Bogati su oni koji imaju prijatelje - Jadran, Hrvatska 2009

[quasaar 1027 Napisano Avgust 20, 2009]

Dan 5

 

Sandra i ja se budimo nesto posle 9. Stipe i Biljka se vec malko dosadjuju, dovrsavaju jutarnju kafu. Ja odradjujem jutarnji tretma jekodermom, a zatim doruckujemo i pijemo i mi jutarnju kafu. Dogovaramo se gde cemo i sta cemo raditi. Stipetov plan je da nas vodi na drugu strranu ostrrva na Bol da vidimo plazu Zlatni Rat (takodje plaza sa plavom zastavicom) i da nam usput pokazu malo lepote Braca. Pakujemo u top case samo najosnovnije stvari za plazu i krecemo. Stipe nas vodi preko planine a ne uz more. Put je prelep! Cisto uzivanje u prirodi, mirisima, pogledu,... Malo su nas smorili automobili koji su imali istu rutu kao i mi, ali smo ih ubrzo obisli i nastavili uzivanje. Krivina za krivinom, peli smo se sve vise u planinu dok nismo izbili na sam vrh, ujedno i najvisi vrh jadranskih ostrva, 780mNV.

 

 

 

 

 

 

Bol, plaza Zlatni Rat. Inace interesantna plaza i po tome sto nikada nije istog oblika. U zavisnosti od vetra, struja,... ponekad se pomeri ulevo, ponekad udesno.

 

 

Malo smo se odmorili i osvezili sladoledom i hladnim picem u konobi odmah pored, a zatim voznja dalje, prema Bolu. Ovaj deo se ne moze opisati recima. Kombinacija mirisa, zvukova i pogleda je toliko intenzivna da se to ne moze opisati.

 

 

 

 

 

Stali smo u centru Bola, da kupimo hladnog pica za plazu. Sandra je kupila i veoma interesantne majice. Dok su njih dve bile u prodavnici, Stipe me je upitao kakva je Sandra sto se plaze tice. Da li je za mondensku ili jednostavnu varijantu. Potvrdio sam mu da je pre za neko lepo mesto nego da se guzvamo sa hiljadama turista, pa je zadovoljno klimnuo glavom i rekao da onda ima odlicno mesto u planu. Ubrzo smo bili ponovo na motorima. Prosli smo Bol, pa Murvicu i uskoro izbili na tvrdi makadam. Posle nekoliko minuta smo stali, parkirali, a zatim stazicom presli jos 100-200 metara do predivne uvale i plaze bez ijedne osobe. Narednih nekoliko sati smo proveli ovde u kupanju, i razgovoru. Cak smo i obogatili Novosadsku kuhinju sa malo svezeg kapra, kojeg je Biljka ubrala na plazi.

 

 

 

 

Vreme je polako prolazilo, usli smo vec duboko u popodne i bilo je vreme da se pocne razmisljati o veceri. Na brzinu smo sve potrpali u top case, pa se uputili preko Bola, ponovo u planinu da pronadjemo jednu konobu. I pronasli smo je... konoba Tomic. Prelepo mesto koje je u porodicnom vlasnistvu vec preko 800 godina. Imaju svoje domace maslinovo ulje, Bracki sir, vino, prosek,...

 

 

 

 

 

Prvo se moralo nesto popiti... odlucili smo se za casicu domace travarice, dok ne stigne belo vino  A zatim je usledio izbor jela za veceru. Posle dosta razmisljanja i ubedjivanja, Sandra se odlucila za lignje, ja za piletinu a Stipe i Biljka za jagnjetinu. Uz to malo krumpira sa zara, salatice,... i jos jedan bokal bila vina.

 

Maca se mirno odmarala znajuci da ce ostati nesto i za nju

 

 

dok gazda priprema meso...

 

 

i predaje stafetu majstoru kod peci

 

 

I dok se hrana polako priprema gazda nas vodi u obilazak starog dela konobe, koja sad sluzi kao ostava i radionica. U ovim prostorijama se jos uvek nalaze stare i potpuno funkcionalne sprave za pravljenje maslinovog ulja, vina, sira,..., burad sa vinom od 1300 pa preko 2000 litara. Kamene posude sa maslinovim uljem u koje su potopljeni sirevi (Bracki sir, koga je inace veoma tesko pronaci), krumpiri, police sa bocama vina i proseka za prodaju (naravno da sam kupio 2 boce crvenog proseka, mmmmm),... Sve u svemu prelepo mesto, a ni novi deo ne zaostaje u lepoti. Ceo ambijent je predivan!!!

 

 

 

 

 

 

 

A onda je stigla hrana na sto pa je nastala tisina... Dobro ne bas totalna tisina, culo se dosta mljackanja, ali nismo progovarali neko vreme. Meso, krumpiri, salata, maslinovo ulje,... sve je bilo tako ukusno da smo opustosili sve. Jadnoj maci nismo ostavili nista... mozda neki drugi gosti...

 

 

Posto smo sve pojeli i pohvalili majstora, castili su nas medovacom, pa smo sa poslednjim zracima Sunca poceli da se spustamo prema Sutivanu. Naravno navratili smo u market po neke sitnice, pa pravac do kuce da speremo so i da se malo opustimo u razgovoru i sredjivanju utisaka. Mene je malo brinulo sto nemamo leda a vino sa police prodavnice nije bilo bas ohladjeno po propisima, ali nisam znao da se Stipe za to vec porinuo. Flasice vode i case su uredno bile ceo dan poredjane u zamrzivacu sa po malo vode, dosada vec leda. Samo se dospe vina preko i za par trenutaka se dobije hladan spricer. Bravo na domisljatosti!

 

 

 

[Guest farbach Napisano Avgust 20, 2009]

sta da kazem, najvise mi nedostaje miris mora i borovine. To jos nisam nasao po Grckama i Crnim Gorama.

Recenicu:

Kombinacija mirisa, zvukova i pogleda je toliko intenzivna da se to ne moze opisati.

osetim celim telom, gotovo kao bol.

Hvala za iskustvo, gotovo kao da sam bio tamo.

 

[dane@ 98 Napisano Avgust 20, 2009]

Samo da se utefterim i ja da pratim, nemam sta da prokomentarisem. Sta god da kazem posle ovoga zvucace glupo.

 

I naravno pridruzujem se farbachevoj izjavi...

[quasaar 1027 Napisano Avgust 20, 2009]

Dan 6

 

Ustajemo rano, vec oko 7. Treba da uhvatimo trajekt u 9, a pre toga valja popiti kafu, nesto pregristi, spakovati se a pristojno je i kucu ostaviti u stanju u kojem smo je nasli pa moramo malko i pospremiti. Sve to na brzinu i po paklenoj vrucini stizemo tacno na vreme za ukrcavanje. Ukrcavamo se medju poslednjima i zauzimamo mesto na strani gde je hladovina. I opet uzivamo u kratkoj plovidbi i pogledu.

 

 

 

Sizemo u Split i tu zastajemo na nekih 2 sata. Biljka ima da obavi nesto poslovno pa se osvezavamo uz razgovor u jednom kaficu. Kada je ona sve zavrsila nastavljamo dalje. More nam ostaje sa desne strane i cim smo izasli iz grada, napustamo magistralu i idemo u planinu. Magistrala je ionako uzasno opterecena u ovo doba godine pa bismo se samo kuvali u stani-kreni voznji, a ionako Stipe i Biljka imaju neke ideje sta da nam pokazu. Penjemo se serpentinama sve vislje. Taman kada sam vec mislio da necemo nikad stici, put polako pocinje da se spusta. Izlazimo na odlican sirok krivudav put, i iza jedne krivine Stipe staje i parkira se sa strane. pogled odavde je neverovatan. Usce reke Cetine u more, planina se precepila i u procepu se vidi grad Omis. Odmah do nas je spomenik Mile Gojsalic (u 16 veku ona je u odbranu tadasnje Poljicke republike od turaka, se uvukla u protivnicki kamp i digla u vazduh skladiste baruta i municije).

 

 

 

 

 

Zadrzavamo se nekih pola sata, uzivajuci u pogledu, a onda se spustamo do Omisa. Sipamo gorivo i posto je tolika guzva da se vozila jedva pomeraju po magistrali odlucujemo da se vratimo u planine i idemo dalje okolnim putem. Posle nekog vremena voznje po krivinama u planini, opet se spustamo na jadransku magistralu. Na jednom prosirenju Stipe se ponovo parkira da bismo bacili pogled.

 

 

 

Zadrzavamo se samo par minuta pa idemo dalje. Iza jedne krivine prolazimop znak koji nam govori da smo na Makarskoj rivijeri

 

 

ali se vec posle 2-3 kilometra zaustavljamo iznad grada Brela. Odmah pored magistrale je prelep hostel Casa Vecchia ( http://hostel-casa.com/ ). Ovaj hostel je otvoren pre nesto vise od godinu dana, a otvorili su ga Stipetov necak Duje i njegov prijatelj, Australijanac, Greg, koji je pre nekoliko godina prolazio ovuda, zaljubio se u grad i okolinu i ostao ovde da zivi. Hostel je sve samo ne klasican hostel. Nekoliko visekrevetnih soba kao klasican hostelski smestaj i jedna privatna soba sa francuskim lezajem, koju smo dobili mi  . U prizemlju tri kupatila, a na terasi iza hostela, prelepa basta pod krovom, sa drvenim klupama i stolovima, drvenim sankom, sporetom, friziderom i sudoperom na koriscenje gostiju,... i mnogo sitnih, interesantnih detalja.

 

 

 

 

Nismo se dugo zadrzavali, samo smo se smestili i odlucili da odemo na plazu. inicijalni plan je bio da idemo na Biokovo i Sv. Jure na preko 1700mNV, ali smo odlucili da to ipak ostavimo za neki drugi put. Posle 10-ak minuta voznje smo bili u Makarskoj. Prvo smo otisli na fini rucak u restoran El Torro. Jadna Biljka kako god htela da nam ugodi uvek naidje na problem... mene. Nikako da uspe da izabere restoran koji je odlican a da nam je svima potaman. Ja nikad u zivotu nisam jeo nista sto je iz vode, ni ribu, ni plodove mora, nista. Koliko god znao da sam na gubitku i koliko god hteo, jednostavno ne mogu,... ne ide. Ali nasli smo kompromis, ja sam pojeo odlicne spagete dokm su oni uzivali u skoljkama, skampima,...

 

 

 

A posle rucka na rivu na kaficu.

 

 

Pa na plazu! Biljka i Sandra su otisle na kupanje, a Stipe i ja smo ostali u jednoj basti u drustvu gemista, da mastamo i planiramo neka buduca putovanja, Norveska, Sibir, Afrika,... Sandra je napravila par snimaka i ove plaze, pa evo ih

 

 

 

Vece je pocelo da pada, popili smo jos po jedno pice i vratili se do hostela. Tu smo se, nazalost oprostili od nasih prijatelja. Oni su se vracali za Split svojim svakodnevnim obavezama. Pet prelepih dana provedenih zajedno je proslo kao za tren. Kratko pozdravljanje, tuzni pogledi,... Sandra i Biljka su naravno odmah zaplakale, a Stipe i ja smo se muski suzdrzali. ne znam za njega ali ja sam bio na granici. Jos pre 15-ak minuta ni na pamet nam nije palo da je ovom druzenju kraj, a sad iznenada moramo svako na svoju stranu. Jos koji zagrljaj i rukovanje, BMW brekce onako kako to samo BMW zna i njih dvoje nestaju iza krivine. Nas dvoje ostajemo sa nekom prazninom. Jos malo smo gledali u tu krivinu iza koje su se odvezli a onda smo se popeli na terasu hostela.

 

A na terasi, uvek nasmejani Greg i Ivan koji zeza goste. Tri simpaticne engleskinje koje veceraju i dva pripita svedjana koji pokusavaku da igraju pikado. Veselo drustvo! Uzimamo pice, upoznajemo se sa svima i u pocetku ih malo proucavamo sa strane. Kako vece odmice atmosfera je sve bolja i u zezanju sa ostatkom ekipe protice vece i dobar deo noci. U neko doba su nam se pridruzila i dva para Spanaca (izvinjavam se bili su iz Katalunje!!!) na dva BMW R1200GS, ali nisu bili bas druzeljuvivi, samo su popili pice i otisli na spavanje

 

 

 

 

 

 

[fibra 345 Napisano Avgust 21, 2009]

Prava, uzivancija!

 

;D ;D ;D

[SpaVe 813 Napisano Avgust 21, 2009]

И ја пратим, наравно и тераш ме на размишљање да и ја напишем пар речи о мом путу на Хвар... 

[quasaar 1027 Napisano Avgust 24, 2009]

Dan 7

 

Probudili smo se ni rano ni kasno. Moze se reci taman! Otvorili smo prozor i upili pogled.

 

 

E tako vec moze... dan moze da pocne! Umivanje, pranje zuba,..., mazanje opekotina... moze kafa. Prethodnu noc sam Ivanu obecao tusku kafu. Taman sam izasao na terasu kada je stigao. Skuvao sam pola litre kafe pa smo nas troje posedali za sank i uz kaficu pricali o svemu i svacemu. Uskoro se pojavio i Greg, ali izgledao je kao da je imao burnu noc i on se samo izvrnuo na fotelju. Posto smo se izdivanili i sunce je pocelo vec dobro da greje. Pranje soljica, pakovanje peskira u top case pa na plazu. Voznja od 5 minuta i eto nas na rivi. Na jednom kraju je bio parkiran jedan motor i 2-3 skutera pa smo se i mi tu parkirali i otisli u potragu za lepim mestom sa hladovinom.

 

Posto smo prosli malu marinu staza nas je uz plazu povela kroz prelep hlad. Celom duzinom plaze staza prolazi kroz borovu sumicu. Sve mirise na bor. Prelepo! Toliko smo uzivali u setnji da se ceo dan nismo setili da napravimo sliku tog setalista uz plazu, tako da cete morati da odete sami da vidite. Inace i ova plaza ima plavu zastavicu, a ima i razloga. Plaza je celom duzinom od sitnih, belih oblutaka, skoro izte velicine. Kontrast mora, borova i ovih oblutaka je fantastican. Medjutim plaza je bila poprilicno puna ljudi, a mi nismo hteli da se guzvamo, pa smo produzili skoro do kraja plaze. Evo par fotki sa setnje dok smo trazili mesto.

 

 

 

 

Ova stena stoji na nekoliko metara od plaze. nikad ne bih pomislio da drvece moze rasti na steni, ali eto...! Mi smo svoje mesto pronasli 20-ak metara dalje. Nekoliko manjih stena je bilo u vodi odmah do plaze, i cini se da je ljudima bio smor da ih predju da se smeste. Nama nije predstavljalo problem i jos nije bilo nikog da se guramo. Narednih nekoliko sati smo proveli tu naizmenicno se buckajuci i suseci. Sandra je cistila i prala skoljke koje je namerila da donese kuci kao ukrase,... Mirno, lagano i prelepo provedeno vreme!

 

 

 

 

 

Mala panorama delica plaze, t.j. samog kraja plaze, gde smo se mi ukotvili

 

 

Medutim u neko doba popodneva izgubili smo hlad a to je postalo bolno. Posto smo vec ionako poceli da bivamo gladni, pokupili smo stvari i krenuli u potragu za ruckom/vecerom. Prosli smo celu plazu, rivu, marinu, zagledali menije, smekali i na kraju odabrali jedan restoran/pizzeriju.

 

 

 

 

 

A posle smo morali da sve to krunisemo kafom i necim slatkim. Mala setnja do marine i...

 

 

 

 

Posto smo malo odmorili od napornog gutanja ponovo odlucili smo se za poslednje kupanje u moru za ovu sezonu. Plaza je vec pocela da se prazni pa smo se smestili odmah u blizini i jos malo uzivali.

 

 

 

 

 

Kada se Sunce umorilo i pocelo da razmislja o spavanju, presli smo u marinu, gde je jos malo grejalo da bismo se malo prosusili. Zalazak Sunca je bio fantastican. Uvek je fantasticno, ali ceo ambijent je bio ocaravajuc, magican.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Jos malo setnje, pa do motora. Kada smo stigli malo sam brinuo da se tek tako parkiram sa NS tablicama, a kada smo se vratili posle celog dana, pogledam motor, kontakt bravu,... kljucevi u bravi. Ceo dan, i niko nije pipnuo nista!!! Ubacili smo stvari u kofer, pa nazad do hostela. Tamo se drustvo vec zabavljalo uz pivo, vino, rakiju,... Svedjanii su trebali to jutro da nastave put ali su se prethodnu noc tako uletvali od 3-4 piva da su veci deo prespavali pa su ostali jos jednu noc. Uglavnom drustvo se vec zahuktavalo za jos jednu prijatnu noc. Ivan i Greg su nas docekali uzvicima i odmah nas poseli za sank da popijemo pice. Svedjani su vec bili pod gason od po pola piva i pokusavali su da pogode pikado a da ne ostete zid oko njega  ;D,... Malo smo popricali pa smo seli za sto. Ja sam razmotao mapu da vidimo kuda cemo sutradan da vozimo, dok je drug Plavi sve to pazljivo pratio.

 

 

A zatim malo opustanja uz hladno pivo!

 

 

 

I napokon se pojavio i Stipetov necak Duje. Vec smo mislili da ga necemo upoznati. Ali tako je to kada se bavite turizmom. On je prethodna 2 dana konstantno vozao turiste do Braca i nazad i nije stizao da navrati do hostela. malo smo popricali, a tada je Greg poceo da ga izaziva kako je Sandra bolja u pikadu od njega. Duje je samouvereno uzeo strelice i rekao da ako Sandra pobedi, dobija kao nagradu majicu Casa Vecchia. Narednih 15-ak minuta je bilo interesantno. Bili su poprilicno podjednaki, s'tim da je Sandra malo prednjacila i naravno, na kraju pobedila. Dobila je majicu, a Duje je trazio prostora da se nekako popravi i opravda, ali... Jos neko vreme smo se zezali da ludim drustvancetom, a onda smo se polako poceli rasipati, pa smo i mi otisli na spavanje.

 

 

 

[quasaar 1027 Napisano Avgust 24, 2009]

Dan 8

 

Budjenje i jos jedan pogled kroz prozor nase sobe. Dubok uzdah pa pakovanje. Brzo smo zavrsili pa smo izasli na terasu da popijemo jedan espresso pre polaska. Espresso se malo oduzio u razgovoru i pozdravljanju, pa smo krenuli oko 10 sati.

 

Ruta: Lovrec - imotski - Mostar - Konjic - Sarajevo.

 

Nemamo nijednu sliku sa ove deonice posto smo istim putem isli i u odlasku, a deonicu Mostar - Sarajevo smo prosli par nedelja pre toga takodje, pa nas inspiracija za fotografisanje nije bas drzala. U svakom slucaju u Sarajevu smo bili oko 3 popodne. Smestaj smo rezervisali preko www.booking.com u motelu/hotelu Harmony. Na sajtu je pisalo da je malko dalje od centra grada ali ne predaleko. Usli smo u Sarajevo a GPS nas je vodio sve dalje od centra grada, stambenim blokovima, ulicama okruzenim sivim betonskim zgradama, pa sve manjim ulicicama. Ulice su postajale toliko strme da sam se poceo brinuti da li cemo moci da se popnemo. Sve je postajalo nekako daleko, ako da i nismo u Sarajevu. Naravno nasli smo se u takvoj nedodjiji da su mape bile neupotrebljive i GPS vise nije sluzio nizasta. Hotel smo nasli pitajuci prolaznike i to jedva. Inace hotel je bio nov, sav u staklu, spolja je izgledao prelepo, a hol i recepcija jos lepse. Parkirali smo se i usli. Vlasnik je bio za recepcijom, tacnije on nam je otvorio vrata. Ponudio nas kafom pre nego sto cemo se smestiti. Dok nam je pripremao kafu Sandra je prokomentarisala da je malko daleko od centra i Bas Carsije, a kao dobili smo veoma ironican odgovor, veoma neprijatnim galsom je rekao: "Gospodjice budite srecni sto ste uopste nasli smestaj!". Nekako smo bili spremni da progutamo taj komentar znajuci da je sezona, pa jos vikend i povrh svega filmski festival u gradu.

 

Inace soba koju smo rezervisali je bila "standard double room private ensuite" za 50 eura, t.j. soba sa francuskim lezajem i kupatilom, pojednostavljeno. Popili smo kafu, a pri tom je Sandra komentarisala da joj se lik jako ne svidja, ali ukoliko otkazemo smestaj sa racuna ce nam agencija odbiti 50 eura i jos cemo morati platiti dodatni smestaj. Uzeli smo kljuceve sobe8. Usli smo u lep stakleni lift koji nas je prebacio do prvog sprata. Soba je bila zaista lepa ali je imala 2 kreveta, a francuskog lezaja nigde. Sa svim stvarima smo se spustili nazad i mirnim tonom sam se izvinio na smetnji i rekao da smo mi rezervisali drugaciji smestaj. ni ne pogledavsi me je odgovorio da smo rezervisali sobu od 50 eura, ali ako zelimo mozemo dobiti drugu sobu sa doplatom od 10 eura. Prekinuo sam ga sa objasnjenjem da imam odstampanu rezervaciju pa je rekao da nije problem da se kreveti spoje. Sandri je film vec bio pred pucanjem, ali hteli smo da vidimo kuda ce sve odvesti. Posto smo rekli da spoji krevete, rekao je da se mi smestimo i odemo u grad, i kada se vratimo kreveti ce biti spojeni!

 

Nekako mi nije bilo OK da iko ulazi, pogotovo takva ljiga, u sobu gde smo ostavili sve stvari kada nas nema, a i ko je on da nam kaze da idemo do grada! mozda smo mi imali potpunu drugu zamisao kako da provedemo popodne! Video je da nam se odgovor ne svidja pa mi je istrgao kljuceve iz ruke, otvorio nam vrata hotela i dok smo izlazili glasno je govorio: " Ovo samo na Balkanu ima! Samo Balkanci mogu tako da se ponasaju!". Sandra mu je odbrusila da smo mi proputovali malo vise od Balkana i da smo videli malo vise od sveta i odsedali u daleko boljim i daleko losijim hotelim i drugim smestajima, ali nas niko nije pokusao obmanjivati vrstom smestaja. Dok smo izlazili kroz vrata dodao je: "Idite i pokusajte naci drugi smestaj, ali necete nista naci. Ovde mi se ne vracajte!"

 

Da se razumemo, vrsta smestaja i raspored kreveta nije bio problem sam po sebi. Problem je bilo njegovo ophodjenje i pristup. Sve sto je rekao od pocetka, mogao je reci na drugi nacin. Mogao nas je kupiti tako da jos mi budemo srecni sto smo odseli kod njega! Ali bezobrazluk nismo hteli da trpimo.

 

Krenuli smo prema Bas Carsiji. Tacno smo znali gde idemo... recepcija hostela Ljubicica! Do Bas Carsije nam je motorom trebalo 25 minuta a nismo ze nigde izgubili ili zagubili! Parkirali smo se i usli na recepciju. Naravno, gospodje su nas odmah prepoznale. Mislile su da smo navratili da ih pozdravimo, ali smo ih mi upitali da li imaju ikakav smestaj za nas dvoje. Uzdahnule su i rekla da sednemo i da popijemo kafu sa njima. Narednih poal sata smo pricali o moru, Bracu, Splitu, svemu i svacemu. Tada je jedna od njih rekla:" pa da vas smestimo!" U tren oka su nam nasle smestaj na samo 200 metara dalje. Mala ulicica u starom gradu. Lepa dvorisna kucica u valsnistvu jedne slatke bakice. Ona zivi u prizemlju gde je i fino, cisto kupatilo za goste, a na spratu 2 sobe za izdavanje. U sobi dva kauca i krevet na izvlacenje, peskiri, bokal sveze, hladne vode, case, TV, cista, nova, mirisljava posteljina, izlaz na terasu sa stolom i dve stolice,...

 

*** Hostel Ljubicica je najstarija firma ovog tipa u Sarajevu a osim sopstvenih smestaja, bavi se i posrednistvom u izdavanju smestajnih kapaciteta, prizanjem informacija o dogadjajima u gradu i okokini, pruzanjem informacija o voznim linijama,... - svaka preporuka!!!. U Sarajevu imaju prko 1500 kreveta koje izdaju u svoje ili tudje ime, ali posreduju u izdavanju apartmanskog smestaja cak i u Mostaru, Splitu, Makarskoj, Bracu, Visu, pa i Beogradi!***

 

Na brzinu smo se presvukli i spustili se do Carsije. Naravno prvo do Zelje na cevape. Sandra 2 puta po 5 komada (da bi dobila 2 somuna, koje obozava, a ovo je jedini nacin narudzbe da se dobije 2 komada), a ja prvo 10, pa posle jos 5komada. Za to kratko vreme od 20-ak minuta u tom lokalu se ispeklo i prodalo preko 1000 cevapa!!! Stvarno su izvrsni i preporucujem svako ko ode u Sarajevo. Punih stomaka smo otisli malo u setnju, da kupimo rahatlokuma, sus-ljesnjaka, pinjola, i jos kojekakvog semenja, bobica i slatkisa. Izvrnuli smo na kraju oko 30 eura za kesu slatkisa i grickalica, ali bilo je planski pa se nismo nervirali. A onda u sakrivenu bastu , koju smo otkrili par nedelja ranije. Na stolu ispod pepeljare, plastificirana reklama za cedevitu. prokomentarisali smo konobaru kako nije bilo cedevite ranije. (Sandra je 3-4 nedelje pre toga trazila pa nije bilo, i onda se razmisljala 4 sekunda pa je isti taj konobar rekao:" ajde bona, dobicu prosirene vene cekajuci da se odlucis"  :D . Odgovorio je da se ranija primedba usvojila i da sad ima!

 

Malo smo odmorili a onda nastavili setnju. Kupili smo par sitnica, kao i prelep srebrni lancic i privezak za Sandru. Posto je postalo hladno resili smo da odemo do sobe da se obucemo i ostavimo stvari koje smo kupili pa da se vratimo nazad, posto je tek proslo 9 sati. Naravno, kako smo seli na krevet tako smo zatupili od cevapa, setnje i nervoze koju nam je onaj idiot uneo. Odlucili smo se za tusiranje i odmor. U 11 sati smo vec spavali kao bebe.

[quasaar 1027 Napisano Avgust 24, 2009]

Dan 9

 

Budjenje, brzo spremanje, pozdravljanje sa bakicom, vracanje kljuceva na recepciju i pozdravljanje sa dve dive i vredne gospodje i odlazak na kafu. Posle pola sata smo mahnuli i bas Carsiji i obecali da cemo se za par nedelja vratiti na jedan vikend i uhvatili pravac na Romaniju. Planirana ruta: Sokolac - Han Pijesak - Zvornik - Sabac - Fruska Gora - Novi Sad

 

 

Ja sam se nameracio da jedem burek pod sacem, ali u svim kafanama i restoranima usput se nudilo samo pecenje i eventualno rostilj. Delovalo je da smo promasili rutu za takvo jelo pa smo se preorijentisali na cevape ali se svugde nudilo samo sa hlebom. Posto smo to mogli i kod kuce da jedemo, nastavili smo potragu i onda naisli na mesto koje je na prvi pogled obecavalo... Romanijski Raj.

 

 

Seli smo na gornju terasu i prvo narucili kafu i sok. A onda smo saznali da je i tu na meniju rostilj sa hlebom. Popili smo pice i nastavili dalje. Ubrzo smo stigli u Sokolac. Pri kraju grada se vec videla T raskrsnica na kojoj smo mi trebali desno, a put levo vodi prema Jahorini. Stotinjak metara ranije smo prosli pored ulicice, a tamo nakoliko motora ceka na ukljucenje na glavni put. Prvi motor, afrika, a pod kacigom poznata brada. Nemoguce!!! Vanja!!! Opet se srecemo bez plana i baz dogovora... negde! Parkirao sam se pored puta i cuo korake sa moje desne strane. Krenuo sam da pruzaom ruku i da uzviknem, a onda sam shvatio da do mene stoji Zlatko (bjb motoras)! Sa druge strane se parkirao Buca, ispred nas Sci, iza nas easy rider,... sve poznate face. Oni su bili na vikend voznji po Jahorini, i slucajno smo naleteli jedni na druge. kratko smo se ispozdravljali i razmenili par reci a onda mi desno a oni levo.

 

Prosli smo jos nekoliko sela pa Han Pijesak i nista od postenog rostilja. Ipak na izlazu iz jedne krivine smo ugledali restorancic za koji se vec izdaleka videlo da ce biti nesto i za nas. Prkirali smo se i uzivali u velikoj porciji cevapa, somuna, kajmaka i lika (koji je posle pravio manje probleme pod kacigom  ;D).

 

 

 

A onda dalje prema granici pa preko Loznice i Sapca. Zastali smo posle Sapca na jos jedno hladno pice, da se okrepimo, a onda preko fruske Gore za Novi Sad.

 

I eto, stigli smo do kraja ovog naseg letovanja. Puno pozdrava od dva zadovoljna putnika. I puno pozdrava nasim prijateljima Sripetu i Biljki koji su nas nacinili bogatijima nego sto smo bili pre ovog letovanja. Takodje pozdravljamo Dinu iz apartmana Zdrava Hrana u Mostaru, Biljkinu koleginicu koja nam je ustupila kucu na Bracu, Grega, Ibana i Dujeta iz hostela Casa Vecchia i naravno dve predivne gospodje, Ismetu i Kimetu iz hoetal Ljubicica u Sarajevu. I naravno pozdravljamo sve vas!

 

 

Mapa puta:

 

 

I na kraju mala statistika puta:

 

Kilometraza: 1630km

 

Gorivo - ukupno potroseno 87 litara sto je preracunato u eure 90 eura --- potrosnja 5.34l/10km

   *** najbolja potrosnja za BIH gorivom 4.6 - 5.25l/100km a najlosija sa SRB gorivom (OMV NS) 5.8l/100km***

 

Smestaj

   - Mostar 30eur (1 noc)

   - Split 80eur (2 noci)

   - Brac 0eur (2 noci)

   - Brela 60eur (2 noci)

   - Sarajevo 30eur (1 noc)

-----------------------------------

   - ukupno 200eur

 

Hrana, pice, suveniri,... 340eur

 

********************************

Sve ukupno - 630eur

********************************

 

 

Kontakti za smestaj:

 

Mostar - Zdrava Hrana - http://www.zdrava-hrana.com/ ----- Tel/Fax: +387 36 551 444,  Mobitel: +387 61 628 933 ,  +387 61 272 525

 

Sarajevo - hostel Ljubicica - http://www.hostelljubicica.net/ ----- +387 (0) 33 53 58 29

 

Brela (Makarska) - http://www.hostel-casa.com/ ----- +385 (0)99 19.67.518 , +385 (0)99 19.56.815

 

 

[Guest farbach Napisano Avgust 24, 2009]

Dobar vam kraj. Ovo zadovoljstvo kosta toliko. Odmah znam da li se uklapam ili ne. Dobra ideja za ostale putopisce.

[quasaar 1027 Napisano Avgust 24, 2009]

Moze sve to da se svede na dosta manje. Dosta moze da se ustedi na smestaju i hrani, ali mi smo ovoga puta krenuli sa namerom da smestaj hocemo takav i takav i racunali smo da cemo se pretezno hraniti po restoranima. Jednostavno, ovo je trebalo da bude letovanje na kome necemo da se cimamo i razmisljamo o svemu, nego da maksimalno uzivamo. Posto smo imali domacine, Stripu i Biljku koji su nam jedva dozvolili da nesto platimo, mogli smo i vise da potrosimo  . Sledeci put cemo mi da cascavamo  .

 

Sve individualno! Ti si dosta putovao pa i sam znas... ono sto mora da se plati je gorivo, a ostatak se raspoodeli po sekundarnim potrebama.

 

Mi smo unapred znali koji nam je grub budzet. Racunali smo oko 500eura ali znajuci sebe poneli smo malo skrivenog novca i veci deo i potrosili. Ali sve u okvirimo racionalnog. Nismo se stiskali i suzdrzavali. Uzivali smo za onoliko para koliko smo imali.

[doktor 4608 Napisano Avgust 24, 2009]

Odlicno! Lepo, bogato dozivljajima, zanimljivo!

 

PS. ko misli da je putovanje motorom skup sport, neka ode bilo gde u paru, 9 dana,nema sanse za ovaj kesh. Skoro da bi ostanak kuci toliko kostao

[fibra 345 Napisano Avgust 25, 2009]

Super putopis. Jako mi se dopada i statistika. Takve informacije su jako korisne za one koji bi da krenu na slicnu turu.

[lancia88 83 Napisano Avgust 25, 2009]

Pozdrav,

 

da, odlicna stvar je racunica na kraju. Ja sam inace troskadzija iako ne kozumiram kafane, kockanja i slicne stvari koje odvlace novac, a posebno na godisnjem volim da trosim. Sa druge strane, uvek mi je jako bitna potrosnja goriva iako ne menjam zeljeni stil voznje zbog toga. Naprosto se zanimam izracunavanjem i nista vise.

 

Sve je bilo lepo koliko vidim, a verovatno su medju najlepsim uspomenama sama druzenja, a narocito susreti na putu sa poznatim motordzijama. Uz takve stvari se lako zaborave neuljudni i neugodni vlasnici hostela i slicne stavke koje kvare raspolozenje.

[Rille 166 Napisano Avgust 25, 2009]

 

Sjajna priča!!! Neverovatno inspirativna, barem meni koji Dalmaciju doživljava kao mali raj. Hvala Vam takođe i na svim praktičnim podacima!

Šta je sledeće?

[jodi 94 Napisano Avgust 25, 2009]

Svaka vam cast na lijepom putopisu! Uzivao sam citajuci, kao da sam i sam prosao sve... I da, ovaj fazon sa racunom na kraju uopste nije los!

[TomoB 1618 Napisano Avgust 26, 2009]

*** Hostel Ljubicica je najstarija firma ovog tipa u Sarajevu a osim sopstvenih smestaja, bavi se i posrednistvom u izdavanju smestajnih kapaciteta, prizanjem informacija o dogadjajima u gradu i okokini, pruzanjem informacija o voznim linijama,... - svaka preporuka!!!. U Sarajevu imaju prko 1500 kreveta koje izdaju u svoje ili tudje ime, ali posreduju u izdavanju apartmanskog smestaja cak i u Mostaru, Splitu, Makarskoj, Bracu, Visu, pa i Beogradi!***

 

 

Ne shvatite kao reklamu, imam samo dobra iskustva sa njima, zaposleni su prijatni, usluge su solidne, brze i jeftine.

[jager 3445 Napisano Avgust 26, 2009]

Auuu, predivan doživljaj, sigurno.

Hvala mnogo za ovako divan putopis! Osetio sam, ako ništa drugo, onda bar deo zadovoljstva koji vam je putovanje pružilo. Fenomenalna ideja je i računica na kraju, za to sve pohvale!

I mi smo planirali slično putovanjce za ovu godinu, ali očigledno je da će to (OPET) biti u planu za sledeću... šta je - tu je

[profesor momir 250 Napisano Octobar 27, 2009]

Lepo, opširno sa detaljima koji mogo biti korisni... Hvala ,na putopisu i adresama... pozz......

[Charuga 767 Napisano Januar 27, 2010]

Ima li veceg uzitka nego citati ovakav putopis i gledati slike dok je napolju -8 i pada sneg.....

Super...jos da se naviknes i na "plodove mora" i gde bi ti bio kraj....

[Lazić 128 Napisano Januar 28, 2010]

Ima li veceg uzitka nego citati ovakav putopis i gledati slike dok je napolju -8 i pada sneg.....

Super...jos da se naviknes i na "plodove mora" i gde bi ti bio kraj....

 

Na pola sata, sam se prebacio u Dalmaciju leti ;D ;D ;D, uf, kakav ladadn tus... :'(

[Valentina 8 Napisano Februar 10, 2010]

Super

[YOman 109 Napisano Februar 14, 2010]

Sjeb'o si me sad... 

 

Izvini, Davore ali nisam na vreme procitao tvoj putopis.....a sad deri kozu o siljak! 

 

I da...lepo je imati prijatelje, to je jedino bogatstvo koje cenim..