Dva Transalpa do Transalpine

[sst 326 Napisano pre 3 sati (promenjeno)]

Kratak izlet sa @SrdjanRadivojev, dva dana sa dva Transalpa ka Transalpini. Brz i jednostavan dogovor – 'oćeš, oću – sreda i četvrtak, 1.100 km preko Transalpine do Sebeșa, noćenje i put nazad preko Petroșani, offroad-om do Băile Herculane i Bele Crkve (Track). Fokus je na vožnji sa kratkim pauzama po mogućnosti u prirodi – put je dug a predeli prelepi, stajali bismo inače svakih petnaest minuta da zadovoljimo fotografa u meni.

 

Prognoza obećava, sastajemo se u 8:00 kod Male Krsne – Srđan iz Pančeva, ja iz Kragujevca – i put pod noge. Stižemo do Dunava; ostavili smo autoput i jednoličan pravac magistrala iza nas i sada krivudamo pored reke ka jutarnjom suncu. Čekamo celih 20 minuta u Donjem Milanovcu na pumpi, ali nam kratak doručak vraća poverenje da će sve biti ok.

 

Na granici čekamo celih minut i po i već smo u Rumuniji. Do početka Transalpine nas ponovo čeka dosta magistrale i jednoličnih puteva kroz naselja. I to brzo prođe i to je to, počinje uspon  

 

Srki je već posetio ovaj deo, dok sam ja položio tek prošle godine pa je ovo tek drugo putovanje motorom u inostranstvo. Pritom nikada nisam bio u Rumuniji. Ali ovde nismo za sightseeing – put je cilj. 

 

 

Penjemo se polako uz Transalpinu bez ikakve gužve. Najavljena kiša se pretvorila u sitnu maglu koja brzo nestaje i ispred nas se otvara suv i krivudav put Dok kolega vozi Karoo Street ja vozim Trailmax Raid. Imao sam mogućnost da sa ovim gumama ogrebem krivine po Bosni i Crnoj Gori i sa zadovoljstvom ovde pratim Srkija kako bira lepe linije. Pratim ga do prodavaca na vr' brda kod kojih se snabdevamo kačkavaljem, sirom i nekom domaćom salamom punog ukusa. Uspevamo da objasnimo da nam treba još hleb i eto – odnekle nam donose zadnji sastojak za sendvič. 

 

Koji kilometar dalje stajemo na jednoj od serpentina, pozdravljamo nekog džukca za kog nismo sigurni da li hoće da se mazi ili da jednog od nas odvuče. Vadimo doručak i uživamo u pogledu i svežem vazduhu. Kezimo se kao klinci koji su pobegli iz škole. Nahranili smo malo i psa i teramo dalje, valja se još krivina navozati.

 

 

 

Uspevamo da usput stanemo i slikamo mašine, pošto smo oboje onako – nefotogenični. Transalp se i ovde pokazao dobro; udoban za duge puteve, agresivan za praćenje lokalnih vozača a pri tom siguran i stabilan za offroad sledećeg dana. Baš zbog toga smo ga oboje izabrali.

 

 

 

Odatle dolazimo, levo idemo.

 

Dok se vozimo pretiče nas kolega Rumun na GS-u. Ništa, pratimo ga jednoglasnom odlukom Dobrih desetak minuta idemo za njim u stopu, ostajemo fino u našoj traci. Put odličan, suv, gume stabilne – grizemo asfalt i uživamo.

 

Stiže nas polako umor, pogotovo Srki nije spavao mnogo noć pre puta. Taman kad nas popušta želja da jurcamo otvara se ravan put, šuma i rečica. Stajemo i prostiremo jakne na travi pored reke. Dok Srki odmara ja slikam mašine i nestvarno lepu prirodu koja se otvorila tik ispred nas. Škljocam malo jače fotoaparatom, da poteram medvede kojih ovde verovatno ima. Delovalo je, nije nam nijedan prišao.

 

 

Za razliku od sivog ili nedajbože crnog Transalpa, takozvani beli Transalp se ipak češće sreće u divljini.

 

Ova kamuflirana tirkizna fleka odmara pored reke.

 

Dalji put je opušten, lep i krivudav asfalt vodi kroz šume. Uživamo umerenom vožnjom. Stajemo pedesetak km pre Sebeșa da rezervišemo smeštaj, popijemo kafu i rešimo ostatke salame i sireva. 

 

Put nastavlja dalje, ali sa duplim espresom nije mi više do umerene vožnje. Vozimo malo brže, counter steering i lepljive gume ulivaju poverenje. Osećam da dva, tri puta grebem fusrastere – posle zadnjeg puta pretiče me kolega i usporava malo. Nemamo komunikaciju pa mislim da je možda umoran, nastavljamo do smeštaja opušteno. "Znaš zašto sam te pretekao? Počele su fusrastne da varniče, mislio sam ode ti  " – Ja se kao izvinjavam a osmeh do ušiju. 

 

Nisam prijatelj nepotrebnog rizika, ali volim da pipam granice. Grebanje je za mene neka kontrolisana granica – umanjio sam vremenom strah od naginjanja motora i stekao poverenje u gume i u motor. Zato mi se i Transalp sviđa – i kao početnik u nijednom momentu u zadnjih godinu dana nisam imao osećaj da je mašina ili guma kriva. Uvek znam gde sam zeznuo.

 

Stižemo do smeštaja, lepo sređeno sa parkingom i nekoliko bajkera. Pozdravlja nas ne toliko veliki prepariran medveg za kog sam kratko pomislio da i nije nešto velik i da bih mogao nekom Jiujitsu forom da ga polomim  Kalkulisan rizik my ass, razum kaže "Ne seri debeli, idi po pivo, i čips".

 

Krdo motora ili stado enduraša?

 

Odmaramo malo uz hladna pića i upoznajemo se malo bolje. Ja sam offroad mahom vozio sām u početku – posle upita na forumu javio se Srki i "istestirao" me malo po Rudniku, Rtnju i Tari. Ovo nam je prva tura i ispostavilo se da imamo sličan ritam. Bez večere (čips i kikiriki nisu večera) ležemo da spavamo a tako mi se jela pizza

 

Sutra će nov dan, biće valjda dobrog doručka?! Aha, hoće pišek. 

 

Promenio pre 3 sati član sst