Tumaranje istocnom Srbijom

[lalajko 2004 Napisano Avgust 28, 2009]

Ove 2009-te godine nisam bas puno vozio, vreme i novac su otisli na drugu stranu, a i kockice se nisu uvek slagale sa grupnim voznjama. Evo na izmaku sezone, resio sam da sa parom koji zivi u susednom mestu obidjem meni jedan od najlepsih delova Srbije - njen istocni deo. Sneza i Slavisa skoro tri godine imaju Afriku ali ni jednom nisu isli na visednevno putovanje. Imam utisak da Slavisa bas i nije neki ljubitelj toga i da je na ovaj put posao samo da bi usrecio suprugu.

 

Na put krecemo u petak po podne, sa planom da tog dana stignemo do kampa Toma, gde bi smo imali prvo nocenje. Pre podne sam iskoristio za pakovanje, sto ni nije bilo narocito tesko, obzirom da sam prvi put na motoru imao namontirane aluminijumske kofere. Mesta, dakle, vise nego dovoljno. Primecujem da je motocikl nesto inertniji prilikom obaranja za ulazak u krivinu, kao i pri ubrzanjima, ali to nije nista sto bi remetilo uzivanje u voznji. Ono sto to bolje uspeva su radovi na putu, vec na nekoliko kolometara od moje kuce - put seprosiruje i nasipa, a ja sam imao zadovoljstvo da prodjem kroz nasut tucanik, pre nego sto bi valjak od njega napravio pristojnu podlogu za voznju.

 

 

Slavisa se naravno jos nije spakovao, pozajmljeni sator je morao zajedno sa malim rancem na kofer, sve je to utegnuto sa par gajtana i moglo je da se krene. OMV u Arandjelovcu nam je napunio rezervoare, pa se preko Orasca prebacujemo do Mladenovca gde kod Raje svracamo na Coca-Colu i malo razgovora. Preko Velike Krsne i Selevca izbijamo na autoput, zatim obilazimo u trku Pozarevac i uz vec prilicno kose zrake sunca stizemo na Srebrno jezero. Mojim saputnicima je ovo prvi dolazak na ovo mesto, naravno da se mora popiti kafa i nesto hladno...

 

 

 

Sa zadovoljstvom primecujem da se mestasce dosta razvilo od moje poslednje posete u maju ove godine. Koristimo priliku da se lagano prosetamo duz jezera i kupimo po neki suvenir. Put nastavljamo obilaskom Velikog Gradista, gde konacno pocinjemo da pratimo, sada i te kako vidljivi Dunav. U Golupcu se snabdevamo impozantnim kolicinama hrane i pica, Slavisa je vec odavno gladan. Naravno da su moji koferi sjajno posluzili za tu namenu. Sem toga, mora se obaviti tradicionalno fotografisanje na keju pored hotela, sa Dunavskim "morem" u pozadini. Uvek me je fasciniralo kako se pet kilometara siroka reka spakuje u samo par stotina sirok tesnac koji je ceka nesto dalje.

 

 

Odavde, put je cisto uzivanje i treba se posvetiti svakoj sekundi i svakom metru puta. Kao sto rekoh, vozimo u kasno popodne, doba dana koje najbolje istice svu lepotu ovog podrucja. Zraci sunca isticu svaku pukotinu u stenama pored puta, a nase dugacke senke ispred motora sluze kao sjajan putokaz.

 

 

U takvom svetlu, stara Golubacka tvrdjava nikad nije lepse izgledala!

 

 

 

Od kampa nas je delilo jos oko osamnaest kilometara. Prelazimo ih u sto laganijem ritmu jer zelim da ovo sto gledam traje sto duze. U kampu prvi put - guzva! Ekipa elektroprivrede Republike Srpske iz Visegrada je gost naseg EPS-a. Svi bungalovi zauzeti (sto je manje zlo), terase pune vec napitih likova (sto je vece zlo), koji nameravaju da slusaju narodnjake do jutra (sto je najvece zlo). Nije da nisam isprobao sve opcije smestaja u okolini, ali mi se nije postavljao sator po siprazju u okolini i na kraju smo ipak resili da ovde prenocimo. Kao nagrada za tu odluku, uskoro stize poziv za besplatan gulas... pa sto da ne? Slavisa je, na zalost, alergican na pecurke, pa se potrudio da moj alu-kofer svojski olaksa. Prvo postavljanje satora je proslo u takmicarskoj atmosferi, izgubio sam za dlaku, ipak sam sator postavljao sam Potom sam mogao da se posvetim ovakvim prizorima...

 

 

 

Sem muzike, otezavajuca okolnost sto se sna tice je i ogroman reflektor koji je znazno osvetljavao ceo prostor kampa. Nadao sam se da ce ga ugasiti, to su i uradili, ali negde pred zoru... Na sve to, ukljucili su se i pecarosi iz Jagodine, koji su celu noc u blizini satora buckali, zveckali, namotavali i odmotavali kojesta. Ono sto je pomoglo je bila boca sjajnog crnog vina koju smo popili sedeci na pesku i brckajuci noge u vodi.

 

 

Noc smo proveli u ritmu tamburasa i starogradkse hitove, koji moram priznati, nisu lose zvucali. Verovatno uticaj vina.

[lalajko 2004 Napisano Avgust 28, 2009]

Jutro.

 

 

Kako to obicno biva, prve noci u satoru se nisam bas naspavao, a ustali smo prilicno rano. Slavisa celu noc nije jeo, sto je situacija koju on ne podnosi najbolje i to se moralo odmah resiti. Potom, moja specijalnost, kuvanje kafe na primusu. Uz kaficu, planirali smo danasnji raspored. Zbog nedostatka nocnog mira nije mi se ovde ostajalo i ako je bilo planirano da dva dana provedemo uz kupanje i suncanje. To je znacilo lagano pakovanje satora i ostalih stvari. Negde na pola posla, elektroprivrednici se spakovase u BUS i nestase u nepoznatom pravcu. Nema veze, odluku o nastavku puta necemo menjati. A posto je vec otoplilo, red je da se bucnem u Dunav. Voda je malo prohladna ali biva sjajno kada se provede neko vreme u njoj. Moji saputnici ni za zivu glavu ne zele da udju u Dunav, iz nekog razloga im deluje opasno. Ubedjivao, molio, kumio... ne vredi.

 

 

Nesto kasnije, grmljavina sa puta nam je najavila prolazak grupe eRova. Medjutim, zvuk nije nestao u daljini, vec se naglo utisao dolaskom na skretanje za kamp. To je znacilo nove goste, grupu od cetiri motora koju je predvodio nas clan Dule Gixerr Momci su krenuli na jednodnevnu brzu turu do Kladova i nazad. Zadrzali su se tek toliko da nam opisu "mali susret" koji je jedan od njih sa CBR1000RR imao sa nekim kinezom na autoputu. Nedugo zatim, Duletova Yoshimura izgubila se u daljini. Drustvo nam dalje pravi jos jedan par na Africi - kragujevcani Nikola i Natasa, takodje na putu ka Kladovu. Iz nekog razloga, ja sam umislio sa je Nikoli ime Dule, mozda zbog Gixera, ne znam. Sneza je sa druge strane utripovala da se Natasa zove Suzana, tako da je konfuzija bila potpuna. Ljudi su neko vreme bili u cudu, ali su na kraju poceli da se odazivaju na svoja nova imena. Oni bar nisu imali dileme oko ulaska u vodu, pa smo Dule hm... Nikola i ja imali sjajne razgovore sedeci u pesku na 30m od obale o Afrikama, BMW-ejcima i slicnoj tematici.

 

 

Slika sa kupanja nema, tako da ce te ostati uskraceni za prizor igre zategnutih misica ispod moje preplanule koze. Posto smo nahranili Slavisu, nastavili smo put.

 

Samo dvadesetak kilometara iza kampa se nalazi muzej Lepenski vir. Morate pratiti znakove na ulasima u tunele, obicno na tim mestima pise koliko jos ima do skretanja za muzej. Samo skretanje je na prilicno nezgodnom mesto, put se odvaja levo u ostroj krivini na desno, zato oprez!

 

 

Muzej tih dana nije radio zbog renoviranja. Ipak, onih nekoliko starih kucica na ulasku u prostor muzeja vrede same za sebe.

 

Ne vracamo se nazad na magistralu, vec put nastavljamo malim puticem koji ide paralelno sa glavnim putem. Putic je uzak i sve se vise spusta ka reci. Uskoro se ukazuje mesto gde se Boljetinacka reka uliva u Dunav. Na tom mestu postoji lepo mesto za kupanje, ali mi naravno nismo svracali vec smo produzili pravo ispod mosta.

 

 

 

Stub sa putokazima pokazuje sta sve slucajnog prolaznika (?) ocekuje na daljem putu kroz kanjon.

 

 

Ja se zbog nedostatka vremena oducujem da pratim los asfaltni putic. Taj se penje uz brda, pazljivo manevrisuci izmedju vocnjaka i livada.

 

 

 

Vijugajuci tako kilometrima po brdima, ponovo smo iznad Dunava, ali ovog puta daleko iznad magistralnog puta ka Donjem Milanovcu.

 

 

 

Uskoro se vracam na glavni put i nastavljamo voznju ka Milanovcu. Posecujem gradsko pristaniste, setkamo se gradom... naravno, nabavljamo hranu za Slavisu.

 

 

Ja sam naravno, desno na ovoj slici. Od Milanovca pocinje posebno spektakularan deo Djerdapske klisure. Prakticno svaka krivina je scena za sebe, nemoguce je sve snimiti i zapamtiti. Po secanju, znam da se na desetak kilometara iza Milanovca sa desne strane nalazi cesma sa odlicnom vodom, rezerve su nam na izmaku, a planiramo da pijemo kafu na najlepsim mestima. Dok smo punili boce, zacuo se poznati V2 zvuk i Afrika se parkirala pored nas. Nikola i Suz... Natasa.

 

 

 

Posto oni zure do Kladova, dogovor je da se tamo nadjemo na picencetu, po nasem dolasku. Krecemo zajedno dalje, ali ne zadugo, jer nailazimo na one sjajne dunavske parkinge sa drvenim letnjikovcima... Iskusenju se ne moze odoleti, svracamo na poznata mesta, naravno, pijucka se kafa, Slavisa jede... Evo samo par momenata sa tog dela, vecini poznatog:

 

 

 

 

U kasno popodne, ili rano vece, stizemo u glavnu pesacku zonu Kladova. Poznata scena - motori na pocetku ulice koja je prepuna kafica, poslasticarnica i picerija. Telefonski poziv i za deset minuta su nasi kragujevcani tu. Ovo mesto je cudesno, tu potpuno gubite osecaj za vreme. Duboka hladovina, udobne fotelje sa debelim jastucima, prijatna muzika, sjajno skuvana kafa i nadasve prijatno drustvo cine da ne zelite da se pomerite odavde. Premestamo se u sledeci lokal gde uzivamo u kuglama sladoleda... Ali, Ribolovac nas ceka i mora se dalje. Pozdravljamo se treci put sa nasim novim prijateljima i odlazimo ka Negotinu.

 

Zoki nas ceka isped kuce. Parkiram motor, Slavisa me pita gde mi je poklopac desnog kofera. Huh Ostao sam bez njega negde izmedju Kladova i Negotina, nisam ga dobro zakopcao. Tja sta je tu je, uteha mi je da mogu da ga napravim za 15 minuta, ipak je to samogradnja. Pozdravljamo se sa Ribolovcem, prepricavamo danasnji dan, zoki nestaje i ubrzo se vraca sa picom velicine prednjeg enduro tocka. Kod njega se uvek nadje i neka flasa dobrog vina... Moji saputnici odlaze na spavanje, Zoki i ja ostajemo da uz ovakve pesme...

 

 

... dokrajcimo tu flasu vina.

[lalajko 2004 Napisano Avgust 28, 2009]

Posto sam i pored svega prvi ustao, resio sam da skoknem nazad do Kladova i pokusam da pronadjem izgubljeni poklopac. Tvrdoglavo to... Naravno da ga ne nalazim, naravno da sam opet malo u bedaku zbog toga, ali brzo se vracam pod vinkl. Idemo dalje. Posto je Slavisa smazao burek, odlazimo ka magicnim Rajackim pimnicama. Idemo starim putem koji se na puno mesta ukrsta sa prugom koja ide ko zna gde, sumnjam da to i ljudi sa zeleznice znaju.

 

 

Parkiramo ispred etno (kakav bi i bio na ovoj lokaciji?) restorana "Sveti Trifun". Za cudo, ovog puta ga zaticemo otvorenog. Vlasnik i komsinica sede ispred i razradjuju samo njima poznate teme. Sneza i Slavisa nestaju u spletu ulicica i trgova, ja sa gazdom dogovaram kaficu. Koristim priliku da pogledam taj cuveni restoran iznutra...

 

 

Sneza zeli da kupi vino i upucuju je na otvoreni podrum u blizini. Ja se smeskam zamisljajuci kako ce izgledati kupovina... Mora se probati bar 4-5 vrsta vina Malo kasnije, Sneza se vraca, malo nesigurnog hoda, ali vraca se. Cetiri flase vina se moraju smestiti u moje jadne kofere. Ne pomazu moje zalbe, cinjenica da je Slavisina hrana vec popunila sav prazan prostor Snezu ne dotice. Flase su se udobno smestile u unutrasnjosti mojih bajkerskih cizama, belo desno, crno levo, a ja sam se nadao da je onaj ko je stavljao pampure u flase to uradio kako treba.

 

Vracamo se za Negotin i oprastamo sa Ribolovcem. Planirao sam da danas stignem do Strmostena, jos se imalo vremena za to. Na izlasku iz Negotina punimo rezervoare i konstatujem da su mi teski koferi tek neznatno povecali potorsnju. Krecemo putem za Zajecar sa kog se odvajamo ka Rgotskom brdu i Boru. Prolazimo turisticki centar Borskog jezera i skrecemo u kamp. Nalazim slobodno mesto kao i prosle godine - na travnjaku pored same obale! Nameravao sam da ovde jedemo i okupamo se u jezeru, ali se vecinom glasova donosi odluka da se ovde noci. Sledi opet ceremonija postavljanja satora, razmestanja stvari... Znate, zna da dosadi kad dan zapocinjete i zavrsavate poslom oko sklapanja satora. Cvrsto sam resio da se za sledecu seznonu snabdem Quechua instant satorom. Ovaj klasican je odlican ako zelite da provedete nekoliko dana u mestu.

 

 

Atmosfera u kampu, kao i uvek - sjajna! Ovo nije u pravom smislu kamp - vecina satora i kucica su tu cele godine, na zakupljenim parcelama. Vlasnici placaju mesto oko 700 dinara mesecno. Vecina parcela je izbetonirana, napravljene su cesto male kamene sudopere i (ili) rostilji. Satori i prikolice cine ceo splet ulica i malih trgova. Cesto mozete videti manja drustvanca kako se provode uz rostilj i picence. Niko nikom ne smeta, svi su tu u savrsenom skladu. U blizini recepcije se sem prodavnice prehrambenih artikala (na Slavisinu radost) nalaze i prostorije sa kupatilima i WC-om, koje su na moje iznendajenje lepo uredjene i ciste. Kad su vec gosti stalni, u kampu vlada domacinska atmosfera - skoro svi se vec godinama poznaju. I mi smo se odmah upoznali sa komsijama i odmah dobili pomoc u vidu plasticnih stolica. Upisali smo se za hleb.

 

Elem, po namestanju satora, odlazimo pesice do obliznjeg splava na kafu. Neko vreme smo jedini gosti, pa koristim priliku da upoznam vlasnika splava, sa kojim provodimo vreme u prijatnom razgovoru. Stize i SMS: "Zahvaljujemo se na prijatnom druzenju i nadamo se da ce se uskoro ponoviti. Pozdrav od Duleta".

 

 

Setnju upotpunjujemo odlaskom do obliznjeg hotela koji vec godinama ne radi. Razlog je vise nego banalan: ne zna se ko je vlasnik istog! Ovako nesto je moguce verovatno samo kod nas. Odlucujemo da hotel posetimo sutra po dnevnom svetlu.

 

Vracamo se do naseg kampa, gde vece provodimo uz sadrzaj leve cizme.

[lalajko 2004 Napisano Avgust 28, 2009]

Ovog puta sam dobro spavao, nisam se kotrljao po satoru, nisam se probudio u suprotnom cosku u odnosu na onaj u kom sam zaspao. Cak sam bio i na duseku. Borsko jezero je jednostavno mesto gde covek moze da se odmori kao retko gde. Za razliku od kampa Toma, sve sto se ovde cuje nocu (ako zanemarimo Slavisino hrkanje) su zrikavci i povremeno pljuskanje malih talasa na sljunkovitu plazu. Cele noci je u daljini sevalo, ali ni kap kise nije pala. To se nastavilo i u toku prepodneva i pored toga sto je samo jezero bilo okupano Suncem. Jako cudno, ali me nije sprecilo da se okupam u neverovatno cistoj vodi jezera.

 

Dorucak. Pakovanje satora. Placanje kampa - 200 dinara po satoru i 130 dinara po osobi. Ispunjavamo obecanje i odlazimo do mucnog hotela...

 

 

 

Polazimo na sjajnu deonicu koja ide preko Crnog vrha - blage krivine, odlican asfalt. Ucesnici proslogodisnje BJB vikend voznje ce se setiti ove livade...

 

 

Puno vidikovaca cini da voznja prilicno sporo odmice.

 

 

Ipak, Zagubica nije daleko. Poseta vrelu Mlave je neizostavna. Planirali smo ovde i rucak za Slavisu, ali rostilj "jos nije proradio". U 12h.

 

 

 

Stizemo do Krepoljina, gde produzavamo kroz centar mesta daljih nekoliko kilometara, putem prepunim serpentina, do manastira Gornjak u Gornjackoj klisuri.

 

 

 

Vreme pocinje da muti i mrsti, a posto saputnici nemaju kisna odela, zurimo dalje. Prolazimo precicom preko Krupaje i Sladaje gde pocinje kisa, do Vodnog. Odatle do Strmostena je jos nekoliko minuta voznje koje prolazimo po pljusku. Stizemo kod Race i bezimo u kucicu sa ognjistem na kafu i ostale djakonije. Nevreme se sada razmahalo, puca i seva na sve strane, ali posle oko sat vremena se sve smirilo. Koristimo kisnu pauzu da postavimo satore i uselimo se.

 

 

Obzirom da je kisa dalje slaba ili je nema, odlazimo do Lisina koje Sneza i Slavisa nikad nisu videli.

 

 

Primecujem dosta promena, ceo prostor je nesto uredjeniji nego ranije. Ispod samog vodopada je napravljena drvena platorma, a postavljene su i bolje prilazne stepenice. Nije jos sve OK sto se prilaza vodopadu tice, ali bice. Iznad vodopada je postavljena nova ograda, uradjena je pescana staza pored nje, postavljene stepenice za prilaz do same vode. Vidim da se zidaju u sasvim novi lokali, od kojih je jedan bas obecavajuc.

 

Vracamo se u kamp puni utisaka, mrak je vec poprilican. Kisa je stala, razvedrilo se ali se pojavila kao testo gusta magla. Vecerali smo cvarke sa ovcijim sirom i domacom rakijicom (ubitacna kombinacija). Raca je mojim saputnicima dao jedan debeo jorgan a meni toplo cebe - noci u Kucaju su hladne i kad je lepo vreme. Po proslogodisnjem obicaju, vec u 20:30 smo se zavukli u satore na spavanje.

[lalajko 2004 Napisano Avgust 28, 2009]

To je znacilo da cemo rano ustati. Slavisa je bio budan jos oko 4h, ja oko 6h. Raca je na srecu vec bio budan, pa se dan pocinje na najlepsi moguci nacin - pijuckanjem kafe skuvane na plamenu od drva na Racinom ognjistu. Prepricavamo noc uz smejanje, drugari me pitaju kako me nije mrzelo da izlazim iz satora i da zavijam. Da zavijam? Pa to je Slavisa radio, ja nisam! Prisecam se da sam cuo Slavisu kako kaslje u satoru, a samo nekoliko sekundi kasnije pomenuto zavijanje koje je dolazilo iz smera suprotnog od onog gde je bio Slavisin sator. Hm... Ovo nije bilo ono karakteristicno vucje zavijanje, vec ravnomerno i otegnuto. Cak ni Raca nema predstavu sta je to moglo biti... Ja se secam da sam nesto kasnije izlazio iz satora, i da sam dobro prosao.

 

 

 

Spremamo se na brzinu, mokre satore pomeramo na suncani deo dvorista, a mi odlazimo do Despotovca i manastira Manasija. Reka Resava koja protice kroz Despotovac je potpuno crvena od nocasnje kise. Burek i jogurt u centru, pa pravac Manasija.

 

 

Renoviranje manastira traje vec vise od godinu dana i konacno se privodi kraju. Grobovi iz okoline crkve su premesteni na manastirsko groblje, ceo prostor je pokriven novim kamenim stazama i novim travnjacima. Jos se vrse iskopavanja u prostoru nekadasnjeg konaka, nadam se da ce i to do kraja sezone biti gotovo, tako da Manasija pocetkom sledece zasija punim sjajem.

 

Sledeca lokacija na spisku za posetu je Resavska pecina. Krecemo ka njoj, ali na izlasku iz Despotovca ka Resavici, primecujem nesto novo! Na strmoj livadi sa leve strane puta, otvoren je park sa maketama nasih najpoznatijih crkava. Makete su radjene u razmeri 1:17 i uradjene su realno, do poslednjeg detalja. Autoru je trebalo cetiri godine za do sada uradjene makete. U sklopu parka postoji prijatan prostor za odmaranje uz isklucivo bezalkoholna pica. Ulaznice su samo 100 dinara. Vise o parku na: http://www.parkmaketa.com/index.html

 

 

 

Posecujemo Resavsku pecinu odakle nemam fotografija. Razmisljao sam o tome da li da saputnike vodim na krug po Kucajskim planinama, obzirom na nocasnju kisu i moguce blato, narocito u kanjonu Klocanice. Vracamo se u "bazni kamp", jedemo na brzinu, ostavljamo sav nepotreban prtljag (pa i alu kofere) i odlazimo u planine. Jer tamo nema zime!

 

 

 

Dobro poznata trasa, dobar makadam, sjajan suncani dan... Sta vise pozeleti? Afrike predu uz planinu, penjemo se na 1140 metara po GPS-u. Gore, na vrhu Klencusa, pravimo parkiramo motore za kafe pauzu. Slavisa se muci da parkira motor sa strane a ja ga grdim zbog toga, jer ko moze da naidje na 30km od najblizeg coveka. Samo sto smo seli za sto, desava se cudo: nailazi Lada Niva sa sumarom i lovocuvarom. Kuvamo i njemu kafu i provodimo sat vremena u prijatnom razgovoru. Nas sagovornik je naravno pravi rudnik vrednih informacija o ovom kraju.

 

Nesto kasnije, spustamo se kanjonom Klocanice.

 

 

Kazu da je ovo najuzi kanjon Evrope, mestimicno sirine samo 6 metara. Na pojedinim mestima zna da bude mracno i u sred dana...

 

 

Po izlasku iz kanjona, brzo smo u kampu. Satori su suvi, pakujemo se, pozdravljamo sa Racom i Milevom.  Odlazimo ka Cupriji planinskim putem preko Resavice, Ravne reke, Senjskog rudnika i manastira Ravanica. Noc provodimo u mojoj kuci u Cupriji, ovaj put bez zavijanja i urlika.

[lalajko 2004 Napisano Avgust 28, 2009]

Budimo se potpuno odmorni. Za danas je preostala poseta manastiru Lesje i Grzi. Ka obe lokacije se odlazi putem Paracin-Zajecar.

 

Iguman manastira Lesje ima jake veze sa Ruskom pravoslavnom crkvom koja je delom finansirala izgradnju. Zato crkva i objekti oko nje malo odudaraju od klasicne srpske crkvene arhitekture.

 

 

 

 

U toku je izgradnja 12 tona teske i skoro sest metara visoke kapije.

 

 

Naravno, treba posetiti i park pored crkve...

 

 

 

Ovde se sastajemo sa Acom035 i njegovim bratom Nemanjom, pa odlazimo zajedno ka Grzi. Tamo nas kao i uvek, cekaju hiljade nijansi zelene boje, uz svezinu ciste vode sa vrela iznad jezera...

 

 

 

Vreme je za povratak. Ali, vracam se samo ja Snezi i Slavisi se sve ovo jako dopalo, i nastavljaju da obilaze Srbiju. Koliko znam, u ovom trenutku su jos na putu.

 

 

Preko hiljadu kilometara sjajnih predela i puteva je koliko toliko dovoljno da ugase zedj za putovanjima. Sledeca sezona ce biti mnogo aktivnija i laksa. Dotle, zadovoljan sam koferima kojima sam resio jedan veliki problem. Kao sto rekoh, kad dobijem Quchua sator, sve ovo ce biti mnogo lakse i zeljno iscekujem par visednevnih satoraskih tura iz sezone 2010.

 

Eh da, onaj put u okolini moje kuce, koji je nasut tucanikom... jos teze se prelazi kasno nocu!

[jager 3445 Napisano Avgust 28, 2009]

Lepo nema šta. Ne znam šta je lepše, predeli koje ste posetili ili putopis koji pišeš!

A predeli jesu divni, zaista. Neke smo i mi posetili pre 15-tak dana...

[B@ne 307 Napisano Avgust 28, 2009]

Kao i svaki put, odlična ruta, odlične slike, odličan tekst... Bravo Dragane !

 

 

[Motoholic 2331 Napisano Avgust 28, 2009]

Bravo! I za tekst i za slike!

[doktor 4751 Napisano Avgust 28, 2009]

Super, kao i uvek! Dobar je i ovaj track da vidimo gde ste bili!

[hpg 8 Napisano Avgust 28, 2009]

Lalajko, jos jednom si me provozao divnim predelima, naucio si me nesto novo, docrtao jos nekoliko mesta na moju kartu Srbije koju imam zelju da obidjem,  i zbog ovog putopisa i voznje, ja sam jos vise nestrpljiv, cekajuci momenat kada ce se tockovi okretati ispod mene. Hvala!

[zlajabgd 9 Napisano Avgust 28, 2009]

bravo lalajko, tako se to radi

[kochaMatori 1108 Napisano Avgust 28, 2009]

eeehhh, secam se svega, kafe na primusu, kafe na Racinoj lomaci... pa i livade

[Nemanja88 468 Napisano Avgust 29, 2009]

Mozda zvucim po malo subjektivno posto sam rodom iz Bora,ali je meni Krajina,u globalu gledano,najlepsi deo Srbije."Zavirio" sam na 1000 mesta,lepi su i drugi predeli,daleko od toga,ali Krajina jednostavno ima TO nesto u sebi...Inace,putopis kao i uvek odlican,votografije "na nivou"...Svaka cast  .

[guja011 167 Napisano Avgust 29, 2009]

nou koment, dok se ne čuje da se nezbrinuti (zap)ostavljeni Slaviša bezbedno dovukao do kuće.

;D

 

[dane@ 98 Napisano Avgust 29, 2009]

Mozda zvucim po malo subjektivno posto sam rodom iz Bora,ali je meni Krajina,u globalu gledano,najlepsi deo Srbije."Zavirio" sam na 1000 mesta,lepi su i drugi predeli,daleko od toga,ali Krajina jednostavno ima TO nesto u sebi...Inace,putopis kao i uvek odlican,votografije "na nivou"...Svaka cast  .

 

Krajna jeste prelepa, ali najlepsi deo Srbije je ipak Tara...

Lep provod Lalajko, svaka cast.

[Arakis 5810 Napisano Avgust 29, 2009]

Lepo druže, po običaju

[tomerc 1240 Napisano Avgust 29, 2009]

Predivno!

Uzivanje za citanje!

[hitman 352 Napisano Avgust 29, 2009]

Brawo Lale, swe po JUS-u  ;D

[miinja 1567 Napisano Avgust 29, 2009]

cestitamo  vrlo lepo svidja mi se i posteno sve mi je krivo jel ja nisam bio

[saxi 572 Napisano Avgust 29, 2009]

Svaka cast Balalajko, fenomenalne sliek i jos bolji opisi svih ovih krasnih mesta , na kojima sam uglavnom bio zahvaljujuci tvom avanturistickom duhu da ns provozas sta dalje kroz sumu i preko planina  Podsetio si me kko je sve to bilo bajno i sjajno kada smo zajedno jahali kroz ove predele u 3 razlicite voznje koje si ti predvodio, hvala jos jednom za evociranje uspomena 

[jodi 94 Napisano Avgust 30, 2009]

Svaka cast za putopis, nadam se da cu i ja sa drustvom imati priliku za par dana da obidjemo bar dio tih predjela...

[jager 3445 Napisano Avgust 31, 2009]

@jodi

 

Vredi, itekako vredi. Svaki trenutak proveden tamo je predivan. Mi bili nedavno veoma sličnom rutom i predivno smo se proveli. Sve preporuke za destinacije!

[Neške 30 Napisano Avgust 31, 2009]

Kao po obicaju nas drug Lalajko pravi sjajne putopise, bravo i samo tako nastavi.

[spdzlla 0 Napisano Avgust 31, 2009]

Vrhunski odradjeno, svaka cast. Sve je odlicno, i slike, i tura, i tekst.