U moje vreme ovo bi bila lokalna vožnja...

[Гоша 872 Napisano Jul 9 (promenjeno)]

... sada pod stare dane pređoh 2.000 kilometara kroz četiri zemlje

 

 

Nešto kao uvod, kratko prestavljanje za većinu koja prvi put nailazi na moje pisanije na BJB.

 

Krajem jula 2023. pazario sam Yamaha Tricity 300 jer sam, kao prvo, saznao da se vozi sa B kategorijom, a kao drugo, da daju baš dobre uslove za ovaj inače skup skuter, tj. seo sam na novog za 2.600e i sada plaćam 84 fiksne rate (7 godina) ispod 100e i to u dinarima. Iskustvo u saobraćaju blizu 40 godina, ostalo mi je da savladam tehniku. Krenuo sam po parkinzima, pa do posla jer je to bio cilj kupovine, a onda sam shvatio da Tricity može mnogo više i prve sezone sam vozio i poneki izlet. Zatim sam shvatio i da nema „sezone“, u automobil mi se više nije sedalo, i u 2024. godini sam Tricity vozio preko 11 meseci.

 

Do leta te prošle 2024. sam stekao neko iskustvo i dobio neku sigurnost, pa sam se odlučio za kratko letovanje, 7 noćenja, baza pored Budve, a odatle po celoj CG obali, od Ade Bojane, Ulcinja, Bara, Luštice poluostrva, Tivta, Kotora, preko Kotorskih serpentina i Lovćena, do Herceg Novog i Prevlake. Slikao sam i GoPro snimao, a na forumu je to ovde:

 

 

Motiv za taj putopis, a i ovaj drugi sada, je da ljude sa malokubikažnim mašinama ohrabrim da se ne ustručavaju, ako neku sličnu turu žele da naprave.

 

Silom prilika, ličnih/privatnih, i ove godine sam kratko letovanje morao da organizujem sam, dakle idem skuterom. Prvobitna ideja mi je bila neki krug do južnog Jadrana, pa uz Jadranku, onda polako nazad ka Bihaću, Una, Vrbas, Banja Luka, pa recimo ka Drini i na njoj ćupriji, i nazad za Beograd. Međutim od toga sam odustao, mnogo mi je napeto delovalo da sam idem, gađam ispravne dnevne dužine vožnji na nepoznatom terenu (bar na skuteru nepoznatom), zatim tu je razervisanje 7-8 različitih smeštaja, raspakivanje i pakovanje svaki dan... te sam odabrao model od prethodne godine, “bazu” iz koje ću da se vozim koliko mogu da dobacim u dnevnim vožnjama. Naredni put baza možda Bihać ili ko zna gde, “otom potom”, a sada...

 

... ove 2025. Trebinje. Grad koji poznajem još od tamo 1995. – 96. godine, mada sam napravio dugu pauzu do prošle godine kada sam bio u prolazu ka moru. Iz Trebinja mogu i opet malo do Crne Gore, naravno Dubrovnik, Cavtat, Neum, Bileća, Mostar... te dnevne izlete nisam ni razradio pre polaska, samo kao ideje. Pred sam polazak sam rešio da Mostar ne bude jedna od vožnji, nego da do Trebinja doputujem preko Sarajeva i Mostara.

 

400+ kilometara za Tricity prvog dana, najduža vožnja na ovom putu. Odlučio sam se za najbržu varijantu do Drine, omraženi autoput, do Šapca i dalje skoroautoputem do Loznice. Tu je bila gužva na granici, te sam Drinu, kao prvi bez reda, prešao na sledećem prelazu u (Malom) Zvorniku, dobra odluka .

 

 

Od tog momenta uživanje za vožnju, preko Vlasenice, Han Pijeska, Sokolca, Romanije do Sarajeva, mnogo puta sam ovuda prošao, i to zimi ka Jahorini. Sarajevo sam “preskočio” po obodu uz brdo, do njihove Mostarske petlje (raskršča), otale  na Hadžiće, pa ka Jablanici, gde sam prvobitno mislio da zanoćim uz jezero. Ipak, poslušao sam ispravan savet drugara, da produžim do Mostara i tamo noćim, da naprosto vidim grad i u dnevnom, ali i u večernjem izdanju.

 

 

 

 

 

 

Vožnja posle Sarajeva i dalje lepa, delom uz Neretvu, jedan ozbiljan restoran na putu, za koji ovaj put nisam imao vremena, a iskreno, nemam previše volje da se zadržim na takvim mestima, tj. da sedim i jedem sam. Hrana će mi na celom putovanju biti više da preživim, u kafani se ne sedi sam.

 

 

 

 

U Mostaru sam imao sjajan smeštaj na manje od 100m od Mosta, na početku pešačke zone, čak su me pustili da uteram skuter u dvorište restorana, jer je objekat dvojnog tipa. Najavili su mi muziku u bašti do ponoći, rekoh ne smeta, ne pamtim kada sam zaspao pre tog vremena. Naravno pitali su i kako je kod nas u Srbiji, ceo region nas posmatra (to je inače bio 30. jun, dva dana nakon Vidovdana i još jednog proglašenja pobede ne znam koga nad ne znam kim, to zdravi u glavi ne kapiraju).

 

Mislim da nikada nisam bio u Mostaru, morao bih da proverim sa roditeljima da li su me vodili kao mlađeg maloletnika . Mnogi ste bili, ostali ćete biti, meni se taj centar, stari deo grada, svideo, Neretva je impresivna, prijalo mi je sve, rashladio sam se i odmorio. Potenciram rashladio, pored Neretve, jer sam doputovao na ravno 40 stepeni.

 

 

 

 

 

“Šort” sa YouTube, sa trasom i malo više fotografija:

 

Promenio Jul 9 član Гоша
redosled slika

[RankoBg87 4778 Napisano Jul 9]

Super. 

Gde je sad tabla Tesko bogu s nama....? 

Dugo je nisam video, bila je s leve strane pre pumpe. 

[Гоша 872 Napisano Jul 9]

Da, isto mesto, samo je Zvonko mislim sada dopisao ime i mesto (ne sećam se da je to pisalo pre 10-ak godina), malo slave ne škodi  tu sam se i slikao, a na pumpi obavio prvo dosipanje goriva, sa kojim sam posle dogurao do Trebinja . Ovaj tricikl troši manje ćak i od tvog NC-a .

[RankoBg87 4778 Napisano Jul 9]

Vala ja je dugo nisam video, nisam corav, znam gde bila, svaki put se slikao. 

[Гоша 872 Napisano Jul 9 (promenjeno)]

Onda je jedino objašnjenje da je čuo da dolazim, pa je opet postavio tablu .

Inače, na pumpi sipah za 17KM, dam 10e, kaže lik to ti je to, rekoh ajd važi, dobar ti kurs, ali nema veze . Što bi rekao komšija nešto ispred  :

 

Promenio Jul 9 član Гоша

[RankoBg87 4778 Napisano Jul 9]

Pa pre nije bila tu, bila uz put 

 

[Guliver 850 Napisano Jul 10 (promenjeno)]

Pre 17 sati, Гоша je napisao:

Onda je jedino objašnjenje da je čuo da dolazim, pa je opet postavio tablu .

Inače, na pumpi sipah za 17KM, dam 10e, kaže lik to ti je to, rekoh ajd važi, dobar ti kurs, ali nema veze . Što bi rekao komšija nešto ispred  :

 

Savjetujem svima da gorivo i sve ostalo po pumpama plaćate karticama.

Gorivo sipajte do čepa i nema potrebe da zaokružujete iznos.

Time izbjegavate probleme sa "kursnim razlikama".

P.S.

Odličan putopis,

pratim sa uživanjem.

Promenio Jul 10 član Guliver

[Džim Džarmuš 3513 Napisano Jul 10]

Bravoo Gošo , uživaš za ispod sto evra mesečno , bolje nego  neko sa  milion $...

[Džim Džarmuš 3513 Napisano Jul 10]

Pre 1 sat, Guliver je napisao:

Savjetujem svima da gorivo i sve ostalo po pumpama plaćate karticama.

Samo prvo pitajte ,primaju li kartice, meni se desilo u Skelanima da ne primaju.

[Гоша 872 Napisano Jul 11]

21 hours ago, Guliver said:

Savjetujem svima da gorivo i sve ostalo po pumpama plaćate karticama.

Tačno, ko ima... ja poneo keš za džeparac, uplatio pred put unika osiuranje lica u inostranstvu, moto Evropa paket kod atlasa24 za preko grane i imao sam još važeći amss osiguranje za Srbiju.

[Гоша 872 Napisano Jul 11]

Drugi dan je u planu bila kratka vožnja, ispod 150km, do pomenute baze za ovo letovanje u Trebinju. Prelep jutarnji kadar Mostara / Neretve, sa jednog od mostova, taman da dan započne kako treba 

 

 

Na 15-ak kilometara nalazila se sledeća destinacija, mesto Blagaj, reka Buna, po logici krećem od izvora, vrela što bi se reklo, pored koga je pre 500 godina izgrađena Tekija. Internet je tu za više, vredi se informisati

https://bs.wikipedia.org/wiki/Tekija_u_Blagaju

https://tekijablagaj.ba/

 

 

 

 

 

Buna prelazi samo 9km do ušća u Neretvu, koje je još veće čudo prirode. Ljudi su prepoznali lepotu reke i na par mesta postoje nizovi luksuznih, verujem većinom samo vikendica. Neki bi rekli “za one koji znaju šta je dobro”, ma da, mi ostali samo ne znamo, nisu u pitanju pare .

 

 

 

 

 

A onda spektakl. Neretva najuža. logično izuzeto brza, duboka, Buna se uliva na vrlo neobičan način. Ovo je ono gde reči nisu potrebne. Imam i snimak sa telefona, nemam parkinsonca, ali ni one stik štapove koji amortizuju, pa eto “malo” drhte kadrovi, ne zamerite .

 

 

 

 

Dovoljno vremena je bilo da u vožnji do Tvrdoša dalje uživam i procesuiram, što bi rekli mladi svarim, utiske sa Bune. Put ka Trebinju korektan, delom lošiji asfalt za nas sa 14” točkovima, ali velikom većinom ipak vrlodobar/odličan. Predeli klasična Hercegovina. Prošao sam skretanja za neke lokalitete koje ću posetiti u narednim danima.

 

Tvrdoš manstir takođe datira od pre 500 godina, mada je izgrađen na lokaciji crkvice iz 4. veka. Lep, a preko proizvodnje vina i komercijalizovan, opet par linkova

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%A2%D0%B2%D1%80%D0%B4%D0%BE%D1%88

https://www.zaduzbine-nemanjica.rs/manastir-Tvrdos/index.htm

https://tvrdos.com/

 

 

 

 

 

 

Na preostalom kratkom delu vožnje do Trebinja, prošao sam pored neke “leb te hebo šta je ovo” građevine, fotografisao, nastavio dalje, posle od nekih drugara iz Trebinja saznao, parafraziram “to ti je zamak brata Vuka Draškovića, proglasio se za Kneza”. Koga zanima više, nek se sam informiše u “štampi”, koristan pojam i “Swisslion (Takovo)”.

 

 

Trebinje, retko koji bajker iz regiona nije bio, kako tokom godine, a hiljade već dve decenije dolaze na godišnje okupljanje u junu.

 

Prvo sam se popeo do Hercegovačke Gračanice na jedan pogled odozgo, a onda se vratio u centar do smeštaja, gde ću biti, sada već bio sam , narednih šest noćenja.

 

 

 

 

Raspakivanje i kratka šetnja po gradu, kroz park do prve picerije, onda dalje platani, stari grad, na kraju sam svratio do kluba Underground koji je tu od 2002., mada se drugar Majo, vlasnik, ugostiteljstvom bavi mnogo duže, nekada sa manjim lokalima u starom gradu (prvi put sam bio tamo 1995/96. još u doba unprofora i policijskog časa, sećam se španskih oficira koji su nam tolerisali duže radno vreme, jer su sa nama sedeli  ).

 

Ovaj veliki "novi" lokal je u rok fazonu, svirke uveče četvrtak, petak i subota, parking ispred samo za motore, jer Majo je, što bi se reklo, rođeni bajker. Takođe Majo je čovek koga nema na društvenim mrežama. Koristi, samo za pozive, neki telefon tipa stare Nokie, ali ipak ga “potkače” ponegde, tipa u ovom putopisu na BJB forumu kao učesnika u vožnji:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Trasa drugog dana u "šortsu" na YT:

 

 

 

[Гоша 872 Napisano Jul 14 (promenjeno)]

Trebinje dosegnuto u dva uspešna dana lepe vožnje po lepom vremenu (ja sam od onih „bolje i 35 stepeni nego kiša“). To je bio prvi deo plana, dve dnevne vožnje od tačke A do tačke B. Sada sleduju vožnje od tačke A, do nazad u tačku A .
 

Prošlo je skoro pola veka od kada sam kao klinac šetao pločnicima Dubrovnika i nekako nisam imao strpljenja da to ostavim za neki naredni dan. Opet, da se samo spustim od Trebinja u Hrvatsku, bilo bi baš bezveze, ipak sam pošao da uživam i u vožnjama, a ne samo turizam i osoljavanje u plavetnilima.
 

Idem malo okolo, ispostaviće se krug od 200km, to ovde znači da mora preko treće zemlje, eto me i Crna Goro .
 

Napuštam Trebinje prema Nikšiću, dakle uz Trebišnjicu i Sušicu. Asfalt u ovom delu nije za pohvalu, mnogo su lepši predeli, lepe su posle i krivine na usponu ka granici.

 

 

 

 

 

 

 

Naravno "Nikšič" je čisto tabla u kojem sam pravcu krenuo, posle prelaska granice skrećem na odličan i brz deo ka Boki, spuštanje na Risan, a u stvari na Morinj, gde sam si upriličio malo jači kasni, skoro podnevni doručak. Moglo bi se dakle reči, modernim rečnikom, branč .

 

 

 

 

 

 

 

Ceo potez pored trajekta i do Herceg Novog sam samo lagano krstario, pošto sam se pred klopu skinuo u letnje šorc i sandale. Znam, svi pričamo bezbednost, oprema, ali opet budimo realni, jer, bar ja, kada sam na moru viđao ljude u ful opremi na motorima, to su bili oni na proputovanjima, koji su tada stizali, ili koji su tada polazili dalje. Lokalno, pa ko do plaža vozi u odelu? Da li je daleko veći rizik, jeste, ali ne možemo stalno biti pod staklenim zvonom, bar je to moje mišljenje i ne namećem ga nikome.

 

 

 

Tačka koju sam sebi zacrtao kao premijernu posetu je Prevlaka, tj ne poluostvo kao takvo, nego baš najistočnija i najjužnija kota za kopneni deo Hrvatske, Punta Oštro. Tvrđava je zapuštena, nebezbedna po natpisu, možda i zmijarnik, te se u sandalama nisam upuštao u pentranje. Kolika joj je neka vojna vrednost danas u doba dron ratova, ne znam, ali da je Tito "zavukao" nekada „maloj“ Jugoslaviji, dalje Srbiji i Crnoj Gori, a sada samo Crnoj Gori, crtanjem granice na način da poluostrvo pripadne Hrvatskoj, a ne Crnoj gori kako je logično jer je ulaz u zaliv i dakle strateški kontrola celog zaliva, zavukao je. Opet, obe zemlje su u NATO, danas saveznici, a i kome je do ratova, tako daaaa, tvrđava trune.
 

https://sh.wikipedia.org/wiki/Prevlaka
 

 

 

 

Dan je bio julski vruć, već sam se navozao solidno, čekalo me je par sati šetnje po Dubrovniku, dakle bilo je pravo vreme da negde skrenem i bućnem se.

Čuo sam da su Kupari, u kojima sam kao dete letovao, još zatvoreni, zapušteni, verovatno neka imovinska ujdurma jer je tu u doba SFRJ bilo vojno odmaralište i hotel.

Kupari ostaju za neki naredni put, ali tu je Cavtat. Kratka vožnja do i uz obalu i odabrah jednu od plaža, neki kompleks hotela. Bitno mi je bilo da parkiram u hladovini i blizu vode, što kada nisi kolima, nije preteško .

 

 

 

 

 

 

 

 

Iznad Dubrovnika postoji vidikovac do koga se može doći i kulturno gondolom iz grada, ali i asfaltom uzanim jednotračnim putem na momente strmim i sa serpentinama, sve nepovoljno sa skuter od 250kg, za mimoilaženje i manevrisanje. Naravno išao sam skuterom, zato i znam .
 

Pogled je lep, tu je i neka opservatorijska tačka, vidikovac, zip lajnovi uključujući SkyBike, mogu se iznajmiti kvadovi, restoran je takođe tu, crkvica... Mene je zanimao samo pogled. Bacio sam ga i krenuo opisanim putem u strmop*zd dole, eh da nisam pomenuo da i vozila nanesu šljunak na asfalt. Nisam pao .

Da li je vredelo provozati se do vidikovca? Ovakve slike mogu da se nađu na internetu, ali kada si lično gore, ostaje taj neki utisak i fotografija je i u tebi. Kada je posle gledaš, vraćaš taj osećaj, evo i sada dok pišem ovo .

 

 

 

Gužva na magistrali pred grad, gužva u gradu, kolone, obilazio sam na BGD način tj. gde se fizički može. Mislim da sam na jednom semaforu prošao na crveno, neka glupa mercedes raskrsnica, obilazio sam kolonu i nisam na vreme ukapirao kome je koje svetlo na semaforu jer su neka vozila (koja sam obilazio) bila u raskrsnici i na njih sam obraćao pažnju.

Pozitivno je da kada se stigne do zidina, postoji besplatan parking za motore, valjda je besplatan ili ću ti i to pismo sada čekati iz zemlje zapadnog suseda .

 

 

Dubrovnik, pod tim mislim na stari grad, onako baš velik, lepo očuvan i sređen kao i Kotor. Krenuo sam naivno u nekom pravcu, pa skrenuo, pa opet, onda sam shvatio da mi treba telefon, tj mapa. Srećom bila mi je uključena aplikacija koja vuče trek/liniju kuda idem, te sam pokušao da sve prođem uzduž i popreko. Moglo bi, ali opušteno sa razgledanjem, za jedno 12 sati, a ja sam planirao, i po tom suncu imao snage, za oko 3 sata .

 

Ostao mi je utisak lepe atmosfere, ljudi zadovoljni što su na turistički atraktinom mestu, neki odomaćeni se kupaju uz zidine, igraju vaterpolo ili stoni tenis na improvizovanom stolu, neki samo uživaju u šetnji, piću ili ručku u nekom od stotina restorančića, posećuju muzeje, kupuju magnete. E taj sam, za toliko uvek ima mesta u prtljagu .

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Buža je „plaža“, recimo plažni bar i stenčuge, na koji sam slučajno naleteo na južnim zidinama. Očigledno omiljeno mesto mladih, i onih hrabrijih među njima, koji su skakali sa tih stena. Tu sam baš hteo da odmorim uz Žuju ili Karlovačko, ali baš nije bilo teoretske šanse za mestom, mnogi su čekali da se nešto uprazni.

 

 

 

 

Možda sam nešto bitno propustio, sigurno jesam, a takođe sam i akvarijum i krstarenje brodićem oko grada, ostavio za neku narednu godinu. Sigruno znam da neće proći novih 50 godina do moje nove posete .

 

 

Nazad ka Trebinju sam krenuo najkraćim putem, na granici nije bila prevelika gužva, bila je u senci, pa se čak nisam ni progurao napred.

Po povratku u Trebinje sam testirao drugu piceriju, tj picu, bila je bolja. 

Da li sam mogao da pojedem picu i u Dubrovniku, mogao sam, cene su iste u Hrvatskoj i BiH, mislim nominalno iste, cifre.  Jedino su u Hrvatskoj to evri a u BiH marke, a moja "peperoni" tip pice je tu oko 11-15, nečega, kokakola je 3-4, nečega .

 

 

I opet "šort" sa animiranim trekom za kraj ovog dana
 

 

 

Promenio Jul 14 član Гоша

[dtesic 376 Napisano Jul 14]

Hvala !

[Гоша 872 Napisano Jul 16 (promenjeno)]

U tekstu za drugi dan ovog skraćenog skuter letovanja, na putu od Mostara ka Trebinju, pomenuo sam da sam prošao u blizini nekih lokaliteta koje ću posetiti naknadno.
 

Posle skoro 800km u prva tri dana, palo mi je na pamet da je momenat za kraću vožnju, pa rekoh da posetim to propušteno u lokalu.
 

Stojan Jovanović rođen je 1610. godine u selu Mrkonjić u Popovom polju nadomak Trebinja, poznatiji nam je kao Sv Vasilije Ostroški. Učio je školu u Manastiru Zavala u selu Ravno, kod strica jeromonoha Serafima, a u trebinjskom manastiru Tvrdoš se zamonašio i dobio ime Vasilije. Tvrdoš sam posetio, danas idem u Mrkonjić i u manastir Zavala. Naravno, par kilometara od manastira nalazi se i najveća i najpoznatija pećina BiH, Vjetrenica.
 

Solo i nenajavljen, rodnu kuću, tj objekte gde sada dolaze poklonici i turisti, video sam samo spolja. Prilaz je strmina, nema baš mnogo mesta za parkiranje, ali je bar samo 100-tinak metara od magistrale.

 

 

Nastavio sam ka mestu Ravno, odatle se može i ka Hrvatskoj na more, a ja sam skrenuo i provozao još par kilometara do manastira Zavala i pećine Vjetrenice. Promašio sam skretanje za manastir i otišao prvo do pećine, što i nije bitno, oba lokaliteta su mi u planu.
 

U momentu kada sam kupovao kartu za ulaz u pećinu, naišao je autobus Poljaka, tako da sam se priključio njihovoj grupi. Pećina se prolazi, uređeno nekih 600m, istim putem nazad. Ulaz je uzan, nizak pre svega, kacige zato obavezne i daju sigurnost. Kada je spoljna temperatura preko 30 stepeni, kako je bilo, a u pećini je konstatnih 11 stepeni, onda se stvara neki jak i hladan vetar koji u prvih 100-tinak metara u pećini baš onako ohladi za sve pare. Kasnije se „dvorane“ šire i vetra više nema. Hmmm vetar, vjetar, da li to ima veze sa imenom pećine? Pitah sada čatdžipiti i stvarno, baš to što sam pomislio .
 

Ono što nismo videli, neka velika jezera po kojima se čak može i ploviti, prema sajtu, jer doba godine je sušno i vode sada ima u tragovima. Čovekoliku ribicu, koje ovde takođe kao ima, naravno videli nismo. Mada, ne sećam se ni da li sam je video nekada davno kada sam bio u Postojnskoj jami u Sloveniji. A ako se ne sećam, ispadne da nije ni bitno, sa slika u knjigama je se sećam sigurno. Znate onu podelu na sećanje i pamćenje, to nije isto, jedno je šta je stvarno bilo, a drugo šta vi posle mnogo vremena mislite da je bilo i stavili biste ruku u vatru da je tako bilo, a možda nije.
 

https://www.vjetrenica.ba/

 

 

 

 

 

 

 

 

Temperaturni šok na izlasku je prijatniji, sunce me ogrejalo, što bi se reklo. Sada iz pravca pećine ugledao sam manastir malo uzbrdo i shvatio gde sam promašio skretanje na dolasku. Ni u Zavali nisam video žive duše, ali bar je sve bilo otvoreno i mogao sam da se prošetam i evo i slikam.

 

https://eparhija-zahumskohercegovacka.org/category/manastir-zavala/

 

 

 

 

 

 

 

Seo sam nazad na Tricity, pogledao na sat i šta sad, tek sam na pola dana. Trebišnjica ispred mene, more opet u mislima.

 

 

 

U Ravnom sam video putokaz ka Hrvatskoj, pasoš je kod mene, vruće je, pa naravo hajde opet na more.
 

Na granici, neki prelaz Čepikuće, gleda onaj službenik dokumenta, gleda skuter, pa me pita da li sam na tome došao iz Beograda i otkud ja na ovom prelazu. Potvrdih naravno, rekoh vozikam se po kraju, idem da se okupam. Ništa nisam slagao i eto me ubrzo na magistrali uz Jadran.

 

 

Prva plaža na koju sam naleteo, ili mi bar nije promakla, Veliki Žali, lepo se siđe do mora, našao sam parking u hladu, ležaljke nisu obavezne, a u restorančiću sam prvo proverio da li ima i klope, jer sada sam već ogladneo.

 

Kako na žalost putujem bez lepše polovine, i bilo koga drugoga, neki duži boravci na jednom mestu su mi smor. Znači okupam se, praktično rashladim, nikakvo sunčanje, onda na klopu dok se sušim (ovaj put izbegoh picu i pojedoh neki “traljava trojčica” burger) i palim dalje. Veliki žali mi je bilo što je takav burger sa pepsijem preko 20 ojra, valjda se zato i plaža tako zove, ali nisam proveravao na čatdžipitiju .

 

 

 

 

 

 

Negde usput na Jadranki, uvala za one sa skupljim kartama za letovanje...

 

 

 

... a Ja asfaltom dalje povratak ka Dubrovniku. Ukucvam u navigaciju Lapad plažu, jednu od dubrovačkih, prelazim most Franje Tuđmana, onda me put mota ispod mosta, pa u grad, na kraju me dovodi do parkinga pored same plaže. Rampa je podignuta, tačnije u kvaru je, pa nisam morao da razmišljam kakav je status za motore, a parking u hladu, vrh .

 

Još jedno kupanje, toliko je toplo da ne moram ni da se sušim, samo peškirom obrišem kupaće i šorc preko njih. Kucam Trebinje i pratim navigaciju da me provuče kroz Dubrovnik. Deo puta već prepoznajem, i prethodni dan sam se vraćao iz starog grada ka Trebinju.

 

Na kraju nije bilo baš "danas kratko u lokalu", opet 200 kilometara, ali svašta sam video i čak dva kupanja. Lep dan.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Promenio Jul 16 član Гоша

[Darko Mihajlovic 7518 Napisano Jul 16]

@Гоша  

1. Sori za off

2. Da nisi ti jutros oko 9, 9:30 prosao miljakovcem , tacnije Borskom ulicom ? Mislim da sam prepoznao motor , s obzirom da ih ne vidjam cesto?

 

3. Jesi li znao da te je tesko tagovati s obzirom da ti je nick na cirilici ?

 

 

[Гоша 872 Napisano Jul 16 (promenjeno)]

@Darko Mihajlovic Prvo da odmah odgovorim, nisam bio ja. Ta kombinacija boja, oker i crno, bila je 2023. godine. Yamaha od nastanka ovog modela menja samo kombinacije boja, evo ove 2025. su ubacili belo-crno.

 

Kada sam ja kupio Tricity 300, bili smo baš retki, nešto više je bilo MP3 Italijana trotočkaša. Meni prve godine nije moglo da prođe zaustavljanje, na parkingu, na semaforu, da me ne startuju i pitaju o vozilu. Prošle godine nešto manje, ali opet dosta “upita”, a ove godine baš retko, jer ima ih/nas sve više, a misim da sam im, Barelu, ja prodao par desetina komada nakon tih razgovora sa ljudima. Jer ne lažem, meni Tricity iskreno “radi podao”, pa evo nije punih 2 godine kako vozim, a prešao sam 22.000km. Još kad ljudi čuju da se vozi sa B, da se plaća samo učešče i onda 84 fiksne dinarske rate... Jel čita neko iz Barela ovo da me nešto časte, recimo sledeći servis na 25.000km .

 

Što se tiče ćirilice, probam da je trošim više po mrežama, lepo je imati i znati dva pisma. Kada sam naleteo na ovaj forum, nisam smišljao nik, nisam razmišljao ništa, tako se prijavih u sekundi i eto tako ostade. Vremenom sam shvatio, čitajući po forumu, da je regionalni forum, pa i ako to ne bi trebao da je kao neka provokacija, eto ipak pišem na latinici. A nik ostao. I znači zato me ne taguju, a ja mislio niko me ne zna .

Promenio Jul 16 član Гоша

[Гоша 872 Napisano Jul 18 (promenjeno)]

 dakle 5, peti dan letovanja na skuteru 

 

Posle prethodne ipak nešto kraće vožnje, krenuo sam u guglmapisanje da vidim dokle bih iz Trebinja mogao da dobacim “uzvodno” u Hrvatsku. Nije problem dobaciti, problem je što se treba i vratiti pre mraka, a da se pri tome ne forsira vožnja, nego nešto vidi, okupa, jede. S mojim trotočkašem nekih 300-400km dnevno je limit. Vadim se na njega, a u stvari se ja zamorim na više kilometara . Takođe nemam neke dodatne farove kakve imaju svi na motorima za duga putovanja, pa izbegavam da me uhvati mrak, van osvetljenih gradova.
 

Matematika je pokazala Pelješac, možda bih moglo da se prebaci i na ostrvo Korčulu, ali kao prvo, to bi onda išlo ka 400+ kilometara, a takođe na Korčulu mora trajektom, što je gubitak vremena čak i ako napravim dobar tajming za odlazak i povratak plovnim putem. Korčula je jednim glasom, znači jednoglasno, otpala .

 

Pelješac je geografski poluostrvo. Kod mesta Ston je kratkim delom "vezan" za kopneni deo Hrvatske, ali kako je BiH pripao Neum, Hrvatska je 2022. godine izgradila Pelješki most kako bi se napravila kopnena veza za kompletan hrvatski deo Jadrana, bez da se prelazi granica, tj. da se u Neumu ulazi u BiH i odmah i izlazi .
 

Sledeća tema je kuda, može odmah ka Dubrovniku, ali taj pravac ću za povratak, može preko Ravno kao prethodnog dana, ali da ne natrčim opet na onog carinika i budem mu sumnjiv, na kraju izabrah da se vozim kroz BiH do njihovog mora u Neumu, pa odatle na Pelješki most.

 

Deo puta kroz BiH sam ponovio, deo kako google maps zapoveda. Nije da imam previše poverenja u njega, pogotovo od kada sam 4x4 vozilo sa blokadama diferencijala, vitlom,... zamenio gradskim skuter trotočkašem, ali rekoh leto je, suvo je, ne žurim pa mogu i da se vratim i probam drugim putem. Jer i makadam sa uzbrdicama nikako nije za Tricity.

 

Kako to biva, posle lepog širokog puta, sledio je neki neprometan uzani, ali ipak asfaltni, koji je išao paralelno sa Trebišnjicom. Ona je inače poznata kao najduža ponornica u Evropi, jer od više izvora koji se akumuliraju u Bilećko jezero, pa daljim površinskim tokom koji prolazi i kroz Trebinje, reka dalje ponire na više mesta, i voda se pojavljuje na više mesta, u vidu novih potoka, koji na kraju svi završe u Jadranskom moru, na potezu od Dubrovnika pa do Neretve. U pećini Vjetrenici pomenuli su da je i sama pećina nastala radom vode nekog kraka Trebišnjice.

 

 

 

 

 

Prethodne dve slike, opet malo "uhvaćena" Trebišnjica u jezero, akumulaciju Vrutak. Kaže Internet nekih 70 hektara, 5 metara dubine, deo je sistema za hidroelektranu u Čapljini.

 

Neum onako gradić, ništa specijalno ali bar BiH ima more. Prethodno napisano nije najkorektnije, ali nisam imao vremena da duže boravim, a dok sam ga prolazio, to je bio neki "površinski" utisak. Ukoliko neko ima saznanja šta bi u Neumu valjalo videti, posetiti, evo prilike u komentaru ispod, za moj naredni dolazak i za sve koji čitaju .

 

 

 

Dolio sam gorivo, em bilo vreme, em jeftinije.

 

Kao klasičan turista slikao sam most iz par uglova  i onda prelaz.

 

 

 

 

 

 

Posle mosta me skrenulo na neku "obilaznicu", zbog radova valjda na glavnom pravcu, skroz nov asfalt bez horizontalne signalizacije, mahom uz severnu obalu, milina, pista sa pogledom na more, hvala radovima .

 

Onda prelaz na južnu stranu, koja gleda ka ostrvima Mljet i Korčulia, dalje kroz Orebić i tako sam se vozio do najudaljenijeg mesta Lovište. Pelješac je lep i za vožnju, ima krivinarenja, pentranja u brda i spustova skroz do obala.

 

 

 

 

 

 

Lovište kao najudaljenija planirana tačka tog dana, simpatično mesto, predivno more, dosegnut.

 

Izabrao sam ga za destinaciju kao kraj asfalta na najzapadnijem delu Pelješca koje gleda ka ostrvu Hvar. Internet kaže mesto od svega 200 stanovnika, pre 50 godina stigao pomenuti asfalt, more toplije nego prosek, sunca više nego prosek, kome treba malo veće mesto u blizini, tu je Orebić na 17km.

 

Kada sada pogledam koliko sam šta fotkao, Lovište 7, Orebić 2, pa procenite moje utiske .

 

 

 

 

 

 

 

 

Istim putem, što izbegavam, morao sam nazad, ipak je ovo poluostrvo i nema previše smislenih alternativa. Skrenuo sam u Orebić do gradskog dela obale, tek onako reda radi.

 

 

 

Bilo je krajnje vreme za odmor, dakle kupanjac i klopa.

 

Unapred sam bio izguglao neki restoran relativno blizu mora, pripada nekom kampu, nisam pamtio imena, navigacija me vodi .

 

Kako sam skuterom, ulaz u kamp prošao je ispod radara, pravio sam se lud, ili je kamp "otvoren". Usledilo je serpentisnko spuštanje pored silnih kampera, što niže mogu, a moglo je baš dobro, skroz do restorana, koji jeste na samoj plaži, idealno. Autom nije baš zgodno, jedna traka mahom, ali kada se organizuje prolaze i veliki kamper kamioni .

 

I onda momenat koji sam najzad dočekao posle blizu 200km vožnje, skidam jaknu i pantalone, pralazim u plažni mod .

 

 

 

Pivo posle kupanja, a pre ručka, opet sam se vratio na picu siguricu i realno time je glavni deo plana/dana ispunjen. 

 

 

 

 

 

 

Neću treći put pričati o povratku za Trebinje, magistralom pored Dubrovnika, ali da ne ostanem dužan imena, kamp je Nevio -

Kilometraža 300+ taman .

 

 

 

 

 

Promenio Jul 18 član Гоша

[Гоша 872 Napisano Jul 21]

Polako prolazi kratko letovanje na skuteru, stigao sam do 6. dana.

 

Prethodni, do Pelješca, bila je jedna od dužih tura (preko 300km), pa sam šesti dan rešio da se provozam kratko, lokalno. U Bileći nikada bio nisam, taman da to ispravim i vidim i veliko jezero koje se akumulira iz više izvora i voda iz njega ističe kao reka Trebišnjica.

 

Za početak par kadrova koje sam napravio na polasku iz Trebinja.

 

 

 

 

 

 

 

Bilećko jezero velikim delom pripada opštini Bileća, dakle BiH, ali malim delom i Nikšiću, dakle Crnoj Gori. Provozao sam se hercegovačkim delom obale, do gradića Bileća. Utisak velika voda, nepristupačna obala, sa jednom „plažom“ koju ljudi koriste u letnjim mesecima da se osveže.

 

 

 

 

 

 

 

U Bileći je u doba velike Jugoslavije (SFRJ) bila kasarna poznata po školovanju vojnih oficira pešadije. Bila je grad u gradu sa sopstvenom infrastrukturom, koja je delom izgrađena još u doba Austrougarske, a kroz nju je prošlo na stotine hiljada vojnika.

 

 

 

 

Najzad je i mene neko slikao  nakon čega sam istim putem morao nazad ka Trebinju, pa evo još par kadrova Bilećkog jezera.

 

 

 

 

Kako to jutro nisam poranio, a preskočio sam doručak, već je nekako bilo vreme ručku . Po povratku u Trebinje zaputio sam se do restorana Studenac, poznatom po sjajnoj lokaciji uz Trebišnjicu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Poslednji deo dnevnog plana je odlazak na kupanje i odmaranje u kamp na reci Sušici, pritoci Trebišnjice, na oko 15-ak kilometara od Trebinja. Slike su i ovde rečitije od mog pisanja .

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U jednom momentu u kamp je stiglo pet bajkera, litraši, dugoprugaši sa koferima. Bio sam ubeđen da su GS-ovi, kad ono pet Afrika, Slovaci.

 

 

 

Još dva nočenja u Trebinju, dakle još jedan dan za vožnju u kraju. Razmišljam, imam neku ideju...

 

Do tada, evo opet YT šort sa turom kratkih 100km.

 

 

[Гоша 872 Napisano Subota u 12:36 (promenjeno)]

Sedmi dan je bio moj poslednji na ovom skraćenom letovanju u Trebinju.

 

Kako sam u pravcu zapada već dobacio dokle se moglo u dnevnim vožnjama po BiH i Hrvatskoj, a obišao sam i okolinu Trebinja, odlučio sam da se okupam i na CG delu Jadrana. Idem opet malo okolo, dakle ne najkraće ka Herceg Novom, nego na Risan i Kotor, pa do Budve, preciznije do Jaza, pošto je poenta osoliti se .

Deo odličnog puta ponavljam, do spuštanja u Boku, ali sada skrećem na levo, ka Kotoru. Nikada nisam bio, a nisam ni (za) sada to ispravio, u poseti ostrvu Gospa od Škrpjela. Na susedno ostrvo Sveti Đorđe se i inače stiže teško, tj nije za širu turističku publiku. Uvek je u sezoni gužva i treba dosta vremena za obilazak brodićem.

Koga zanima više, a zanimljivo je, evo

https://www.portalanalitika.me/clanak/ostrvo-mrtvih-kapetana-crkva-svetog-dorda-kod-perasta 

 

 

 

 

 

 

 

Nastavio sam ka Kotoru, prošetao se po ko zna koji put sjajnim starim gradom, jedina novost je da su sada ozvaničili parkiranje motora ispred zidina, na način da su deo prostora ogradili kao parking, a deo je za pešake, što smatram dobrim rešenjem . Naravno, ograđeno, ali se ne plaća.

 

 

 

Dobro, GS naravno parkira izvan ograđenog dela -

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dalje sam nastavio kroz tunel, pa ka Budvi, a tu kreće horor.

 

Prošle godine su bili radovi, sada su rovovi. Blokaderi širom Srbije ovde mogu da nauče kako se zaustavlja saobraćaj, u sred sezone .

 

Delom se vozi asfaltom, jedna traka, oko koje je raskopano na pola metra, metar, dubine levo i/ili desno, a delom se vozi po tom raskopanom. Ni motorom se nije lako provući, pogotovo skuterima sa malim točkovima. Ipak, svakako bolje nego u automobilu, pa sam solidno dobro i relativno brzo prošao.

Jaz prepun, više volim kada je na 50% kapaciteta.

 

 

 

Pola sata brčkanja, do bova i nazad lagano. Povratak u pravcu Tivta još gore.

 

Malo posle Jaza, sve stoji. Krenem da obilazim, u tom delu je još mahom asfalt i obilazim, obilazim, onda kreće deo sa makadamom, obilazim polako. Iz suprotnog pravca u talasima po par automobila, pustim ih pa nastavim. I tako par kilometara, sve stoji na +35.

 

Kada sam posle 4-5km došao to epicentra zastoja, vidim kamion gradilišta zauzeo jednu traku, pa puštaju naizmenično. Ali i kada puste saobraćaj, pošto se vozi po kršu a ne po asfaltu, svi idu lagano i prođe jako malo vozila.

 

Nastavljam ka Tivtu, sada je moja traka prazna, opet gledam jedno 4-5 kilometara kolonu, sada iz suprotnog pravca od Tivta ka Budvi, uglavnom stoji.

Odvajam se ka Luštici, pravac opet peščana plaža, Plavi Horizonti. Za motore se ne plaća parkig, ali zato može da se priđe skroz do same plaže, tj restorana , sjajno za sve sa dva točka i za mene sa tri .

I ovde gužva, ali ne ometa me da se okupam poslednji put za ovo letovanje. Sušim se uz ćevape, pa nazad za Trebinje.

 

 

 

 

 

 

 

 

Do pre par godina ovde je bio alakard klasičan restoran, sada je neki menza tipa, ali kako nema izbora, dobar je i ovaj -

 

Na trajektu nema gužve, ulazi se u prvi, idu često.

 

Dalje ka Herceg Novom, malo ispred, u Meljinama, penjanje u brda, pa granica i na kraju Trebinje.

 

Kolima bi ovaj dan bio pakao, meni bilo sjajno. Naprašnjavio sam se na "putu", ali imam zahvalnu boju tricikla pa se prašina malo manje vidi .

 

 

 

 

 

 

Sledeći dan napuštam Trebinje, ali ne idem direktno za Beograd, spavanje na pola puta, o tome u narednom postu.

Po običaju YT šort sa mapom dnevne vožnje, laganih 200+ kilometara.

 

 

Promenio Subota u 12:42 član Гоша