Dinamican i avanturisticki Karpatski ples na dva točka

[Bojan Budjevac 488 Napisano Jun 17 (promenjeno)]

Moto sezona 2025 u punom jeku, vožnje redovne, sve protiče u najboljem redu. 

Iste godine naš drug i clan ove moto priče otvara restoran u Aranđelovacu i jedan deo motorista iz grada počinje redovno tu da se okuplja, da se druzi, pije kafe, ruča i sastanči po raznim osnovama... 

Većina nas se poznaje ceo zivot, odlični smo prijatelji i svi vozimo motore od malena, ali sticajem okolnosti nismo putovali zajedno.

Kako smo tu počeli sve češće da sedimo, tako su i vožnje počele sve češće da se dešavaju... Uz nas "mladju" ekipu, krece približavanje i "starije" ekipe sa kojom sam se ja vozio i sticao iskustvo od kada sam počeo da putujem i tako se formira baš dobar krug ljudi koji je bukvalno za sve akcije. 

Blizi se kraj sezone, gledamo gde bi mogli da izvozamo par dana i dogovor pada na Rumuniju (Transfagarasan - Transalpina).

Rumuniju je većina nas već vozila (neki mali deo), ali niko od ekipe koja će krenuti nije vozio ovaj deo Rumunije.

Kako smo spomenuli putovanje, javlja se nas devet... U prvom trenutku sam pomislio da će vecina do polaska odustati i da je veliki broj ljudi, ali niko ne odustaje. 

Konsultujem se sa par prijatelja koji su već vozili kao sto su @Nole Bg i @Lunja i dobijam skoro sve instrukcije jer je ruta već dovoljno istražena. 

Pred putovanje, sedamo neko veče i dogovaramo detalje.

Dogovoreni datum polaska je 17.08.2025 u 06h časova. 

 

Ekipa je sledeca:

Dule Bertoto - Suzuki Bandit 1200s

Pink / Bursac - BMW R1250 GS

Dule Sekulic / Geesovac - BMW S1000RR 

Roks - BMW R1200 GSA

Nemac - Honda Integra 750

Djole - Honda Forza 750

Vrana - Ducati Multistrada 1200

Vita - BMW F900XR

Buđa - KTM 1290 SAT

 

Planirana ruta je Arandjelovac - Bela Crkva - Oravita - Targu Jiu - Kurte de Arges (koji je u samom podnožju Transfagarasana). 

Ulazim na Booking i rezervisem smestaj 

Nalazimo kucu sa svim potrebnim za nas devet. 

Pravimo zajednicku kasu koju cemo koristiti za placanje smeštaja, hrane, izlazaka i odmah ubacujemo svi po 200e u istu, a kasnije ćemo dodavati po potrebi. 

Po dogovorenom polasku, nalazimo se svi na pumpi pre 6h ne bi li popili po kafu i tako krecu da pristizu motori.

Ni sam nisam bio svestan da grupa od devet motora uopšte nije mala.

 

Ispijamo kafu, povezujemo komunikacijama, pravimo neku fotografiju i krecemo.

Formiramo kolonu, ja na čelu kolone drzim neki lagan tempo, vidim svi se nešto unervozili i govore mi da podignem tempo... Tu je tempo podignut i više ga nigde nismo spustali. 

Svi imaju more kilometara, mnogo iskustva i bukvalno mogu da voze na razne načine. 

Ispred Bele Crkve kreće pljusak, stajemo, oblačimo kišna odela ili ko šta ima od opreme i nastavljamo dalje.

Ubrzo ulazimo u Rumuniju gde nas dočekuje lepo vreme i vrhunski asfalt... Krece "peglanje" po već poznatom putu Oravita - Bozovici gde stajemo u već poznati marker i kupujemo hranu i pice za doručak u prirodi. 

 

Punimo kofere hranom i picem i nastavljamo do jednog odmaralista pored puta gde imaju stolovi, klupe i parking. 

Silazimo sa motora, postavljamo hranu i piće, povezuje se BT zvucnik, krece muzika na max i već vidimo da ce ovo biti jedna vrhunska voznja i druzenje.

 

Zavrsavamo dorucak i krecemo dobrim tempom dalje preko banje "Herkules" do mesta Targu Jiu.

Nakon prolaska banje, zahvata nas dobar pljusak nakon cega stajemo i oblacimo kišna odela naravno sve u smehu, šali i dobrom raspoloženju što i sama kiša "vidi" i ubrzo nas napušta. 

Vozimo dalje i sledeca pauza za kafu i okrepljenje je planirana u mestu Targu Jiu.

 

Kako smo sve bliži pauzi u daljini vidimo kako se oblaci grupišu, spuštaju i najavljuju nam haos, ali mi živimo u nadi da ce nas to nevene obići.

Stajemo na piće, da se malo osvežimo i nastavimo do rezervisanog smeštaja, ali kako smo seli i do pola popili pice pocinje hladan vetar, krecu ljudi ubrzanim hodom na sve strane, konobari pakuju baštu, a na telefonima seva crveni meteoalarm koji prvi put u životu vidim (u Rumuniji tako obavestavaju o nevremenu - na display-u seva crvena boja).

Vidimo da bukvalno nemamo gde da se sklonimo, oblacimo kompletnu opremu, sedlamo motore i krecemo put Kurte de Argesa u nadi da cemo dobro proci.

Nije mnogo proslo nalazimo se u takvoj provali oblaka da ja do tada, a ni nakon toga nikada se vise nisam nasao u takvom pljusku.

Neverovatno je to da smo se mi toliko uvozali, da svi voze kao jedan, da prolazim čak pored automobila koji stoje pored puta parkirani, ispod nadvoznjaka i gde se ko sklonio. 

U mestu kroz koje smo prosli, slucajno bacam pogled na zgradu škole i prvo sto vidim da iz oluka izlazi pun mlaz vode kao da ga je neko prikljuci na pumpu koja gura mlaz... I to smo prebrodili, kiša je iza nas i krece veoma toplo i suncano vreme. 

Na putu ka Kurte de Argesu temperatura je sve veća i veća, a sa njom i gužve neverovatne (pretpostavljam jer je bila nedelja, a mesto je turističko).

Hvatamo belu liniju i provlacimo se koliko god možemo, samo da se docepamo grada i smeštaja.

Tacnije, smeštaj nam je bio nekoliko kilometara od grada u selu... Prolazimo kroz centar grada i putem komunikacije razgovaramo da se stane, da se kupi hrana i sve što je potrebno za kasniju pripremu vecere, ali svi već umorni i niko ne bi da stane vec cemo navodno kasnije otići po hranu kada se raspakujemo. 

Naravno, niko nije hteo do grada nazad vec Vita i Đole uzimaju od Roksa GS-a vazdusnjaka sa tri prazna kofera i krecu u nabavku klope (ni oni sami nisu otisli nazad do grada već napravili fintu i u prvoj seoskoj prodavnici kupili sve što je bilo potrebno) kasnije ce se ispostaviti da meso iz te prodavnice ne seoski mačak nije mogao pojesti. 

Vec smo svi raspremljeni, smešteni i opušteni... Muzika je pojacana na max DJ Roks u akciji... 

Vatra je zapaljena, rostilj u dvoristu pristavljen za sta je Bursać zaduzen, a ostali su se vec opustili uz casu i flasu.

 

Nemac kao profesionalni kuvar priprema salatu (sto ce se kasnije ispostaviti kao jedino sto je bilo kvalitetno na trpezi).

Vlasnik kuće nam nije ostavio dovoljno drva, pa smo pribegli snalaženju... Momci časkom nalaze gde su drva spakovana, roštilj nastavlja da radi punim kapacitetom, a u samom dvorištu se nalazi đakuzi koji se takođe zagreva putem spoljašnjeg ložišta.

Većina je već opuštena i krenulo je prenosenje zara u ložište za đakuzi, a ja kao profesionalni vatrogasac spasilac već vidim katastrofu sa vatrom (profesionalna deformacija), ali sve je ispalo odlično i savršeno.

Voda dok se zagreva, ulazimo u kuću na večeru... Velika trpeza je postavljena, ali sa hranom generalno niko nije zadovoljan.

Nastavljamo sa pićem i zezanjem... Jedan deo nas ulazi u đakuzi da se malo opustimo, ali toliko su vodu zagrejali da smo mogli da se lagano skuvamo.

Zatvaramo cugove na ložištu i nalazimo baštensko crevo sa česme da ubacimo da hladi vodu, ne bi li živi izašli iz vode.

Smejanje i opustanje je sve što nam je trebalo posle tog dana koji je generalno odlično prošao. 

Odlazimo na odmor jer već ujutru treba napasti Transfagarasan.

 

Drugi dan putovanja je osvanuo.

Planirana ruta za danas je Transfagarasan - Sibiu - Sebes - Turda (rudnik soli) - Sebes

U Sebesu smo rezervisali smestaj za danasnji dan u hotelu Leul de aur.

Jutro prijatno, svi odmorni i spakovani, asfalt odlican, sve mirise na dobru voznju. 

Kako smo krenuli svi su zeljni voznje i krecu pun gas da se penju uz brdo ka jezeru. 

Stizemo do jezera i brane i stajemo da pogledamo tu gradjevinu i da se fotografišemo. 

 

Tu se dogovaramo da usporimo tempo, ne bi li nesto videli kada smo vec dosli ovde da nesto obidjemo i vidim na sta se svi slazu.

Put se nastavlja dalje na deonici poznatoj sa medvedima... Kako ulazimi dublje u planinu, svuda pored puta stoje oznake da je zabranjeno hraniti medvede što nagoveštava da su oni tu u svom staništu. 

Kako sam bio napred, gledam stalno levo - desno i zapažam medveda koji je iza zastitne betonske ograde. 

Tj. Ruka medveda prebačena preko ograde kao preko šanka, a glava iznad viri.... Ta glava uživo i na par metara od njega izgleda 3 puta veće uživo nego na slikama. 

Kako smo prosli i prokomentarisali putem komunikacije medveda, vecina nije videla i odmah okreću motore da idu nazad 'mečki na rupu". 

Za to vreme, medved je već izašao na put pa je bio pogodan za bolje zapažanje i slikanje. 

 

Ne mnogo pre tog našeg prolaska, baš na toj deonici medved je usmrtio nekog Italijana koji je prišao da ga hrani i da pravi selfi fotografije sa njim. 

Ali pored svega toga, ljudi i dalje staju, bacaju hranu i ponasaju se kao da su to plišane igračke, a ne divlje zveri. 

Tu upoznajemo neke Austrijance koji su prespavali u kamperu pored putane bi li videli medvede uživo.

Snimamo i skilamo medveda sa bezbedne distance i nastavljamo dalje. 

Priroda Transfagarasana je nestvarna i neopisiva rečima... Brda, proplacni, pašnjaci, vodopadi, tuneli, serpentine, nadmorska visina, planinske mirisne trave, svežina u vazduhu, mirisi prirode, pejzaži, panormski pogledi, to ne moze recima da se opiše jednostavno mora da se poseti i doživi.

Dolazimo do jednog uzvišenja gde se prodaju suveniri, domaci suhomesnati proizvodi, rakija i sve ostalo. 

Tu smo po prvi put probali suvo meso od medveda.

Par drugara je pazarilo meso i razne ponuđene stvari na sta su nas Rumuni častili flašu njihove rakije.

 

Nastavljamo put ka vrhu koji je sve lepši i lepši, ali Đole i ja stajemo na više mesta ne bi li te kadrove prirodne lepote zabeležili u glavi i telefonu.

Za to vreme ekipa nastavlja dalje jer se njima ne staje tako često i tu smo se razišli za narednih par sati vožnje. 

Nakon slikanja, nastavljamo ka samom vrhu Transfagarasana, odakle kreće spuštanje niz serpentine.

 

Tu na samom vrhu takođe ima dosta tezgi, brze hrane, nekog vida odmarališta i deo ekipe koji nas je obišao je tu stao da kupi hranu i da nas sačeka, ali nisu imali gde da stanu bas pored puta vec su stali sa strane, a Đole i ja prilikom prolaženja tog prevoja nismo ih videli i nastavili smo dalje.

Spustamo se niz Transfagarasan i nastavljamo put Sibio. 

Vec smo se čuli putem telefona sa njima i dogovor je da se nadjemo pored auto puta na nekoj pumpi. 

Prilikom ukljucenja na auto put ponovo počinje kiša, ali uveliko uvozani bez problema stižemo do pumpe gde kupujemo neku hranu, pice itd. 

Ubrzo pristiže ostatak ekipe, Vita nam baca neku "hranu" na sto vidno nervozan jer su ih za tu nazovi hranu odrali sa cenom do kraja, a realno ne valja ništa.

To je inace već drugi dan da nista valjano nismo pojeli. 

Tako grupisani nastavljamo put do Hotela u Sebesu, ali pre toga ucestvujemo u akciji spasavanja i izvlacenju nekog vozila iz kanala. Čovek je okretao vozilo i nesmotrenim upravljanjem sleteo sa oba leva točka u kanal...Tu nastupa devet momaka i iznosi vozilo iz kanala. 

Akcija odradjena i vec smo na putu ka hotelu.

Devet motocikala u koloni stize u hotel, recepcionar nas snima, parking obezbedjen, jednom rečju sve pohvale za hotel "Leul De Aur" u svakom mogućem pogledu. 

 

Tu se raspoređujemo u tri sobe, ostavljamo stvari i nastavljamo put ka rudniku soli Turda koji je na nekih 170km u oba pravca od naseg hotela, ali je direktno povezano auto putem i vrlo brzo se stize.

Tog drugog dana vožnje vreme je bilo varljivo i smenjivali su se oblaci ceo dan.

Vec pri samom izlasku na auto put, kreće nevreme i stajemo u zaustavnu traku da se obucemo, ali to sada toliko brzo i sinhronizovano ide da smo u par minuta svi ponovo na motorima i u nekom tempu voznje kao da kiše nema uopšte. 

 

Stizemo u Turdu, a tamo lepo vreme, gužva na parkingu i pri samom ulasku u rudnik jer je to baš poznata turistička atrakcija. 

Parkiramo motore na parking pokraj rudnika, kupujemo karte i ulazimi u samu jamu rudnika. 

Turda je jedan od najstarijih rudnika soli u svetu. Procenjuje se da Salina Turda postoji već 2.000 godina i rudnik je radio sve do 1932 godine.

Danas, Salina Turda je pretvoren u futuristički zabavni park.

Ko god ima priliku treba da obiđe ovaj rudnik zbog svoje specifične lepote i lekovitih svojstava. 

Same boje unutar rudnika, dubina, prirodno jezero, istorijat i sve ostalo što se može videti ostavlja posetioce bez daha. 

 

Pojedine iz ove grupe je ostavio bez daha prilikom izlaska sa dna rudnika do vrha uz drvene stepenice. 

Vracamo se nazad u hotel takođe nekim pojačanim tempom.

Sledi kupanje, sredjivanje, pa na veceru i obilazak grada. 

Nakon izlaska, vraćamo se u hotel i nastavljamo druženje u dvorištu hotela.

 

Svanuo je i treći dan putovanja.

Sunčano i lepo jutro naslućuje lep i prijatan dan.

Kafa u hotelu i doručak na bazi švedskog stola je jedino kvalitetno sto smo pojeli od našeg pola

ska iz Aranđelovca.

Ubrzo je usledilo pakovanje i napuštanje hotela.

Krecemo trasom Sebes - Transalpina

 

Promenio Jun 17 član Bojan Budjevac

[vojakis 140 Napisano Jun 18]

Odlicna voznja slike i ostalo. .

[sale-kum 432 Napisano Jun 22]

Čekamo nastavak...

[dule0911 1314 Napisano Jun 22]

Planiram slicno u drugoj polovini jula, a jos nista nisam rezervisao niti isplanirao, tako da pratim i pravim puskice

[Bojan Budjevac 488 Napisano Avgust 17]

Nakon kisne večeri, dobrog odmora u hotelu i kvalitetnog doručka, grad Sebes biva obasjan suncem. 

Ekipa je spakovana i raspoložena, motori spremni i ubrzo krecemo put Transalpine.

 

 

Stajemo na prvu pumpu da svi napunimo rezervoare i ubrzo nastavljamo dalje putovanje.

Kako napuštamo grad i prigradsko naselje, priroda nam otvara sve svoje lepote, ali kako nadmorska visina ide sve više na gore tako se stvaraju i oblaci pa kreće kiša. 

Oblačimo kišna odela i nastavljamo put dalje do sledece pauze, a to je jezero. 

Kupujemo po neki suvenir i nastavljamo dalje. 

 

Kako odmičemo, kiša prolazi i ubrzo skidamo kišna odela, ali spoljašnja temperatura je u konstantnom padu.

Stižemo do vrha Transalpine, tu se parkiramo za pauzu i odmor... Slikamo, razgledamo prirodu i nakon toga sedamo u neki improvizovani kafic gde naručujemo pice.

Povezujem se na neki internet i vidim na WhatsApp-u propušten poziv iz hotela gde smo boravili i nakon toga poruku da je MR Darko Vukovic zaboravio dokumenta u hotelu koji je u tom trenutku 80km udaljen od nas. 

 

Taj dan je planirana ruta tako da do večernjih časova svi stignemo kućama jer vec ujurtu smo na poslovima.

Gledamo kako najbezbolnije da resimo situaciju jer on kod sebe ima pasoš, ali nema vozačku i saobraćajnu pa ti dolaze razne ideje kao na primer da momak sa recepcije sutra posalje dokumnta DHL-om za Austriju kod devojke od naseg druga, a mi da probamo granicu da predjemo sa pasošem i jos necim (o čemu de ne pise ovde). 

Stupili smo u kontaktu sa hotelom, prihvataju sve kako nam odgovara i stvarno velika pohvala za hotel Leul De Aur iz Sebesa. 

Nakon većanja Roks (Darko) odlučuje da se sam vrati u Hotel i da nakon toga izađe na auto-put i sam dođe kuci. 

Seda na motor i ljut polazi nazad... Mi se pogledasmo i svi za njim nazad jer se ne ostavlja drug u nevolji.

Put je vec potpuno suv i kreće "peglanje" sa uzivanjem (ispostavice se da nam je ova dodatna vožnja bas trebala jer smo vozili Transalpinu u oba pravca).

Na par kilometara od grada i hotela, na tom putu koji vodi ka TA stajemo kod jedne pumpe i restorana/picerije... Dogovaramo se da ovde sipamo gorivo, jedemo, pijemo i ne stajemo sto dalje budemo mogli jer je već dan odmakao.

Dok je klopa stigla, stiže i Roks na ručak i ponovo smo svi na broju. 

Palimo motore i krecemo pun gas uz Transalpinu. 

Guzve nema, put je cist, asfalt vrhunski i mi smo se opustili više nego sto bi trebalo. Vozimo uz planinu kao po stazi, devet motora u liniji.

Izlazimo na sam vrh Transalpine i ulazimo u oblake, stajemo, pričamo i slikamo tu nestvarnu lepotu prorode. 

Ne zadržavamo se puno na tom delu jer je temperatura ispod 10 stepeni i nastavljamo dalje.

Na sve strane su vidikovci i ta nestvarna prostranstva pored kojih prolazimo i u kojima uživamo. 

Stajemo na jos jedan vidikovac pred sam silazak sa TA, gde pravimo malu pauzicu za odmor i sliknje (neko pravac i čistinu korisri da se slika sa motorom u vazduhu na jednom tocku). 

Krecemo dalje jer je vec vreme dosta odmaklo i gledamo pre mraka da udjemo u Srbiju. 

 

Plan je da se spustimo ka Dunavu i granicu pređemo na Đerdapu.

U kafani kod Tekijanca u Kladovu rezervisemo sto za nas devet i sve je takoreći rešeno. 

Sišli smo sa Transalpine, izasli smo na magistralni put i vozimo se kroz Rumuniju sa uživanjem... Vreme je idealno, sunce polako zalazi, motori u liniji, a po krivinama kao zmijica. Vožnja za poželeti, tako bih mogao danima da vozim. 

Pred sam mrak stižemo na Đerdap, prelazimo granicu, idemo na prvu NIS pumpu da sipamo gorivo i odatle nastaljamo pravo do kafane na veceru jer smo vec svi gladni i blago umorni, a do kuce imamo jos dosta noćne vožnje. 

Letnje veče, prelepo i toplo, sedimo i uživamo (da ne radimo ostali bi i ne bi izlazili iz kafane) hrana je na vrhunskom nivou i bukvalno za svaku pohvalu.

 

 

Dobro nahranjeni i okrepljeni, palimo motore, palimo sva svetla koja imamo na motorima i vozimo noćnu Dunavsku magistralu, svi u liniji kao od početka putovanja.

 

U 21:30 smo iz Kladova krenuli, a u 00:00 bili u Aranđelovcu. Voznja je bila vrhunska i bez gužvi u saobraćaju pa je bila malo dinamičnija.

Nasmejanih lica stižemo na pumpu sa koje smo krenuli i tu se rastajemo puni utisaka, svi živi, zdravi i bez jednog jedinog problema na putovanju. 

Voznja je bila sa toliko lepog druženja, vožnje, šale i uživanja da ce nas pozitivna energija držati narednih dana i meseci toliko da smo čak svi zajedno gledali i video snimke sa putovanja.