Put kroz 8 zemalja Evrope 7500+km

[malaga94 202 Napisano pre 6 sati (promenjeno)]

Prvi dan našeg velikog putovanja kreće burno – ali ne baš kako smo planirali. Plan je bio da krenemo rano ujutru, odmorno i sveže, ali život je imao drugačije ideje. Nedelju dana pred putovanje bili su potpuni haos: folklorni koncerti, iznenadni pozivi na rođendane, neodložni poslovi... Sve se skupilo baš pred polazak.

Umesto jutarnjeg starta, motor palimo tek oko 13:30h. Ispred nas – 650 kilometara autoputa, sve do Ljubljane. Znam, nije najuzbudljiviji deo puta, ali autoput je bio nužno zlo: trebalo je da progutamo kilometre i što pre stignemo do pravih avantura koje nas čekaju iza planinskih prevoja i krivudavih puteva.

Na motoru kojeg sam par dana ranije preuzeo u Beogradu, čekala nas je prava proba – 7 sati vožnje, dosadni ravni kilometri i kičma na testu. Ali i to je deo avanture. Prvi dan nije možda najlepši za oči, ali je važan: postavlja ritam i pokazuje da od ovog trenutka – više nema nazad.

Osećaj je bio poseban: nova mašina, verenica iza mene, i znanje da nas čeka preko 7500 km puteva kroz Evropu. Iako autoput ne nudi spektakularne kadrove, nosio je jedno drugo uzbuđenje – osećaj da avantura konačno počinje.

Promenio pre 6 sati član malaga94

[malaga94 202 Napisano pre 6 sati]

Drugi dan avanture je krenuo baš onako kako smo zamišljali – savršeno. Prva stanica: Jezero Bled. Pogled na njega je kao iz bajke – mirna površina, kristalno čista voda, a opet topla i osvežavajuća kao more. Nismo mogli da se ne zadržimo malo duže, uživajući u prizoru.

Put nas dalje vodi prema Kranjskoj Gori. Putevi savršeno održavani, planine oko nas kao iz razglednice, skijalište uređeno do perfekcije – bez trunke smeća. Ali umor nas je stigao: prethodne noći legli smo tek oko 2 ujutru, sunce je peklo, a oči počele da se sklapaju. Spas smo pronašli pored jedne reke, bistre i hladne kao kristal. Pola sata odmora, malo hlada i voda koja resetuje dušu.

Nastavljamo dalje na Vršič pass – zavoji fantastični, vidici još lepši, ali problem je kaldrma koja se pojavljuje baš na krivinama. Na motoru se to oseća manje zahvaljujući ogibljenju, ali ipak kvari osećaj savršenstva.

Ulazimo u Austriju, kupujemo vinjetu za 10 dana, i pravac Grossglockner. Međutim, iznenađenje – posle pola sata vožnje nailazimo na dodatno plaćanje od 14,5 evra, iako smo već kupili vinjetu! Nismo mogli da verujemo.

Na prvoj pumpi pravimo pauzu i krećem da tražim smeštaj. Šok – u Lienzu nema ništa ispod 120 evra za najobičniju sobu. Ni u okolini bolje. Na kraju, pre samog ulaza u Grossglockner, nailazimo na Kaprun, gde nalazimo smeštaj za pedesetak evra. To odlučujemo da bude naša baza za večeras, a Grossglockner ostavljamo za sutra.

Kaprun nas je oduševio – još jedno skijalište, prelepo i mirno mesto, puno naših ljudi koji sezonski rade. Malo komplikacija oko ključa, ali ubrzo se smeštamo. Kad sam izašao na terasu, primetio sam crnu senku – pomislio sam da je pacov! Skočio sam, a kad ono – mali pas, preplašen kao i mi, upada pravo u sobu i na krevet. Nervozna scena zbog neodgovornog vlasnika, ali na kraju se završilo smehom.

Dan zatvaramo uz prelep zalazak sunca i planiranje sledeće etape – sutra nas čeka Grossglockner, Italija i Dolomiti. Jedino što ostaje misterija jesu – cene smeštaja. Odluku o tome gde ćemo spavati prebacujemo za jutro. To ćete saznati u sledećoj epizodi!