south africa Djir po jugu Afrike

[Saša Jack 7482 Napisano Petak u 13:25]

 

[Saša Jack 7482 Napisano Petak u 18:47]

East London je osrednji grad na jugu Južne Afrike. 

Još uvek je indijski okean, ali ne još dugo.

Sam grad je pa ništa posebno. Ovde niko ne ide u centar grada, tamo je prosto „zauzeto“ od posebne ekipe, a sav dobar provod je na periferiji ili na određenim mestima na obali. Ne samo ovde, već u većini gradova u Južnoj Africi.

 

 

 

 

Kiša pada, ne nešto jako, ali dovoljno da je put mokar. Temperatura pada na 17’C i stvarno nisam očekivao da ću u ovoj državi da palim grejače ručica.

Golf 1 se do pre 10-tak godina pravio ovde i još uvek ga ima na putevima. 

Dobro očuvani i retro izgleda.

Sunce se probija na horizontu i ceo krajolik dobija novu dimenziju.

U daljini se vidi more i spajaju se sa oblacima za koje se čini da uranjaju u more.

Prolazim preko nekoliko mostova, raznih reka koje se ulivaju u more. Na obalama se nalaze skupe i lepo uređene kuće sa čamcima vezanim za dokove.

Siguran sam da na turniru „Zanimljive geografije“ odnosim prvo mesto, pošto sam video toliko reka za koje nisam ni siguran kako se izgovaraju.

 

 

 

 

U jednom trenutku u nozdrvama osetim jak miris soli. Sa leve strane puta je ogromna solana koja se prostire kilometrima daleko, dokle seže pogled, a tamo na kraju počinje more.

Cilj današnjeg dana je grad Port Elizabet. 

Lep, sunčan, sa talasima, surferima i ljudima koji sede na obali mora.

Siguran sam da ovo Sunce doprinosi rasploženju, pošto ima osećaj da su svi nasmejani. Ili se ja tako osećam, možda maštam. Možda sanjam i opet ponekad nisam svestan gde se nalazim, baš sada. Ja, motocikl i vetar u očima.

 

 

 

 

 

 

 

 

Mnogo malih restorana, vijugavo šetalište i dugački dokovi sa kojih se promatraju talasi koji se bore sa stenama postavljenim da im skrate put.

Peščane plaže. Mokar pesak i hladan okean. Nema mnogo kupača, ali neki uporni i željni baš uživaju ili se spremaju za neko takmičenje.

 

Sutra nastavljam  350 km ka zapadu. Za neki dan stižem u Cape Town. Najjužniju tačku putovanja. I najdalju tačku od moje kuće koju sam osvojio motociklom.

 

[Saša Jack 7482 Napisano Petak u 18:52]

Po želi mog druga, a uvaženog BJB člana, made in Grocka

@MilosSani

Fotografija fabrike Mercedesa u East Londonu

 

[MilosSani 152 Napisano Petak u 19:15]

Po želi mog druga, a uvaženog BJB člana, made in Grocka
@MilosSani
Fotografija fabrike Mercedesa u East Londonu
 

Sale, svaka ti cast. Veliki pozdrav od mene i jos vece postovanje za sve ovo sto radis. Bicu najveci baja na poslu sada kada im pokazem ovu sliku
Idemo u Vinograde kada se vratis


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Saša Jack 7482 Napisano Subota u 13:06]

 

[Saša Jack 7482 Napisano Subota u 19:27]

Predeli kroz koje sam danas vozio me veoma podsećaju na Italiju.

Putevi koji prolaze kroz šume, velike visoravni, a onda odjednom tik uz more, toliko blizu da se oseti miris talasa, a ako je talas malo jači može da bude i blago osveženje.

Pogled sa puta dopire do velikih vrhova koji ulaze u oblake, a onda odjednom, put vodi uskim krivudavim krivinama kroz šumu i izbija na nepregledno dugačku plažu. Pesak, voda, Sunce…

 

 

 

 

 

 

 

Kućice uz put su lepo ušuškane, sređene i ovde obvavezno sa visokom žičanom ogradom kroz koju prolazi struja. Iako je ovaj deo Južne Afrike nešto najlepše i najbogatije što sam do sada video, ali ipak postoji strah od lopova i razbojnika.

Utisak danajšnjeg dana, lokacije i predela je da pored svog siromaštva, loših puteva, trošnih kuća i bose dece, postoje i delovi koji su drugačiji. Bogatiji. Ne nužno bolji, ali sjaniji, čistiji i očuvaniji.

U delovima pre grada Port Elizabet su bile naglašene razlike i lokacije gde su crni, a gde beli. Ovde se to polako gubi. Da li zbog novca ili je sama lokacija doprinela tome?

Mnoštvo malih jezera, uvala, gde se između u daljini vidi more. Voćnjaka, vinograda, raznih tematskih parkova i restorana uz sam put.

Obišao sam razna mesta, sve uz more.

 

 

 

 

 

Današnji dan završavam u gradiću Mossel Bay. I na kraju današnjeg dana imam pređenih 6120km od početka putovanja.

Približavam se Cape Townu, ali tek u ponedeljak sam tamo. Sutra obilazim tri bitne lokacije za ovu državu, regiju i moje putovanje.

 

Dok sam snimao jutros na polasku iz Port Elizabeta, prišao mi je jedan mali. Tamne puti.

I toliko je vrištao i nešto nerazgovetno pričao. Tražio novac, naravno.

Ja kada me idioti nerviraju, uglavnom izgovorim neke rečenice na italijanskom, pa onda na ruskom, ako i to ne pomogne, onda ih oteram u pm na domaćem jeziku.

Kod ovoga ništa nije ppmoglo.

Uzmem telefon, upalim snimanje i da vidiš kao beže.

„Govori tiho i vodi psa sa sobom!“

 

 

[RaS 2341 Napisano Nedelja u 06:28]

Kakav praznik za oči, usred ovog zimskog sivila ovde. Prelepi predeli!

 

Hvala imenjače! 

 

Nego, baš me nasmeja sa ovom opaskom o jezicima. Sećam se kad sam u Tunisu bio, i kad krenu da smaraju arapski trgovci i vuku te za rukav u radnju, ne pomaže odbijanje ni na engleskom ni na francuskom, čak naprotiv, budu još uporniji ... ma i srpski često znaju.

Al' zato kad kažeš "Jok!", momentalno odustaju, baš ne mirišu Turke, valjda jer znaju da su još gori od njih!

 

 

 

 

 

 

[Saša Jack 7482 Napisano Nedelja u 06:39]

Naucio sam kroz ova putovanja da je najbolji nacin da se otarasis trgovaca da ih jednostavno ignorises.

Ako se ipak upustis u neku konverzaciju sa njima, pokusas da ih otkacis na nekom njima manje poznatom jeziku(mada je i nas to)

 

Prosijake uglavnom odbijam tako sto im se obracam na ruskom. Nekako svi imaju dozu straha od njih.

A ako zelim da se zezam sa njima, krenem na italijanskom.

 

Najbitnije je da kada se svadjas pricas na svom jeziku, jedino tako moze da se docara emocija i jacina psovke.

 

Mada….shvatio sam da kada sam vise od 7 dana na putu, znam odlicno da se svadjam i na engleskom.

 

[Saša Jack 7482 Napisano Nedelja u 16:47]

 

[Saša Jack 7482 Napisano Nedelja u 16:53]

 

[Saša Jack 7482 Napisano Nedelja u 20:09]

Neke dane treba jednostavno zapisati I shvatiti da sam tražio bolj ne bi mogao biti.

Put iz Mosser Bay-a vodi uzbrdo, daleko od mora, u planine.

Napravio sam plan da idem u planine i da se vozim njihovim putem koji ima oznaku 62.

Ruta 62. Hteli su da naprave nešto kao Ruta 66 u americi i moram da priznam da su uspeli. Tj. nisam bio na Ruti 66, ali ono što sam čitao, video i čuo, je da ona skoro ne postoji. A ova ovde, savršeno, ako to može da bude.

 

 

 

 

 

 

 

Mešavina puteva u Italiji, Austriji i rumunskim Karpatima. I to svi oni najbolji delovi.

Odličan asfalt, pejzaži. Doline i visine. Mnogo vinarija, restorana i raznih plantaža, farmi.

Što bi rekao karakter iz jednog klipa: Ma sveeee!

Nema gužve, saobraćaj vrlo redak. Babuni istrčavaju na put.

Vetar je na pojedinim prevojima malo jači, ali čim se spustim malo niže, vozim u senci kroz neke kanjone, pa opet na vrh, pa leva krivina, desna….

Usput srećem i poneki motocikl, a na pojedinim mestima ima i policije.

 

 

 

 

Na pola puta svraćam u čuveni kafić Ronnies Seks Shop. Najstariji kafić u Južnoj Africi. Preko 60 godina postojanja. Unutra su okačeni brusevi, gaćice i razni rekviziti posetilaca istog.

Kafić kao takav je potpuno bezveze, usluga očajna, cene visoke, sve je prljavo, ali svi svrate ovde zbog te tradicije i toga da se kaže, bio sam tu.

Na samoj lokaciji, srećem bračni par. Momak i devojka iz Belgije. Voze staru Toyotu Land Cruiser i putuju, krenuli su iz Belgije u avgustu 2023 godine. Uživaju! 

Malo više ću o ovome pisati u knjizi. 

Dali su mi dobre savete za moje sledeće putovanje. Da, znam, Nisam normalan!

Ali i ta nenormalnost je vrsta normalnosti.

Na kraju dana završavam u gradiću L’Agulhas, mesto gde je najžnija točka Afričkog kontinenta. Mesto gde se spajaju indijski i atlanski okean.

Mali gradić, ušuškan, tih, sa ogormnim svetionikom i kućicama koje su tik uz more.

Spavati uz zvuke talasa.

Sutra nastavljam uz obalu i dan završavam u Cape Townu. Malo odmora, bez motora.

 

 

 

[Saša Jack 7482 Napisano juče u 11:15]

 

[Saša Jack 7482 Napisano juče u 19:18]

Odlazim iz ovog prelepog mesta. Najjužniji deo Afrike.

A opet, po meni najmirniji i najbezbedniji.

Na izlasku iz grada, Sunce ispred mene, na desnoj strani more i talasi koji udaraju u stene.

Vazduh idealno čist, a miris soli u nosu. 

Jak uzdah i još jedan, želim da zauvek zapamtim ove zvuke, mirise i boje.

Stojim na motoru, krećem se lagano, a u slušalicama EKV(Krug).

 

 

Na izlasku iz grada, sa leve strane šuma ili ono što je od nje ostalo. Ovde je vrlo skoro bio veliki požar i sve je gorelo. 

Kilometrima tako, drveće, žbunje, rastinje.

Kao scena iz „Gospodara prstenova“, samo nedostaju još Orci da istrče.

 

 

Prolazim kroz mala mesta, sva u svom sunčanom delu dana. Neka mirna, neka tiha, neka bez ijednog vozila, neka sa gužvsma i zastojima.

 

 

Cilj današnjeg dana je Cape Town, a pre toga se viđam sa starim poznanikom Petrom.

Drug iz neke dalje prošlosti. Poslovni suradnik. 

Čuo je da sam na putu kroz Južnu Afriku, pa me je pozvao da budem njegov gost.

 

Vožnja uz obale okeana, auto put i prelepe delove grada.

Mada neki su i favele u koje ne može da zalazi nepoznat, a još manje sa svetlijom bojom kože. Mnogo malih kućica, u raznim bojama, a svuda iznad razvučeni kablovi kao da je NASA centar a ne „karton“ naselje.

 

Za sutra imamo isplaniranu jednu kružnu vožnju oko grada.

Ovde ostajem do četvrtka ujutro kada krećem nazad ka Johanesburgu.

[pashutin 167 Napisano pre 7 sati]

Sale sve pohvale za volju, vreme i odlično uklopljeni putopis praćen opisom, mislim da ti je sama Južna Afrika pun pogodak a usput je stvarno dobra ideja proći "malo" i kroz okolne države.

Ja se u Gani, par puta mesečno prevezem na relaciji Akra - Takoradi , oko 180 km , za šta nam treba u najboljem slučaju 4 i po sata po katastrofalnom najvažnijem putu u zemlji i apsolutno sve razumem po pitanju pijace na ulicama, i stalne potrebe za traženjem novca od belog čoveka kao da im dugujemo nešto ( možda njihovi kolonizatori - Englezi, da ).

[Saša Jack 7482 Napisano pre 2 sati]

Iskreno, danas nisam nikako planirao da vozim motor.

Imam svoje lično pravilo da svakih 7 dana vožnje na turama, jedan dan ne sednem uopšte na motor. E na ovom sam potpuno prekršio to pravilo.

Već 18 dana sam na putu i nije prošao nijedan dan, a da nisam seo na motor. U Bocvani sam na početku imao pauzu pa sam i tamo prešao 30-tak km. U Durbanu menjao gume i prešao 60 km. A danas prešao preko 120km.

I ne žalim. Savršeno je sve.

Pogledi, plaže, Sunce, ljudi, putevi, babuni, pingvini, foke, vetar, okean…

Danas smo Petar i ja obišli sve udaljene tačke, a to je jedino moguće motociklom.

Mesto gde se sakupljaju pingvini(ne znam naziv)

Chapmans Peak -  krivudavi put sa fenomenalnim pogledom na okean. I tu je problem. Da li voziti po savršenom asfaltu i krivinama ili uživati u pogledu. Ne može oba u isto vreme. 

Ta lokacija je je jedan od najlepših puteva iznad mora, a snimani su i neki delovi filma o James Bondu.

Naravno da dan ne bi bilo bez greške, kroz lufter na pantalonama mi se uvukla osa i ubola me dok sam vozio.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Taj trenutni osećaj dok im cca 100km/h i trenutku osetim bol na levoj butini.

Jedva sam se zaustavio. U trenutku mi je utrnula noga, a onda u glavi se molim: samo da je pčela ili osa!

Otkud znam kakvih sve ovde ima živuljki i ne bih baš da istražujem.

Gurnuo sam ruku u otvor pantalona(sa sve rukavicama i pokušao da ubijem to, nešto.

Ugasio sam motor, stajao 2-3min. I rekao to je to. Sada, ima veliku oteklinu na butini i definitivni je bila osa. Nije mi prvi put.

Jedan od razloga, a i meni najpoznatija točka svih ovih krajeva je Rt Dobre Nade(Cape of Good Hope). Ogromno poluostrvo, sa obe strane zagrljeno okeanom. Mešaju se vetrovi sa juga i zapada, u daljini foke odmaraju na stenama, a oblaci imaju ples sa vetrom.

Batrolomej Diaz  - otkrio

Francisko Magelan – prolazio

Saša – došao, zahvalio se i otišao.

 

 

 

 Kiša je pooterala sve posetioce, a ostatak dana vožnja po periferiji Cape Towna.

 

Sutra obilazim centar, ali bez motora. Malo autobus, malo peške.