko klizavog kamena koji je strcao iz zemlje. Kako se to kaze, crash-bar je odradio svoje, mada se on sam malo iskrivio. Izasli smo iz kanjona Krnje jele ... ... isledi spust sumovitim padinama ka jos jednom kanjonu - kanjonu Resave. Izlazimo na deo koji se zove Vinatovaca, mesto koje neki jednostavno nazivaju "kod krsta" po velikom kamenom krstu podignutom na temelju stare crkvice. Cekalo nas je jos samo tridesetak kilometara do naseg baznog kampa. Tamo stizemo po potpunom mraku. Saputnici se malo zale da je put pretezak i predugacak ;D ali vecera, pucketanje vatre na Racinom ognjistu i razgovor o putu cine da se opet lepo osecamo. Kisa je tada krenula svom snagom, navukla se neprozirna magla i prilicno je zahladnelo. Raca nam ustupa svoje krevete u sobici iza ognjista, a on odlazi da spava u kuci u selu. Medjutim, noc smo proveli u svojim satorima. Ususkani u tople vrece, uz dobovanje kise po platnu satora, spavali smo kao bebe. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Octobar 12, 2010 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Cetvrti deo: Beljanica Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Octobar 12, 2010 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Beljanica2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Octobar 12, 2010 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Peti deo: Poseta manastiru Novi Stjenik Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Octobar 12, 2010 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Manastir2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Octobar 12, 2010 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Periferija Kada vec boravite u ovom podrucju, treba znati da je okruzeno raznim atraktivnim sadrzajem. Iskoristite priliku da posetite nesto od ovoga: Zapad: - jezero Grza, sa izvorom istoimene reke 1km iznad - manastir Ravanica u Senju - manastir Manasija u Despotovcu - manastir Sisevac - manastir Lesje - vodopad Veliki buk (Lisine) Istok: - Borsko jezero - Zlotske pecine - Lazarev kanjon Sever: - vrelo Mlave u Zagubici - termalne izvore Krupaja - manastir Gornjak u Gornjackoj klisuri Kako god, Kucajske planince ce vas sigurno opciniti svojom magijom. Posledica toga je da cete im se uvek iznova vracati. 3 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
ARES 1238 Napisano Octobar 12, 2010 Drug član, 2318 postova Lokacija: Beograd-Vracar Prijavi odgovor kao problematičan Svaka cast Lalajko. Jos kad bi ja imao jednu enduracu za ovakve stvari to bi bilo vrh. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Marokanac 1882 Napisano Octobar 12, 2010 Drug član, 1073 postova Lokacija: Beograd.........Srbija....... Motocikl: BMW R1200GS Adventure 2014 - Touratech oprema full + F650GS Dakar Prijavi odgovor kao problematičan Prijatelju Lalajko zdravo, pregledao sam.................i ostao sam bez teksta. Moracemo jednog dana (kada se definitivno vratim u Srbiju.........za par godina) da obidjemo i to detaljno Kucajske planine. Ovakav RAJ na zemlji treba ispostovati............ Dogovoricemo se..............jos smo "mladi" i imamo vremena. Veliki pozdrav...........iz Afrike. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
kochaMatori 1108 Napisano Octobar 12, 2010 Bona Fides, 1310 postova Lokacija: Kraljevina Mirijevo - Beograd Motocikl: http://www.motoscout.de Prijavi odgovor kao problematičan Fantasticno! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Popsy 2907 Napisano Octobar 12, 2010 Ministar za Enduro, ratluk i ženske motore, 5393 postova Lokacija: Južna Čukarica / Beograd Motocikl: HTZ 750 Prijavi odgovor kao problematičan Šta reći sem prelepo... očekujem poziv kada bude organizovana vožnja u tom pravcu ;D ;D ;D Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
vlajko 2670 Napisano Octobar 12, 2010 Advanced DJ Member, 4305 postova Lokacija: Dunav na vidiku.. Motocikl: Šarulja queen RD04 Prijavi odgovor kao problematičan Svaka cast na otkrivanju novih predela i naravno putopisu.. da bi mi koji ne mrdamo dalje od usca videli sta sve po Srbiji ima.. Sve ovo odrzava nekoliko entuzijasta iz Cuprije i Paracina... ..Takodje sam saznao da uz dozvolu Srbijasuma, ovde mozemo organizovati nase enduro susrete na kojima bi se nocilo bas ovde, u Valkaluciju. Drzimo te za rec..i obavezno ovo uvrstiti u kalendar sledece godine.. Fala bogu..pa stalno se iznadju nova mesta i predeli za voznju..u tako maloj Srbiji.. Jedva cekam da sve to uzivo vidim.. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
mali_zmaj 1284 Napisano Octobar 12, 2010 prisutan, 1140 postova Lokacija: Banja Luka Motocikl: keeway cruiser 250,KLE 500,BMW K75, ZEPHYR 750,CBF 1000 BENELLI TRK 702 Prijavi odgovor kao problematičan odlicno,nadam se obilasku te rute kad tad!! pa makar sa marokancem!! ;D zao mi je sto nisam blize! razmisljam koji je to turistički potencijal,a da se ne iskoristi!! slike su fantazija,a priroda za uzivanje i dusu!! odlicno ste to odradili!!svaka cast!!! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
