Levom & desnom stranom [MAXI : Kipar & Turska]

[sasha 2601 Napisano Septembar 28]

Opšte je poznato da „vreme brzo prolazi kada se dobro zabavljaš“ pa se i naš boravak na Kipru ubrzano približavao svom kraju. Ipak, ostalo nam je dovoljno vremena da obiđemo još par lokalnih atrakcija u koje spadaju prirodni kameni most i galerija skulptura na otvorenom. Nakon toga se trebalo popeti i na brdo na kome se nalazi mala crkvica i posetiti šoping zonu, jer smo i dalje bili u potrazi za poklonima i suvenirima. Pošto je i ovaj zadatak uspešno izvršen, mogli samo još malo da uživamo u pogledu na pučinu i pripremimo za ono što nas tek očekuje a to je prelazak na severnu (tursku) stranu ostrva i ukrcavanje na trajekt koji bi trebalo da nas vrati na kopno.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano Septembar 29]

Posle 10 dana aktivnog odmora na južnoj strani Kipra, došlo je vreme da nastavimo dalje i polako krenemo ka severu. To je značilo da pre pakovanja moramo oprati i kompletnu garderobu koja je trebala da izdrži bar još 10 dana putovanja. Na kraju smo još jednom proverili da li su svi električni uređaji isključeni i prozori zatvoreni i konačno krenuli prema Nikoziji i graničnom prelazu.

Prema informacijama koje sam pronašao na Internetu, prelazak sa južne (grčke) na severnu (tursku) stranu Kipra bi trebalo da bude vrlo jednostavan. To se ispostavilo tačnim, jer je za obavljanje svih formalnosti (proveru pasoša i registracije) bilo dovoljno svega 10-tak minuta. Pri tome je najviše vremena otišlo na kupovinu osiguranja za motor, jer na severnom Kipru ne važe naša polisa ni zeleni karton. Ipak, dok smo se vozili kroz predgrađa severne Nikozije, u meni se javila sumnja da smo nešto propustili, a to će se vrlo brzo ispostaviti tačnim…

 

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano Septembar 29]

Pošto je tek prošlo podne, a trajekt za Tursku isplovljava oko ponoći, naš plan je bio da ostatak dana provedemo u opuštenom obilasku lokalnih atrakcija. To je pre svega podrazumevalo posetu jednom srednjovekovnim zamku (St. Hilarion Castle) i manastirskom kompleksu (Bellapais Abbey), dok bi ostatak večeri proveli u nekoj od taverni kojih u staroj luci ima na desetine. Do prve lokacije se može stići samo strmim i uskim planinskim putićem, ali je malo nezgodno što on prolazi neposredno pored velike vojne baze. To znači da usput nije dozvoljeno slikanje a pošto mi na taj detalj nismo obratili pažnju, dobili smo opomenu od stražara koji je očigledno zadužen za praćenje turista. Bez obzira na tu malu neprijatnost, poseta zamku je bila pravi pogodak, jer se ispostavilo da je čitav lokalitet vrlo dobro očuvan i uređen kao i da se sa najviše kule savršeno vidi čitav grad Kirenija (aka Girne).

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano Septembar 29]

Naša sledeća stanica je bio već pomenuti manastir (Bellapais Abbey), a pošto se on nalazi praktično u gradu, nije ni čudo što privlači veliki broj posetilaca. Poseban utisak na nas su ostavili ostaci lukova koji su nekada nosili krov glavne dvorane kao i detalji iz sačuvane crkve. Na kraju smo iskoristili priliku da isprobamo i onaj čuveni turski sladoled (Dondurma) i tako osveženi nastavili prema staroj luci.

 

 

 

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano Septembar 29]

Pošto nam je ovo bila praktično poslednja prilika da uživamo u morskoj hrani, naručili smo „specijalitet kuće“ i nismo se nimalo pokajali. U tanjiru su se pored grilovanih krakova oktopoda našli i kolutovi sipe, škampi, školjke i još niz jako ukusnih sastojaka. Nakon ovakvog ručka, trebalo je smoći snage za šetnju kroz stari grad i luku, da bi konačno sa zalaskom sunca krenuli prema trajektu. Od tog momenta su stvari počele da budu vrlo interesantne…

 

 

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano Septembar 29]

Šalteri na kojima se karte kupljene preko Interneta mogu zameniti za dokumenta koja su neophodna za ukrcavanje se obično otvaraju nekoliko sati pre planiranog isplovljavanja. Pošto je naš trajekt trebalo da krene oko ponoći, mi smo se već oko 20h spustili do luke a tamo nas je dočekala velika kolona šlepera i drugih teretnih vozila. To znači da sam prvo morao da se provlačim kroz uske prolaze između vozila a kada sam konačno prišao do prvog šaltera, ispostavilo se da na njemu radi službenik koji zna samo turski. Bez obzira na jezičku barijeru, shvatio sam da se od mene očekuje da prvo pokažem dokument koji se odnosi na privremeni uvoz motora, pa sam mu zato pružio papir koji sam dobio od carinika u Limasolu. On ga je letimično pogledao i odmah vratio a zatim pozvao svog kolegu koji mi je slabom engleskom objasnio da njih ne zanimaju grčka dokumenta, nego im je potreban obrazac sa njihove carine. Tek tada sam shvatio da sam pri prelasku na tursku stranu ostrva morao da ponovim čitav postupak i dobijem dokument koji oni pre ukrcavanja na trajekt moraju da imaju u svojoj arhivi. Na moje pitanje kako se ovaj problem može rešiti, poslali su me u susednu zgradu gde sam u društvu sa jednim nemačkim parom (koji je očigledno imao isti problem sa svojim kamperom) sačekao da se pojavi čovek u policijskoj uniformi. On nam je rekao da bez overenog obrasca G 104 nije moguće napustiti Republiku Severni Kipar i da moramo da se vratimo do Nikozije i na graničnom prelazu dobijemo ono što nam nedostaje. Na našu sreću, pošto je do zatvaranja šaltera u tom trenutku ostalo još oko 3 sata a granica se nalazi svega 20 Km južnije, još uvek je postojala šansa da se vratimo do carinarnice, objasnimo o čemu se radi i konačno dobijemo neophodni dokument. Da skratim priču, ispred šaltera za ukrcavanje smo se ponovo pojavili nepunih 15 min pre njegovog zatvaranja, ali je ovoga puta sve prošlo glatko, pa smo konačno mogli da produžimo prema trajektu. Izgleda da je otiči sa Kipra podjednako teško kao i do njega stići…

 

 

 

 

 

[QmBGD 5385 Napisano Septembar 29]

I to su čari koje putovanje u nepoznato donosi

[sasha 2601 Napisano Septembar 30]

Dok smo mi rešavali probleme sa dokumentima, trajekt se već napunio putnicima koji su zauzeli sva raspoloživa mesta na palubi i u tzv. „salonu“. Zato nam nije preostali ništa drugo, nego da ostatak noći provedemo na tvrdim plastičnim stolicama i pokušamo da se malo odmorimo za ono što nas tek čeka. Tek tada sam shvatio da ovakvi brodovi predstavljaju praktično jedinu vezu sa kontinentom i da se zato koriste za masovni prevoz putnika i robe.

Iako je na karti pisalo da plovidba treba da traje između 4 i 5 sati, trajekt je u tursku luku Taşucu prispeo tek nešto pre 8h. Ovo u stvari nije bilo pravo kašnjenje, nego jednostavno usklađivanje sa radnim vremenom granične službe koja pogađate, radi tek od 8. Za divno čudo, samo iskrcavanje nije trajalo dugo, jer laka vozila očigledno imaju prednost a pošto je na brodu osim gomile šlepera bilo svega nekoliko automobila i dva motora (jedan BMW GS sa ruskim tablicama i naš skuter) brzo smo stigli do pasoške kontrole i napustili luku. Iako je na brodu postojala mala kantina sa sendvičima i pićem, nije bilo prilike da sebi obezbedimo kakav-takav doručak, jer u tom trenutku nismo imali turske lire a euri i kartice nisu imali prođu kod konobara. Zato nam je odmah za oko zapao lokal na kome je pisalo „Borekcilik“ što bi trebalo da znači da se tu može dobiti lokalni specijalitet - burek. Tako je i zaista i bilo a mi smo u razgovoru sa glavnim „majstorom“ saznali da mu je poznato kako u Bosni postoji nešto što liči na originalni proizvod i da se po pravilu, uz njega pije isključivo ajran. Mi smo na sve to dodali i po jednu tursku kafu i konačno nastavili dalje.

 

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano Septembar 30]

U tom trenutku je još postojala mogućnost da se najkraćim putem, preko Ankare i Istanbula vratimo kući, ali smo zajednički odlučili da „malo“ produžimo putovanje i nastavimo prema istoku. To je značilo da nas očekuju prelepi gradovi poput Adane, Gaziantepa i Šanli Urfe kao i niz istorijskih i prirodnih atrakcija. Zato smo brzo izašli na magistralu koja vodi prema Mersinu a pošto do sada nismo imali priliku da posetimo ovaj deo turske obale, najviše nas je iznenadilo što su se jedno za drugom, nizala manja mesta sa veoma razvijenom turističkom infrastrukturom. To osim novih hotela podrazumeva i odlično uređene plaže i sve što je potrebno za uživanje i Sredozemnom moru. Posebnu zanimljivost predstavlja njihova briga za bezbednost saobraćaja, jer su me u roku od sat vremena turski saobraćajci zaustavili ukupno pet puta i što je posebno interesantno, uvek tražili da im pokažem samo svoju vozačku dozvolu. Izgleda da se kod njih motori često voze „na divlje“ i da na ovaj način pokušavaju da spreče ovakve slučajeve.

 

 

[sasha 2601 Napisano Septembar 30 (promenjeno)]

Za ovu deonicu sam sam namerno umesto autoputa izabrao magistralu, ali nisam očekivao da će na njoj biti tako mnogo kamiona i ostalih teretnih vozila. Zato nam je za nešto manje od 200 Km trebalo skoro 3 sata, pa smo u Adanu stigli sa malim zakašnjenjem u odnosu na plan. Sa druge strane, hotel nije bilo teško pronaći, jer se on nalazio u samom centru ali se odmah postavilo pitanje parkinga. Motor nisam hteo da ostavim na ulici niti je u blizini bilo javne garaže, ali mi posle kratke konsultacije da vlasnikom hotela, recepcionar dozvolio da ga parkiram u samom holu. Moram da priznam da ovoliku ljubaznost nisam očekivao, mada se posle ispostavilo da to nije usamljeni slučaj nego pravilo…

Burek koji smo pojeli za doručak je bio ukusan i kaloričan, ali smo glad osetili čim smo krenuli u šetnju ulicama starog grada. Srećom, brzo smo pronašli upravo ono što nam je bilo potrebno a to je restoran koji nudi najveći specijalitet ovog kraja – čuveni Adana kebab. Konobaru koji je istovremeno bio i glavni majstor za roštilj, nije trebalo mnogo objašnjavati, pa se na stolu za tili čas pojavilo prvo tursko meze a zatim i glavno jelo. Od ponuđenog pića smo izabrali mineralnu vodu ali sam ubrzo primetio da ostali gosti sa velikim zadovoljstvom ispijaju neki tamno crveni sok, pa sam i ja poželeo da ga probam. Ubrzo su nam stigle dve velike čaše i dodatak u vidu jabukovog sirćeta što me je još više iznenadilo, pa sam oprezno otpio jedan gutljaj. U ustima sam osetio neodređeni ali ne baš prijatan ukus, pa sam pokušao da ga „ispravim“ sa malo onog sirćeta. Ni to nije mnogo pomoglo, jer se ispostavilo da se ovo piće pravi od fermentisanog povrća, pre svega cvekle i šargarepe sa dosta soli i drugih začina. U svakom slučaju, sada znam šta je Şalgam ali mi nije jasno zašto ga ovde toliko obožavaju…

 

 

 

 

 

 

Promenio Septembar 30 član sasha

[sasha 2601 Napisano Septembar 30]

Adana je po veličini peti gradu u Turskoj, što znači da ga nije moguće obići za jedno poslepodne. Zato smo se mi ograničili na nekoliko ulica koje čine jezgro starog grada a posebno nas je zanimalo da vidimo kameni most i reku Sejhan. Moram da priznam da me je iznenadilo potpuno odsustvo turista, jer smo usput sretali samo lokalno stanovništvo koje se bavilo svojim svakodnevnim poslovima. To nikako ne znači da je grad slabo uređen, pa nam je šetnja predstavljala pravo zadovoljstvo. Najviše mi se dopalo što su pojedine privredne delatnosti skoncentrisane na jednom mestu, pa je lako pronaći određenu vrstu proizvoda. Drugim rečima, ukoliko su vam npr. potrebne zavese i tekstil za nameštaj, dovoljno je dođete u ulicu u kojoj se nalazio naš hotel jer su pored njega smeštene na desetine radnji koje nude upravo ovakvu robu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Ivanhoe 415 Napisano Septembar 30]

Izgleda da ste propustili Gaziantep baklavu sa Antep pistaćima, najbolja u celoj Turskoj, a posle toga više ni jedna nije ukusna ! 

[sasha 2601 Napisano Septembar 30 (promenjeno)]

Taman posla! Baklava u Gaziantepu je stvarno jedinstvena, samo što je na redu u sledećoj epizodi! 

Promenio Septembar 30 član sasha
Uklonjen citat

[sasha 2601 Napisano Četvrtak u 08:17]

Poučeni iskustvom od prethodnog dana, za deonicu do Gaziantepa biramo autoput. To se pokazalo kako pravi potez, jer smo tih 220 Km savladali za manje od 3 sata, što nije loše ako se ima u vidu da smo dobar deo tog vremena potrošili na pauze. Sam polazak iz hotela je bio zaista spektakularan, jer se ne događa često da se na glavnom ulazu pojavi motorista u punoj opremi.

Put nas je vodio sve dalje od morske obale a sa povećanjem nadmorske visina je i pejzaž postajao zanimljiviji. Sve češće smo nailazili na velike plantaže pistaća pa smo u isti mah poželeli da uživamo u originalnim orijentalnim poslasticama. To se dogodilo već na prvoj pauzi, jer nam je ponuđeno da uz kafu probamo i domaći Sütlaç što se nikako nije moglo odbiti. Odmah smo pomislili da ćemo dobiti klasičan sutlijaš, ali se ispostavilo da se on ovde pravi od krupnijeg pirinča i da je mnogo gušći. U svakom slučaju, zasladili smo se „za sve pare“, mada je račun bio skoro simboličan…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano Četvrtak u 08:19]

Bez obzira što smo se nalazili na jednoj od najprometnijih saobraćajnica u ovom delu Turske, vožnja je bila sasvim prijatna a verujem da je za to najzaslužnija visina na kojoj smo se našli. Zato mi je bilo pomalo žao što smo brzo stigli do cilja, ali smo bar dobili dovoljno vremena da se na licu mesta uverimo koliko je Gaziantep zanimljiv za običnog evropskog turistu. Ja sam opet  izabrao hotel u centru grada, ali je ovoga puta skuter morao da ostane napolju, doduše odmah pored glavnog ulaza i pod stalnim video nadzorom. Brzo smo moto opremu zamenili nečim prikladnijim za pešačenje i požurili prema tvrđavi koja dominira čitavim gradom.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano Četvrtak u 08:21]

Do tvrđave smo lako stigli, ali se ispostavilo da od obilaska ovoga puta neće biti ništa. Ljubazna policajka koju smo zatekli na kapiji nam je objasnila da je u toku rekonstrukcija i da su sve turističke posete odložene za sledeću godinu. Moram priznati da nas je to veoma razočaralo, jer smo se nadali da ćemo konačno biti u prilici da se na licu mesta uverimo u sve ono što smo prethodno videli na YouTube-u i čitali u tuđim putopisima. Pošto je sve to palo u vodu, nije nam preostalo ništa drugo nego da obiđeno čitav krug i napravimo nekoliko atraktivnih fotografija. Na kraju smo osveženje potražili u lokalnoj čajdžinici a pošto u njoj u tom trenutku nije bilo slobodnog mesta, učinilo mi se da je konobar koji nas video kako neodlučno stojimo ispred lokala, sa par oštrih reči oterao lokalnu ekipu i pozvao nas da slobodno izaberemo sto koji nam se najviše dopada. Ubrzo ćemo shvatiti da ovakvi gestovi nisu nikakav izuzetak nego predstavljaju iskrenu dobrodošlicu koja se ukazuje svim putnicima. Sasvim slučajno sam preko puta primetio servis za motore, ali u tom trenutku nisam mogao ni da naslutim da će nam ovakve usluge uskoro biti neophodne…

 

 

 

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano Četvrtak u 08:24]

Prosto je neverovatno kako samo jedna šoljica (ili u ovom slučaju čašica) čaja može da vas osveži i vrati volju za istraživanjem. Nama je pomogla da prevaziđemo početno razočarenje i svu pažnju usmerimo na cilj koji nam je u tom trenutku bio dostupan. Naime, u neposrednoj blizini se nalazilo staro parno kupatilo (turski hamam) koje je nedavno pretvoreno u muzej, pa smo odlučili da ga posetimo. To se pokazalo kao pun pogodak, jer se na ovakvim mestima može lepo videti kako je izgledao život običnih ljudi i to pre nekoliko vekova. Na mene su poseban utisak ostavile figure ljudi u prirodnoj veličini, jer su one doprinele da čitava atmosfera bude potpuno realističana. Neke od njih su prikazivale i neobične običaje a nama se najviše dopao onaj po kome se pri prvom kupanju novorođenčeta voda sipala iz posebne činije i to preko vučije lobanje pravo na glavu majke. Na sličan način su od kuće ispraćane i buduće neveste a sve to je očigledno imalo posebno magijsko značenje…

 

 

 

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano Četvrtak u 08:26]

Pošto se od kulture brzo ogladni, prvo smo potražili restoran „Imam Cagdas“ koji se preporučuje u putopisima već pomenutih kolega ali pošto nam se učinilo da je u njemu gužva, odlučili smo se za lokal koji se nalazio na obližnjem trgu (Pendirhan Atmali Kebap ve Kahvaltı Sarayı). Mladi konobar je brzo shvatio zašto smo došli, pa se pred nama uskoro pojalo uobičajeno meze a zatim i odlični jagnjeći kebab. Izgleda da je u ovom delu Turske običaj da se glavno jelo služi u posudi u kojoj se priprema i da se pred gosta iznosi dok u njoj sve ključa.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano Četvrtak u 08:28]

U povratku smo svratili do starog bazara jer više nismo mogli da odlažemo kupovinu poklona za familiju i prijatelje. U izobilju šarenih đinđuva nam nije bilo teško da izaberemo nekoliko sitnih ali zanimljivih stvarčica i konačno produžimo prema hotelu. U jednom momentu sam primetio da se svuda oko nas nalaze lokali u kojima se prodaju slatkiši, prevenstveno baklave a pošto tog dana nismo okusili ništa slatko (a sasvim slučajno je bio moj rođendan), nismo mogli da odolimo ovakvom izazovu. Meni je pažnju privukao jedan posebno elegantan lokal a čim smo ušli u njega, vlasnik nam je poželo dobrodošlicu i ponudio baklave sa pistaćima. Ispostavilo se da su one potpuno drugačije od onih na koje smo navikli, jer su vrlo suve i ne previše slatke. Zato se pri jelu lepo osećaju mnogobrojne kore i ukus orašastog voća jer ne postoji onaj dominantni uticaj šećernog sirupa.

 

 

 

 

  

 

 

[sasha 2601 Napisano Petak u 07:38]

Dok sam sledećeg jutra na ulici oblačio opremu i pripremao se za polazak, prišla mi je žena i pružila jednu plastičnu kesu. U njoj je bilo mnogo raznovrsnog peciva, pa sam pomislio da se ona plaši da iz njenog grada ne odemo gladni. Meni je doručak koji sam prethodno pojeo u hotelu bio sasvim dovoljan, pa sam se jednim pokretom ruke učtivo zahvalio a ona je okrenula prema mojoj saputnici. Vesna nije imala srca da je odbije, pa smo na put krenuli sa još nekoliko đevreka i kiflica.

Oduševljeni onim što smo doživeli u Gaziantepu, nastavili smo dalje prema istoku da bi posle svega par sati stigli na mesto koje nas je doslovno ostavilo bez daha. U pitanju je arheološki lokalitet Gobeklitepe na kome se nalaze ostaci civilizacije stare skoro 12.000 godina. Ja neću trošiti vreme na istorijske podatke jer se oni lako mogu pronaći na Internetu, ali moram da istaknem savršenu organizaciju vizitorskog centra u kome su izloženi razni eksponati kao i multimedijalni sadržaji koji bi trebalo da dočaraju atmosferu koja je na ovom mestu vladala pre skoro dvanaest milenijuma. U suštini, arheolozi su na osnovu ovih nalaza zaključili da su rane ljudske civilizacije nastale još u vreme lovačko-sakupljačkih zajednica i da je potreba za ishranom većeg broj ljudi koji se okupljaju radi verskih ceremonija dovela do razvoja poljoprivrede.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano Petak u 07:40]

Pošto je glavna atrakcija udaljena nepun kilometar od muzeja, posetioci se minibusom prevoze do samog lokaliteta da bi zatim mogli da uživaju u zaista upečatljivom prizoru. Ispod savremene nadstrešnice se nalaze četiri glavne kružne konstrukcije i još nekoliko manjih. Pošto su istraživanja i dalje u toku, može se očekivati da uskoro budu otkriveni novi detalji, mada je i sada potpuno jasno da ovo mesto predstavlja izuzetno važan trenutak u razvoju ljudske civilizacije.

 

 

 

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano Petak u 07:41]

Za prenoćište u Šanli Urfi sam izabrao hotel koji je u startu zadovoljavao one najosnovnije kriterijume a to znači da se nalazio blizu onoga što želimo da obiđemo i da nije bio preskup. U tom trenutku nisam imao pojma da će me navigacija do cilja dovesti nekim potpuno sporednim uličicama, koje su bile toliko uske i strme da sam poželeo da odustanem i potražim neki bolji smeštaj. Prvi utisak se nije mnogo poboljšao ni kada smo konačno stigli na traženu adresu, ali se već nakon nekoliko minuta ispostavilo da bolji izbor nisam mogao da napravim. Posle se ispostavilo da u starom delu Urfe postoji mnoštvo ovakvih „Boutique“ hotela koji svojim gostima nude  izvanredan konfor po skromnim cenama a ona je u ovom slučaju iznosila svega 37 Eur (sa doručkom). Jedino je motor morao da ostane na ulici a na moje negodovanje, mladić koji je bio na recepciji mi je samo odmahnuo rukom i rekao da se ne brinem, jer je ovaj deo grada potpuno bezbedan.

 

   

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano Petak u 07:44]

Pošto smo se udobno smestili, poželeli smo da malo bolje upoznamo okolinu i dopunimo baterije. Zato smo nasumično izabrali neki od mnogobrojnih restorana i prvo proverili u čemu se razlikuju Adana i Urfa kebab a zatim uživali u lokalnim poslasticama. Moram da priznam da ja nisam uočio neku bitnu razliku jer je sve bilo izuzetno ukusno. Posle dobrog ručka nije izostala ni kratka šetnja i to kroz ulicu u kojoj su upadljivo dominirali izlozi prepuni zlatnog nakita…

 

 

 

 

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano Petak u 07:46]

Glavnu atrakciju u Šanli Urfi predstavlja Golbaši park i jezero koje se u njemu nalazi. Ono ima poseban značaj za vernike, jer se smatra da ribe koje u njemu plivaju potiču od proroka Avrama (eng. Abraham, tur. Ibrahim) i da su zato one posebno zaštićene. Mene je mnogo više impresionirala atmosfera koja je vladala oko jezera, jer je duž njegovih obala šetalo mnoštvo ljudi a svi su bili vrlo dobro raspoloženi i veseli. Iako smo očigledno spadali među retke strane turiste, u jednom trenutku nam je prišla mlada žena obučena u tradicionalnu nošnju i ponudila nam da se poslužimo bombonama iz papirne kese. To se naravno nije moglo odbiti, da bi zatim nastavili prema bazaru i potražili mesto za kraći odmor.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano Petak u 07:48]

I ovoga puta smo se opredelili za lokalnu čajdžinicu ali nam je ponuđeno da uz topli i aromatični napitak probamo još jedan lokalni specijalitet. Tako smo saznali da se palačinka punjena slatkim kremom i zalivena šećernim sirupom sa puno pistaća naziva Şıllık ali i da ovaj naziv ima i drugo značenje. Pošto se ono smatra vulgarnim, obično ga naručuju muškarci a kad baš moraju, žene koriste izraz „onaj slatkiš“. Na kraju dana nam je najviše prijalo da veće provedemo u hotelu i na miru saberemo utiske…