Majski vikend prelet preko Peštera i Durmitora

QmBGD · Maj 12

U utorak - sredu shvatim da mi se "otvaraju karte" za prvu vožnjicu ove godine.

Volim da uživam u lepim predelima, još više volim da se vozim istim. Nemam problem da vozim ceo dan, naprotiv... Jedino, "mrzi me" da zastajkujem svaki čas i fotografišem, tako da nemam fotografije svega lepog i zanimljivog usput.

Na ovoj vožnji sam prešao cca 1100km, jedino sam autoput imao BG - Mali Požarevac. Nekim putevima se ređe ide, pa rekoh da podelim sa vama jer i sam nađem dosta korisnih informacija ovde.

Za subotu bio je plan da se porani i uživa bez presije u dugom danu, ali tradicionalno, umesto u zacrtanih 5h krećem tek sat vremena kasnije. Sve je spakovano još sinoć, ali pantalone se nešto skupile od poslednje vožnje (kuku), valjda neće biti problema.

Krećem lagano autoputem prema Mladenovcu, dalje Topola, Rudnik i Čačak gde punim do čepa i punim kanticu koju sam poneo jer X-ADV ima mali rezervoar , a imao sam u nekoliko navrata dobrog preznojavanja u bespućima Bosne i Hercegovine da li stižem do pumpe...

Nadalje idem prema Guči i Ivanjici, gde preko Javora treba da dođem do Uvca. Već poznati i prelepi predeli, ali nažalost utisak jako kvari katastrofalno stanje puta sa bezbroj rupa i ulegnuća, sa mnogo rizle i šljunka po istom. Naravno, najgori beli asfalt kome je najjača karakteristika da je klizav u svim uslovima.

Tu sam se već smrzao kao piiiii i moram sam da stavim vunene rukavice ispod zimskih moto i skijaške vunene čarape.Posle je sve nekako lepše bilo Temperatura je bila oko 5 stepeni u višim predelima.

Na moju veliku radost i oduševljenje, brzo put prelazi pod nadležnost opštine Sjenica - nov put, prelep asfalt, prelep topografija - jedna od lepših deonica puta kojima sam prošao. Kao da sam prešao u Švajcarsku preko neke zamišljene linij! Olakšanje u vožnji zbog promene kvaliteta podloge je neverovatno. osećam da mi se mišići opuštaju od grča i napetosti, uživam kao po oblacima. Dok sa osmeh naginjem motor kroz krivine prolazi mi misao koliki su lopovi na vlasti u prethodne dve opštine kada su im putevi u onako sramnom stanju...

Zahvaljujući kolegi @AdnanTTi njegovoj temi o Pešteru, znao sam tačno gde idem - vidikovac Molitva odakle se pruža pogled na meandre reke Uvac. Uspt nailazim na konje, naravno ovce i krave kako uživaju po zelenim brdašcima. Od parkinga do vidikovca je potrebno par minuta laganog pešačenja, a prizor je neverovatan. Kako je bilo relativno rano, bio je samo jedan automobil na parkingu, mir i tišina, samo lokalni zvukovi prirode i let Beloglavih supova ispod koji mi nije dao da odem odatle... Neverovatan prizor kako elegantno plove kroz vazduh.

Odatle, nastavljam put kroz Sjenicu i preko Pešterske visoravni (kroz Karajukića Bunari) stižem u Tutin. Bezbroj ovaca, krava i koza usput. Put od savršenog do očajnog, a nažalost usput na dosta mesta divlje deponije gde se istovaruje šut i ostalo... Izgleda je to do podneblja, jer nije do vere definitivno. Sram nas bilo sve kolektivno. Na izlazu iz Sjenice, na magistrali, zaustavlja me patrola, čisto da me pitaju za zdravlje i gde sam pošao... Jako ljubazni su bili.

Da dodam, na magistralama od Čačka pa do Tutina primetio sam jednu jako izraženu crtu vozača - saobraćajne trake baš ne dele na svoj i suprotan smer, više nekako sebično svojataju obe i voze od ivice do ivice kroz krivine. Ima toga svugde na Balkanu, ali ovde je nekako baš izrazito bezobzirno bilo.

Od Tutina preko GP Draženovac, bez zadržavanja, ulazim u Crnu Goru. Slede Rožaje i Berane. Primetih da se u TT, RO i BA realizju silni i grandiozni projekti u privatnom građevinskom sektoru, baš nekako bodu oči i odskaču od očiglednog siromaštva okolo...

Uz savet kolega, odlučim da prođem magistralnim putem Andrijevica - Mateševo, preko Trešnjevika. Put je bio očekivano (pre)uzak gde najvećim delom ne mogu dva vozila da se susretnu a ono malo vozača na putu definitivno vozi bez očekivanja da neko drugi nailazi možda iza okuke. Kvalitet puta je od novog i ravnog bliže Andrijevici, do bukvalno off-road deonica. Najvećim delom je loš poput puta oko Guče i ivanjice, s dodatkom da je jako uzak i nepregledan uz šokove da sa ok deonice iza krivine upadaš u rupe ili prelaziš na zemlju.. Uglavnom put je za avanturiste i one koji vole iznenađenja. Nikako nije za obične automobile, pa čak ne znam kako bi bilo sa putnim gumama i skroz putno orijentisanim motorima. Bilo je prolazaka i kroz bare, blato, kamenje...

Naleteo sam na prelp lokal za pauzu, pre Trešnjevika - udobno sa prelepim pogledom - Cafe Radmilica. Bio je prvi radni dan ove sezone kada sam ja stao na kafu:

Iza prevoja Trešnjevik dolazi se do Parka prirode Komovi. Platio sam ulazak 2€ i ugledašvi stazicu od parkinga odlučih da vidim dokle mogu njom, usput su me pretekle kolege na za ovakav put odgovarajućim motorima i kvadovima. Slikali oni mene, slikao ja njih, nudili rakiju...

Kada sam se spustio u Mateševo, u želji da ne idem na autoput prema PG, još manje magistralom, uz savete @Bor-i-slave i strica iz PG odlučim da za Bioče odem najstarijim putem uz Taru i kroz brda, gde ću usput proći izvornim staništem svog porekla, plemena Bratonožići. Put vodi od Mateševa preko Jabuke, Veruše, Vjetarnika, Pelev brijega, Lijeve rijeke, Bratonožića, Klopota i na kraju Bioče. Put je na google mapi označen kao P19. Sam put je, rekao bih, izrađen u ranoj Titovoj vladavini, širine je za jedno vozilo, grubog asfalta, većinom bez bankina a svugde su provalije pored ivice, ponegde one stare žute niske bankine koje su odavno istrulile i njihova preteča kameni/betonski stubići koje realno ne znam šta mogu da zadrže ukoliko dođe do potrebe za tim. Put ima 1000000 oštrih i sporih krivina jedna za drugom - totalno ludilo i za mene nedoživljeno. Ozbiljna vežba za telo je prolazak ovuda. Kroz brda se vozi uglavnom 1.-2. brzina.

Kao i sam put, vreme je stalo odavno u mestima uz njega, većinom su napuštene kuće, tek bliže PG ima života... Gde sam nailazio ne ljude, bili su zbunjeni neočekivanim prizorom. Jako malo saobraćaja ima, primetih trule i neregistrovane kamione za drva u saobraćaju. Verovatno ima i drugih vozila istog statusa... A ovi što voze tuda, naravno da ne očekuju nikoga na putu i tako se ponašaju, bilo je više nego nekoliko situacija za punjenje gaća.

Od Bioče, kreće sličnim putem prema Prokletijama i u pravcu Albanije. Put je svežijeg datuma, kvalitetniji, ali i dalje uzak sa bezbroj nepreglednih krivina. Prometnije je što samim tim znači više "ludaka "u tvojoj traci iza krivine... Ide se preko Kosor, Ubli i Orahovo nakon kojih se stiže u vikend naselje u ekspanziji Kučka korita, gde me nakon 11 sati jahanja dočekuju strina i stric. Mesto se nalazi na istoj nadmorskoj visini kao i Žabljak, tu je i ruža vetrova sa okolnih planina tako da je vazduh prelep.

Albanska granica je na 2km odatle, tu su i Prokletije... Vikendice uglavnom imaju Podgoričani, jer je na 30-40 minuta od glavnog grada Crne Gore.

QmBGD · Maj 13

Nedelja:

Nakon lagane prethodne večeri u krugu familije, nadisan čistog vazduha, pijem kaficu i krećem prema Beogradu, ali preko Durmitora.

Obradovalo me prelepo jutro iznenađujuće prijatne temperature za nadmorsku visinu. Krećem prema PG, diveću se moćnim Prokletijama u ne tako velikoj daljini. Odlazak do vidikovca sam ostavio za sledeći put.

Spuštajući se prema Podgorici, nailazi se na groblje i vidikovac sa velikim krstom, koji su postavili lokalni Albanci katoličke veroispovesti:

Dalje prema PG se nailazi na pogled na glavni grad Crne gore "kao na dlanu". Nema slike

Put pza Durmitor vodi preko Danilovgrada, pored Manastir Ostrog, i kroz Nikšić. Deonica je jako dobrog kvaliteta i može dosta brzo da se vozi.

Nakon Nikšića opet počinju "planinske" krivine, put koji pred sam Šavnik ima deonicu sa podosta sporih krivina i serpentina - uživanje za dva točka.

Odlučio sam da na Durmitoru "skoknem" do čuvenog prevoja Sedlo. Iako se svi slikaju pred njim kroz ram sa magistrale, ja sam odlučio da skrenem sa puta i pogledam ga iz podnožja:

Sam put koji vodi od magistrale do ovde i nadalje kroz Durmitor je ponovo dosta uzak, ali je dobrog kvaliteta i prizori su spektakularni. Nisam išao dalje jer sam bio vremenski ograničen, ali svakako treba nešto ostaviti i za "drugi put".

Vraćam se na magistralu, i pored Žabljaka se spuštam na prelepi Đurđevića Tara most preko prelepe reke Tare:

Dalje, put vodi kroz svima dobro poznate delove i krajeve, koji nikada neće dosaditi da se prođu i vide, ali nema potrebe da pišem o njima...

Durmitoru se vraćam možda već ove godine, ali na detaljniju "analizu". Planina je prosto fascinantna u svojoj lepoti i grandioznosti.

Što se celog puta tiče, prešlo se cca 1.100km, ali je usput bilo još milion mesta gde bih skrenuo sa puta, obišao, popeo se na neki breg da bolje vidim i sl., ali ovaj put jednostavno nije bilo vremena za sve to, već je akcenat više bio da se odveze što više prelepim i novim predelima, da se telo malo umori, ali zato je duša prepuna i osvežena...

Гоша · Maj 13

I onda kažu X-AVD skuter

QmBGD · Maj 13

Šta god da je, meni radi svaki posao dovoljno dobro, radost mi donosi i samo do posla... Da uspevam više vožnji da ubacim u raspored sigurno bih nešto drugo vozio