Put kroz 8 zemalja Evrope 7500+km

[malaga94 310 Napisano Septembar 9]

Devetnaestog dana napuštamo sunčani Split, a pred nama je još jedan uzbudljiv dan – oko 400 km puta. Plan je da vozimo čitavom Jadranskom magistralom, sve do Foče, gde nas čeka dugo iščekivani susret sa društvom i kampovanje pored Drine.

Već na početku pravimo mali nenamerni detour – umesto obale, završavamo ponovo među planinama. Brzo se vraćamo na magistralu i prva prava stanica nam je Makarska. Doručak na plaži, hladna voda, a uz to i jedno „Ožujsko“ pivo – trenutak za pamćenje. More s jedne strane, Biokovo s druge, a mi samo uživamo i vozimo dalje.

Dubrovnik je bio naša poslednja prilika za kupanje u moru na ovom putovanju, pa smo izabrali plažu Dance – kamen, stene, tvrđava Lovrijenac u pozadini… sve drugačije i posebno. Tu se i opraštamo od mora.

Ipak, vožnja uz obalu nastavlja da nas očarava – panoramski pogledi kao sa razglednice sve do granice, i malo preko nje. A onda – potpuni zaokret. Planine, tuneli i krivine koje već poznajemo, osećaj domaćeg terena.

Stižemo u Foču brže nego što smo očekivali. Susret sa društvom je bio emotivan – posle toliko kilometara i dana na motoru, konačno blagi odmor. U kampu pored Drine podižemo šator, večeramo konacno nesto normalno, grejemo se kraj vatre i sumiramo utiske. Sutra – rafting avantura!

 

[vladimirTA 33 Napisano Septembar 12]

Pratim vas na youtube od kada ste krenuli na putovanje. I svaki dan ocekujem video da uvece sa suprugom odgledam umesto filma. 

Nisam znao da vas ima i na forumu. Baš sam se iznenadio.

Svaka vam čast i za ideju i za realizaciju. 

[malaga94 310 Napisano Septembar 13]

Pre 23 sati, vladimirTA je napisao:

Pratim vas na youtube od kada ste krenuli na putovanje. I svaki dan ocekujem video da uvece sa suprugom odgledam umesto filma. 

Nisam znao da vas ima i na forumu. Baš sam se iznenadio.

Svaka vam čast i za ideju i za realizaciju. 

Hvala puno, nadam se da i vi uživate sa nama  

[malaga94 310 Napisano Septembar 13]

Ustali smo pored tihe Drine, onaj osećaj mira pre nego što krene prava avantura. Danas nas čeka rafting na Tari! Već na granici osećamo promenu – ulazak u Crnu Goru znači da kreće nova priča.

Na startnoj tački oblačimo opremu, unosimo čamac u vodu i skiper nam daje kratki brzi kurs – kako veslati, kako se držati, i kako preživeti kad voda poludi. Krenuli smo lagano, ali i prvi brzaci su nam izmamili osmeh i hladne kapljice po licu. Voda ledena, ali osvežava bolje od bilo kog piva.

Na prvoj pauzi – i pivo i smeh. Izazvali smo skipera na obaranje ruke – čovek nas je sve redom počistio kao da smo deca. Nismo mogli da ga pomerimo ni milimetar.

Posle kreće adrenalin – skiper kaže: „Možete da iskočite i pustite brzake da vas nose.“ Nisam mnogo razmišljao, odmah sam skočio! Iako je vodostaj nizak, osećaj da te prekriva talas hladne Tare je ludilo. Pomislih – kako li je tek u maju kad je voda dupla?!

Stižemo do litice za skakanje, ali niko od nas nema hrabrosti – idemo dalje. Sledeći highlight – vodopad sa najhladnijom vodom ikad! Ulazimo unutra, voda se obrušava, a ti osećaš da te para na komade, ali u isto vreme je magično.

Nažalost, tu kreće drama – drugu su ukrali kameru vrednu 500€. Kaciga ostala, kamera nestala. Tražili smo, ali nema. Gužva, gomila čamaca, neko iskoristio trenutak. Cela ekipa u šoku.

Nastavljamo dalje, rafting se završava i vraćamo se u kamp. Dočekuje nas topla čorba, meso i hladno pivo. Muzika u pozadini, ali festival u Tjentištu preskačemo – previše emocija za jedan dan. Treba napuniti baterije – sutra nas čeka uspon na Trnovačko jezero i Maglić, najviši vrh BiH.

 

[malaga94 310 Napisano Septembar 13]

Dan 21. Probudio nas je miris jutra u sunčanoj Foči, a kamp Drina je još uvek tiho spavao. Dok smo pakovali šatore, u glavi je tinjala misao – danas nas čeka jedna od najvećih avantura: srcoliko Trnovačko jezero i Maglić, najviši vrh Bosne i Hercegovine. Prva stanica: lokalna prodavnica – punimo zalihe hrane i pića, jer nas gore čeka samo divljina. Kombijem nas voze do Prijevora. Put? Raspad. Ali kad stignete gore i pred vama se otvore beskrajni pogledi – sve muke zaboravite.

Do Trnovačkog jezera put vodi kroz bajkovitu prirodu. Težina ranca je pritiskala ramena, ali atmosfera je bila neverovatna. Na jezeru – pravi festival života: domaćini veseli, pevaju, smeju se, neki već pripiti, svi nas dočekuju kao stare drugare. Jezero u obliku srca, planine koje ga grle, miris šume – sve izgleda nestvarno. Kupanje u hladnoj vodi je bila hrabrost, ali i lek za dušu.

Ujutru – buđenje vetrom koji trese šatore. Čeka nas Maglić. Tabla kaže „3h do vrha“, ali prvi uspon već pokazuje da će biti pakleno. Neki se šale, neki već psuju, ali svi vode svoju psihičku borbu. Prvo stižemo na crnogorski Maglić (2388m), pa preko kratkog, alpinističkog dela penjemo na bosanski (2386m). Za mnoge u ekipi – prva planina ikada, a strah i adrenalin idu ruku pod ruku.

Na vrhu – osećaj pobede. Ručak s najlepšim pogledom, vetar u kosi i osećaj da smo na krovu sveta. Spust? Još teži. Neki su bukvalno sedeli i spuštali se niz strmu padinu. Sunce tone, a mi i dalje na planini. Noć polako pada, strah raste, ali tim ostaje zajedno do kraja.

Kada smo se konačno vratili do kampa – iznureni, znojavi i mrtvi umorni čekalo nas je iznenađenje...Pao je mrak, nema kupanja jer je napolju prehladno, večeramo skromno, nikakav luksuz, ali tog dana je to bio najlepši obrok ikada. Ostatak večeri – logorska vatra i smeh. Sutra ponovo na motoru ka Sarajevu preko 400km i kraj velike rute.

 

[malaga94 310 Napisano Septembar 13 (promenjeno)]

Poslednji dan – i ona čudna mešavina emocija: sreća što idemo kući i tuga što se avantura završava.
Budimo se na Trnovačkom jezeru, još uvek uspavani, ali prizor srca u prirodi nas podseća koliko je sve ovo vredelo. Već u 5:45 pakujemo šatore i krećemo – pred nama je više od 400 km puta.

Prvih 6 km pešačimo do Prijevora, pomalo umorni, ali atmosfera u grupi nas drži. Kombi nas čeka i spuštamo se ka Foči – deo ekipe ide autom, a mi se ponovo penjujemo na motor, spremni za poslednju etapu.

Put do Sarajeva je sve samo ne lak – uske krivine, nepregledne serpentine, kolone vozila i policija na svakom ćošku. Bukvalno 5 patrola u 80 km! Ali opet, uz svu nervozu i sunce koje prži, stižemo na vrelu Baščaršiju. I odmah – čuveni sarajevski ćevapi. Čekanje nas je izmorilo, ali ukus… to se ne zaboravlja. Istanbul vibe, gužva, tezge, šarenilo – Sarajevo nas je dočekalo punom snagom.

Kratak predah, suvenir za uspomenu, i rastanak sa društvom. Navigacija kaže – kući stižemo tek u 23h. Granica nas prijatno iznenađuje – bukvalno bez čekanja, čak ni ekološku taksu nisu naplatili. Na Mokroj Gori produžavamo dalje, a kod Zlatibora skrećemo u kafanu na čuvenu „komplet lepinju“. Ukus fantastičan, ali posle nje – najradije bih odmah legao da spavam. A noć tek pada…

Sledi vožnja kroz mrak, krivine ka Užicu i dalje ka Kragujevcu. Fokus na maksimumu, jer noćni vožnja motora nije šala. I onda ono što nam je najviše nedostajalo market u kragujevcu koji radi 24h (u Italiji takvo nešto nismo videli), poslednjih 60 km i napokon – dom.

Doček – suze radosnice od mame, zagrljaji oca, babe, dede… Avantura je završena. Više od 20 dana, 7700 km puta, hiljade uspomena.
P.S. Na kraju ovog videa pričamo o celoj ruti, kako se motor pokazao, i koliko nas je sve koštalo!

Hvala vam što ste bili deo ovog puta. ❤
 

 

Promenio Septembar 13 član malaga94

[Гоша 1014 Napisano Octobar 8]

@malaga94 evo posle par nedelja lagano, kada sam imao vremena, odgledah sve, i pročitao. Minimalno sam pogledao i komentare na YT kanalu. Volim da vidim i novo, a uvek ima i nešto novo, čak i na više puta istim lokacijama na kojima su razni bili i snimali, nisu iste situacije na terenu (klima, gužve,...), a tu je i taj lični utisak.

 

Vaša mladost i energija su bili neophodni za ovakvu dugačku i brzinsku turu. U delu gde ste išli radi vožnje, Alpi pre svega, to je bio pun pogodak, Italija (centralna i južna sa Sicilijom) je već bila pretrčana da se obiđe cela, a vidi šta uspe da se vidi. Potpuno razumem vaš koncept, kao i logistička ograničenja koja ste imali i koja su vas sputavala da ne vidite više. Neki, a i meni se to više sviđa pa i praktikujem, odaberu neke "baze" u kojima se bude po par dana, a odatle opuštenije i sa više vremena, obiđe više "tačaka od interesa" . Opet vi ste u poslednjem klipu rekli da je ovo bilo ovako, kao neka izvidnica, prvi utisak, a da se vredi vratiti i detaljnije obići mnoga mesta.

 

I sama kilometraža je poduhvat, a uz penjanje do Trnovačkog jezera (na kom sam bio i znam za napor), a pogotovo i dalje na Maglić(e)... šta reći, mladost, svaka čast  .

 

Nisam ukapirao kada ste tačno bili na putu, tih 20+ dana, a kada ste montirali i objavljivali ove klipove? Zbunilo me što mi je delovalo da ste na neke komentare odgovarali kao da je put još u toku, a opet kada/kako ste stizali da objavite?

Dron... Da li su sve vaši kadrovi ili ste koristili neku bazu dron snimaka (gradova)?

 

Na kraju dve stvari, jbš YT hejtere  i nadam se da vam neće stići kazne sa kamera u CH pre svega, a ima ih i u Sloveniji, Austriji, Italiji... tu ste bili baš "opušteni".