Iskren da budem čitao sam mnoooooogo postova na ovom forumu, riznica saveta, smernica i naravno dobrog zdravog humora. Žena mi rekla da sam u krizi srednjih godina a ja nikako to sebi da potvrdim jer ni jedan simptom nije prisutan, verovatno sam asimptomatski prenosilac jer sam i sinove zarazio. Kako ženi koja je jednom sela na motor samnom u životu da objasnim da ja nisam u krizi već u najboljem raspoloženju mog života. Elem, sloboda nema cenu kao što sam i naslovio, za mene vožnja motora je ultimativna sloboda. Nema: "utišaj, preglasno je muzika", "gde žuriš, prazan je put", "ukočiću se od ove klime", "tumbaš me po kolima"... Nikad nisam imao svoj motor, vozio tuđe motore, matorci u fazonu: dok smo mi živi ti to nećeš posedovati. Sećam se dobro 2 nedelje Tajlanda gde sam isprobao bar 5 motora. Bilo to davno 1994-te, niko ne pita imaš li dozvolu, plati i vozi. Prodao auto ya vreme coronarne pošasti za realnu cenu a ne koju su svi naduvali, sredio stari autić koji je bio parkiran 3 g. i kupio nov motor, Yamahu MT-07. Preteklo i za sve ostalo neophodno za vožnju, kaciga, jakna, rukavice... Uživam već 2 godine, obzirom na klimu i mnogo više nego sam se nadao. Neki bi rekli, poludeo pod stare dane a ja kapiram da su godine samo broj a moj broj se nalazi u 6-oj deceniji. Kao i sve ostalo u životu, radim i uživam dok mogu. Nažalost, u ovo doba Beogradski saobraćaj je postao preživljavanje i izbegavam da vozim gradskim ulicama obzirom na broj ne vozača već ljudi u pokušaju da postanu vozači, uživam u vožnji van grada, vikendica je na 25km i tamo po lepom vremenu isključivo idem motorom ukoliko ne prenosim nešto kabasto tipa frižider, TV... malo nezgodno to na motoru. Teško mogu sebe nazvati pravim bajkerom, pre bih rekao vikend bajker ali strast je tu. Drago mi je da budem među svima vama, dobijem savete a i doprinesem svojim skormnim ovoj velikoj familiji. Živeli!