Do piramida i nazad za 4 dana - motorom

[quasaar 1027 Napisano Jul 25, 2009]

Svi nesto pricaju... piamide ovakve te onakve... svi se nesto iscudjavaju i dive, pa je nas nekoliko odlucilo da ode i vidi te piramide. Kako idemo? Pa naravno, motorima! Koliko vremena imamo na raspolaganju? Kada se svi uklopimo imamo vikend i dva radna dana, t.j. 4 dana za ceo put. Idemo!!!

 

I tako se u Novom Sadu 18.07.2009. u 8 sati ujutro okupila mala ekipa:

 

quasaar (Davor) -

 

federfufna (Sandra) -

 

JosephB - (Joska) -

 

Zena Za Volanom (Nada) -

 

Samuraaaj (Djuka) -

 

I tako je mala ekipa od 5 osoba na 4 motora krenula da osvoji te piramide. Ubrzo smo presli veeeeliku planinu Frusku Goru, pa smo iza sebe ostavili Irig, Rumu i stigli u Sabac. Kratka stanka da se kupi nesto hladno, posto je temperatura vec dobro porasla i nastavljamo dalje. Prolazimo Loznicu i prelazimo granicu BiH. Kod Zvornika stajemo ponovo da popijemo kafu i hladnu mineralnu vodu.

 

 

 

Ne zadrzavamo se dugo, posto ima jos da se vozi a vremena imamo jako malo. Nastavljamo dalje i usput i naucimo nesto novo. Na primer kako se ispravno transportuje frizider:

 

 

Uzivamo u prirodi oko nas:

 

 

 

 

 

 

 

 

Po planu treba da prodjemo kroz Han Pijesak i Romaniju, ali jos pre Han Pijeska, zaustavlja nas policija i kaze da ce se moci proci tek za 3 sata, posto se odrzavaju auto trke. Trazimo alternativni prolaz i krecemo nazad. Posle 2 krivine i 3 raskrsnice ide jedna "Afrika" prema nama. Nesto mislim u sebi: "m nije sigurno...!", ipak zaustavljam ga da pitam za pravac. Vozac staje kad ispod kaige... ipak... Vanja (GS sa foruma). Mi se uvek srecemo slucajno... negde... Kratak razgovor i Vanja nas vodi van gadica i posle 10-ak kilometara staje. Malo smo popricali, devojke se u medjuvremenu hlade u obliznjem potoku, jedemo gibanicu, a zatim se pozdravljamo sa prijateljem i nastavljamo svi svojim putem dalje.

 

 

 

 

 

 

Nastavljamo dalje odlicnim putevima, prelepim krivinama u jos lepsoj okolini prema Sarajevu.

 

 

 

Posto smo izasli iz gradica po imenu Olovo i do Sarajeva nam je ostalo jos nekih 40-ak kilometara, naisli smo na manju kolonu vozila. Ispred mene2-3 automobila i kamion hladnjaca. U daljini se vidi da nam u susret ide Golf2. Iznenada mene obilazi zuta Corsa, prolazi automobile, prolazi kamion, cima udesno da se vrati u svoju traku, gubi kontrolu, ulece u levu traku i... uzasan udarac, plastike na sve strane, Golf slece pored puta na poljanu,... Odjednom tisina, zaustavljam motor, izbacujem copavu i trcim prema udesu. Iz Golfa se cuje vriska zene i malog deteta. Vozac sedi u soku i gleda u prazno, jedan gospodin vadi dtete, koje je potpuno nepovredjeno, samo uplaseno kroz ono sto je nekad bila soferka. Majka u bunilu ne zna sta da radi... Napokon sa Joskom uspevamo da razvalimo i iskrivimo suvozacka vrata da zena izadje, a u medjuvremenu ostali vade vozaca koji je samo u soku sa par malih posekotina od razbijenog stakla. Svi su dobro, niko nije povredjen. Situacija se smiruje, neko je vec zvao policiju i ambulantu i posto smo se uverili da su svi u redu, odlucujemo da nastavimo dalje, jer bi uvidjaj i davanje izjava potrajalo, a svedoka ima napretek i bez nas.

 

 

 

Uskoro prolazimo kroz Vogosca, ostavljamo za sobom skretanje za Ilidzu i ulazimo u samo srce Sarajeva. Prolazimo pored Bas Carsije, skrecemo i posle samo par stotina metara stizemo pred hotel koji smo unapred rezervisali. Hotel HAYAT! Zvuci cudno, cak... ali hotel je odlican a jeftin. 15 eura po osobi za noc u veoma lepim i dobro opremljenim sobama sa 4 zvezdice.

 

Hol:

 

 

 

Nase sobe su bile u objektu u dvoristu:

 

 

 

Podelili smo kljuceve, pa svako na raspakivanje... evo nase sobe:

 

Da, iako nas je bilo dvoje, uspeli smo da se raspakujemo i zauzmemo svih 6 kreveta  ;D

 

 

I kupatilo:

 

 

A posto smo stigli do kupatila, sad mala pauza da se sprere prasina od puta. Znaci tusiranje, a zatim vas vodimo na cevape na Bas Carsiju.

[quasaar 1027 Napisano Jul 25, 2009]

Svezi, istusirani, presvuceni,... Spremni za meso i pivo!

 

Okupili smo se u holu hotela. Na izlasku smo bacili pogled na motore, ususkane u garazi... spremaju se za spavanje da sutra budu odmorni za voznju. A mi smo se kaldrmom, peske spustili dvestotinjak metara i bili smo na Bas Carsiji. Malo smo prosetali da vidimo cega ima u izlozima i ispred prodavnica pre nego se sve zatvori, ali smo se ubrzo svi slozili da je vreme da pojedemo nesto. Nesto!? Pa zna se sta se jede!!! Seli smo u jedan od mnogobrojnih lokala i narucili cevapa, lepinja i kajmaka. Kolicina bi bila dovoljna za omanju kasarnu, ali smo nekako uspeli da sve to naguramo u stomake.

 

 

 

 

 

Zatim setnjica do druge baste gde se sluzi i pivo. Par tura Sarajevskog, zezanje sa konobarom, opustanje u hladovini,...

 

 

 

A onda malko istorije. Otisli smo u setnju uz Miljacku da vidimo nekoliko istorijskih spomenika, a usput smo videli jos stosta:

 

Muzej Gavrila Principa

 

Principov most

 

 

 

 

 

Jedna od mnogobrojnih dzamija

 

 

 

Pogled koji vredi svakog kilometra

 

 

 

Mladi asikuju  ;D

 

 

 

Bina za BasCarsijske noci

 

 

 

Inat kuca

 

 

 

 

Zanimljive tablice

 

 

 

A posle stetnje smo se vratili u stari grad na kolace, sladoled, kafu,...

 

 

 

Deo grupe je posle toga otisao na odmor i spavanje, a Sandra i ja smo odlucili da se jos malo promuvamo ulicicama Bas Carsije. Na kraju veceri Sandra je kupila lepu malu Nargilu i duvan za koje se fino iscenjkala, i jos na poklon dobila koferce u koju se sve to fino zapakuje, malo uglja i folija. Nadam se da cemo uskoro i istestirati novu nargilu. Ali i nas je umor polako sustizao pa smo se i mi vratili u hotel. Pre spavanja smo se kompletno spakovali da nas ne bi to ujutru docekalo.

 

A sutra novi dan i nove avanture... citajte u sledecem broju 

[ANTIC GM 43 Napisano Jul 25, 2009]

Kad izlazi sledeci broj :-[ :-[

[perisicboro 262 Napisano Jul 25, 2009]

Ovo mora da ima nastavak!  ;D

[DzOkS 1174 Napisano Jul 25, 2009]

Pazljivo cekamo...

[katerina 118 Napisano Jul 25, 2009]

refresh

[davidoff 27 Napisano Jul 26, 2009]

Sjajna prica svaka cast!

[knez71 18 Napisano Jul 26, 2009]

I cekamo........postar je nestrpljiv....

[Skols 25 Napisano Jul 26, 2009]

Meni izgleda ne radi "refresh",a Vama?

[Trinity 746 Napisano Jul 26, 2009]

Davoreeeee ustaj, ne lencari i nastavljaj pricu!!!!

[Dr.Bane 208 Napisano Jul 26, 2009]

Extra, sad kad si ih sve navukao na putopis možeš da tražiš pare za nastavak  :D

[motoras 195 Napisano Jul 26, 2009]

e izgleda da cu videti te bosanske piramide o kojima sam cuo dosta prica i legendi,nadamse da cu videti i okamenjene ljude tako da jedva cekam sutrasnji nastavak

[kobra 152 Napisano Jul 26, 2009]

Svaka cast.

[test 1 Napisano Jul 26, 2009]

ovaj  vanja sto kazete da je gs na forumu sta vozi jos osim afrike cini mi se da ga znam odnekle ,mozda iz trebinja ali ne mogu da se sjetim

[quasaar 1027 Napisano Jul 27, 2009]

Veceras nastavak 

[Ivan_ZR 7 Napisano Jul 28, 2009]

samo da se pretplatim na temu i kazem svaka cast do sada. cekamo nastavaaaak 

[Arakis 6143 Napisano Jul 28, 2009]

Veceras nastavak 

 

Koje veče? ;D

[quasaar 1027 Napisano Jul 28, 2009]

Nisam postigao... bice bice

[tomerc 1240 Napisano Jul 28, 2009]

Nema odmora dok se pise putopis!!

[quasaar 1027 Napisano Jul 28, 2009]

Budjenje!!!

 

Ustajemo, nosimo stvari do hola i sedamo u trpezariju da doruckujemo. Nekako smo svi uspeli da razumemo reci ispisane na rezervaciji smestaja, da je dorucak ukljucen u cenu. Kada nam se ljupka devojka obratila da mozemo da se posluzimo sa svedskog stola i da zadovoljstvo kosta 5 eura ispostavilo se da nismo dobro citali. Ipak, odlucili smo da uzivamo, da ne mislimo o troskovima i da doruckujemo. Posle pola sata smo bili spremni za kafu na Bas Carsiji, pa smo okacili kofere i srolali se 300 metara do Sebilja.

 

Ja sam se malko zaboravio, t.j. zaboravio sam kofere pa sam se malo poigrao flipera sa zardinjerama prilikom parkiranja. Kafa, ratluk,... idemo dalje. Da vidimo i mi te piramide! Pri polasku smo malo gledali momka koga je nesto napalo. Jadnik je ispustao u panici svakakve cudne zvuke, ali su nama bili prijatni za usi, pa smo par minuta gledali i slusali a zatim polako krenuli.

 

 

A onda na izlazu iz Sarajeva jos malo nostalgije i novije istorije. Secate se Vucka? Maskota zimskih olimpijskih igara nekadasnje Jugoslavije?

 

 

A tu dok smo tocili gorivo shvatili smo da imamo jos toga da naucimo. Kako se ispravno parkira, na primer.

 

 

A onda polako izlazimo iz grada i ponovo smo na kratko u prirodi. Ali samo na kratko. Posle tridesetak kilometara stizemo u Visoko. Pokusavamo da se snadjemo, ali nam ne ide, i posle nekog vremena ja odlucujem da se parkiramo i raspitamo. Nismo jos ni sisli sa motora a vec nam je prisao momak da nas pozove na pice pa da polako vidimo sta i kako. Ispostavilo se da u kaficu preko puta njih trojica i ispijaju jutarnju kafu, a inace su clanovi lokalnog moto kluba "Karo".

 

 

Odmah pored je bio i parkiran jedan od motora... Intruder 1800, Sandrin dreambike!!!

 

 

Rekli smo im da zelimo da vidimo te piramide ali da ne znamo kako do njih. Naravno dobili smo osnovne informacije o piramidama, starom gradu, kratkoj istoriji grada i njih dvojica (Bube i Kase) su odlucili da se provozaju sa nama.

 

Moram priznati, od kada se pojavila vest o piramidama u Bosni, bilo mi je sve smesno. Noc pre polaska na put sam mupalio TV i gle, na National Geographic kanalu emisija bas o ovome. A kada smo stigli tamo, morao sam da priznam da zaista ima necega. Nadam se da ce za neko vreme da otkopaju vise i da saznaju vise o ovome, pa da odemo i vidimo ponovo i cujemo neku zaokruzenu pricu. Zasada vam dajem samo malo slika. Ne bih da prepricavam ono sto smo culi da ne bih dao pogresne informacije. Idite i vidite! Cujte neverovatnu pricu!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ali da vas ipak ne ostavim bez icega sto se tice piramida, evo par sitnica. Postoje za sada 3 otkrivene piramide, ciji vrhovi daju savrseni jednakostranican trougao. Uzorci materijala, iskopanih u unutrasnjosti piramida su poslati negde u Evropu na analizu, koja je pokazala starost od 7-8000 godina. Unutra ima dosta necega sto lici na stene. Analize su pokazale da nisu prirodnog porekla vec je nesto sto je veoma slicno betonu. Ove stene na sebi imaju pregrst oznaka koje lice na mapu, a jedna, najveca, od njih predstavlja reljef tog dela Bosne. Mislim da je ovo dovoljno da vas zagolica i da odete do Visokog da vidite sami.

 

Jos malo slika sa vrha piramide Sunca.

 

 

 

 

 

Vreme je prolazilo, u Visokom smo se zadrzali skoro 5 sati, a ima jos da se vozi do Mostara. A Mostar je meni bio cilj putovanja. Otac mi je sluzio vojsku tamo, a ja nikada nisam poseti grad o kome sam od oca toliko slusao. Hteo sam da ga vidim i da imam vremena da se njime prosetam, pa smo polako krenuli. Kolege na Intruderu i Banditu su nas ispratili do kraja grada a mi smo se dogovorili da ipak napravimo jos jednu pauzu. Sledeca stanica je Vrelo Bosne.

 

Zaista preporucujem da odete i odmorite dusu na ovom prelepom mestu. Joska je odlucio da babra malo oko motora, da namesti punjac za GPS, pa je izostao sa ove setlje od oko sat vremena. Joska, znas sta ti je ciniti... organizujes putovanje do Vrela Bosne i pozoves nas da ti pravimo drustvo. Steta da ne vidis!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A na izlazu jos malo istorije. Spomenik ucesnicima igmanskog marsa.

 

 

Posle nekih sat - sat i po setnje po ovom prelepom mestu smo krenuli dalje. Priroda je opet odusevljavala na putu prema Mostaru. Tu i tamo po koji restoran pored puta, i jednom nismo mogli da odolimo. Restoran Orahovica. Ako hocete da se osecate dobrodoslim i pogotovo, ako hocete i da se najedete, nemojte svracati ovde. Sve je lepo i prijatno, samo su porcije mini-mini i osoblje neljubazno. Eto nas dok cekamo i cekamo i cekamo na hranu kod Jablanickog jezera.

 

 

Kao prvo, odgovori na sva nasa pitanja su bila propracena uzdahom, slaganjem kojekakvih faca i sturim odgovorima, ukoliko ih je i bilo. Na rucak smo se nacekali, ali se nismo najeli. Na pitanje da li je porcija Bosanske sablje za jednu ili dve osobe (cena je kao za cetvoro), dobili smo odgovor da je OK za dvoje. Joska i Djuka su narucili zajednicki, ali su dobili dva stapica sa po tri male sniclice. Kada su videli da im to cak ni apetit nece otvoriti, narucili su mesano meso koje je sadrzalo cak 3 cevapa, 2 snicle i jednu kobasicu. U porciji lignji na zaru su bile 4 tinejdzer lignje, a iz jedne je jos uvek virila kost. U porciju sladoleda je bilo naruceno citave 2 razlicite kugle, ali jaran je uspeo da pobrka i donese sasvim nesto drugo. Palacinke sa eurokremom su imale tragova topinga od cokolade, i tako dalje.

 

Ipak, bili smo manje gladni nego pre nego sto smo stigli pa smo nastavili dalje u nadi da cemo u Mostaru da se najedemo. Idemo dalje...

 

Smestaj smo unapred rezervisali u apartmanima "Zdrava Hrana" na samo par stotina metara od starog mosta. 15 eura po osobi, sto je sasvim pristojno za smestaj sa kupatilom i potpunim konforom. Bilo je malo nesporazuma, naime nismo se dobro razumeli jos preko telefona, kada sam rezervisao. Trazio sam 2 sobe sa francuskim lezajem i jednu jednokrevetnu, a dobili smo apartman sa dve sobe od koje je jedna imala franc. lezaj a druga franc. lezaj i dodatni krevet. Medjutim nije bilo nikakvih problema da se zameni aparman za dve druge sobe.

 

Ljubazna gazdarica nam je odmah rekla da motore uteramo u dvoriste. Dvoriste je ustvari mali prostor iz kojeg se ulazi u sve sobe i apartmane i na stepeniste koje vodi na vise nivoe kompleksa. Do tog prostora se dolazi sa ulice uzanim hodnikom duzine 1-ak metara kroz koji moze da se prodje motorom bez bocnih kofera. 3 motora zu zavrsila u tom dvoristancetu, a jedan u hodniku. Gazdarica je rekla da je to sasvim OK, i da ce svi koji hoce da prodju nekako vec proci i da se ne nerviramo zbog toga.

 

Posto smo se smestili otisli smo u setnju da vidimo grad pod svetlima i da popijemo po pice.

 

 

Cak i za vreme ove kratke setnje pred spavanje smo svi bili fascinirani gradom i jedva smo cekali da ga vidimo sutradan celog. Pice pored vode, pice u basti restorana, malo uzbrdo, malo nizbrdo, pogled sa mosta i vreme je polako proletelo. Nas je umor polako ali sigurno stigao, pa smo se vratili do soba i posle jos malo razgovora uz pice na terasu prvog sprata otisli smo na tusiranje i spavanje.

 

[zekazmaj 16 Napisano Jul 29, 2009]

Tako blizu a tako daleko.

Priznajem da mi nikada ne bi palo na pamet da idem tamo.

Izgleda super. Ko zna gde ce tocak da skrene

[quasaar 1027 Napisano Jul 30, 2009]

Jutro je, vreme za kafu i razgledanje grada!!!

 

Sandra i ja,  posle kratkog jutarnjeg spremanja i pakovanja, odlazimo u setnju. Ostatak ekipe se jos sinoc izjasnio za duze spavanje. Izlazimo na vec vrele Mostarske ulice i vec posle par desetina metara vidimo ostatke najvece sramote novije istorije.

 

 

 

 

Sramota nas je ljudske gluposti i cutke prolazimo.

 

Iza sledeceg ugla izbijamo na ulicu koja vodi do starog mosta.

 

 

Kakav je samo mukotrpan posao bio pronaci toliko oblutaka slicne velicine i sve ih postaviti u ovakav mozaik. Ceo stari grad je ovako ukrasen, svaka ulica i ulicica. A da ne zaboravim da smo imali neki utisak da cemo svcakog trenutka ugledati more. Cudan je grad mostar, i svi smo imali utisak da smo u nekom primorskom gradicu. Svo vreme nam je nedostajao samo miris soli pa da budemo sigurni da je more iza nekog brezuljka. A kada smo stigli do kraja ulice:

 

 

Prva pomisao kada sam prethodne noci, a i sada, video mosta je bila kako mi je zao sto ga nisam video nikada u svom pravom, a ne u ovom, restauriranom, obliku. Naravno drago mi je da sam napokon u ovom gradu o kome mi je otac pricao kao detetu, sto vidim most za kojim je plakao kada su ga srusili,... A onda druga misao... sramota, tuga,... Klik nekog fotoaparata me je trgao. Sandra je slikala nesto. IOdemo da ga vidimo iz blizine...

 

Ugledali smo kapiju sa desne strane... ulaz u jednu od dzamija... idemo da pogledamo.

 

 

 

Moram da priznam da i nisam bas neki vernik. Ipak u mojoj sredini se stvari preplicu sa hriscanstvom, crkvama. popovima,... i o tome znam dosta toga. O islamu sam nesto cuo, nesto procitao, nesto video na televiziji,... Sve u svemu znam vrlo malo i slabo razumem i ono sto sam saznao, ali me svakako zanimaju ovakve stvari i nadam se da cu jednoga dana cuti nesto malo detaljnije o nekim stvarima od nekoga ko je upuceniji. A nadam se i ulasku u neku dzamiju... mozda sledeci put.

 

Iz dvorista dzamije:

 

 

 

Vibrira telefon... Nada pita gde smo, modlucila se za setnju sa nama i kafu u gradu. Krece za nama. Dok smo mi stigli do mosta i ona je stigla.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Pa jos malo setnje, kafica, hladno pice, pa jos setnje,... Ne znam sta bih vam pisao o ovom fascinantnom gradu. Za sada je definitivno na vrhu moje liste po mnogo kriterijuma. Zelim da idem ponovo i za nekoliko dana, kada budem krenuo na more cu proci kroz Mostar i zadrzacu se dan-dva da ga jos bolje upoznam. Sta reci? Nista... evo jos slika pa vi sami procenjujte, a ako zelite da ga dozivite ne preostaje vam nistta drugo, osim da odete.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Polako smo se vratili do soba, doruckovali i polako spakovali motore za nastavak puta.

 

 

Sledeca stanica - Blagaj... mesto gde izvire reka Buna. Prelepo mesto, reka vec potpuno formirana istice iz ogromne pecine. Neko pametan je nekad davno vec otkrio ovo predivno mesto i izgradio ovde tekiju.

 

 

 

 

 

Nismo odoleli a da se ne popnemo na sprat i vidimo unutrasnjost. Naravno devojke su morale da se zaviju u marame i svi smo morali da se izujemo.

 

 

 

 

 

Ovaj dokument iznad, se smatra najstarijim dokumentom o ljudskim pravima

 

 

 

Posle razgledanja smo popili kaficu i pojeli najbolji ratluk ikada.

 

 

 

Vreme je odmicalo a kilometara jos mnogo do sledece stanice, pa smo se polako spremili i nastavili dalje.

 

*********************************

 

Idem da se sad spakujem za Bijeljinu... nastavak uskoro

************************************

 

[quasaar 1027 Napisano Jul 30, 2009]

Nastavljamo dalje...

 

Jedno od ideja ovog putovanja je bilo i da prodjemo kroz Focu. Zasto? Pa Fata iz viceva je iz Foce, pa smo mislili da je mozda sretnemo i upoznamo  . I tako put nas je i odveo do Foce. Mali gradic, stao u vremenu, preko jednog mosta se udje u gradic, posle nekoliko minuta se prodje sve i eto nas pred drugim mostom.

 

Sandra proverava da li je bezbedno za prelazak motora:

 

 

Fatu nismo sreli  . Ali zato nas je priroda i dalje odusevljavala.

 

 

 

 

Itako, polako smo stigli do Visegrada i do slavne cuprije na Drini.

 

 

 

 

Nismo se dugo zadrzavali. Odlucili smo da predjemo granicu, pojedemo nesto na Mokroj Gori i da nastavimo preko Uzica do Kosjerica, gde ja imam rodbinu. U Uzice smo stigli vec po mraku. Ja sam promasio skretanje na magistralu koja vodi preko Sevojna i Pozege i umesto toga poveo sam grupu za Kosjeric preko Crnokose, malim planinskim putem, asfaltiranim, ali uzanim i prepunim malih i ostrih krivina. Ipak svi smo citavi stigli u Kosjeric, gde smo se nasli sa mojim stricem i strinom. Oni su nas poveli do sela Dubnica, par kilometara iznad grada, u kucu mog pokojnog deda-strica, gde cemo prenociti. Dan je bio dug, dosta kilometara smo presli, bilo je malko aporno, pogotovo Nadi koja nije navikla na duge ture, t.j. ovo joj je bilo prvo ovako dugo putovanje u varijanti samostalne voznje. Evo je kako odmara:

 

 

Nazalost kada smo stigli Sandra je od roditelja primila vest o sahrani cerke porodicnih prijatelja. Ceca iz Zrenjanina je jedna od zrtava tragedije koja se dogodila u Egiptu. Ovom prilikom zelim da izjavim iskreno saucesce Cecinoj porodici i prijateljima, kao i porodicama svih poginulih u ovoj strasnoj nesreci.

 

Posle kratkog razgovora polako smo se svi povukli u sobe na spavanje.

 

 

[quasaar 1027 Napisano Jul 30, 2009]

Poslednji dan ovog putovanja. Vec u 6:30 sam bio budan i polako, da nikoga ne probudim, sam se izvukao iz kuce i odvezao do grada. Imao sam da obavim neke stvari pravne prirode. 2-3 sata vitlanja sa advokatom, ugovorima, poreskim, salterskim radnicima,... ali sam oko 11 sati zavrsio i vratio se do ekipe. Stric i strina su im vec doneli dorucak. Popili smo kafu, spremili se, pozdravili i krenuli dalje.

 

NBegde pred Valjevom je Joska ostao bez goriva. Odgurao je motor u hlad jednog drveta, Djuka je otisao po benzin, a Sandra, Nada i ja smo otisli da nadjemo neki kafic sa hladnim picem da ih sacekamo. Ovaj momak je u istoj hladovini gde je bio Joska, jeo sendvic i odmarao. Krenuo je iz Beograda na hrvatsko primorje. Svaka cast.

 

 

Uskoro su i njih dvojica pristigli i posle hladne mineralne, smo krenuli dalje. Nismo stali do restorana na Vencu, gde smo se pozdravili sa Nadom i Djukom, a nas troke je stalo da se osvezi i sredi utiske. A zatim smo polako kucama.

 

Sta reci... prelepo proveden produzeni vikend u dobrom drustvu. Ostaje da pronadjemo neku novu destinaciju, izdogovaramo se za termin i da krenemo ponovo.

 

Evo i mape puta:

 

 

[bucko 103 Napisano Jul 30, 2009]

Za rokanje u Mostaru se nemas cega stideti jer apsolutno nema nikakve veze sa nama .Lep putopis ,samo napred